Pre nešto više od nedelju dana Maša Milutinović sa Fakulteta za medije i komunikacije univerziteta Singidunim je napisala na svom blogu tekst pod naslovom “Zašto godišnje dajem 2.100 EUR?“. Ovaj tekst je proizveo veliki broj reakcija, uključujući i članak na 24sata.rs “Upisuju privatni fakultet i jer u WC-ima imaju toalet papir“, u kojem se pomenuti blog post kao inspiracija za tekst direktno linkuje (veoma retka praksa u online izdanjima domaćih klasičnih medija).
Neke od blog reakcija na pomenuti tekst: Nemanja Čedomirović, Igor Manjenčić, osoba sa ETF-a, ETF-ovac, Nenad Božidarević. Svojevremeno, Sandra Kravić napisala je jedan indikativan blog post na temu njene percepcije studiranja na privatnom fakultetu.
Pre nego što napišem svoje mišljenje na ovu temu, kao uvod bi dobro poslužio sledeći video materijal od pre pola godine (15 min) na temu svetske krize formalne edukacije. Bilo bi dobro da ga pregledate, ako već niste.
Predajem i predavao sam i na državnim i na privatnim visokim edukativnim institucijama u Srbiji, i imam veoma dobar pregled stanja visokog školstva u Srbiji, koje se može ukratko elaborirati u jednoj rečenici:
Ogromna većina studijskih programa na fakultetima i visokim školama (i privatnim i državnim) apsolutno nije prilagođena realnim potrebama na tržištu rada, i ogroman broj studenata (na državnim i privatnim fakultetima) apsolutno nije zainteresovan da nauči bilo šta (da dođe do adekvatnih znanja) na ovim edukativnim ustanovama.
“Ne vredi kukati, gorke suze liti” – Šta nas čeka u narednim godinama?
Verovali ili ne, u narednom periodu nas čeka poboljšanje situacije u visokom školstvu, ali se to neće desiti generalno, već će pojedine edukativne institucije polako početi da privlače studente na taj način što će završetkom pojedinih studijskih programa, studenti očigledno biti u mogućnosti da brzo pronađu posao – ako su stvarno radili/sticali znanja!
Kada se fokus sa samog upisa na neke studije zbog studiranja prebaci na odabir institucija koje daju primenljiva znanja za obavljanje željenih TRAŽENIH poslova, tada će sama konkurencija poboljšati stanje u sve većem broju ovih instituacija. Sve ovo će se početi dešavati u naredne 2-3 godine, bez obzira na to šta će Država po tom pitanju uraditi ili neće.
Kako znam da će se ovo desiti?
Već postoje institucije koje daju mogućnost brzog i dobrog zaposlenja već za vreme samih studija, ili odmah posle studiranja, ali postoji problem što je za sada veoma mali broj studenata koji realno želi da se iskaže kao dovoljno dobar način i da studira zbog toga što bi se posle studija odmah zaposlio (što znači da se za vreme studija ozbiljno usvajaju potrebna znanja, a ne da se ispiti uče samo da bi se položili).
Ovakve primere sam imao godinama na VETŠ (VISER) – državna visoka škola, gde sam predavao do prošle godine, obzirom da sam veći broj puta bio pitan da preporučim studente koji bi mogli da rade na nekoj od pozicija iz oblasti e-poslovanja i e-marketinga (online PR-a). Isto mi se dešavalo i dešavami se i sa studentima na Specijalističkim strukovnim studijama iz e-poslovanja na FTN-u.
Sada predajem na ITS – privatna visoka škola (zajedničko vlasništvo Comtrade i LinkGroup) gde konstantno postoji potražnja za kvalitetnim studentima koji mogu i za vreme studiranja da dobiju posao, i ako se pokažu kao dobri za vreme studija – praktično 100% nalaze posao odmah posle studija. Jedini je problem u tome što za sada nije veliki procenat onih koji realno žele da kroz studije pokažu da ne žele samo da ispolažu ispite, već i da pokažu zainteresovanost za rad za vreme i odmah posle studija.
Ovakva situacija je skoro svuda u Srbiji u visokom školstvu – otprilike ima 5 odsto studenata koji svojim zalaganjem za vreme studija imaju teoretsku mogućnost da se zaposle za vreme studija i/ili odmah posle završetka studija. Kada se promeni percepcija studiranja prema varijanti u kojoj se studenti za vreme studija pripremaju za posao koji će raditi odmah posle studija, onda će i biti veći broj studenata koji će biti spremni da za vreme i odmah posle studija pronađu posao.
U naredne dve tri godine određeni broj visoko školskih institucija će intenzivno sprovoditi programe primenljive za buduće zaposlenje studenata u jednom broju oblasti, i što se javnost više okrene ka nalaženju poslova (a ne izgovora za nemanje poslova), i što se više bude pričalo o onim edukativnim institucijama gde se može brzo dobiti posao posle studija – to će polako inicijalna situacija u školstvu biti sve bolja.
Ali polako, na pojedinim institucijama i u pojedinim oblastima – bile one privatne ili državne…
Dodatak…
Saveti za studente ako žele da dođu do posla posle studija
- Studije se upisuju zbog sticanja upotrebljivih znanja, a ne zbog polaganja ispita.
- Oblast interesovanja mora obavezno da se dodatno izučava preko dostupnih materijala kojih na Webu ima obilje.
- Ne postoje izgovori kako određeni profesori nisu dovoljno dobri, jer sami morate da pronađete šta je danas aktuelno u oblasti koju izučavate – preko Interneta.
- Upisujte dodatne (relevantne) kurseve za konkretna znanja iz oblasti vašeg interesovanja, po mogućnosti one sa internacionalnim sertifikatima.
- Pripremajte se i polažite online postojeće relevantne internacionalne sertifikate iz oblasti interesovanja, kao što su npr. (besplatni) Inbound University ili (plaćeni) Certified Emarketer.
- Koristite mogućnosti besplatne edukacije na najvećim svetskim fakultetima, kao što je npr. Open Courseware inicijativa.
- Tražite načine da dođete do prakse onoga što izučavate, najbolje skretanjem pažnje na svoja stečena znanja i interesovanja preko sopstvenog bloga.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Zvuči logično, i sasvim prirodno je da privreda počne da se meša ako mogu da tako kažem u obrazovanje. Što je jači uticaj privrede na obrazovanje, to će promene biti brže.
VISER, mesto na kome uskoro zavrsavam studije, nastavlja sa radom upravo u smeru nudjenja programa koji su sada primenljivi, ali i necega sto ce biti u buducnosti (prema pretpostavkama celnih ljudi). To se upravo vidi po novim studijskim programima, posebno na specijalistickim studijama, koje ce biti moguce upisati od sledece godine. Verujem da bi bilo interesantno pogledati sta se nudi.
http://www.viser.edu.rs/index.php?page=static&id=43
Vezano za generalnu nezainteresovanost studenata, mogu samo da ponovo potvrdim sve navedeno.
@Todorović,
ne mogu da se složim.
Postoji veoma mnogo struka i nauka, koje nisu “tržišne” prirode, ili za koje NIKAKO nije zdravo da tržište na njih preterano mnogo utiče; mislim primarno na profitabilnost (da ne kažem “unovčivost”) neke struke, uključujući i moju :).
Zanimljivo je da se Mashin txt pojavio u trenutku kada njena skola (i smer) uplacuju oglase po fancy magazinima vrste urbani [u prevodu red popularne kulture pa red placenih tekstova] koji se dele po trznim centrima za dz. Znam, znam da je ovo prljava insnuacija ali mi mirise na losu PRaksu.
Volim da učim, a još više volim da radim. Ubeđena sam da samo primenom stečenog i željenog znanja možemo da spojimo zadovoljstvo i posao. Zbog toga sam dve godine na sajtu ITA bila prijavljena kako bih od njih redovno putem e-mail dobijala sva nova obaveštenja i vesti. Čak sam za vreme prošlogodišnjeg upisnog roka vodila i korespodenciju sa njima, međutim nisam mogla finansijsi nikako da se uklopim …. Želja za adekvatnim i primenjivim znanjem se pojavila pre četiri, pet godina. Kao i mnogi i sama ranije nisam baš mnogo razmišljala o školovanju. Da trebalo je da se završi “nešto”, dobije papir, zaposli se, a kasnije, pa kroz rad ćemo da naučimo ono što nam je potrebno kako bi “otaljali” posao.. Međutim danas ne funkcioniše sve na taj način i to mnogi ne shvataju.
Miloje, da li je PR txt ili ne, u ovom slučaju nije bitno jer su reakcije pokazale da o ovoj temi (privatni fakulteti) još treba puno da se priča, slično kao i o pravima LGBT populacije 🙂
Posle 20 primeljnih mailova u kojima i stariji i mladji brane Masu govoreci da ona nije takva kakvom sam je opisao, tj. da je ona fina pametna i da nikako nije snob, kao i posle Istokove konstatacije da je licno poznaje i da je jedan od najboljih studenata meni cela prica deluje kao pokusaj “viralnog” marketinga koji je “backfireovao”.
Opet, vreme ce pokazati ko je u PRavu 🙂
@zubarica
Hm, te struke što nemaju tržišnu vrednost, ne treba da imaju ni dominantni uticaj na društvo. Kod nas praktično inženjeri koji stvaraju neku dodatnu vrednost nemaju nikakav društveni uticaj, pa zato smo tu gde smo. Da li postoji neki inženjer koji radi u struci, a uticajan je?
Ako se to bude menjalo, a IT sektor, kao najdinamičniji sektor privrede dobije položaj koji mu pripada … što mora da bude propraćeno i ne državnim obrazovanjem koji je manje inertno, mi smo društvo sa šansom …
Kratki, jasni i veoma konkretni saveti!
Imam jedan indikativan primer koji se odnosi na percepciju studenata na temu usvajanja aktuelnih znanja koja često ne dobijaju od profesora, baš za studente novinarstva sa različitih fakulteta – ima manje od 5 studenata sa kojima sam pričao na vu temu da su uopšte pratili aktuelne trendove iz oblasti novinarstva koje na ovom jeziku mogu da prate godinama ovde https://www.draganvaragic.com/index.php/category/tekstovi-u-vezi-sa-medijima/ Npr. po meni ne možete biti student novinarstva ako još na prvoj godini niste već napravili blog…
Dovoljno je na Guglu otkucati reč “novinarstvo” http://www.google.com/search?q=novinarstvo Toliko o interesovanjima studenata…
Mašin tekst ne bi izazvao tolike reakcije da je napisan objektivno. Da je govorila samo o svom fakultetu (kao što sam ja) nikada ja ne bih otvorio blog da joj odgovorim. Još ona je novinar, pa o kvalitetu samog teksta neću ni govoriti. Poenta je i na privatnim i na državnim ima mnogo toga što mora da se promeni, a pljuvanje nas koji smo na državnim nema nikakvu svrhu, jedino ako hoće da se podigne publicitet privatnim fakultetima…
Malo bih prosirio konstataciju: “Npr. po meni ne možete biti student novinarstva ako još na prvoj godini niste već napravili blog…”
Bez sustinskog interesovanja i konstantne zelje za ucenjem i unapredjivanjem (i to ne zbog posla, vec zbog samog znanja) dzaba i fakultet i visa skola i sve.
Često čujem komentare da oni koji su završili državni ne znaju kakvo je pravo stanje na privatnim i, shodno tome, nemaju pravo da komentarišu iste, i obrnuto.
E, ja sam studirala na oba. Završila sam državne osnovne studije, moj opšteobožavani Filološki fakultet, koji ću do mog sudnjeg dana sasvim subjektivno voleti, počevši od zgrade u kojoj je do svih iskustava koja sam tamo imala. Tačno je da se na državnim fakultetima dobija dosta teorijskog znanja. Dobija se jedna naučna, temeljna osnova. Tačno je i da smo tada (ne znam kakva je sada situacija) dobili manje govornih, usmenih vežbi. Bilo je više sintakse, teorije, istorije, književnosti. Meni to nije smetalo jer sam oduvek bila naklonjena književnosti, što “živoj”, što njenom istorijatu.
Imala sam u planu da na Filološkom upišem magistarske studije, teza je, naravno, bila vezana za književnost, ali se to nije desilo. A nikad ne znaš zašto je nešto dobro. Posle dobranog niza godina shvatila sam da svoje školovanje želim da nastavim u sasvim suprotnom (naizgled, jer ipak su te dve oblasti tanano povezane) smeru. Marketing i trgovina. Upisala sam master studije na Univerzitetu Singidunum. Ne mogu da govorim o osnovnim studijama tamo, ali mogu o masteru.
Tačno je da je sistem drugačiji od onog klasičnog na koji sam bila navikla. Nema bubanja, ali ako želiš i dalje da studiraš, u najboljem smislu te reči, možeš zaista mnogo da naučiš. Da prisvojiš, usvojiš znanja. Dakako, ja sam svoju master tezu prilagodila književnosti (to je, čini mi se, moja osnovna vokacija), ali sam u svakom slučaju, u novom sistemu proučavanja, zaista pronašla mnogo praktičnog, korisnog. Ko želi, naći će.
Evo, za potrebe edukacije preporučujem agregator edukativnih blogova koji sam upravo pronašao http://edublogodak.com/
@ETFovac ajooooj, daj leba ti objavi nekako te mejlove, da se smejemo jos malo! Bas me zanima sta je sve gospodin Istok izjavio, on je uvek tako bistar
Nije mi Istok poslao mail, vec drugi ljudi koji znaju Masu. Istok je na svom profilu rekao da je Masa jedan od najboljih studenata.
Rasprava o državnom i privatnom visokom školstvu potpuno je bespredmetna dok na privatnim fakultetima ne budu mogle da se studiraju osnovne prirodne nauke (fizika, matematika, hemija, bilogija…). medicina (farmacija, stomatologija), inženjerske discipline (elektrorehnika, mašinstvo, arhitektura, građevina, ..)…
Mašin tekst je vežba iz PR-a i to loša vežba. Izazvala je više netrpeljivosti nego pozitivnih komentara i produbila jaz.
Samo ću reći:
Bravo za post i za savete!!
Fakultet je SAMO polazna osnova, sve drugo je RAD, RAD i RAD.
Jedan od zaista retko dobrih tekstova koje sam u poslednje vreme procitala!
Govor na TED-u ja zaista inspirativan i nadam se da ce pokrenuti na razmisljanje svih ucesnika u edukaciji; predavaca da usavrsavaju svoj rad,a ucenike i studente da se vise aktiviraju u studijama, i sve to u pravcu sirenja znanja.
Naravno procitala sam i linkove Drzavni VS Privatni fakultet, i slatko se nasmejala.Ipak nisu svi u mogucnosti da placaju privatne skole, tako da je Masa trebla da obrati paznju i na to.Ipak, u svim tekstovima je naznacena vaznost sopstvenog ulaganja i nadam se da ce to i dalje primenjivati, jer diploma bez znanja ne predstavlja zaista nista. Dok to studenti kao i profesori ne shvate, bice problema i u zaposljavanju ali i u pruzenim rezultatima u buducim firmama.
Svuda u svetu je problem potraznje i ponude, tako da svako od nas treba da pre upisa studija pogleda kako se sopstvene zelje uklapaju sa potrebom i mogucnoscu pronalazenja posla po zavrsetku studija. Naravno tu bi trebalo da im se pomogne sa jasnim izvestajima o situaciji na radnom trzistu kojih nisam sigurna da ih uopste ima.
Ali jedno ne sme da se zapostavi,a to je edukacija u osnovnoj i srednoj skoli, koja je osnovna priprema i za fakultet a i za rad. Koje navike i znanje tamo steknu,ima veliki uticaj na ponasanje i pruzene rezultate na fakultetu.
@Ana magistarske studije su ipak druacije od osnovnih studija, zar ne? Ipak , teoretsko znanje je vazna osnova za dalji razvoj , koji na fakultetu u velikoj meri zavisi od samog sebe. I pored losih profesora, ipak postoji mogucnost pronalazenja lektire ( kao i primera ) za usavrsavanje preko interneta u cilju sopsvtene edukacije.Jedino za to treba zaista puno rada i vremena- sto zavisi iskljucivo od nas samih.
@Jelena, indeed. Već sam naglasila da, kad je o privatnom fakulrtetu reč, mogu da govorim samo o master studijama. Slažem se da su bilo koje studije samo početak. Posle nam ostaje “proždiranje” znanja iz biblioteka, života, iskustva. Kompleksno učenje, i to neprekidno.
Još jedan sajt sa odličnim besplatnim kursevima, profesori sa Stanforda, Princetona, Berkeley-ja i dr: https://www.coursera.org/courses
udacity.com – veoma lepo zamisljeni kursevi
Što pre mladi ljudi shvate da je fakultet samo početak, a da je promena u njima samima to će uspeh brže doći
Imam ogromnu želju da prokomentarišem sam naslov posta u delu Privatni VS Državni fakulteti. Pažljivo sam pročitala i postove drugih blogera, na koje ste nas linkovima upućivali tokom pisanja. Pročitala sam i sve komentare, mišljenja su krajnje interesantna 🙂
Elem, ono što se sve vreme provlači kroz postove, a naročito kroz komentare je taj osećaj “komfora” na fakultetima. Ko čega ima više, šta je kome lepše, kakvi su uslovi za rad etc…. Retko ko je, tek u tragovima, pomenuo znanje koje se stiče na ovim fakultetima.
Da ne bih sada od svog komentara pravila post, navešću primer od juče.
Sin je ove godine upisao MT. Do sada je imao dva kolokvijuma, u ponedeljak ga očekuju još dva. Ćerka je učenica III godine Prve beogradske gimnazije.
Rutinskom međusobnom proverom znanja, u trajanju od cca 10 minuta (što čini 56 pitanja iz predmeta Politički sistemi), ćerka je imala 52 tačna odgovora (bez unapred pročitanih pitanja i odgovora)
Da ne bi ispalo kako pričam napamet, pitanja iz ovog predmeta (sa sve odgovorima) nalaze se na sajtu MT, ali navešću vam par, pa procenite sami kakvo se znanje stiče na ovom “prestižnom” fakultetu:
Ko je zastupao stav da je retorika ključna za određivanje pojma politike?
. Sofisti.
Ko je politiku tumačio kao istinu?
– Sokrat i Platon.
Ko je politiku tumačio kao delanje i konstrukciju?
Aristotel?
Velika Britanija je republika ili monarhija?
– Monarhija.
Koliko saveznih država članica čine SAD?
– 50.
Koji je glavni grad i administrativno sedište SAD?
– Vašington.
ETC…
Sve je ovo još i nije toliko tužno, koliko je pitanje iz Menadžmenta smešno:
Kakav menadžer poseduje sposobnost da predvidi budućnost u zadatom poslu?
– Vrhunski menadžer.
U pravu je jedan naš rođak kada kaže, u vezi studiranja na MT … “Uveče prelistaš, ujutru zablistaš”
Po analogiji stvari, obzirom da ćerka igra Slagalicu na FB, moguće da je dobar deo “znanja” pokupila baš tamo, pa možda ne bi bilo loše da se studenti MT veče pred polaganje poigraju malo…. možda dobiju još koji poJen više
Konkluzija: Srbijo, probudi se!
Kao neko ko je završio državni fakultet, a sada radi u prosveti, smatram da ste 95% u pravu. Ja sam počeo da učim tek kada sam završio fakultet. Na žalost predmeti koji su bili najteži na fakultetu nisu mogli da se uče na internetu (nije još bio tako razvijen internetu) i za neke predmete ove tehničke nauke jednostavno nije bilo (niti danas ima) literature.
Umesto reči “proactivity” možda je bolje upotrebiti “flipped classroom”
Bitno je koliko osoba zeli da uci, a i na drzavnom i na privatnom fakultetu moze da se nauci i ne mora.