Zaključak sa jučerašnjeg skupa “Okrugli sto povodom bare bez krokodila” koji je okupio dvadesetak osoba koje su zainteresovane za razvoj e-poslovanja i e-marketinga u srbiji može se svesti u konstataciju @irecevic:
– Novac od marketinga se nalazi svuda i ima vaše ime na sebi – pomerite zadnji deo tela da ga uzmete.
Po mom mišljenju, drugi bitan zaključak sa ovog skupa su potvrdili nekoliko studenata koji su bili tamo prisutni:
– Preko 95 odsto studenata neće i ne želi da radi ništa dodatno na svojoj edukaciji za vreme studiranja.
Prethodna konstatacija data je u kontekstu činjenice da na Webu čak i u Srbiji ima dosta posla (na skupu je čak i javno data ponuda za jedan ozbiljan posao), ali nema ko da ga radi. Mladi koji se specifično spremaju za poslove u vezi sa Internetom jednostavno u dramatičnoj većini NE ŽELE da za vreme studiranja rade ništa drugo, već da završe ispitne obaveze da bi na kraju dobili DIPLOMU, za koju većina i dalje misli da je dovoljna stvar da bi se dobio posao.
Strategija za mlade:
Studenti bi trebalo da se bore za kvalitetnu edukaciju, primerenu primenljivim znanjima i veštinama za postojeće tražene poslove!
U kontekstu prethodnog pasusa, u današnjim novinama Blic nalaze se tri članka na temu studiranja i mladih (nisu na Webu), od kojih su dva članka na temu aktuelnih svetskih tema iz oblasti edukacije, uključujući ovde već obraćenu temu budućnosti u online edukaciji (još dva teksta koje vredi pročitati), kao članak na temu precenjenih (elitnih) studija u odnosu na stvarne kompetencije onih koji su završili veoma cenjene fakultete (uključujući i popularne MBA studije). Treći tekst je na temu donošenja strategije za mlade u okviru ovih dana veoma popularne teme “Godina mladih“.
Mediji već mesecima izveštavaju o neadekvatnim (neprimeljivim) studijskim programima, i o tome kako fakulteti pripremaju i dalje profesionalne profile za koje već godinama nema posla u privredi.
U trenutnom obrazovnom sistemu Srbije najaktuelnija su dva problema sa aspekta velike nezaposlenosti mladih:
- Na fakultetima se ne izučavaju veštine potrebne za rad na poslovima za koje postoji potreba na tržištu rada.
- Čak je i statistički dokazano da veliki broj studenata ne studira da bi naučio da radi određene poslove, već da dođe do diplome na osnovu koje će “naći neki (plaćeni) posao“.
Kao što sam ovde već pisao, po sopstvenom iskustvu sam video kako izgleda kada preko 90 odsto studenata u jednoj generaciji nije zainteresovano nizašta, veliki broj njih studira da bi odložilo fakultet, ili “još bolje” da bi izbegli da se zaposle posle srednje škole (roditelji hoće da ih zaposle, ali se oni “naprasno” zainteresovali za studiranje).
Kao što iskustva iz mnogo razvijenije Amerike pokazuju, najveći problem sa zapošljavanjem mladih jeste nedostatak potrebnih veština za konkretne poslove za koje se mladi školuju. Ako se te veštine ne mogu dobiti u školama i fakultetima (formalno obrazovanje), treba doći do njih ili samostalno (Internet), ili preko različitih relevantnih stručnih sertifikata i obuka (neformalno obrazovanje).
Posebna priča je samo predstavljanje veština koje nezaposleni poseduje, a Internet (blogovi) za to mogu veoma ozbiljno da pomognu (demonstrirajte na blogu šta znate da radite i kako biste to radili). U pomenutom članku na temu neadekvatnih veština bivših studenata u SAD, pominje se da je veoma često u potrazi za poslom u poslednje vreme bitno imati dobar Facebook i Linkedin profil, u kojem se nalaze linkovi do interaktivnog predstavljanja veština kandidata za posao.
Strategija za mlade: Borba protiv neadekvatnih studija, neradnika i manjka veština,Moj je stav inače da ako ne možeš da pronađeš posao, kreni sam da radiš ono što misliš da možeš i želiš. Blog u tom kontektu može veoma dobro da posluži kao okruženje u kojem se može testirai potreba za takvim poslom.
Formalno obrazovanje koje se stiče na studijama je u svakom slučaju potrebno, ali niukom slučaju dovoljno za kvalitetno i efikasno uklapanje u radnu sredinu koja sleduje posle studija. O vođenju samostalnog biznisa da i ne pričam … Uporedo sa studijama treba unapređivati svoje poslovne veštine i uspostavljati što veći broj poslovnih kontakata. LinkedIn i Facebook su odlične društvene mreže upravo za to. Tešnja ka ličnom profesionalnom marketingu mora biti prisutan kod svakog mladog čoveka, kao preduslov za budući uspeh u poslu.
Mnoge moje pametne kolege sa beogradskog ETF-a koji su bili odlični studenti, nisu umeli na adekvatan načn da sprovedu u delo to svoje veliko i s mukom stečno znanje, a razlog tome je št nisu imali adekvatan nivo potrebnih poslovnih veština u svojoj stručnoj oblasti, nisu imali inventivnosti i ideja kako da ih steknu, a o svom ličnom profesionalnom marketingu su nedovoljno razmišljali mislećida su viskoke ocene i dobra teoretska osnova preduslov za uspeh u poslu.
Preporučujem mladim ljudima da upisuju one fakultete koji pružaju dovoljno teoretskog znanja, ali razvijaju tokom studija i poslovne veštine i motivišu i upućuju studente kako da promovišu te svoje stečene sposobnosti posle završenih studija.
http://erazvoj.wordpress.com/2010/08/14/formalno-obrazovanje-i-poslovne-vestine/
I previse sam razmisljao o ovoj temi u poslednje vreme i plasim se da nisam uspeo da nadjem adekvatan odgovor i motiv da se posvetim “razvijanju” ovog tržišta.
Da, novac možda postoji ali u poređenju sa ostalim medijima ga je znatno teže dobiti a da ne pričam o tome da i tu ograničenu sumu novca ne može bilo ko da dobije. Poznanstva, lična, porodična, politička obično nadilaze kompetentnost i dok je tako plašim se da će mnogi radije pokušati da potraže svoju šansu napolju. Lakše je, a retki su oni koji će zarad patriotizma (ako isti i postoji više kod mojih vršnjaka) ostati ovde i boriti se sa vetrenjačama. Da nije tako, verujem da bi neko poput Vas mogao više nego solidno da živi samo od consultinga a ne da se bavi sa četiri posla u isto vreme (karikiram malo).
Mogu da priznam da je edukacija na FONu bila koliko toliko adekvatna, ako uporedim istu sa drugim studijskim programima. Ima zastarelih stvari ali i prilike da se nauči dosta toga korisnog za posao. To što ljudi uče da bi položili ispit a ne da bi naučili nešto je pogreška sistema kao takvog.
Završih Višu ekonomsku još davne 2006. godine i ne potražih nikad posao u struci. Kada sam je upisivao nisam ni znao šta znači pojam IT a da mi je neko rekao da ću tamo 2010. godine živeti od interneta, ja bi mu rekao da je lud. Tadašnja internet scena i sadašnja su, hvala Bogu, mnogo različite. I nadam se da će sve ići nabolje jer planiram da se ovim poslom bavim još dugo vremena. Ali i dan danas žalim što nisam upisao bar neki smer koji bi sad mogao da iskoristim, tipa programiranja – ne bi morao da plaćam druge da mi završe ono što bi mogao sam. 🙂
Kao jedan od studenata, koji se ježi priča kako nigde nema posla, takođe sam, kao i Nebojša, dosta razmišljao na tu temu. Priznajem da mi je non-stop u glavi aljkavost profesora, neusklađenost profila sa tržištem, kvalitet predavanja … …
Skoro sam baš pisao o tome, sa simboličnim naslovom “Zvanje ili znanje – pitanje je sad” http://bit.ly/dvJeti
Nekad imam osećaj da se sve menja tako što se ništa ne menja.
Studenti su, najvećim delom, uvek učili za „uramljenu diplomu“ i mislili da ih čeka crveni tepih i dobro plaćeno radno mesto prvog dana po završetku studija. Naravno, to je #fail, ne funkcioniše svet tako. (I ja sam mislio kao većina, naravno!)
Nikad nisam radio u struci ako ne računamo dvadesetak nekih „akata“ koje sam, tek da „ne propada znanje“ (sa Pravnog) napisao za firmu u kojoj sam bio novinar. Ali, fakultet je, ipak, neophodan jer „uči nas kako se uči“ i daje sistematizovanu sliku oblasti koju studiramo. Diploma je samo dokaz da smo spremni i obučeni da učimo stalno! Ko to ne shvati posle prvog predavanja, neka odmah baci indeks, džaba gubi vreme.
Nastavni programi su uvek bili tema priče: nekad se govorilo da „obrazovne institucije ne školuju kadar za potrebe udruženog rada.“ I tako decenijama. Svi znaju koji fakulteti školuju ljude za već nepostojeća zanimanja, ali inertnost i čuvanje vlastitog mesta ne dozvoljavaju nikakve promene.
@Eniac
Nebojša, u medijima nema novca,mislim i na klasične i na online. To je prazna kesa za većinu – najbolje parče torte jedu oni koji su na vreme zgrabili tacnu.
Sav novac sveta je na Internetu, ne računajući sitninu u džepu za kafu i novine, ali u medijima je samo onaj do kog se dolazi najteže. U nekim je drugim „fiokama Interneta“, znaš to sigurno mnogo bolje od mene, ali verovatno i tamo postoje „gospodari igre.“
U pravu si kad primećuješ da „poznanstva, lična, porodična, politička obično nadilaze kompetentnost …“ Taj zakon važi oduvek! Samo, ako si dovoljno dobar da malo njih ili niko ne može da ti pametuje, nećeš morati da „praviš kompromise sa svojim snovima.“ Bar ne previše – iluzija je da se može bez kompromisa, ma koliko bili bolni.
Ali nema čekanja da neko dođe i ponudi dobar život! Neće u zemlji Srbiji, a mislim da to važi i za druge zemlje. Biti znalac, stalno raditi na sebi, biti spreman da te život okrene za 180 stepeni kada je profesija u pitanju – to je ovde jedini način da se stigne do pristojnog života.
I imati želudac da gledaš pogrešne ljude na pravim mestima.
Rečeno jednom rečenicom “Probajte da u Srbiji nađete čoveka za bilo koje internet related zanimanje koje nije programiranje ili dizajn. Na primer prodavca banera.”
Iz dosadašnjeg iskustva stekao sam utisak da je privatniku najbitnije da znaš da radiš posao ili da imaš kliker i puno potencijala. Imam utisak da je diploma periferna stvar.
Potpuno podržavam Draganovu konstataciju da je važno pored fakulteta što više praktičnih veština steći, pogotovo u našoj struci, a blog je odličan test i lični marketing.
Slažem se s u potpunosti, baš sam i ja pisao prije par dana o toj temi, te naveo ovaj blog i Dragana kao primjer profesora današnje generacije.
http://tutorijali.hdonweb.com/internet/studirati-ili-se-obrazovati-na-internetu
Apsolutno ispravan text. Ja sam student web-design-a u “Visokoj Tehnickoj Skoli Strukovnih Studija” u Novom Sadu, i stanje je krajnje alarmantno. Studenti su izgubljeni, neinformisani, po ceo dan su na netu, al’ na facebook-u, svima je sve dobro, kolotecina. Program je kritican, niko nista i dalje ne zna, iako je kraj studija. Sto je najgore profesori su neinformisani nisu kompetentni. Npr. profesor(zamenik direktora) koji je zavrsio racunarstvo pre puuuno godina predaje uvod u web-design!!! Za 3 godine studija ne postoji pojam blog, CEO, CMS, UI ! I dalje pricamo o ekranima sa 256 boja i pored nacrtne geometrije (???) ucimo i sabiranje binarnih pa do hexadecimalnih brojeva. Studenti sve to pokusavaju da pohvataju i posle toga su usmereni u jednu provaliju gde idu SVI koji su prihvatili klasican nacin studiranja u informatickom dobu. Bez znanja, sa diplomom, uplaseni od rada, sa nerealnim kritikama i kriticnim nivoom prakticnog znanja stagniraju u zivom pesku njihove tradicionalne istine!
@Stefan Stanojevic Hvala na ovom vašem komentaru i primerima.
Dobar networking je uvek na neki nacin bio ulaznica za dobre poslove, samo je to sada mozda i vidljivije. Diploma svakako nije periferna stvar (narocito ne za neke profesije van IT miljea) ali za neke stvari nije posebno bitna narocito imajuci u vidu nizak stepen primenljivih znanja i vestina sa kojim se izlazi sa mnogih fakulteta (neki bogami ni teorijske podloge ne daju).
Generalno postoji trenutno taj trend skupljanja diploma i ulaganja u visoko obrazovanje, sto je donekle u USA i posledica krize (kad nemamo posla,ajd da uzmemo kredite pa da se skolujemo dalje..) ali koliko su sve te diplome odraz realnog znanja kada je o business sektoru rec je prilicno diskutabilno…(cemu MBA ako se on ne naslanja na realno management iskustvo…mislim, blago onome ko zaposli menadzera teoreticara..)
Da li ste razmišljali o uzrocima? Zašto su studenti nezainteresovani za učenje i samousavršavanje?
Ja bih rekao zato što se u našem društvu vrlo retko cene znanje i rezultati, a više politička podobnost, rođačke veze i muljanje svake vrste. Jednostavno, videla deca od starijih…
Mediji i oglašavanje u Srbiji?
Odakle da počnem. Da li od Đilasa (Direct Media) i Šapera (McCann Erickson) koji drže preko 85% kompanija koje imaju ozbiljne marketinške budžete, ili od ućutkivanja neposlušnih medija uskraćivanjem oglašavanja preko njih, ili od Vojislava Rodića vlasnika Kurira koji je lični zatvorenik Mlađana Dinkića i zbog koga je donet skandalozni zakon o medijima, ili od činjenice da se kroz marketinške budžete pere novac za stranačko finansiranje…
Dakle, problem je mnogo složeniji. Nemojmo sve svaljivati na nejaka pleća mladih i dezorijentisanih studenata.
Nije mi trebalo dugo (citaj: okupljanje u Moon Sushi baru u petak 13. 🙂 pa da shvatim da ama bas nista nisam propustio u tokom odsustva iz zemlje 2 godine (naravno zbog nastavka skolovanja!!). Bez obzira na zakljucke iz ovog posta, i komentara koji su usledili nakon, ja smatram da destruktivna i negativna atmosfera nije produkt necijeg nezalaganja, vec sistema vrednosti u ovoj zemlji. I cak mnogo veceg i kompleksnijeg problema koji se prozima kroz istoriju kulturu, tradiciju i tako dalje…
Navescu samo neke od problema koji su uzrocnik nerada i demotivacije kod studenata u Srbiji. Prvi i osnovni, kao sto sam vec naveo je sistem vrednosti u zemlji koji kreiraju ljudi koji se direktno suprotsavljaju ideje rada, napretka i razvitka. “Oni” (mislim na siru javnost od politicara, medija, pa do strusnjaka, menadzera, lidera, javnih licnosti itd…) kreiraju sliku kako je biti uspesan, vredan i kvalitetan potpuno nepotrebno jer nije niti shvatljivo niti zasto to nekome ovde to treba. I to se vidja na svakom koraku (Kome se prasta uspeh u Srbiji?). Drugi razlog je sigurno u sistemu skolovanja, a ja kao primer studenta koji je hteo da radi i “ovde” i “tamo” treba da predstavi jedno iskustvo koje ne bi bilo lose da se analizira. Posmatrajuci i analizirajuci sistem skolovanja u Beogradu i Becu, jasno je da domace skolstvo niti zeli niti zna a samim tim i ne moze da se ozbiljo pozabavi kvalitetnim prosvetnim sistemom. Kada to kazem onda u stvari aludiram da pre svega imam zastarele studijske programe (u vecini slucajeva), profesore koji su outdated, asistente koji zele samo da “odrade” platu itd… Bilo bi interesantno samo na jednostavnom primeru napraviti analizu koliko profesori znaju o novim poslovnim i tehnoloskim trendovima. (npr o korporativnim blogovima). Svi vec sada mozemo da pretpostavimo kakvi bi rezultati bili. A tamo se time na jednom malom univerzitetu ozbiljno bave…
Mislim da pojedinci mogu zaista mnogo toga da urade za sebe i svoju zajednicu, recimo iz eposlovanja, ali ne mogu da menjaju odnose i klimu u drzavi.. Za taj problem svako od nas mora da se potrudi da stvara ambijent rada i uspeha.
Nazalost ono sto sam cuo u petak od par ljudi koji bi trebalo da se ozbiljno bave IT i ebiz poslovima su mi porucili: “ma bolje ti pali preko ako mozes, ovde je i dalje bara bez krokodila”…
Tuzno, zar ne?
Evo kako izgleda priprema za novi zakon o mladima – Zamislizivot.org. A evo i predloga strategije za mlade.
Da nije smešno, bilo bi tužno…
Neću mnogo razglabati, odličan tekst i isto toliko dobri komentari. Samo želim da pomenem rad studentskih organizacija u smislu pružanja mogućnosti da se više nauči i stekne kolko tolko iskustvo. Ja, kao član upravnog odbora Udruženja studenata informatike FONIS (uh koliki naziv 🙂 http://www.fonis.rs), mogu ovako iz prve ruke da potvrdim da aktivnost studenata nije baš na zadovoljavajućem nivou i da studenti ne prepoznaju baš toliko potrebu za dodatnim usavršavanjem. A i kad prepoznaju, prijave se za članstvo u organizaciji očekujući da će im neko držati predavanja i usaditi znanje a oni ništa da ne rade. Na kraju se priča svede na ne tako veliki broj ljudi koji ozbiljno shvata ovaj problem.
Mi kao studentska organizacija se trudimo da ukažemo na problem o kojem se ovde priča i ne samo ukažemo već i da omogućimo onima koji prepozanaju potrebu za dodatnim usavršavanjem da razmenjuju znanja, rade na projektima, stiču jake kontakte itd. Benefiti su ogromni. Opšte gledano, studentske organizacije tome i služe. Ne kažem da možemo da promenimo sitauciju ali pružamo mogućnost.
Ovom prilikom želeo bih da najavim naš novi projekat “Blogeri Studentima” koji će se ove godine prvi put održati. Radi se o skupu predavanja blogera (i gospodin Varagić je najavio mogućnost da održi neko predavanje i ovom prilikom mu se zahvaljujem). Predavanja su namenjena studentima pa ako neko ima neku zanimljivu temu, što da ne :). Ovim predavanjima takođe na neki način želimo da promovišemo blogere i da tu grupu ljudi dignemo u nebesa :). Nadamo se da će još studenata krenuti putem blogovanja i time podstaći sebe na još veći rad.
Izvianjavam se na reklami, namera mi je bila da pomenem angažovanje u studentskim organizacijama kao način da se nauči ono što fakultet ne pruža.
Ja ću dodati nešto u vezi sa komentarom Stefana Stanojevića. Moj poznanik je branio specijalistički rad na jednom fakultetu iz oblasti elektronskog poslovanja. Profesor koji mu je bio mentor je rekao da mu ne šalje rad e-mailom pošto slabo čita poštu! Nema tu znanja, vi date pare, oni vama papir i to je to. Treba odati priznanje FTN-u u Novom Sadu koji je, iako državni fakultet, omogućio Draganu Varagiću da predaje na specijalističkim studijama iako ne zadovoljava formalni uslov – nije doktor nauka (mada je “doktor” za oblast kojom se bavi). Na žalost, katedre uglavnom drže profesori koje je vreme odavno pregazilo, ali i dalje nemaju nameru da se povuku i prepuste mesto mlađim i stručnijim ljudima.
Kakva država takvo i školstvo, a i sve ostalo.
Kad je neko od vas poslednji put u Srbiji video nešto što je ozbiljno, uslužno, korisno i dobro odmereno, a da nije kafana?
[…] – ništa posebno! Ali… kako sada “već i vrane cvrkuću” o tome koliko nam je školstvo neprilagođeno realnim potrebama privrede i kako se na fakultetima i visokim školama ne produkuju upotrebljivi kadrovi za većinu poslova […]
Kao student Vise ICT skole mogu reci da je jako bitno imati profesore koji su otvoreni za neku komunikaciju, ali mislim da je mnogo bitnija stvar sama motivacija studenta. Primetio da se profesori mnogo vise “uzive” u objasnjavanje ako vide da vam je stalo da dobijete neko znanje. Vecina profesora hoce da prenese studentu znanje, ali je jako bitno da vi njemu date na znanje da vas to stvarno interesuje. A ako radite ono sto volite posao ce doci sigurno. Moj primer: Nakon odlaska kod zubara pitao sam ga da li zeli da mu napravim web prezentaciju za svoju ordinaciju – besplatno. I tako sam dobio svoj prvi projekat i jako se obradovao tome, svestan da cu jednog dana naplatiti svoje znanje.