Verovatno se slažete da nije veliki broj osoba koje bi zanimalo da čita lični dnevnik trinaestogodišnje devojčice. Ali, ako je tema tog ličnog dnevnika skrivanje od nacista u periodu od 1942. do 1944. g. i boravak u koncentracionom logoru Aušvic, i ako se ta devojčica zove Ana Frank, dobijate simbol stradanja Jevreja u II svetskom ratu.
Dnevnik neke trinaestogodišnje devojčice sam po sebi ne znači puno toga, ali kada je takav sadržaj postavljen u adekvatan kontekst (u ovom slučaju II svetski rat i koncentracioni logor Aušvic) dobijate sadržaj jedne od najčitajnijih knjiga u XX veku. Tema ovog teksta jeste značaj konteksta kreiranog sadržaja.
Kada kreirate sadržaj, on bi trebalo da bude kvalitetan. Ali, ako taj sadržaj nije stavljen u adekvatan kontekst, on veoma lako postaje bezvredan! Isti sadržaj postavljen na različita mesta u različitom kontekstu obično ima potpuno različite efekte.
Pre nekoliko godina Miloje Sekulić je pričao o primeru sadržaja na temu LGBT populacije koji je postavio na B92 forum, a onda je identičan sadržaj postavio na jedan navijački forum. Isti sadržaj imao je potpuno različiti efekat na te ciljne grupe, u kontekstu mesta gde je taj sadržaj postavljen.
Definisanje konteksta
Kada se posmatra sadržaj (njegova konzumacija i/ili kreiranje), kontekst utiče na način kako razumemo (doživljavamo) sadržaj, odnoso kakav je utisak (ekspresija) koji na nas ostavlja neka reč, rečenica, deo konverzacije, govor…
Kontekst nekog sadržaja može biti mesto, vreme, događaj, osećanje, interesovanje… Da li će se određeni sadržaj konzumirati i koliko, upravo zavisi od toga da li je određena tema obrađena u određenom kontekstu koji za rezultat ostavlja neki utisak na konzumenta tog sadržaja.
Vanvremenski sadržaji
Pesma nad pesmama, Mahabharata, Tao te đing (su dela) koja postoje hiljadama godina i biće aktuelna “dok je sveta i veka”. Ovakva dela su napisana u kontekstu saznajnog procesa pojedinca (prosvetljenja, mudrosti…) i predstavljaju najuspešnije “pokušaje” da se objasni mesto čoveka u ovom svetu. Do pojave štampe u petnaestom veku jedina dela koja su se prepisivala i činila dotadašnju literaturu su bila upravo vanvremenska dela – ona dela koja traju hiljadama godina.
Od pojave štamparske mašine, a naročito pojavom Interneta, objavljivani sadržaji su bili sve više dela koja su sve manje važna, tako da smo danas u situaciji da živimo u vremenu u kojem je npr. nekome važno da kreira bilo kakav sadržaj, jer kao takav možda može doneti posećenost nekom Web sajtu (verovanje da što veća količina sadržaja na Webu može sama po sebi da donese bolji rejting na pretraživačima).
Aktuelnost sadržaja ne moraja da traje hiljadama godina, jer npr. ni Nobelovci ni Oskarovci u ovom dobu ne kreiraju uvek svoja dela koja ostaju aktuelna zauvek. Bez obzira što postoji težnja čoveka da ostane poznat za sva vremena, to ne znači sa se svi sadržaji kreiraju sa tom namerom. Ipak, ne treba preterivati i u suprotnom pravcu (masovno kreiranje nekvalitetnih sadžaja).
Kada posmatramo današnji Internet, što je veći broj sadržaja koji su aktuelni duže vremena (godinama), to se povećava startna baza posećenosti Web sajta na osnovu poseta sadržajima koji svakodnevno privlače posetioce, a kreirani su ranije.
Serija tekstova na ovom blogu o vrstama studija je godinama dosta dobro plasirana na pretraživačima – nema puno članaka ovog tipa i dalje, radi se o osnovnim opisima, veliki broj osoba i dalje ne zna kakve vrste studija postoje i šta znače (šta se dobija određenim tipom studija)… Drugim rečima, postoji više uslova koji čine ove članke i dalje aktuelnim, jer se saznajni kontekst u vezi sa tipovima studija i dalje nije promenio u ovim krajevima.
Kontekst vesti i percepcija medija
Klasični mediji (i klasične varijante online medija) su tipičan primer sadržaja koji je kreiran dominantno u kontekstu vremena i događaja. Klasična varijanta kreiranja sadržaja od strane medija ima karakteristiku da je vest veoma ograničeno vreme aktuelna – taman toliko koliko je javnost zainteresovana za posmatranu vest. Uobičajeno je da većina vesti bude aktuelna dan ili dva, a kod važnijih događaja interesovanje javnosti je obično zavisno od samog interesovanja medija za posmatrani događaj, što zavisi od procene samih predstavnika medija koliko pažnje dobijaju od javnosti za pojedinačnu vest.
Što su mediji više svesni činjenice da na Webu mogu povećavati posećenost kreiranjem sadržaja (vesti/članaka) koji duže vremena mogu biti aktuelni, to će se više ići na kreiranje kvalitetnijih i duže aktuelnih članaka. Ovo za posledicu može imati i generalno poboljšanje kvaliteta sadržaja koje kreiraju mediji…
Osnova kvalitetne priče jeste kontekst
Jedan od aktuelnih trendova kreiranja sadržaja jeste Storytelling ili “Pričanje priča”. Kao što se moglo videti na primeru priče o Ani Frank, upravo kontekst pisanja dnevnika jedne trinaestogodišnjakinje je razlog vanvremeskog karaktera ove priče.
Posle predavanja koje sam držao u subotu dobio sam pitanje – kako da kreiram blog na temu gramatike u srpskom jeziku a da bude interesantan. Gramatika sama po sebi (ali i bilo koja druga oblast) ne mora biti interesantna dok se ne stavi u kontekst neke interesantne priče. Dao sam u datom slučaju savet – a šta ako se priča o gramatičkim greškama (koje su stvarno veliki problem u ovoj državi) stavi npr. u kontekst gramatičke analize inauguracionog govora sadašnjeg predsednika Srbije?
U narednom vremenu osvrnuću se na još nekoliko aspekata priče o kontekstu…
Pronađeni u kontekstu I - Vanvremenski sadržaji,
odličan tekst
kanim se već danima da završim jedan tekst o ljudskoj sklonosti korišćenja oprečnosti u izražavanju stavova (neminovnost kognitivne disonance), s idejom da je fokus na kontekst bilo čega o čemu govorimo (pišemo) nezamenljiv instrument da se u “zamke oprečnosti” ne upada
sad i ne moram da ga završim 🙂
Jer – kontekst je sve, činjenice su neophodne, ali bez konteksta su neupotrebljive i neproverljive
(Samo jedna ispravka: Ana Frank se, sa porodicom, od 1942. do 1944. skrivala u potkrovlju zgrade u Amsterdamu, da bi, nakon što su Frankovi prijavljeni nacistima, bila deportovana u logor skupa sa svojima. )
A poruka koja proizilazi iz blog posta vrlo mi je bliska: priča, priča i opet priča ako hoćete da budete čitani! Čak i ako vam to nije prevashodni cilj, umeće pričanja priče osnov je da ma koji tekst bude zanimljiv. I modni i “kuvarski” blogovi uspevaju ako autori znaju da svoju ideju, događaj, prikaz, dakle ma koji sadržaj, upakuju u dobru priču – smeste u zanimljiv kontekst.
Čak je i dobar tvit često odlična priča!
Blog i jeste najteža i, mislim, najvrednija autohtona web kategorija zato što je, u svojim najblistavijim trenucima, to zapravo “digitalna priča”. Ivan Ćosić je to, naravno, odlično znao kad je godinu dana revnosno vodio http://www.debeljuca.com , možda i najbolji dokaz da je forma priče najbolji način za saopštavanje čitaocu svojih ideja.
Bez priče, to bi bio samo skup saveta koji bi brzo pali u zaborav, a čitanost i slavu “debeljuce” nikada ne bi postigli. Dakle, svi ti podaci, saveti, činjenice koje je Ivan izneo izbledeli bi ako bi uklonili i kontekst u kojem su ispričani, ako bi bili saopšteni izvan priče o mukama mršavljenja.
Danas imamo dosta blogova u kojima nam autori saopštavaju svoje mišljenje o nečemu, al’ im se nešto ne da, budući da je sve to bez ili sa vrlo tanušnim obrisima “priče” koja bi nam držala pažnju.
Izvin’te, al’ koga zanima baš toliko šta ma ko misli o ovome ili onome ako to nije plasirano na atraktivan način? Pa čak je i Njutnov zakon gravitacije deci poznat uglavnom zahvaljujući tome što ga prati (inače izmišljena) priča o jabuci koja je slavnom Englezu pala na glavu, pa se, kao, setio šta je ta vražija gravitacija.
I da ne propustim priliku – ja sam upravo kroz priču svojevremeno pokušavao da kažem ono što imam o novinarstvi, prevashodno lokalnom. Ovaj primer http://blog.kovinekspres.rs/?p=441 (osim što će malo da poveća posetu “Novinarskoj patki” ) 🙂 to odslikava, bio on dobar ili loš.
Fenomenalan tekst! Na veoma pitak i prijemčiv način približene su neke stvari nama koji ne znamo puno o tome. Na primer o važnosti uloge koju kontekst ima na percepciju sadržaja od strane konzumenta tog sadržaja.
Da se nadovežem i u šaljivom tonu, obzirom da se u poslednjem pasusu govori o gramatičkim greškama. I vama se potkrala jedna: “…to će se više ići na kreiranje kvalitetnijih i duže aktuelnijih članaka”. Pravilno je da se kaže, u ovom kontekstu rečenice 🙂 “…duže aktuelnih članaka”. Hvala i obradujte nas sa još ovakvih tekstova.
Zahvaljujem se na uočavanju grešaka koje su u međuvremenu ispravljene u tekstu.
Veoma koristan tekst. Rado bih autoru dobronamerno ukazao na neke nenovinarske načine kazivanja koje i on ponavlja, više kao loša navika (čitam povremeno!). Ali, odgovorom na poslednji pasus, prepuručio bih (prepotentno!) svoj novi blog “OsvemuPodLupom” (Blogger), jer se upravo trudim da “provučem” gramatiku i pravopis u kontekstu odmerenih priča i situacija, npr blogovi: DAMA SA ŠEŠIROM, ĆI-ĆI-FU…KLAJ-KLAJ, ŠTO SE TIČE … KADA SE RADI, OD STRANE…ISTOG…, a biće ih još. *Nije mi manir da uočene “greškice” iznosim javno; a ima ih! Poštovanje!