Edukacija 2020.: Budućnost je ovde, samo nije ravnomerno raspoređena

Citat iz naslova je svojevremeno izrekao pisac naučne fantastike Vijilam Gibson (William Gibson), a u slučaju velikih promena koje čekaju edukativni prostor u celom svetu upravo se može reći da sve ono „što je na stolu” za promene do kojih bi trebalo da dođe do 2020. g. već u različitim oblicima postoji u različitim državama.

Krajem novembra ove godine Evropska komisija je objavila skup dokumenata koji značajno redefinišu strategiju obrazovanja u EU do 2020. g. pod nazivom Rethinkig Education strategy („Promišljanje obrazovanja“). Ova skupina dokumenata, između ostalog, predstavlja reakciju na podatak da u EU ne postoji dovoljna povezanost između veština koje su potrebne za obavljanje poslova današnjice u odnosu na ono za šta se učenici i studenti osposobljavaju (znači, nije ovo problem samo u ovim krajevima).

Osnovu značajnih promena koje donosi redefinisana strategija obrazovanja u EU čine dve velike grupe veština koje su u vezi sa potrebama na tržištu rada: veštine u vezi sa adaptacijom na stalne promene (Transversal / Transferable Skills) i veštine u vezi sa realnim potrebama konkretnih poslova (Vocational skills).

Veštine za snalaženje u promenljivim situacijama (Transversal / Transferable Skills)

Vreme u kojem se posle školovanja dobije posao i nakon toga se na istom poslu ostaje do penzije nije vreme u kojem živimo. Promena posla, česte promene u sklopu postojećeg posla i podizanje zahteva za sve veći broj sadašnjih poslovnih pozicija jeste stanje koje će se samo bivati aktuelno u sve većem broju oblasti poslovanja u narednim godinama…

Postoji veliki broj veština koje su u vezi sa promenljivim okruženjem u kojem živimo, i one se u poslovnom okruženju vezuju za veštine koje su potrebne preduzetnicima. Preduzetničke veštine u osnovi se traže na svim zahtevnijim poslovnim pozicijama (obično su ovakvi poslovi i bolje plaćeni) i one za osnovu imaju kvalitet samostalnog obavljanja poslova (da zaposleni ne traži često pomoć od drugih zaposlenih) i kvalitet zajedničkog rada na poslovima (kolaboracija – sinergija efekata zajedničkog rada većeg broja zaposlenih).

Neke od osnovnih veština ovog tipa koje neposredno i posredno pominje strategija obrazovanja u EU:

• Kritičko mišljenje
• Lateralno mišljenje
• Učenje kako se uči
• Brzo (i kvalitetno) usvajanje primenjivog nastavnog gradiva
• Želja za učenjem i napredovanjem

Sâm fokus na kvalitet razmišljanja i učenja je nešto što do sada nije bilo poznato u praksi klasične (formalne) edukacije i predstavlja „kvantni skok” u osnovi definisanja savremenog sistema obrazovanja. Postavlja se veoma oziljno pitanje kako će se ovakav sistem obrazovanja sprovesti i u praksi, i to ćemo imati prilike da vidimo u narednim godinama.

• Preuzimanje inicijative
• Rešavanje problema
• Kolaboracija
• Samopouzdanje
• Motivacija drugih
• …

Da bi se ovakve veštine pravilno naučile, potrebno je mnogo više praktičnog rada u nastavnom procesu, što predstavlja drugu važnu grupu potrebnih osobina koje bi trebalo da produkuje nastavni proces.

Pored pomenutih veština adaptacije na promene, i dalje fokus edukativnog procesa ostaje na osnovnim veštinama – pismenost, rad sa brojevima i jednostavna matematika, kao i veštine koje omogućuju primenljiva naučna istraživanja – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika (STEM – Science, Technology, Engineering, Mathematics).

Edukacija primenljiva u praksi poslovanja (Vocational Education and Trainings –VET)

S obzirom na veoma loše rezultate koji u celom svetu proizvodi sistem formalne edukacije, koji nije zasnovana na veštinama potrebnim u realnom poslovnom okruženju, poslednjih godina se sve više razvija obrazivanje koje je zasnovano na usvajanju veoma konkretnih veština koje su potrebne za rad na veoma konkretnim poslovima. Ovaj sistem obrazovanja je zasnovan na učenju uz rad, po sličnim principima takozvanih „šegrtskih škola” kao sistem edukacije koji postoji vekovima. Za razliku od klasičnog podučavanja šegrta koji „krade” zanat, ovaj tip stručne edukacije u sebi sadrži i teoretske osnove konkretnih poslovnih veština koje su potrebne za sistemsko usvajanje znanja iz datih oblasti.

O temi ovog tipa edukacije se dosta govori poslednjih godina, a postoji sve više primera kvalitetnih edukativnih institucija koje usvajaju ovaj tip edukacije.

Reforma sistema formalne edukacije koja ima smisla

Ako vas interesuje kako će izgledati budući sistem edukacije koji će biti usvojen (jednom) i u ovim krajevima, obavezno pročitajte rezime izmena u strategiji obrazovanja EU, jer se tu puno toga može videti šta će se na polju unapređenja edukacije dešavati u narednom periodu.

S obzirom na prethodni pokušaj reforme obrazovanja koji nije uspeo zbog karakteristika samih učesnika ovog procesa (Bolonjski proces), postavlja se veoma ozbiljno pitanje kako će sami učesnici procesa sprovoditi u delo predložene izmene sistema edukacije, bez obzira što se planira i ozbiljna redefinicija samog procesa prenošenja znanja (fokus na edukaciji, ne na naučnim zvanjima koja se stiču):

• Formiranje programa predmeta ne u cilju prelaženja određenih oblasti, već npr. šta konkretno učenici mogu i treba da nauče u određenom uzrastu iz date naučne oblasti.
• Prelazak sa završavanja određene godine edukacije na završetak usvajanja određenog skupa veština (sâm proces ovog usvajanja veština ne mora da traje jednu školsku godinu).
• Kvalitet nastavnika sa aspekta efekata prenošenja konkretnih znanja i veština, odnosno unapređenje nastavnog procesa sa aspekta njegove primenljivosti u životu i radu. Pitanje je kako će edukatori preći sa aktuelnog sistema edukacije (koji nije zasnovan na primenljivosti materije) na sistem edukacije koji je smislen, zanimljiv učenicima i eksplicitno primenljiv.
• …

Ukratko, predloženi okvir reformi sistema edukacije u EU je veoma dobar i predstavlja ono što je potrebno da bi se realno rešio problem formalne edukacije, ali je pitanje kako će to sve izgledati i u praksi.

Dok se ne krene u ove reforme ozbiljnije, veoma je uputno proučiti primer trenutno najkvalitetnijeg sistema edukacije koji postoji u svetu – Finski model edukacije, koji se, nažalost, ne može jednostavno „prepisati”. Ima puno tekstova na temu ovog sistema edukacije („Koliko smo daleko od Finske“).

Update 5.1.2013.: Pogledajte video-snimak na temu šta je sve moguće očekivati u budućnosti edukacije na primeru besplatne top-edukacije sa Coursera.org.

U narednim godinamana (počevši od sledeće) na ovom blogu moći ćete da pročitate dosta tekstova o tome šta je sve potrebno promeniti u sistemu obrazovanja i na koji način.