fbpx

Zašto studenti imaju problem sa zapošljavanjem posle studija? – Video

U poslednjih nekoliko godina imao sam prilike, u više navrata, da pred studentima držim predavanja na veoma sličnu temu – kako se pripremiti za posao posle studija, odnosno zašto uopšte postoji problem sa zapošljavanjem mladih osoba. Na ovom blogu ima veći broj tekstova koji obrađuju ovu temu iz različitih uglova.

Cela priča počinje pre nekoliko godina uviđanjem da postoji svetska kriza formalne edukacije (video). U Srbiji se često pominje problem kvaliteta privatnih fakulteta u odnosu na državne, ali je situacija takva da ta razlika u ovim krajevima i nije naročito važna – sem za veoma tražene profesije (npr. farmaceuti i programeri), polaznici ostalih fakulteta obično imaju problem sa zapošljavanjem posle studija, bez obzira na kojem su fakultetu.

Problem se s jedne strane nalazi u neadekvatnim programima studija koji obično nemaju veze sa potrebnim veštinama za obavljanje konkretnih poslova iz konkretnih oblasti. Sa druge strane, još veći problem je činjenica da studenti nisu naročito motivisani da (generalno posmatrano) uče kako bi nešto znali iz onih predmeta koji realno donose praktično primenjliva znanja iz buduće profesije – jer uče da bi položili ispit.

Bez obzira što je EU donela veoma kvalitetne smernice za izradu strategije „promišljanja” obrazovanja do 2020, ove promene neće biti u praksi sprovedene minimum narednih 15-25 godina. To znači da studenti moraju samostalno da iskoriste mogućnosti koje su danas dostupne (obrazovanje putem interneta) da se samoobrazuju za potrebna zanimanja i da pronađu način kako da to sve isprobaju u praksi pre zaposlenja. Još bolje, da se sami zaposle ako ne mogu da pronađu adekvatan posao nakon studija…

Nedavno je na Jutjub (YouTube) postavljen video-snimak predavanja na temu rešavanja problema zapošljavanja studenata nakon studija, koje sam održao u Banjaluci u decembru prošle godine, u sklopu predavanja za ICBL.

Na osnovu pretodnih iskustava sa sličnim predavanjima u Novom Sadu i Beogradu, znam da se neće svima dopasti to što će čuti na ovom predavanju, a osnova rešenja problema leži u većem angažovanju studenata na aktivnostima van studija. Sve ovo ne znači da propagiram neupisivanje studija, već insistiram na tome da studije ovog tipa ne mogu da budu jedini izvor saznavanja i prakse koja je potrebna da biste dobili posao nakon studiranja.

Važno je znati da i kod nas i u celom svetu, pored prisutne nezaposlenosti, istovremeno postoji konstantan problem nedostatka adekvatnih radnika – osobe koje imaju potrebna znanja za posao, osobe koje samostalno rade (bez potrebne konstantne pomoći i provere sa strane), osobe koje brzo usvajaju nova znanja i sprovode ih u konkretnom poslu…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 6.9/10 (47 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +7 (from 15 votes)
Zašto studenti imaju problem sa zapošljavanjem posle studija? - Video, 6.9 out of 10 based on 47 ratings

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 15/02/2013, RSS

16 odgovora na Zašto studenti imaju problem sa zapošljavanjem posle studija? – Video

  1. Uvek se posle ovakvih postova o neadekvatnom formalnom obrazovanju upitam da li bi autor dozvolio da ga operise, ziveo u neboderu koji je isprojektovao ili se vozio automobilom cije je kocnice osmislio neko ko se “obrazovao” neformalno putem internet foruma i drugih besplatnih izvora. E-learning je nesto drugo.

    Ne hejtujem te ali hajde da budemo realni Ostanimo u ovom nasem internetskom domenu. Vrlo je mali broj modernih zanimanja a i to su mahom zanati tipa SEO, nizi nivoi programiranja ili comm mann za koje nije potrebno, tj nije neophodno da osoba koja ih radi nije sistemski obrazovana.

    Konkretno za ovo zadnje smatram da je neophodno da osoba koja comm mann posao obavlja ima min Bch nekog drustvenog smera a dodatna znanja oko kojih se pravi fama se prikupe za par dana, najbolje uz iskusne kolege.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.5/5 (22 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +5 (from 7 votes)
    • Neko iz mase says:

      Miloje, bice da nisi shvatio sta je pesnik hteo da kaze… lepo je receno da u 99.9% slucajeva znanje steceno na fakultetu nije dovoljno za samostalno obavljanje nekog posla. Studiram elektrotehniku na FTN u Novom Sadu i mogu slobodno da kazem da od moje “generacije” (ima i starijih od mene, ali i dalje studiraju) ima nas maksimalno 5 koji radimo nesto van fakulteta i predavanja… mene je to kostalo jedne godine studija (“apsolvent” sam, ako taj termin i dalje postoji), ali sam za to vreme bio na par medjunarodnih takmicenja, osvojio par medalja, objavio 2 rada u medjunarodnim casopisima… sve to meni nista ne znaci jer me koci jedan bezvezni papir zvani Bch diploma. Ono sto sam samostalno i kroz ova takmicenja naucio, niko nikada mi nije rekao na predavanjima (kroz uopstenu pricu naravno da jeste, usputno) i ne moze da se meri ni sesticom ni desetkom. A imam par kolega koji su “na vreme” (u roku) zavrsili fakultet, i sada se masovno zaposljavaju kao junior developeri za Javu, C# ili C++ jer za elektrotehniku (hardcode [HW] elektrotehniku, ne za SW inzenjering) ili nema posla ili oni nemaju znanja (prakticnog). To je sustina problema – na fakultetu ucis 80% nepotrebnog/prevazidjenog/dosadnog da ti se fakultet smuci (cesto i sama pomisao na isti).
      Poenta cele price je da moras da se usavrsavas (nazalost, samostalno) ali i da jedan glupi papir popularno nazvan Bch diploma moze da te koci da znanje koje imas ne mozes da unovcis i da od toga zivis.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 4.1/5 (14 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: +5 (from 9 votes)
  2. Deda says:

    I meni je u jednom trenutku zasmetalo isto, ali ja ipak podrzavam svaku rec koju je Dragan izgovorio. Ne to nije njegov izgovor za formalnost, to je cinjenica u celom svetu.
    I onda se po ko zna koji put pokrece pitanje diploma vs znanje, ali ovde ne treba to ciniti.
    Ovde treba prihvatiti cinjenicu da mnogi posle formalnog obrazovanja ili uopste u svom zivotu ne zeli da se svakoga dana samoedukuje i prihvata i ona znanja koja mu “nisu potrebna”.
    Ljudi koji svakodnevno uce, oni imaju mnogo manje problema od onih koji ostaju na lamentiranju problema i izigravanju dobirih ideja bez realizacije.
    Takodje, ono sto Dragan nije rekao a sto visi u vazduhu u nasoj maloj sredini okruzenja bivse Yu, jeste da mozemo biti najbolji u istom, ali ako ne izadjemo vani gde cemo pokazati i dokazati svojim radom i rezultatima steceni indentitet, onda cemo ostati mali i nevidljivi, najcesce podvrgnuiti ruganju vecine koja nema niti formalno niti ikakavo znanje, ali imaju energije, vremena i ostalih resursa da se bave drugim ljudima kompenzirajuci svoje nedostatke.

    Dragan nista nije novo rekao sto znamo mi neki koji godinama ucimo i radimo, ali je evidentno da ovi mladi ljudi , vecina njih nema osnvonih znanja, ali na zalost ni zelje da steknu ista. U jednom trenutku Dragan postavlja intereantno pitanje: da li ima nekoga koga ovo ne interesuje? Ljudi cute, nemaju idgovor, ali nemju ni pitanja. Tek na kraju par njih sa konkretnim pitanjima.
    E sada, ovo su mladi ljudi u procesu obrazovanja, a zamislite neke mlade ljude van istih prostorija i isti ovakav scenario? Pa onda zamislite poglede koji jasno kazu: daj majstore, smaras. Sta ce meni interent i tamo neki CM poslovi, imam ja svoju ekipu.
    Nije ni cudo sto su procenti neumoljivi i jasno pokazuju kakva je sitacija u Srbiji gd je 6,5% sa VSS, a 24% potpuno nepismenih. Ovde oricamo o CM i nekim vestinama koje se grade i uce godinama prateci sve nove tehnologije, aplikacije i trendove.
    A upravo predavaci ne rade to na pravi nacin. Ne prate, nego kopiraju neke prevode koji zaostaju par godina, Isto prenose na neke mlade ljude koji kada dobiju formalnost od diplome nemaju nikakvo znanje , tek neko malo predznanje.

    Zato, podrzavam sve sto je Dragan u ovom predavanju rekao studentima i jasno pokazao sve one alate i puteve kako da dodju do posla koristeci medij koji vec sada pruza mogucnost svima da budu vidiljiviji , ujedno i poislodavce koji su pred istim transparenntni i otvoreni za sve, ali pre svega za strucne i spremene za prihvatanje znanja i resavanje problema na nekoliko razlicitih nacina.

    Iz mog iskustva sa predavanja na istu tematiku, procenat onih koji prihvate savete, smernice i prezentovane primere, vrlo brzo i lako upsevaju u svojim namerama, uspevaju da dodju do poslodavca i dobiju posao. Svi ostali, a njih je u procentima preko 95% ostaje da lamentira nad svojim zivotom i da okrivljeje sve oko sebe za svoje neuspehe, kako ih oni nazivaju a nisu u pravu jer oni i ne dozive neupseh kad ne krenu u realizaciju ili akiciju.

    Posla ima na pretek, mora da se uci, diplome su formalnost.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.5/5 (8 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 4 votes)
  3. Miloje, pročitaj pri kraju teksta gde pominjem upravo priču o tome da sve ovo ne znači da je formalno obrazovanje beskorisno, samo nije dovoljno…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (2 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  4. Dragane, slažem se apsolutno sa svim što si napisao i rekao. U predavanju si stavio akcenat na novim IZVORIMA informacija i sticanju novih znanja i veština a tek na kraju se na mrvicu osvrnuo na networking i članstvo u nekim organizacijama. Ja bih ovome dodala (i možda odgovorila na pitanje devojke koja je pitala gde stupiti u kontakt sa budućim poslodavcima) i sve vrste stručnih okupljanja, od članstva u klasterima i njihovih sastanaka, preko raznih edukacija i seminara do stručnih sajmova i konferencija. Mladi ljudi koji još uvek studiraju na ovakvim mestima mogu upoznati relevantne LJUDE, biti u toku sa problematikom i perspektivama u izabranoj branši u našoj zemlji ili inostranstvu,… Poznanstvo sa LJUDIMA može biti podjednako važno kao i svo znanje stečeno formalnim ili neformalnim putem. Ali samo na prvi trenutak. Već posle treba i znanja ako se znanje želi i unovčiti.

    I ako ćemo ići još dublje u ovu priču, neke veštine se moraju razvijati i pre fakulteta: javni nastup, organizacione sposobnosti, jačanje takmičarskog duha, timski rad, snalaženje u vremenu i prostoru 🙂 i mnogo toga drugog. Iz tog razloga se sa setom sećam brojnih vannastavnih aktivnosti još u osnovnoj školi pre mnogo godina :).

    I još jedan komentar: ja ostanem svaki put iznova šokirana kada vidim da ljudi šalju CV u potrazi za poslom a da pri tome šalju cirkular. U cirkularu najčešće nema ništa od praktičnih iskustava (bili ljudi zauzeti studiranjem) i veština kojima vladaju. Ako nije cirkular, vrlo često prepoznajem da nemaju predstavu kojim poslom se firma bavi i da nisu ni sajt pogledali. Posao se traži a valjda se moli boga da ga ne nadju jer se ne potrude bar malo prilagoditi svoj CV i propratno pismo (sada famozno zvano „motivaciono“ pismo – pa ga tako i krste u naslovu i pošalju ga u atančmentu) firmi u kojoj konkurišu. I još kada prepišu sa sajtova za zapošljavanje čitave rečenice koje se ponavljaju u 90% pisama, i kao šlag na tortu napišu da traže posao u turističkoj agenciji zato što vole da putuju, onda stvaaarrnooo …. ostanem bez reči – i od 200-nak prijava za posao ostane tek dve do tri koje zavredjuju neku pažnju.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 4 votes)
  5. Marko V says:

    Mislim da su nedovoljno naucenih stvari na fakultetu ili nedovoljno angazovanje van fakulteta za konkretne poslove posle fakulteta samo posledica vremena u kome zivimo gde sa jedne strane imamo tehnologiju koja se razvija prebrzo a sa druge ekonomsku krizu i medije koji pupmaju do besvesti startup pipe dream…mlad(ili malo stariji) covek se nalazi usred te teske artiljerije i oni koji su svesni sta se desava su isfrustirani i a oni koji su nesvesni budu brzo zaboravljeni i u debelom zaostatku…vremena su brza i surova…toliko 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +4 (from 4 votes)
  6. Interesantne diskusije na ovu temu preko Fejsbuka https://www.facebook.com/varagic/posts/446866058718870 i https://www.facebook.com/vera.mladjan/posts/290759151053939

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (1 vote cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Tema koja je trn u oku svim mladima! Odlično predavanje! Nadam se da će oni koju su ovo pogledali shvatiti šta treba da se radi. Ja sam se kasno krenuo da se stičem neformalno obrazovanje, ali tek sad vidim šta sam propustio i šta sam sve mogao da postignem. Držim glavu gore i radim ono što najbolje znam!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.4/5 (5 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 6 votes)
  8. U principu se slažem i sa Milojem (potreba za formalnim obrazovanjem) ali i sa Draganom (o potrebi za konstatnim usavršavanjem). Danas više nego ikada čini mi se da važi stara narodna: Čovek se uči dok je živ. I kako ja razumem ovaj tekst jeste upravo u tome. Formalno (privatno ili državno) obrazovanje ima svoje predsnosti i mane i signurno je da je to samo jedna stepenica u obrazovanju, a da se dalje učenje zapravo nikada ne završava.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.7/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 4 votes)
  9. Ivan says:

    Ja licno sam student, i razocaravajuce je to koliko mojih kolega lose razmislja i koliko nemaju prestavu o svemu, misle zavrse fakultet i imace 5 ponuda za posao sa platom od 1000e. Realnost je skroz surovija…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.7/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  10. Lazar says:

    Da li neko uđe u autobus, a da nema predstavu kuda će on da ode? Većina ljudi to ne radi. Tako je isto po mom mišljenju i sa tzv formalnim obrazovanjem. Možemo završiti taj proces i tu stati. Formalno obrazovanje je ulaznica u autobus koji momže da nas odveze ko zna gde ili na željenu lokaciju. Moramo raditi na sebi i pored formalnog obrazovanja. Formalno obrazovanje predstavlja ulaznicu u nekakav sistem. Ako tu stanemo nismo ništa uradili. Moramo da odaberemo sami jednu oblast koja nas zanima i da na njoj radimo. Da na ostale oblasti gledamo sa praktične i primenjive strane. Da bi smo posmatrali neku oblast, moramo formalno da je pređemo i tu je zapravo ključ fomalnog obrazovanja.
    1. Da dobijemo osnovne informacije o nekoj oblasti.
    2.Da dobijemo diplomu kao dokaz da smo dobijene informacije shvatili krajnje ozbiljno.
    Moj savet je da oblast koja nas zanima mora svakog dana da se prati. Kada npr. za 4 god školovanja i rada na nekoj oblasti, plus neka dodatna angažovanja u nekoj oragnizaciji ( Jako je bitno, jer se osposobljavamo za rad u timu.) i naravno neki hobi koji prati našu ličnost. Smatram da je to preduslov za dobrog radnika koji planira budućnost i napredak.
    Prva važna stvar kod poslova jeste da ih sagledamo iz različitih uglova. Kao kada stojimo u marketu i ne vidimo proizvod koji nam treba. Onda se odmaknemo par koraka i vidimo to što tražimo. Druga jako važna stvar kako doći do rezultata koji su pozitivni? Pored rad, znanja i veština morao sebi da odredimo realan cilj. Ako nemamo cilj, nećemo znati dokle treba da se ide i gde da se stane, kojim putem da se nastavi. Uglavnom se operacije izvedene bez cilja tako i završe, bez uspeha. Treća jako bitna stvar je rok. Ako ne postavimo rok za naš cilj, nikada ga nećemo ostvariti. Bitna stvar za rok jeste da oni mogu i da se prekorače, ali najbitnije je da se cilj ostvari. Ukoliko nemamo rok odlagaćemo naš cilj, a to nije dobro. Četvrta jako bitna stvar je da slušamo druge i da posmatramo sve okolnosti koje nas okružuju. Analizom i posmatranjem da stignemo do informacija koje su nam potrebne. Imamo dva uva, dva ok i jedna usta. Tako da je prirodno da slušamo i gledamo oko sebe. Peta jako bitna stvar jeste da utakmica traje 90 minuta. Znači da do samog kraja moramo da se borimo. Ako gubimo, neka nam ta borba bude trening za neki naredni izazov. Postoje tri grupe ljudi:
    1. Oni koji pričaju o problemu.
    2. Oni koji se čude.
    3. Oni koji ga rešavaju.
    Sami se pronađite. Ukoliko ste u prvoj ili drugoj to nije dobro i promenite taj stav da pripadnete 3. grupi. Nadam se da će ovaj komentar pomoći svima da postanu bolji i da dostignu svoj cilj. Inače imam 21 god. pa je ovo i poziv svim mladim ljudima da se probude i da misle svojom glavom. Jer samo tako možemo učiniti da nešto bude bolje. Ako svako od nas uradi po nešto krajnji cilj može da bude jako dobar.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.7/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  11. SMS poruke says:

    Jedini uzrok je to sto ne biraju fakultet po tome da li ce imati i sta ce raditi kada zavrse!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  12. Dvornic says:

    Znanje pre zvanja!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  13. Milos says:

    Realno, vecina danasnjih studenata, ima u glavi samo kako sto pre zavrsiti fakultet, a ne kako nesto nauciti na fakultetu. Ja sam na svojoj kozi osetio koliko mi je znacila aktivnost u odredjenim organizacijama, van fakultetske nastave. Savet mladim narastajima, ne gubite nadu i radite na sebi. Zivimo u turbulentnom vremenu, gde konstantno moramo uciti i raditi na sebi.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.2/5 (5 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  14. Када ми неко каже немаш довољно искуства, треба да имаш ту и ту лиценцу … употребићу пристојне речи, мислим да ме неко прави будалом. Факултет сам уписао почетком деведесетих, нажалост одужило се завршавање, због тога што сам паралелно са факултетом радио у породичном предузећу која се бавила послом који је требало да буде моја професија након завршетка факултета. За то време био сам затрпан обавезама за предузеће, чак и за време бомбардовања. Често нисам знао да ли радим за посао или учим за испит. Завршим факултет и предузеће се затвара. Да јесам имао много обавеза у предузећу, али нисам радио оно што данас послодавци очекују од мене. Немам лиценцу, а како да је имаш ако ти за то треба три године радног искуства након дипломирања, а нико не запошљава без лиценце и 5, 10, 15 година радног искуства. Посао који сам радио нисам могао да бирам, разне околности су наметнуле шта ћу радити. И сада се нађе неко ко ће да се носи по последњој неолибералној америчкој моди да каже немаш искустав, немаш лиценцу, а можда ће да ми кажу једног дана да су ми уши клемпаве или би било боље да има зелене очи, а можда би требало да знам да возим и МИГ29.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (7 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +6 (from 6 votes)
  15. Наставак:
    Морам да приметим да се све ово тражи и сва прилагођавања НОВОМ ВРЛОМ СВЕТУ од сваког студнета који дипломира осим од оних који након дипломирања се прогласе генијалцима (попут Божидара Ђелића, Лазара Крстића и сличних њима) који ће да нам кажу после завршеног министровања да смо глупи зато што смо сиромашни или нисмо добро слушали Драган Варагића. Односно нисмо довољно крали као што то они раде.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (7 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +6 (from 6 votes)

Komentari su zatvoreni.