Ako želimo da znamo šta se dešava u nekoj oblasti, poželjno je pratiti kuda odlazi najveći novac (“follow the money“). Isto pravilo važi i za razvoj poslovne primene veba. To bi mogao biti i dobar način da se objasni u kojoj smo fazi razvoja veba, i šta nas čeka u bliskoj onlajn budućnosti.
Cilj ovog (dužeg) teksta jeste pokušaj da razumemo aktuelni momenat razvoja veba, bez dubljeg ulaženja u objašnjenja svih prethodnih, aktuelnih i budućih trendova u vezi sa ovim razvojem.
Linkovi do tema pomenutih u tekstu se nalaze na kraju članka.
Kako kratak istorijat interneta (Web 1.0 i Web 2.0) može pomoći da se razume aktuelni momenat u razvoju veba?
Obično se kaže da je glavna karakteristika veba 1.0 „poseta“ različitim veb sajtovima (browsing web), a glavna karakteristika veba 2.0 dominantno korišćenje različitih platformi (platform web).
Ako se posmatra razvoj veba 1.0 u SAD (1994.-2005.), tada smo imali karakterističan primer dominantnog igrača u klasičnoj prodaji (e-trgovini) kao što je Amazon.com, koji je u to vreme omogućavao drugim pojedincima i kompanijama zaradu od prodaje tada aktuelnih proizvoda po modelu provizije od prodaje (tzv. affiliate model zarade). Dominantan igrač u domenu zarade od advertajzinga je bio servis Doubleclick.com koji je okupljao velike onlajn oglašivače i omogućavao je zaradu velikim medijima/portalima (tokom 2000-tih Gugl je kupio ovaj servis). Pored ovih portala/servisa postojali su mnogi drugi portali/servisi oko kojih je bilo sasvim dovoljno korisnika i zarade.
U slučaju veba 2.0 u SAD inicijalna pojava različitih tipova digitalnih platformi za različite namene (2004/2005) se ubrzo utopila u nekoliko gigantskih platformi (2009/2010) – tzv. GAFA grupa (Gugl, Amazon, Fejsbuk, Epl). Praktično, veoma mali broj dominantnih generalnih i specijalizovanih platformi (npr. Booking, Envato, Netflix, itd.) utiče na raspodelu prihoda najvećeg broja kompanija na internetu i van interneta (platform/marketplace model poslovanja i zarade). U kontekstu zarade od oglašavanja, Gugl i Fejsbuk već godinama uzimaju preko 50% svih para koje se u svetu troše na onlajn oglašavanje.
Napomena: Kina i Rusija su praktično jedine države u svetu u kojima je razvoj dominantnih veb 1.0 i 2.0 portala i platformi bio potpuno drugačiji u odnosu na ostale države.
https://elastos.info/what-is-web-3-0/
Šta je Web 3.0 i koje su glavne razlike u poređenju sa Web 1.0 i 2.0?
Postoji veliki broj načina kako se može posmatrati razvoj veba, a u ovom slučaju da bismo odgovorili na pitanje šta je veb 3.0, prvo treba da razumemo razliku između prethodnih faza razvoja i vremena u kojem živimo.
Zajednička karakteristika veba 1.0 i 2.0 da su oni nakon nastanka veoma brzo bili u masovnoj upotrebi, jer se u kratkom vremenu (1994/1995 i 2004/2005) pojavio veliki broj veb sajtova/servisa koji su koristili za to vreme nove tehnologije koje su omogućile tadašnji razvoj veba. Ipak, tehnološki posmatrano, potrebne su bile godine da bi se od pojave značajno kvalitetnijih tehnologija došlo do njihove masovne primene (npr. pojava XML/RSS tehnologije kao jedne od ključnih za razvoj veba 2.0 se desila 1998.g., 6 godina pre prve masovnije pojave novih tipova veb servisa).
Za razliku od prethodne dve faze, aktuelni razvoj veba ide mnogo sporije sa aspekta masovne upotrebe novih tehnologija koje čine taj „pomak“ ka nečemu što se zove veb 3.0.
Primeri: Kripto valute, blockchain, NFT, AR/VR, AI, semantički veb, interoperabilnost, pa i Metaverse (kao objedinjujući koncept različitih tehnologija)… su različite vrste (naprednih) tehnologija koje su u ozbiljnoj poslovnoj upotrebi godinama, ali ih i dalje koristi procentualno veoma mali broj pojedinaca i kompanija. Zna se da će većina ovih tehnologija u jednom momentu postati dominantne, ali se to neće desiti u narednim godinama.
Postoji veliki broj različitih definicija šta je veb 3.0, u zavisnosti od ugla posmatranja (pravca) razvoja veba – IT tehnološko posmatranje, posmatranje iz konteksta razvoja biznis tehnologija, posmatranje u kontekstu razvoja kvaliteta doživljaja pojedinačnog korisnika i njegove/njene privatnosti.
Jedna od definicija veba 3.0 jeste: Decentralizovano povezivanje podataka preko interneta kako bi se pružilo brže i personalizovanije korisničko iskustvo.
Glavne razlike u razumevanju pojedinačnih faza razvoja veba se mogu videti kroz njihovo posmatranje u kontekstu razvoja i korišćenja (tada) novih IT i biznis tehnologija, načina obezbeđivanja zaštite i sigurnosti ovih sistema, kao i načina prikupljanja i interpretacije podataka. Od 2018. g., pojavom GDPR zakona u EU, sve je važnije posmatranje razvoja veba u kontekstu obezbeđivanja zaštite privatnosti korisnika.
Centralizacija i decentralizacija veba iz perspektive političkih i ekonomskih faktora razvoja od veba 1.0 do veba 3.0
Internet je nastao 1968. kao decentralizovana mreža kompjutera (servera) preko kojih su se podaci mogli (relativno) lako prenositi sa jednog na drugi kraj sveta, kao odgovor NATO-a na tadašnju nuklearnu pretnju SSSR-a.
Devedesetih godina prošlog veka nagla komercijalizacija veba 1.0 se može posmatrati i kao početak veoma uspešnog projekta globalnih težnji (neo)liberalnog kapitalizma (globalizacija koja najviše odgovara malom broju ogromnih kompanija), iako je sam veb 1.0 u osnovi bio prilično decentralizovano okruženje.
Pojavom globalno jakih generalnih i specijalizovanih platformi, veb 2.0 je naročito posle 2010. g. ušao u fazu centralizovanog razvoja, gde se već godinama (i danas) većina internet saobraćaja dešava na malom broju ogromnih digitalnih platformi. Sve ove kompanije su potpuno legalno došle do svog dominantnog položaja (malo kasnije ukratko objašnjeno). Ova faza centralizovanog razvoja veba trajaće još godinama.
Poslednjih godina zakonodavci različitih država sve bolje shvataju kako su pojedine ogromne internet kompanije (legalno) stekle svoju dominantnu poziciju, pa su sve izraženije težnje pojedinačnih država u svetu (i EU) da se zakonima iz različitih oblasti ograniči monopolska pozicija ovih kompanija.
Sve ove tendencije jasno pokazuju pravac ka ponovnom uspostavljanju decentralizovanog razvoja veba, što je jedna od glavnih karakteristika opisa šta je u osnovi veb 3.0. Ali, dosta godina će proći dok veb ponovo bude dominantno decentralizovan.
Industrija 4.0 i Web 3.0 – Jednostavna primena naprednih tehnologija, ali ne danas!
Jedna od glavnih karakteristika svih dominantnih digitalnih platformi jeste njihovo veoma jednostavno i efikasno korišćenje od strane osoba koje ništa ne moraju da znaju (“for dummies”), ali ipak uspešno obave posao zbog kojeg su došle na posmatranu platformu (izvrstan korisnički doživljaj). Ove digitalne platforme koriste veoma napredne i sofisticirane tehnologije da bi pružile takav izvrstan korisnički doživljaj, a o svemu tome korisnik uglavnom ništa ne zna – samo obavlja svoj posao jednostavno i brzo.
Ove dominantne platforme su odavno u nečemu što se zove Industrija 4.0 i Web 3.0, ali one čine manje od 1% svih svetskih kompanija.
Suština aktuelnog razvoja klasičnog i digitalnog biznisa jeste kako da dominantan broj kompanija usvoji korišćenje naprednih tehnologija u svom domenu poslovanja radi postizanja što većeg zadovoljstva korisnika/kupca. To je u osnovi cilj Industrije 4.0 i Web-a 3.0.
Problem je što je za primenu ovih naprednih tehnologija od strane većine kompanija danas potrebno napredno poznavanje biznisa i napredno korišćenje tih tehnologija.
Očekuje se da će se posle 2025. g. pojaviti sve veći broj različitih servisa koji će omogućiti velikom broju kompanija da bez mnogo znanja počnu da uspešno primenjuju napredne tehnologije u svom poslu.
Primer: Možete zamisliti ovakav tip servisa kao platforme za Fejsbuk ili Gugl oglašavanje – Facebook ili Google Ad Manager su veoma sofisticirane platforme koje su prilagođene za korišćenje kompanijama i pojedincima sa veoma različitim nivoima znanja o oglašavanju. I početnici i napredni korisnici ovih platformi za oglašavanje mogu doći do manjih ili većih efekata, bez poznavanja naprednih tehnologija koje omogućuju efekte tog oglašavanja (zato ove dve kompanije, između ostalog, drže preko 50% prihoda od digitalnog oglašavanja na svetu).
Primeri servisa koji se očekuju u mnogo jednostavnijim verzijama za upotrebu u narednim godinama su sistemi marketing i prodajne automatizacije (CRM), sistemi automatizacije poslovanja (ERP), itd.
Poreklo dominacije digitalnih platformi: Razumevanje, primena i prodaja podataka o ponašanju korisnika veba
Kada se uporedi bilo koji veoma kvalitetan onlajn servis (digitalna platforma) sa konkurentskim servisima iz iste privredne grane, razlika je uvek na strani onih onlajn servisa koji pružaju realno veće zadovoljstvo korisnika. Što je ta razlika u zadovoljstvu upotrebe jasnija, veća je i konkurentna prednost onlajn servisa koji pružaju takav kvalitet usluge (percepcija zadovoljstva korisnika).
Realno veće zadovoljstvo korisnika u odnosu na konkurenciju najviše zavisi od sledećih faktora:
1. Način prikupljanja podataka o ponašanju korisnika onlajn servisa.
2. Način analize tih podataka.
3. Način izvođenja zaključaka o tome šta ti podaci znače u kontekstu unapređenja korisničkog doživljaja.
4. Način primene dobijenih saznanja (insights) iz podataka u konkretne načine unapređenja zadovoljstva korisnika kroz sve poslovne procese u kompaniji (Experience-Driven Business).
5. Način merenja i razumevanja rezultata svih ovih aktivnosti, u kontekstu interesa korisnika i interesa kompanije.
Razlog zašto veoma mali broj kompanija u celom svetu uspešno poboljšava zadovoljstvo korisnika, i tako dolazi do dominantne pozicije u svojoj privrednoj grani jeste velika kompleksnost ovog posla:
a. Način prikupljanja, analize i izvođenja zaključaka na osnovu podataka koje poseduje kompanija.
b. Način primene dobijenih saznanja kroz različite poslovne procese u kompaniji.
c. Način promene poslovanja, proizvoda i usluge koji dovode do unapređenja zadovoljstva korisnika.
Primer: Uspeh društvenog medija TikTok ili striming servisa Netflix leži u njihovoj sposobnosti davanja veoma kvalitetnih preporuka sadržaja u odnosu na interesovanja korisnika. Ceo servis kod ovih kompanija je zasnovan upravo na primeni saznanja o ponašanju korisnika da bi se došlo do kvalitetnog načina preporučivanja sadržaja.
Praktično sve dominantne digitalne platforme koriste saznanja o ponašanju svojih korisnika da bi ta saznanja prodavali drugim kompanijama kako bi one bile uspešnije u svom poslu.
To je odgovor na pitanje zašto je Gugl razvio toliko veoma korisnik besplatnih servisa – „Ako dobijate besplatan sadržaj ili uslugu, plaćate je podacima o vašem ponašanju!“
Iz prethodnog bi bilo logično da se može zaključiti zašto u poslednje vreme sve više država i zajednica (npr. EU) stavlja akcenat na striktno pridržavanje zakona o zaštiti podataka o ličnosti (borba za privatnost podataka).
Osnova veba 3.0 – Ko može prodavati vaše lične podatke i pod kojim uslovima?
Osnovno pitanje koje se postavlja u kontekstu zaštite privatnosti podataka jeste: Ko je vlasnik podataka o vašem ponašanju – Da li je to kompanija koja je prikupila vaše podatke, ili ste vi vlasnici podataka o vašem ponašanju?
Sledeće pitanje koje se postavlja jeste: Ako ste vi vlasnik podataka o vašem ponašanju, pod kojim uslovima kompanija koja je prikupila takve podatke može da proda vaše podatke drugoj kompaniji?
Porast znanja različitih državnih administracija o značaju saznanja iz podataka o ponašanju pojedinaca i njihova (pre)prodaja, doveo je do toga da smo svedoci sve većeg broja tužbi pojedinaca, kompanija i država (zajednica – EU) u pravcu dominantnih platformi zbog kršenja prava privatnosti pojedinaca.
U tom kontekstu, različite platforme na različite načine pokušavaju da odbrane svoju sposobnost da prodaju ova saznanja o ponašanju pojedinaca, naročito ako je to ovakvim kompanijama osnovni način zarade (Google, Fejsbuk).
Primer: Veoma je zanimljivo aktuelno Guglovo rešenje za zbirno prikupljanje podataka (agregacija podataka) o ponašanju korisnika koje ova kompanija namerava da ponudi svojim oglašivačima, pod nazivom Topics API. 25.01.2022. g. Gugl je objavio objašnjenje ovog načina prikupljanja i skladištenja podataka, gde se podaci o temama (kategorijama – topics) interesovanja pojedinaca prikupljaju na nivou od nedelju dana, skladište se na uređaju vlasnika podataka (pojedinca), brišu se posle nedelju dana, i zamenjuju se drugim podacima. Pojedinac može sam da menja ove podatke. Ovi podaci će se ponuditi oglašivačima na Guglu, gde je na taj način zaštićena privatnost pojedinca pri prodaji saznanja iz ovih podataka.
Razlog zašto je zanimljivo opisano Guglovo rešenje agregacije saznanja iz podataka jeste činjenica da se ovi podaci skladište kod vlasnika podataka, ne kod Gugla.
Kao što se može videti, dalek je put od skladištenja podataka kod njihovih vlasnika do mogućnosti da vi sami prodajete korišćenje vaših podataka nad kojima vi imate kontrolu, a ne sajt/servis koji je prikupio takve podatke. Ovaj problem bi trebalo da reši Web 3.0, ali se postavlja pitanje koliko godina treba da prođe da bi se to desilo kod većine onlajn korisnika.
Šta je Web 2.5? Koliko će besplatnih sadržaja i servisa postati nedostupni mnogima jer ćemo morati da ih platimo?
Na osnovu svega što ste mogli do sada pročitati u ovom tekstu trebalo bi da je očigledno da je veb 3.0 mnogo više budućnost nego što je sadašnjost za većinu korisnika/kompanija.
U ovom vremenu očigledno je da postoji velika aktivnost određenog broja korisnika na tržištu kripto valuta, da se na tom tržištu pojavljuju novi poslovni modeli i modeli zarade koji imaju za cilj potrošnju postojećih kripto valuta, vesti prikazuju kako neki korisnici ovog segmenta zarađuju milione dolara… Ali to što se dešava u kripto svetu teško da će ikada postati dominantan način korišćenja veba.
U kontekstu razvoja veba, blockchain tehnologija, koja je osnova postojanja kripto sveta, je mnogo značajnija od samih kripto valuta zbog načina zaštite podataka. U budućem veb 3.0 svetu ova tehnologija bi trebalo da bude okosnica mogućnosti zaštite i kontrole korišćenja ličnih podataka pojedinca.
Meni je od celokupnog kripto/blockchain sveta najzanimljiviji sistem organizovanja kompanija/organizacija pod nazivom DAO (Distributed Autonomous Organization), koji predstavlja do sada jednu od najboljih ideja raspodele vrednosti (ne novca primarno) u odnosu na obavljeni posao (o ovome će biti još reči na mom blogu). Veliki je broj osoba koje su veoma skeptične u mogućnost ozbiljnijeg razvoja DAO ideje (trenutno postoji samo nekoliko stotina organizacija ovog tipa) i njen eventualni ulazak u mainstream biznis.
Ono što najveći broj korisnika veba danas može da vidi sve češće jeste sve veći broj veb sajtova, servisa i medija koji pokušavaju da naplate svoje ranije potpuno besplatne usluge i sadržaje. Toga će u budućnosti biti sve više, a nama ostaje da se nadamo da će se u tom kontekstu pojaviti veliki servisi kao što je Netflix za jedinstvenu pretplatu različitih tipova medijskih servisa.
Jedna od najvažnijih pojava poslednjih godina, i jedan od glavnih razloga, po mnogima, zašto uopšte postoji fraza „veb 2.5“ za nešto što je u praksi biznis razvoj veba 2.0, jeste sve izraženija mogućnost stvaranja nezavisnosti autora sadržaja od modela zarade preko dominantnih platformi (za oglašavanje).
Najistaknutiji servis koji omogućuje finansiranje pojedinačnih autora sadržaja je https://www.patreon.com/. Čak i u ovim krajevima je sve veći broj osoba koje putem ovakvih servisa zarađuju dovoljno sredstava za život, da ne moraju da zavise od sve veće posećenosti koja donosi sve manje para preko dominantnih platformi.
Skoro je sigurno da će se narednih godina pojavljivati sve više poslovnih ideja koje će omogućiti dodatnu ili primarnu zaradu autorima sadržaja, sa ciljem da oslobode svoju kreativnost izvan potrebe za sve većom vidljivošću onoga što rade (kvantitet ne rađa kvalitet).
Da li će se Web 3.0 desiti?
Put ka ponovnoj decentralizaciji veba za većinu onlajn korisnika je dug i težak, i mnogi veruju da je to utopija – posmatrajući razvoj veba danas.
Kripto svet je stvarnost, ali mnogima to i dalje deluje kao neka prikrivena MLM šema, gde se velike pare zarađuju i troše na „stvarima“ (npr. NFT – „digitalni originali“) koje imaju veoma upitnu realnu vrednost.
3D veb je stvarnost, a uskoro ćemo biti svedoci sve češće primene holograma na vebu.
Oni koji učestvuju u razvoju veba 3.0, oni koji veruju u kripto svet, oni koji razvijaju 3D veb smatraju da je veb 3.0 tu.
Mnogo važnije od toga da li je veb 3.0 daleka budućnost ili sadašnjost, jeste da se danas može veoma lepo videti da je ponovo „u modi“ sve veća razlika između različitih pod-kultura (subcultures), kao što se to dešavalo u vreme pre veoma negativne centralizacije veba, koja je između ostalog uvela u mainstream teoretičare zavera i dezinformacije različitog tipa (post-truth).
Veb linkovi:
- https://www.imperva.com/learn/application-security/osi-model/
- https://www.ques10.com/p/14467/discuss-technology-infrastructure-for-e-business/
- https://www.42u.com/an-internet-timeline/
- https://elastos.info/what-is-web-3-0/
- https://www.singlegrain.com/web3/web-3-0/
- https://medium.com/fabric-ventures/which-new-business-models-will-be-unleashed-by-web-3-0-4e67c17dbd10
- https://www.linkedin.com/pulse/why-only-web-30-completes-industry-40-kudzai-manditereza
- https://www.draganvaragic.com/blog/neoliberalni-kapitalizam-buducnost/
- https://hbr.org/2009/02/becoming-a-customer-experience
- https://www.draganvaragic.com/blog/sta-su-actionable-insights-poslovna-pozicija-digital-media-business-analytics-manager/
- https://blog.google/products/chrome/get-know-new-topics-api-privacy-sandbox/
- https://www.dazeddigital.com/science-tech/article/55310/1/introducing-web-2-5-guide-future-internet-web-3-0-dao-nft-blockchain-crypto
- https://www.forbes.com/sites/cathyhackl/2021/06/01/what-are-daos-and-why-you-should-pay-attention/
- https://www.draganvaragic.com/blog/megatrend-vreme-promisljanja-sveta-oko-nas-velika-ideja-redistribucije-vrednosti-ne-prihoda/
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
