Konceptualno o ishrani: Pržena junetina na francusko-kineski način

Već nekoliko meseci dobijam savete od određenog broja osoba koji me prate preko Fejsbuka da bi mogao da razmislim o kreiranju kulinarskog bloga, obzirom da već više od godinu dana objavljujem s vremena na vreme slike jela koja ponekad pravim (kada mi to vreme dozvoljava), uglavnom se radi o različitim vrstama salata.

Iako je mnogima to izgleda prilično čudno što objavljujem javno ovakve “kreacije”, na mom blogu od 2007. g. može se pronaći veći broj tekstova iz oblasti kulinarstva (ne preveliki broj), od kojih bar tri teksta imaju veliku vidljivost na blogu svih ovih godina.

Više od 20 godina pripremam hranu za sebe i druge, a mnoge osobe koje su probale to što napravim (uključujući i moju ženu) mi kažu da imam osećaj za pravljenje ukusnih jela. Već dugo imam problem s tim da bi voleo mnogo više vremena da upotrebljavam na pripremu jela nego što se to realno dešava.

Kulinarski test blog postova na ovom blogu

Iako sam pre više godina pisao na ovu temu na ovom blogu, pored pohvala dobijao sam i kritike kako ovaj tip tekstova nije za ovakav blog (ako je blog na moje ime i prezime).

U kontekstu nedavne komercijalizacije ovog bloga na sistemskom nivou, u narednom periodu ću testirati povremeno efekat blog postova iz oblasti kulinarstva, i ako eksperiment uspe – možda i poslušam savete da kreiram poseban kulinarski blog na čisto komercijalnim osnovama, kao još jedan od primera da je to i u ovim krajevima moguće.

Konceptualno o ishrani, ili kako kreirati jedinstvene tekstove iz oblasti kulinarstva?

Na ovom blogu ima više tekstova na temu kreiranja relevantnih blogova, a u slučaju teme kulinarstva posao kreiranja relevantnog blog posta ili celokupnog bloga je jedan od najzahtevnijih obzirom na ogromnu konkurenciju ovakve tematike u celom regionu. Kulinarska blog zajednica je jedna od najvećih (možda i najveća) i najorganizovanijih blog zajednica na ovim prostorima i postoji priličan broj veoma relevantnih blogova iz ove oblasti.

Osnovi savet za kreiranje relevantnog bloga iz bilo koje oblasti se odnosi i na oblasti sa ogromnom konkurencijom, a glavni problem je pitanje kako se izdvojiti kvalitetom i osvojiti poverenje u moru istih ili sličnih blog postova iz određene oblasti, u ovom slučaju iz oblasti kulinarstva:

Recept je jednostavan, ali i istovremeno teško izvodljiv – kreirati jedinstvene i relevantne blog postove koji su korisni i zanimljivi ciljnoj grupi.

U nastavku sledi pokušaj da se gore-napisano i potvrdi kroz primer objavljivanja jednog recepta i razloga zašto/kako baš taj recept. Slobodno u komentarima izrecite vaše mišljenje koliko sam uspeo u tome da napišem recept koji nije kao i hiljade drugih recepata na ovim prostorima.

Zašto i kako recept za prženu junetinu na francusko-kineski način?

Direktan povod za ovaj tekst je moje prihvatanje učešća u aktuelnoj blog kampanji kompanije Matijević, upravo u kontekstu prethodno pomenutog angažmana na društvenim mrežama i priče o komercijalizaciji blogova.

Junetinu koju sam koristio za recept koji je opisan u nastavku sam kupio u njihovoj prodavnici na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, i ljubaznošću mesara iz te prodavnice uštedeo sam sebi bar pola sata posla oko skidanja loja oko buta koji sam uzeo – nisam baš toliko vešt u obradi mesa obzirom da ne pripremam hranu dovoljno često. I to je otprilike sve što je traženo od mene u vezi sa kreiranjem sponzorisanog teksta za ovu kompaniju.

Kada sam prihvatio da kreiram recept na svom blogu, prvo pitanje na koje sam morao da pronađem odgovor jeste kakav to treba da bude recept sa kojim bih započeo ovakav serijal blog postova, obzirom da do sada nisam imao recepte na svom blogu, bez obzira na postojeće kulinarske teme.

Najjednostavniji način koji sam smislio jeste pronalaženje i pokušaj rešavanja najvećeg problema u vezi sa ishranom u mom bliskom okruženju:

• Imam dvoje dece koja imaju veoma napornu osobinu da jedu veoma ograničeni broj jela obzirom da su u kategoriji one dece koja kada im se nešto vizuelno ne dopada, ne postoji ta sila koja će ih jednostavno nagovoriti/naterati da to jelo probaju!
• Veoma ih je teško nagovoriti/naterati da bilo koje novo jelo probaju, sem u nekim slučajnim izuzecima, gde do sada moja žena i ja nismo mogli da pronađemo pravilo (pattern) kada se oni ipak odlučuju da probaju nešto novo.
• Veoma bih voleo da probaju mnogo različitih jela za koja sam skoro siguran da će im se dopasti, ali se to veoma retko dešava.

Kako sam imao na umu prethodno napisano, a već dugo vremena imam želju nekako da im približim kinesku kuhinju, od koje oboje trenutno  jedu samo jedno jelo (neka varijanta pohovane piletine iz jednog kineskog restorana u NS), smislio sam sledeći “pakleni plan”:

• Deca vole da jedu meso, naročito u prženom ili barenom obliku.
• Nisu ljubitelji soja sosa, što znači da ako bih to stavio u jelo verovatnoća je veoma mala da će nastaviti da ga jedu posle prvog zalogaja ako ih i nagovorim da ga probaju.
• Oboje nisu ljubitelji začinjene hrane, što znači da ne mogu baš da se “igram” sa različitim začinima, odnosno moram da pazim kako koristim začine.
• Moram da pronađem “zajedničke imenitelje” za prilog i salatu obzirom da deca imaju u tom “segmentu ishrane” različite favorite. U tom kontekstu sam odabrao pirinač na pari, kao i sveže krastavce i papriku.

Na osnovu prethodno postavljenih “pravila igre” došao sam do sledećeg zaključka:

• Mogao bih da napravim prženo meso na kineski način, a da upotrebim bar neke od začina koje bih želeo da stavim indirektno preko marinade. Da bih meso stavio u marinadu na više sati odabrao sam junetinu koju deca inače često ne jedu – baš zbog eksperimenta (ako ne uspe, na kraju ćemo žena i ja to pojesti, što se inače često dešava pri različitim pokušajima uvođenja nove ishrane).
• Izabrao sam da osnovni začin bude “mediteranski”, odnosno začin za grčku salatu koji sam nedavno kupio u Grčkoj i ispostavilo se da veoma dobro “leži” i u drugim jelima (što mi je potvrdilo još nekoliko osoba koje ga koriste i za druga jela pored same salate).
• Kako je osnova francuske kuhinje korišćenje putera, u kombinaciji sa mediteranskim začinima koji se koriste na jugu Francuske (jeste da je začin iz Grčke, ali…) došao sam do naziva jela.

Ispostavilo da taj koncept tzv. “mešane” ili fusion ishrane jeste aktuelan poslednjih godina, a po mom mišljenju je i veoma logičan jer dozvoljava različite kombinacije ishrane prema konkretnim potrebama.

Marinada za omekšavanje mesa

Jedno od glavnih generalnih pravila mariniranja za koje znam godinama jeste da kiselo utiče na omekšavanje mesa, ali i da u slučaju većine vrsta mesa nije dobro za omekšavanje dodavati slane začine, kao što je npr. soja sos (sem piletine npr.).

Na osnovu toga sam napravio sledeću marinadu:

• 2 dl maslinovog ulja
• pola isceđene limete
• 2 dl kašika balzamiko sirćeta
• veći prstohvat mediteranskog začina
• krupno isečen jedan čen belog luka
• 2-3 isečena lista peršuna
• malo bibera
• dve-tri veoma sitno isečene bobice kapra
• Belog vina staviti onoliko koliko je potrebno da se isečeno meso natopi (oko 0.4 l za 500 g mesa).

Naravno, količine sastojaka se menjaju srazmerno u odnosu na količinu mesa i u odnosu na efekte koje želite da postignete mariniranjem (ima na vebu puno članaka o različitim vrstama mariniranja za različite vrste mesa)

U osnovi, nisam stavio količinski puno ni od jednog začina zbog pretpostavljenog problema sa začinjenom hranom koju deca ne vole.

Meso (700 g) sam isekao na sitne kocke (duplo manje od onoga što mi je mesar isekao), ali mislim da je mnogo bolje iseći ovo meso na rezance (to ću probati sledeći put).

U marinadi meso je ostalo više od četiri sata (pripremio sam marinadu i stavio meso posle doručka), ali dobijeni rezultat mi je pokazao da je za ovu kombinaciju marinade mnogo bolje da juneće meso ostane preko noći (veći broj sati za mekše meso).

Jednostavan recept za pirinač na pari

Više od deset godina koristim jedan veoma jednostavan i efikasan recept za pravljenje pirinča na kineski način, tako što usipam toliko pirinča da ispuni duboki tanjir do granice koliko se inače obično sipa supa (ispostavilo se da nam je toliko dovoljno pirinča), i da za istu tu meru dodam u običnu šerpu s dobrim poklopcem tri mere vode.

• Pirinač se pre uključivanja ringle stavi u tu vodu, ili obrnuto – voda u već stavljeni pirinač, sve jedno je. Tada se stavlja so ili slani začin po ukusu.
• Ringla se uključi i ostavi se uključena dok voda u poklopljenoj šerpi sve vreme ne proključa.
• Nakon što se ringla isključi, poklopljena šerpa se ostavi na ringli još 15-20 min dok voda potpuno ne ispari.
• Nije dobro puno proveravati da li je voda isparila, što više pare treba da ostane u šerpi. Možete čak ostaviti da šerpa ostane poklopljena dok ne počne hlađenje pirinča.
• Da bi deca jela ovakav pirinač, isprženi sitno sečeni luk umešamo sa pirinčem.

I na kraju – “Pirova pobeda”

Po principima kineske kuhinje za prženje mesa, u vrelom tiganju ispržio sam na masti kombinaciju crnog luka iscepkanog na listiće, sa komadima praziluka – ovo sam uradio za ženu i sebe, deca nisu ljubitelji prženog luka u ovom obliku, a zatim sam u posebnom većem vrelom tiganju stavio desetak grama putera na kojem sam pržio isceđenu junetinu iz marinade otprilike 15 min.

Junetina je ispustila sok iz marinade, pa je to “prženje” uskoro postalo dinstanje. U ovim slučajevima praksa mi je pokazala da je posle desetak min za ovakav tip mesa može se proveriti koliko je meso isprženo/izdinstano tako što se prereže komad mesa da se vidi njegova sredina.

Efekti ovog jela na postavljene ciljeve su bili dvojaki:

1. Deca su nekim čudom jela ovo meso 🙂
2. Meso je po mom mišljenju (i po mišljenju žene) trebalo još da stoji u marinadi da bi bilo još mekše.
3. Svima se dopao ukus mesa 🙂
4. Pirinač i salata nisu komentarisani…

Naravoučenije

• Volim da istražujem pri pripremanju hrane i nemam problem s tim zbog eventualnog neuspeha, jer ću na kraju sam sve pojesti ako recept nije ispao kako treba…
• Sa receptima se obično samo konsultujem, mnogo više se konsultujem sa principima kako se nešto i zašto se pravi.
• Verovano ću isprobati ovaj tip jela obzirom da su deca htela da jedu, ali ću sigurno uneti neke izmene.
• Nisam profesionalni kuvar i veoma retko mogu da ponovim isti ukus jela dva puta.
• Bez obzira na napisano, veći broj osoba koje su probale to što pravim od jela mi je rekla da bi trebalo češće da pripremam jela 🙂

Voleo bih da pročitam vaša mišljenja o ovom tekstu i o ovom receptu…

 

Partner ovog teksta je kompanija Matijević

Konceptualno o ishrani: Pržena junetina na francusko-kineski način, 7.0 out of 10 based on 9 ratings