Update (07.05.2010.): Kada će se konačno definisati stručne spreme II?
Nakon najava u junu mesecu da će se sistemski Zakonima rešiti različiti problemi u školstvu Srbije, izgleda je da se i dalje čeka na preko-potrebne izmene Zakona o visokom školstvu da bi se razrešio trenutno najveći operativni problem od donošenja novog Zakona o visokom školstvu 2005. g. – pitanje kako se usaglašavaju nova zvanja sa starom stručnom spremom.
Pitanje je kako će se rešiti ovaj problem zbog kojeg desetine hiljada osoba u Srbiji ne može da se adekvatno zaposli (a mogli bi ako bi imali tačno definisanu stručnu spremu), ili dobija manje plate (iz razloga nedefinisanog stanja sa stručnom spremom koje u određenim firmama ima direktan uticaj na plate i na definisanje statusa u kadrovskoj službi za zaposlenog).
Pročitati prethodno tekstove na temu aktuelne situacije u školstvu Srbije – Alarmantna situacija u školstvu I deo, II deo i III deo (pogledati i sve tekstove pod tagovima na kraju ovog teksta).
Predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija – maj 2009. g.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje Republike Srbije u maju mesecu ove godine kreirao je nacrt predloga Nacionalnog okvira kvalifikacija u visokom školstvu, koji implicitno (ne taksativno) opisuje kako će izgleda biti napravljena paralela između stručne spreme po starom Zakonu o visokom školstvu i kvalifikacija po novom Zakonu.
Gornja slika je preuzeta iz prezentacije (15.06.2009.) pod nazivom “Nacionalni okvir kvalifikacija” i na osnovu ove slike može se doneti nekoliko direktnih i nekoliko indirektnih zaključaka (napomena – radi poređenja dva sistema obrazovanja, gledati kolonu EHEA Framework u obe tabele):
- Trogodišnje osnovne akademske i strukovne studije prema ovom predlogu se izjednačavaju sa stručnom spremom VI-2.
- Master studije se izjednačavaju sa stručnom spremom VII-1 (sigurno neće biti VII-2).
- Četvorogodišnje osnovne akademske studije se nalaze u domenu nečega što ima veze sa kvalifikacijom VII-1 (definitivno nisu u domenu VI-2), što znači da ovo nije dovoljno definisano područje.
- Specijalističke strukovne studije se nalaze u domenu VII-1, na slici izgleda da imaju značajniji status od četvorogodišnjih akademskih studija, ali je zaključak isti kao i prethodno – nije dovoljno definisano područje.
- Veoma je velika verovatnoća da će Magistri koji ne doktoriraju u predviđenom roku biti po kvalifikaciji srodni sa nivoom akademske specijalizacije.
- Ostale kvalifikacije nisu sporne.
Kada se pogleda istoimeni dokument od 05.05.2009. u njemu se vidi da je kvalifikacija iz oblasti akademske i strukovne specijalizacije pod znakom pitanja, jer je u tom dokumentu dodato i ono što piše i u zakonu – mogućnost da se na jednogišnje studije dodaju i dvogodišnje specijalističke studije. To u naknadrnoj prezentaciji nije uvršteno, a veoma je bitno iz razloga kreiranja MBA studija, i eventualno DBA studija.
Iz ove slike je nesporno sledeće:
- Master se izjednačava sa Diplomiranim, tj. ovo je odgovor na pitanje da li je npr. dipl. inž. isto što i Master.
- Trogodišnje akademske i strukovne osnovne studije nemaju status VII-1, što je bilo sasvim očekivano (i neće se sigurno menjati u konačnoj verziji dopuna Zakona), a oni što su razočarani time što ne mogu sa tri godine da dobiju titulu npr. dipl. inž. (za koju je i po ranijem zakonu bilo potrebno bar 4 god. studija), moraju da prihvate činjenicu da će svakako morati da završavaju bar još jednu godinu studija – akademskih osnovnih (za ovo je potredno polaganje dodatnih ispita – prelazak sa strukovnih na akademske studije), ili specijalističkih strukovnih studija.
- Očekivano je i da specijalističke strukovne studije imaju značajniji status od četvorogodišnjih akademskih studija sa aspekta stručne spreme, a niži status od Master studija.
- Moraće da se napravi nova klasifikacija stručne spreme i da se prestane sa korišćenjem stare klasifikacije, jer je očigledno da se sa starom klasifikacijom stručnih sprema ne mogu obuhvatiti sve kvalifikacije koje postoje po novom Zakonu.
Država mora veoma precitzno i jednostavno definisati nove stručne spreme i njihov odnos sa starim stručnim spremama, i izgleda da je to još u domenu pomenutog Saveta za visoko obrazovanje.
Kontaktirao sam Prof. dr Srđana Stankovića iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i nadam se da će se javiti sa nekim novim informacijama na ovu veoma aktuelnu temu.
Kada će se konačno definisati stručne spreme?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Dobru firmu odlikuje uspeh i dobar rezultat poslovanja u borbi sa zdravom konkurencijom , bez obzira na kadar koji poseduje.
Hocete reci da je Telekom dobra firma zato sto ima najjaci kadar po visini obrazovanja (60%-70% vise i visoko obrazovanje) ili zato sto ima monopol u fixnoj telefoniji i pri uvozu inostranog linka koji distribuira nizim provajderima po paprenoj ceni (tj. nema zdravu konkurenciju).
Slazem se ja da firma ima vece shanse za uspeh sa skolovanijim kadrom, ali to nije presudno. Jak kadar ne cini diploma ,vec znanje i rad. Postoji dosta ljudi koji neku oblast drze u malom prstu a da nemaju ni visu skolu zavrsenu. Tim ljudima to znanje nije palo sa neba, nego su morali to da nauce i primene.
Takvi ljudi su isto potrosili dosta vremena da bi postigli to sto su postigli. Ja npr. ne mogu da ne cenim i takve strucnjake koji imaju dela iza sebe a nemaju visoko obrazovanje.
Postovani posetioci, pogledajte CRNOGORSKI NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA i sve ce Vam biti jasno, mislim da ce se na isti nacin resiti i kod nas, s obzirom da ljudi koji su resavali taj problem konsultovali su se sa kolegama iz Beograda i NEMOJTE SE VISE SVADJATI, NA NJIHOVOM KVALIFIKACIONOM OKVIRU SVE JE KRISTALNO JASNO I JA VERUJEM DA CE SE TAJ KVALIFIKACIONI OKVIR PRIMENITI I KOD NAS, AKO NE U CELINI BAREM U VECEM DELU (99%) JER JE JAKO DOBRO RESEN !!!
http://www.gov.me/files/1221230350.doc
POZDRAV ZA BRUSU I NJEMU SLICNE KOLEGE !!!
POGLEDAJTE PAZLJIVO OD 56 do 71 strane, A POSEBNO 66,67 i 68 !!!
Takodje pogledajte strane 83 – 87 !!!
Koliko ja shvatam crnogorski nacionalni okvir kvalifikacija, jasno je da će famozni VII stepen imati samo ljudi sa završenih 5 godina studija, bilo akademskih ili primenjenih (odnosno, strukovnih, kod nas). Složio bih se sa gospodinom pod alijasom Bg da je ovo najlogičnije moguće rešenje.
Dakle, stepenovanje u slučaju visokog obrazovanja:
I stepen: 3 godine akademske ili strukovne – bachelor;
II stepen: + još 2 godine akademskih ili strukovnih – master;
III stepen: + još 3 (na ovih prethodnih 5 akademskih) – doktor nauka.
Između prvog i drugog stepena se nalaze specijalisti, ali oni još uvek nisu, barem po crnogorskom nacionalnom okviru, taj čuveni “VII stepen” (odnosno II stepen visokog obrazovanja). Za to je potrebna još jedna godina dodatnog studiranja.
Ako negde grešim, ispravite me, ljudi. 🙂
Po ovom Crnogorskom okviru kvalifikacija koliko vidim u VI nivou spadaju i fakulteti u trajanju do 4 god. to jest diplome pre uvođenja bolonje. A u šifarniku zanimanja VI nivo biće razvrstavan prilikom zapošljavanja na radna mesta koja zahtevaju po starom VI-1 odnosno VI-2 stepen stručne spreme to jest dosadašnje diplome Viših škola. Pogledajte tabelu na strani 68. Masteri, magistri, spec. akademski… zapošljavaju se na radna mesta gde je šifarnikom iz 1998.g. predviđen VII-1 ili VII-2 st.
Pozdrav svima!
64. Trgovci
10.64.01 Trgovinski manipulant
20.64.00 Rukovalac robom – pomoćni prodavac
20.64.01 Dostavljač robe
20.64.02 Paker
30.64.00 Prodavac
30.64.11 Prodavac robe svakodnevne potrošnje
30.64.21 Prodavac u maloprodaji prehrambene robe
30.64.22 Prodavac u maloprodaji parfimerije, bižuterije i igračaka
30.64.23 Prodavac u maloprodaji kože, gume i obuće
30.64.24 Prodavac u maloprodaji grañevinskog i ogrevnog materijala
30.64.25 Prodavac u maloprodaji nameštaja
30.64.26 Prodavac u maloprodaji boja, lakova i hemikalija
30.64.27 Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa
30.64.28 Prodavac u maloprodaji sportske opreme i oružja
30.64.29 Prodavac u maloprodaji autodelova
30.64.30 Prodavac u maloprodaji gvožñarske, metalne i tehničke robe
30.64.31 Prodavac u maloprodaji muzičkih instrumenata
30.64.32 Prodavac u maloprodaji foto i optičke opreme
30.64.33 Prodavac u maloprodaji knjižarsko-kancelarijske robe
30.64.34 Prodavac u maloprodaji tekstila
30.64.35 Prodavac u maloprodaji mešovite robe
30.64.36 Prodavac u maloprodaji sredstava za poljoprivredu
30.64.61 Magacioner
40.64.00 Trgovački tehničar
40.64.21 Prodavac prehrambene robe
40.64.22 Prodavac parfimerije, bižuterije, nakita i dečjih igračaka
40.64.23 Prodavac obuće i galanterije
40.64.24 Prodavac grañevinskog i ogrevnog materijala
40.64.25 Prodavac nameštaja
40.64.26 Prodavac boja, lakova i hemikalija
40.64.27 Prodavac naftnih derivata i gasa
40.64.28 Prodavac sportske opreme, oružja i municije
40.64.29 Prodavac vozila, poljoprivrednih mašina i delova
40.64.30 Prodavac metalne i elektrotehničke robe
40.64.31 Prodavac muzičkih instrumenata
40.64.32 Prodavac foto i optičke opreme
40.64.33 Prodavac školskog i kancelarijskog materijala, pribora i knjiga
40.64.34 Prodavac tekstilne robe
40.64.35 Prodavac mešovite robe
40.64.36 Prodavac hemikalija za poljoprivredu
40.64.37 Prodavac konsignacione robe
40.64.41 Trgovinski aranžer
40.64.51 Komercijalni kalkulant za unutrašnju trgovinu
40.64.52 Nabavljač robe
40.64.53 Komercijalni tehničar
40.64.61 Skladištar
50.64.00 Prodavac – specijalista
50.64.41 Trgovački aranžer propagandista
50.64.54 Procesni organizator nabavke, prodaje i skladištenja robe
50.64.55 Trgovački putnik
50.64.56 Spoljnotrgovinski kalkulant
61.64.00 Ekonomista za robni promet (za trgovinu)
61.64.37 Organizator konsignacionih poslova
61.64.53 Komercijalista
61.64.54 Organizator nabavnih i prodajnih poslova
61.64.57 Trgovinski kontrolor
61.64.71 Organizator carinsko-deviznih poslova
71.64.00 Diplomirani ekonomista za unutrašnju i spoljnu trgovinu
71.64.42 Organizator ekonomske propagande
71.64.51 Komercijalista unutrašnje trgovine
71.64.58 Spoljnotrgovinski komercijalista
71.64.91 Organizator trgovinskog poslovanja
71.64.91* Organizator komercijalnog poslovanja (Pažnja -> dva ista broja)
71.64.93 Organizator uslužno-komercijalnog poslovanja
72.64.00 Magistar ekonomskih nauka za trgovinu
72.64.81 Istraživač trgovinskog poslovanja
72.64.91 Organizator trgovinskog poslovanja – specijalista marketinga
80.64.00 Doktor ekonomskih nauka za trgovinu
80.64.81 Naučni istraživač trgovine
80.64.91 Organizator trgovinskog poslovnog sistema
3. ŠIFARNIK STEPENA STRUČNE SPREME
Šifra Stepen stručne spreme
10 Lice sa završenim I stepenom stručne spreme i lice bez stručne spreme
20 Lice sa završenim II stepenom stručne spreme
30 Lice sa završenim III stepenom stručne spreme
40 Lice sa završenim IV stepenom stručne spreme
50 Lice sa završenim V stepenom stručne spreme
61 Lice sa završenim VI – 1 stepenom stručne spreme
62 Lice sa završenim VI – 2 stepenom stručne spreme
71 Lice sa završenim VII – 1 stepenom stručne spreme
72 Lice sa završenim VII – 2 stepenom stručne spreme
80 Lice sa završenim VIII stepenom stručne spreme
Specijalisticke strukovne studije spadaju u VI stepen ako se ne varam, a ne varam se !!
Znaci i cetvorogodisnji fakulteti spadaju u VI stepen, ali samo ko ima cetvorogodisnje studije lakse ce doci do master diplome, potrebna mu je jos jedna godina !
Dok strukovne skole mogu samo da ostanu na VI stepenu kao sto je i nekad bilo bez obzira na specijalizaciju, i mislim da je to realno i adekvatno resenje. Mislim da ce i kod nas tako biti, i da ljudi koji su zavrsili strukovne skole+spec. NE MOGU DA BUDU RANGIRANI SA MASTER DIPLOMCIMA !!!!
Stvarno je pametno reseno !!!
@Bg:
Well, you’re wrong. To pod jedan.
Baci pogled šta piše na strani 67, donji desni ugao. Da bih Vas poštedeo traženja, citiraću:
“Kvalifikacija na nivou VII se stiče nakon završetka:
…
/na kraju piše i/ “-jednogodišnjeg visokoškolskog obrazovanja, nakon zavrsenih postdiplomskih specijalistickih primijenjenih studija i stecenog stepena Specijaliste/Spec.App, što se dokazuje diplomom postdiplomskih magistarskih primijenjenih studija i stečenim stepenom Magistar, MApp.”
S tim u vezi – DA, strukovni specijalista MOŽE biti tzv. “strukovni master/magistar” i nije “zaglavljen” u VI stepenu.
Jedino što ne razumem, u celoj ovoj diskusiji, je Vaše (blago rečeno) likovanje zbog toga što, kako ste rekli, “ljudi koji su zavrsili strukovne skole+spec. NE MOGU DA BUDU RANGIRANI SA MASTER DIPLOMCIMA !!!! “, što, uzgred, nije tačno (barem ne po CG nacionalnom okviru).???
@Bg
Naravno, izvinjavam se ako se nismo razumeli i ako je to samo moj lični utisak, jer Vi ste, sa jedne strane upravu – prema CG NOK, neko ko završi osnovne strukovne + godinu dana specijalističke NEMA master nivo, ali takođe nije tačno da su strukovne škole isključivo u rangu VI stepena, jer mu je dovoljna (kao i ljudima sa završenim četvorogodišnjim akademskim studijama) samo još jedna godina do master nivoa.
Tamo lepo pise da :
VII/1 stepen – završen obrazovni program za VII/1 stepen stručne spreme. U ovaj stepen razvrstavaju se i lica sa završenim studijama na fakultetu, visokoj školi ili akademiji.
Nigde ne pise strukovna skola+spec. studije. sto je i realno.
Po novom Zakonu o visokom obrazovanju zna se koje mesto zauzima strukovna skola, pogledajte u zakonu iz 2005,
Delatnost visokog obrazovanja obavljaju sledeće visokoškolske ustanove:
1) univerzitet;
2) fakultet, odnosno umetnička akademija, u sastavu univerziteta;
3) akademija strukovnih studija;
4) visoka škola;
5) visoka škola strukovnih studija.
T
U CG NOK pise VISOKA SKOLA, a ne Visoka strukovna skola sto je i tacno !!!
Pa ako ljudi koji imaju zavrsene cetvorogodisnje fakultete, tzv. stare diplome se izjednacavaju sa VI stepenom zasto onda treba da trogodisnje strukovne studije+spec. treba da budu iznad njih, uopste nije logicno ni realno porediti ta dva obrazovna sistema, bez uvrede za strukovne skole ali mislim da je fakultet bar za “nijansu” po obrazovnom programu ispred strukovnih skola.
Ako bi smo gledali Zakon i 2005 (Srbija) Univerzitet-fakultet je na prvom mestu, a strukovne skole na poslednjem, to treba nesto da znaci.
18. Obrađivači metala
10.18.01 Manipulant u obradi metala
20.18.00 Pomoćni – priučeni obrađivač metala
20.18.01 Poslužilac podešenih strugova
20.18.02 Poslužilac podešenih glodalica
20.18.03 Poslužilac podešenih bušilica
20.18.04 Poslužilac podešenih rendisaljki
20.18.05 Poslužilac podešenih brusilica
20.18.06 Poslužilac podešenih oštrilica alata
20.18.07 Poslužilac uređaja za obradu metala peskarenjem
20.18.08 Pomoćnik gravera
20.18.09 Metalopolirac
20.18.11 Mašinski sekač – krojač metala
20.18.12 Brusač – sekač metala
20.18.13 Pomoćnik bravara
20.18.14 Pomoćnik brodobravara
20.18.15 Pomoćnik limara
20.18.16 Pomoćnik autolimara
20.18.17 Pomoćnik aviolimara
20.18.18 Pomoćnik brodolimara
20.18.21 Poslužilac mašina za izradu reznog alata
20.18.25 Pomoćnik izdavaoca alata
20.18.31 Pomoćnik kovača
20.18.32 Pomoćnik metalopresera
20.18.35 Poslužilac uređaja za elektrozavarivanje
20.18.36 Poslužilac uređaja za zavarivanje i rezanje gasom
20.18.38 Lemilac
20.18.43 Izrađivač sitne metalne galanterije
20.18.45 Pomoćnik zlatara
20.18.46 Pomoćnik srebrara – filigraniste
20.18.48 Izrađivač žičanih mreža i tkanina
20.18.49 Potkivač
30.18.00 Obrađivač metala
30.18.01 Metalostrugar
30.18.02 Metaloglodač
30.18.03 Metalobušač
30.18.04 Metalorendisač
30.18.05 Metalobrusač
30.18.06 Oštrač alata
30.18.08 Graver
30.18.13 Bravar
30.18.14 Brodobravar
30.18.15 Limar
30.18.16 Autolimar
30.18.17 Aviolimar
30.18.18 Brodolimar
30.18.21 Rukovalac mašina za izradu reznog alata
30.18.25 Izdavalac alata
30.18.31 Kovač
30.18.32 Metalopreser
30.18.35 Elektrozavarivač
30.18.36 Zavarivač – rezač gasom
30.18.41 Puškar
30.18.42 Kotlar – kazandžija
30.18.43 Izrađivač metalnih zanatskih proizvoda
30.18.45 Zlatar draguljar
30.18.46 Srebrar – filigranista
30.18.48 Metalopletač
30.18.51 Obrađivač metala na mašinama sa numeričkim upravljanjem
40.18.00 Mašinski tehničar – kontrolor kvaliteta
40.18.01 Univerzalni metalostrugar
40.18.02 Univerzalni metaloglodač
40.18.03 Univerzalni metalobušač
40.18.05 Univerzalni metalobrusač
40.18.06 Univerzalni oštrač alata
40.18.13 Univerzalni bravar
40.18.15 Univerzalni limar
40.18.16 Univerzalni autolimar
40.18.17 Univerzalni aviolimar
40.18.20 Alatničar
40.18.26 Metalomodelar
40.18.31 Univerzalni kovač
40.18.37 Univerzalni zavarivač
40.18.51 Tehničar obrade metala na mašinama sa numeričkim upravljanjem
40.18.52 Tehničar mašinske robotike i fleksibilne automatike
40.18.53 Tehničar – tehnolog izrade metalnih ortopedskih pomagala
40.18.55 Tehničar – kontrolor mašinskih materijala
40.18.60 Tehničar – konstruktor alata i pribora
40.18.71 Tehničar – tehnolog obrade metala rezanjem
40.18.72 Tehničar – tehnolog obrade metala deformisanjem i odvajanjem
40.18.73 Tehničar – tehnolog zavarivanja
40.18.74 Tehničar planer obrade metala
50.18.00 Obrađivač metala – specijalista
50.18.01 Metalostrugar – specijalista
50.18.02 Metaloglodač – specijalista
50.18.03 Metalobušač – specijalista
50.18.04 Metalorendisač – specijalista
50.18.05 Metalobrusač – specijalista
50.18.06 Oštrač alata – specijalista
50.18.08 Graver – specijalista
50.18.10 Podešavač mašina za obradu metala rezanjem
50.18.13 Bravar – specijalista
50.18.14 Brodobravar – specijalista
50.18.15 Limar – specijalista
50.18.16 Autolimar – specijalista
50.18.17 Aviolimar – specijalista
50.18.21 Alatničar za rezne alate – specijalista
50.18.22 Alatničar za stezne pribore – specijalista
50.18.23 Alatničar za alate u obradi deformisanjem, odvajanjem i livenjem –
specijalista
50.18.24 Alatničar za merne i kontrolne pribore – specijalista
50.18.26 Metalomodelar – specijalista
50.18.31 Kovač – specijalista
50.18.32 Metalopreser – specijalista
50.18.33 Podešavač mašina za obradu metala deformisanjem i odvajanjem
50.18.35 Elektrozavarivač – specijalista
50.18.36 Zavarivač gasom – specijalista
50.18.41 Puškar – specijalista
50.18.42 Kotlar-kazandžija – specijalista
50.18.43 Izrađivač metalnih zanatskih proizvoda – specijalista
50.18.45 Zlatar-draguljar – specijalista
50.18.46 Filigranista – specijalista
50.18.51 Obrađivač metala na mašinama sa numeričkim upravljanjem – specijalista
50.18.55 Tehničar – kontrolor kvaliteta mašinskih materijala – specijalista
61.18.00 Mašinski inženjer
61.18.60 Operativni konstruktor alata i pribora
61.18.70 Operativni tehnolog obrade metala
61.18.74 Operativni tehnolog normiranja obrade metala
61.18.75 Operativni planer obrade metala
61.18.76 Operativni tehnolog kontrole kvaliteta obrade metala
62.18.61 Operativni konstruktor za rezne alate – specijalista
62.18.62 Operativni konstruktor za stezni pribor – specijalista
62.18.63 Operativni konstruktor za alate u obradi deformisanjem, odvajanjem i
livenjem – specijalista
62.18.66 Operativni konstruktor za merne i kontrolne pribore – specijalista
62.18.71 Operativni tehnolog za obradu metala rezanjem – specijalista
62.18.72 Operativni tehnolog za obradu metala deformisanjem i odvajanjem –
specijalista
62.18.73 Operativni tehnolog za zavarivanje – specijalista
71.18.00 Diplomirani mašinski inženjer
71.18.60 Konstruktor alata i pribora
71.18.70 Tehnolog obrade metala
71.18.75 Planer obrade metala
71.18.76 Tehnolog kontrole kvaliteta obrade metala
71.18.91 Organizator metaloprerađivačkog poslovanja
72.18.00 Magistar mašinstva (za obradu metala)
72.18.61 Konstruktor za rezne alate – specijalista
72.18.62 Konstruktor za stezni pribor – specijalista
72.18.63 Konstruktor za alate u obradi deformisanjem, odvajanjem i livenjem –
specijalista
72.18.66 Konstruktor za merne i kontrolne pribore – specijalista
72.18.71 Tehnolog za obradu metala rezanjem – specijalista
72.18.72 Tehnolog za obradu metala deformisanjem i odvajanjem – specijalista
72.18.73 Tehnolog za zavarivanje – specijalista
72.18.81 Istraživač tehnologije obrade metala
80.18.00 Doktor mašinstva (za obradu metala)
80.18.81 Naučni istraživač tehnologije obrade metala
80.18.91 Organizator metaloprerađivačkog poslovnog sistema
Evo koja su zanimanja moguća po važećem JNZ kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori, za oblast Obrađivači metala. Ovde se jasno vidi da za zanimanje koje počinje sa 61 treba Viša mašinska škola ili I stepen Mašinskog fakulteta to jest VI-1 sss, a po novom Crnogorskm nacionalnom okviru završene studije koje su navedene u VI- tom nivou.
Sa 62 počinju zanimanja za koja je potrebna završena Viša školska sprema plus specijalizacija na Višoj školi, posle koje se dobijalo zvanje Ing.mašinstva-specijalista to jest VI-2 stepen.Po novom Crnogorskom nacionalnom okviru i ove kvalifikacije se dobijaju završetkom studija koje su svrstane u VI-om nivou.Naj verovatnije specijalističke strukovne studije to jest studije drugog stepena u okviru VI nivoa. Ista analogija važi i za VII nivo.
U tekstu koji sam pisao juče naveo sam zanimanja po JNZ za oblast Trgovina. Znači prvi broj označava stepen stručne spreme što se iz tabele gore vidi.
Sve je jasno.
Danas je na dnevniku RTS – a bilo o NOK. Nije bilo detalja ali su rekli o vrlo brzom usvajanju. Oglasili su se rektor, ministar i ako se ne varam, direktor nacionalnog saveta za Visoko obrazovanje OBAVEZNO POGLEDAJTE!
Pogledajte ovo, mislim da ce sve nas interesovati !!!!
http://rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/395771/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0+.html?email=yes
Pustite VIDEO !!!!
Ja mislim da ce ovo konacno zatvoriti usta svima onima koji na sve moguce nacine pokusavaju da obezvrede strukovno (primenjeno) znanje, nadajuci se da svi oni koji su se opredelili za ovaj vid obrazovanja, nece imati priliku za kontinuirano tj. dozivotno ucenje i da ce zauvek po statusu biti ispod akademskih studija. Sada se vidi da nisu bili u pravu. Sto je i logicno, kako u mnogim drzavama postoje Univerziteti primenjenih (strukovnih) studija. Videcemo jos samo kakvi ce uslovi biti za prelazenje sa jednih na druge studije, ali je sada sasvim izvesno uvodjenje strukovnog (primenjenog) mastera (3+1+1). Konacno!
@ Eldorado
Mislim da nisi u potpunosti u pravu, zato sto se 3+1+1 ne odnosi na strukovne studije+spec. vec na akademske studije zbog daljeg usavrsavanja, jer vi nemate petu godinu !!!
Specijalisticke studije su individualne studije i limitirane, dok posle akademskih studija se mozete usavrsavati i postizati veci stepen obrazovanja !!!
A ja se i dalje pitam čemu ovo “my gun is bigger than yours” ponašanje pojedinaca???
Ljudi, cela priča o školovanju i titulama uglavnom služi studentima da se “lože” i upoređuju sa drugima i cela ta priča (ko je master, a ko diplomirani, strukovni, blablabla…) pada u vodu kada se zaposlite. Na radnom mestu se vidi “ko kosi a ko vodu nosi”.
Smešno je koliko je samo ljudi spremno da plati nekakve master studije, a da nije sigurno ni zašto to radi, odnosno koje/kakvo to dodatno znanje tamo stiču i čemu ono služi. Uzgred, cenim da će broj ljudi zainteresovanih za nastavak studija kroz kojekakve specijalizacije i mastere osetno opasti sa ukidanjem obaveznog služenja vojske…
@Bg:
Možda grešim, ali deluje mi da ti nemaš ni dana radnog iskustva, čim ovako, gotovo “na krv i nož”, braniš tezu o studiranju, i to još samo akademskih studija.
Stručnjak se ne stvara na fakultetu kroz besomučno bubanje teorijskih koncepcija, već na poslu – kroz praktičnu primenu onoga što si, eventualno, naučio, odnosno u neposrednoj blizini poslovnih procesa. Zapitaj se ko bolje zna posao – nekakav “strukovnik” sa, recimo, 5 godina radnog iskustva, ili sveže ispečen master?
Koliko ja samo ljudi u svojoj struci (tu mislim na IT profesionalce – programere, sistem i mrežne inženjere/admine…), samo znam koji još nisu završili fakultet (zaglavili se na nekoj 3-4 godini), a rasturaju (narodski rečeno) svoj posao i to mnogo puta bolje od nekakvih mastera koji jedino što su ikada radili vezano za IT je školsko gradivo, a jako retko su se time bavili kod kuće (ono što bi rekli “čačkali” i ekperimentisali).
Ti zanemaruješ da fakultet nije pravljen za genijalce, već za ljude prosečnih intelektualnih sposobnosti i da, praktično, svako, uz veću ili manju količinu rada, može da ga završi, što dalje implicira da je SVE na onome ko taj fakultet završava(ili bilo koju drugu školu, bilo da se ona zove “fakultet” ili “visoka škola strukovnih studija”) i na njegovim interesovanjima, odnosno entuzijazmu i volji da se posveti materiji i izdigne iznad proseka.
Ono što ja pokušavam da kažem kroz celo ovo izlaganje je da nikako ne stoji to što pokušavaš da nametneš kao važeću istinu – da su nekakve akademske studije bolje od strukovnoh, odnosno da neki tamo master po definiciji bolje radi posao od nekoga ko to nije. To jednostavno nije tačno u najvećem broju slučajeva, i pogotovo u poslednje vreme predstavlja više izuuetak nego pravilo.
Jedino gde se mogu složiti sa tobom je različiti profil ljudi koji upisuju fakultet, od onih koji upisuju strukovne škole (opet, u najvećem broju slučajeva) i da su ljudi koji idu na fakultete, u proseku, vredniji od ovih drugih.
Pozdrav i izvinjavam se na (pre)opširnom izlaganju! 🙂
Izgleda da Vi gospodine BG bas imate problem sa prihvatanjem realosti. Ja nemam nameru da se raspravljam sa bilo kim oko gluposti, ali bih vas savetovao da se malo informisete, kako stoje stvari u evropskim drzavama, koje nase okruznenje odavno prihvata ili je vec prihvatilo. Mozete pogledati i hrvatski model, gde postoje diplomske strukovne – master studije. I kod nas se mora usvojiti strukovni master, i ovo nije nesto oko cega treba previse diskutovati.
Inace obratite paznju na tekst:
“Остаје да се ради даља реформа на постдипломским и на мастер специјалистичким студијама, на концепту доживотног, односно континуираног учења.”
Siguran sam da namerno nije stavljen zarez izmedju reci “”master specijalistickim studijama”” kako ce to biti specijalisticke studije 1+1. Odnosno dve godine specijalizacije i mora se zvati strukovni master.
Inace, 3+1+1 se izmedju ostalog i odnosi upravo na strikovne studije, kako se vec dugo vremena ocekuje usvajanje pomenutog strukovnog mastera, tj. petogodisnje strukovne studije. I time omogucava proces dozivotnog ucenja. Ovo nije moja ili Vasa zelja, vec je neophodnost reforme visokog obrazovanja u Srbiji. Ako prihvatamo evropske vrednosti, prihvaticemo i ovo, svidelo se to Vama ili ne!
Po vama bi fakulteti trebalo da stave “kljuc u bravu” , svi mi znamo kako se zavrsavaju studije na visim skolama i prema tome mozete misliti kakobi izgledalo poredjenje strukovnog mastera i akademskog mastera.
Ko hoce master diplomu neka izvoli na fakultet i neka stekne tu titulu , niko ne brani studentima da se usavrsavaju, pa ocigledno je da bi nekolicina aktera sa ovog bloga volela da dobije titulu mastera, a da zavrsi nekakvu visu skolu, pa nasta bi licio nas obrazovni sistem kada bi strukovne skole davale master diplome, pricam realno, a vi mozete se ljutiti koliko god hocete.
Ja nemam nameru nikog da vredjam ali nemojmo mesati “babe i zabe” !!!
@Bg:
Ma da, titula mastera se “izuzetno teško” stiče po kojekakvim privatnim fakultetima… Za koju godinu, Mastera će biti “k’o kusih pasa”.
A da ne spominjem kako su se samo, doslovce, delile master diplome svima koji su završili fakultete po starom Zakonu, pa onda samo platili tu još jednu godinu, te slušali PONOVO isto gradivo, kod istih profesora, i to iz IDENTIČNE literature kao na osnovnim studijama. Dok je na nekim fakultetima bilo, “aj samo ti plati tu još jednu godinu, pa pošto ti imaš dovoljan broj bodova (po starom programu/Zakonu, možeš odma’ da radiš master rad….al’ moraš prvo da platiš…”. Dakle, najobičnije izbijanje para iz džepova, čisto k’o suza.
Ova dva primera su, inače, uzeta sa dva prilično popularna državna fakulteta.
Sa druge strane, vidim da nisi pročitao moj prethodni komentar, tebi upućen… 😉
Ukratko, ovo je Srbija! Postavite sebi pitanje koliko ima smisla besomučno ulagati u svoje (manje-više, neopipljivo) obrazovanje u zemlji kao što je naša. Ogroman broj studenata studira da bi pobegao od vojne obaveze, a još veći broj je onih koji bi samo da nešto uče, ali nikako da rade (i na taj način se pridruže stadu domaćih, da prostite, mudrosera koji znaju najbolje jer, bože moj, oni su se akademski obrazovali).
Da ne ispadne da ja ovde pljujem po fakultetima i obrazovanju, moram da naglasim da mislim da je visoko obrazovanje izuzetno važno za čoveka kao jedinku, jer mu daje, pored naravno znanja i veština, i neki identitet i osećaj nekakve pripadnosti i izdvojenosti iz mase. Međutim, problem nastaje kada neko taj psihološki aspekt (onaj deo o identitetu, što sam spomenuo) uporno gura u prvi plan, i na taj način potpuno obesmišljava svrhu samog obrazovanja.
O privatnim fakultetima ne zelim da polemisem, oni su neka druga prica, njima su bitne samo pare i mislim da oni degradiraju visoko obrazovanje, nebih vise da komentarisem o privatnim fakultetima.
Sto se tice drzavnih fakulteta i svrsenih studenata po ranije vazecem zakonu, treba im dati odmah master diplomu jer oni to zasluzuju, a ne da placaju jos jednu famoznu godinu !
Moramo priznati da su fakulteti iznad strukovnih skola, svidelo se to nama ili ne i njihov lobi ce uvek biti jaci, to je cinjenica i realnost.
Zamisli te situaciju kada bi sve skole visokog obrazovanja izdavale master diplome, pa mi bi smo skroz unistili ne samo nase institucije vec i drzavu, zato treba da se jos konkretnije definise odnos fakulteta i strukovnih skola, ma da je zakonom to jasno precizirano redosledom visoko obrazovnih institucija.
Prema tome ko hoce master diplomu neka izvoli na fakultet, a ko smatra da ne moze vise neka ostane na strukovnim+spec studijama ili akademskim osnovnim.
Svako ce sebe negde pronaci .
Ljudi nemoj te se vredjati, ovde nema niko nameru,a ponajmanje ja da bilo koga vredjam vec da se stvari postave na svoje mesto !
@BG,
Druze, ne samo da ce biti stukovnog mastera. Nego ce biti i strukovnog doktora, mozda ne odmah prvim izmenama ali ce sigurno biti, kao sto to i postoji u velikom broju drzava, ali to je sada vec druga tema, kao sto sam i rekao, informisite se malo pa onda komnentarisite. Posto vidim da Vi i slicni Vama jos uvek gledate obrazovanje kroz stari zakon o visokom obrazovanju i on vam ne dozvoljava da stvari posmatrate u inovativnom svetlu. Ali to je Vas problem. Jos jednom bih Vas zamolio da ne omalovazavate ni jednu vrstu studija!
Vise skole ne postoje i nemojte povezivati time stukovne studije, s obzirom da se najveci broj spec stukovnih studija odvija na Fakultetima a ne na Visokim skolama. Tako ce biti i sa strukovnim masterom. U ovom trenutku stukovni master vec postoji na fakultetima kao sto su FTN i FON ali su bili definisani kao dvogodisnje spec strukovne studije. Nakon usvajanja izmena i dopuna, ove studije ce se afirmisati kao stukovne master studije ili kao professional master kako je to FON svojevremeno interno definisao.
Niko ne omalovazava studije na VISOJ SKOLI-VISOKOJ STRUKOVNOJ SKOLI, samo kazem da je mnogo lakse zavrsiti visu skolu nego fakultet, a kad kazem lakse znaci da su ispiti manji po obimu, da je predmet koji se studira pojednostavljeniji, itd….
Da li Vi znate da drzave koje su prihvatile Bolonjsku deklaraciju nemaju sve STRUKOVNOG MASTERA ILI STRUKOVNOG DOKTORA, kako vi zelite da bude u Srbiji sto je po meni ok !!!
Zasto mora drzava Srbija da uvede strukovnog mastera ili strukovnog doktora NE MORA i kada bi se to desilo tada bi doslo do opste degradacije visokog skolstva, nasta bi nam licili master diplomci sa strukovnih skola a da ne pomisljam za doktore strukovnih studija !!!
To mozda postoji na zapadu ali mislim da sada , a ni u blizoj buducnosti nece to postojati kod nas, nase strukovne skole nsu dovoljno “kvalitetne” jer sam kvalitet kadrova na strukovnim skolam je sasvim drugacije koncipiran u odnosu na fakultete.
Prvo morao bi se menjti Zakon, a po sadasnjem zakonu vidimo da su strukovne studije na poslednjem petom mestu u rangiranju visokoskolskih institucija i to bi trebalo nesto da znaci.
Zasto toliko prizeljkujete strukovnog mastera ili strukovnog doktora nauka, pa Vama niko ne brani da zavrsavate master studije ili na kraju krajeva i doktorske, samo moraju se znati pravila po kojima se stize do tih titula i gde !!!
Zasto se niste bunili ranije dok nije usvojen zakon o visokom obrazovanju dok su postojale samo Vise skole i fakulteti ???
Morate da shvatite da u svakom sistemu a pogotovo u obrazovnom postoji kontinuitet i da svi zadrzavaju svoje pozicije, a cilj im je unapredjene nauke, tako da se zna gde se svrstava fakultet a gde Visa-Visoka skola strukovnih studija !!!
Nemoj te se vredjati Vi, a ni bilo ko drugi vec ako vam je stalo da zavrsite master studije ili pak doktorske izvolite na fakultet i uradite to !!!
Da li znate da 85% studenata koji odustanu sa fakulteta upisuju vise-visoke skole i zavrsavaju sada u kom procentu nemogu da se setim, a da svega 3-5% koji zavrse visu-visoku strukovnu skolu upisuju fakultete, to takodje je jedan veoma dobar argument !!!
Znaci postoje veoma dobri studenti na visim-visokim strukovnim skolama ali je to jako mali broj i takvi studenti ne ostaju na visoj skoli vec se i dalje skoluju na fakultetima i to tako treba da bude i u buduce !!!
Ponavljam, samo se treba jasno znati pravila po kojima se stize do master diplome ili doktorske titule, zasto bi smo menjali ta pravila kada je nas obrazovni sistem, pricam pre devedesetih godina, bio medju prvima u svetu a sto neznaci da se nece vratiti na taj nivo veoma brzo i tu su se znala jasno prvila studiranja i u tome postoji analogija predhodnog sistema studiranja i sadasnjeg i tako ce i ostati budite uvereni !!!
@ sandra
POGRESILI STE SAJT !!!
@BG
Ajde mogu da kazem da se u ovome slazem u nacelu sa vama. Ko hoce master, zna se kako se do njega dolazi, bar do sada.
Ovo sto ste rekli da velik broj studenata koji “zaglave” na nekoj od godina fakulteta prelaze na visu skolu, rekao bih da to sada vec pripada proslosti. Zasto? Zato sto skoro niko od njih vise ne prelazi na Vise-Visoke skole, vec na privatne fakultete slicne struke, koji se daleko lakse zavrsavaju, uz daleko manje napore itd… Da ne ulazimo previse u pricu drzavni-privatni, ja sam uveren da svrseni studenti koji izlaze sa jacih drzavnih Visokih Skola imaju znacajno vece znanje nego akademski “privatnici”. I zasto onda da vrsimo degradaciju nasih jos uvek jakih drzavnih Visokih Skola? Da podsetim, kriterijumi za akreditaciju Visokih skola nisu uopste bili naivni, a verovatno znate kako su pojedini privatnici dolazili do njih u tom periodu…
Drugo, uvodjenjem strukovnog mastera ali i doktora, faklulteti bi na ovaj nacin visestruko profitirali, daleko od toga da bi “stavili kljuc u bravu” pogotovo drzavni, kako Visoke skole na ovom nivou ne mogu predstavljati konkurenciju fakultetima. Pricam i dalje za stukovne studije. Pa je i veliko pitanje njihovog opstanka, koji ce verovatno zavisiti od kvaliteta nastave kao i trzisnog poslovanja. Tako da Visoke skole imaju daleko vecu sansu da stave kljuc u bravu nego fakulteti pogotovo za struk spec i buduceg stuk. mastera.
Takodje, strukovne studije su znacajno skuplje od akademskih, ne postoji budzet koji finansira studente na strukovnim studijama, pa ovo direkto ide u korist fakultetima. Takodje, nastava strukovnih studija se u velikom broju odvija na engleskom jeziku, pa ovim, fakulteti imaju mogucnost da privlace i strane drzavljane. Ovo je posebno slucaj na MBA studijama, koje se u vecini slucajeva u potpunosti odvijaju na engleskom jeziku, gde dolaze da predaju evropski i svetski vrhunski strucnjaci svoje struke pa tako imamo da se cak i u nasoj zemlji na drzavnim fakultetima nude, takozvane joint degree diplome. Pogledajte sta je to… To je diploma master of business administration stranog univerziteta koji je organizovao nastavu na srpskom univerzitetu i srpska nostrifikacija iste…
Sustina cele price oko ovoga jesta da je ovaj proces odavno u funkciji i da je zakon u stvari taj koji koci ceo proces koji se vise ne moze zaustaviti, ako vec zelimo u evropu.
Postoji vise razloga za uvodjenje strukovnog mastera i doktora:
1. Prakticno nasi ljudi koji studiraju ove studije u inostranstvu bilo MBA, DBA ili neke druge strukovne studije, moraju imati mogucnost nostrifikacije u Srbiji kako bi se mogli adekvatno zaposliti, jer kao sto znate, nase institucije kao i drzava ne priznaje strane diplome, vec se one moraju nostrifikovati kod nekih od srodnih univerziteta. To prakticno znaci da ako zavrsite Sorbonu i dodjete kod sluzbenika u opstini da upistete stepen strucne spreme u radnu knjizicu kako bi se zaposlili, ovaj ce vas momentalno odbiti i uputiti na neki od srodnih fakulteta da nostrifikujete diplomu. Ovo je proces koji moze trajati godinama, kako nasi programi nisu kompatibilni sa stranim, pa tako fakultet moze da odredi da vasem programu Sorbone nedostaje nekoliko ispita koje morate da polozite kako biste dobili nostrifikaciju u Srbiji. Takve stvari su nedopustive! Zato se ide ka procesu reforme i harmonizacije Visokog obrazovanja.
2. Obrnuta situacija, kada neko od nasih studenata hoce da ide da studira i/ili radi u inostranstvo. Mora postojati diploma koja ce biti prepoznata svuda u evropi a verovatno i sire i ovo podrazumeva kako primenjene tako i akademske studije, jer strukovne studije i univerziteti na kojima se one odvijaju postoje decenijama unazad svuda u svetu.
3. U sadasnjem obrazovnom sistemu koji smo mi prihvatili kao i savremenim radnim procesima koji se pre svega zasnivaju na kapitalistickoj ideologiji, neophodno je kvalifikovanog mladog coveka sto pre staviti u radni proces. Sustina ovakve ideologije je deduktivna, odnosno, sto uza specijalizacija a ne fundamentalna sirina koja se ostvaruje na akademskinm studijama. Akademci imaju svoje mesto na obrazovnim istitucijama. Sustina je da na trzistu rada primenjeno i akademsko znanje predstavlja konkurenciju jedno drugom, a poslodavac ce odluciti koji je adekvatniji za njegove radne aktivnosti.
Ako niste imali priliku da putujete stranim drzavama, znajte da vecina zapadnih drzava nastoji da mlade mastere stavi u radni proces pre 25 godine!!! Kako zamisljate mi to da ostrvarimo? Sigurno ne tako sto cete opteretiti nastavni program resavanjem zbirke diferencijalnih jednacina od hiljadu strana za jedan ispit, vec pojednostavljivanjem i specijalizacijom. A one koje ovo zanima imaju doktorske studije koje su i kreirane sa ovom namerom.
Tako da prica nije tako jednostavna i kakav je bio stari zakon o visokom obrazovanju koje je imao nekakvog smisla u sistemu koji je bio tada i unazad x godina. Ne kazem da je on bio nekvalitetatan, cak naprotiv, ali se mi moramo kretati ka putu koji smo izabrali a preobimni ili neefikasni nastavni planovi nemaju nikakvu podrsku ovoj prici, ostalo bi da prosek studiranja buide preko 8 godina, vojni rok, dozivotno parazitiranje kod roditelja i sl…
Vidite da se sve polako menja, to je valjda jasno a strukovni programi su samo jedan od elemenata.
Izvinjavam se na dugackom izlaganju…
Eldorado has spoken. 🙂
Samo bih još dodao da mislim da pre nekakve privatne obrazovne institucije (a svi znamo koje, i čija imena počinju na “M”, na “S”,…)
daleko više srozavaju naš školski sistem nego li visoke strukovne škole, jer na privatnim fakultetima, manje-više, “k’o od šale” se stiže do Master diplome (koja, po Zakonu, vredi više od nekakvog strukovnog specijaliste).
Da, i ja isto smatram da su postdiplomske strukovne (master) studije prilično dobra ideja, jer je namena takvog obrazovanja drugačija od namene akademskog obrazovanja. Ne razumem zašto bi iko kočio neku takvu ideju (ustvari razumem, ali za potrebe ove diskusije ću se napraviti lud…) i jednostavno pustio tržište rada da odredi za kakvim je kadrovima veća potražnja.
(ovo, naravno, sve važi u teoriji, a u praksi, kao što sam i dosta puta već rekao, je do ljudi).
@ Eldorado
Ja stvarno ne vidim vas smisao za omalovazavanje starog sistema o visokom obrazovanju koji je bio inzvanredan i dao toliko dobrih kadrova koji rade danas kao istaknuti strucnjaci u svetu i kao profesori na drzavnim univerzitetima kako u svetu tako i u Srbiji.
Cilj visokog obrazovanja je permanentno usavrsavanje postojecih i novodolazecih kadrova, odnosno to je prirodna selekcija u drustvu.
Pa ne mozemo i niko nam ne daje za pravo da pravimo “sumu” u visokom obrazovanju kakva sad postoji.
Ovakav sadasnji sistem (novi zakon o visokom obrazovanju iz 2005.) je veoba dobro koncipiran i mozda mu nedostaje tzv. tehnicke izmene. Treba samo posvetiti paznju kvalitetu izvodjenja nastave.
Sto se tice dolaska stranih profesora na nase univerzitete to je po meni nebitna stvar, pa zar Vi mislite da nasi profesori nisu kvalitetni, nasi profesori na drzavnim univerzitetima su veoma dobro,strucno i pre svega naucno “potkovani”, naravno da su postojali odredjeni problemi tokom devedesetih godina u veoma malom procentu su profesori postavljeni na nekim fakultetima bez dovoljng kredita za obavljanje profesorske funkcije, ali to je sada proslost i to se danas samo desava na privatnim univerzitetima, fakultetima, …itd.
Zasto bi smo komplikovali postojeci sistem visokog obrazovanja, pa nasi strucnjaci na svim nivoima su veoma dobri u svom poslu, mislite da akademski diplomci ne mogu obavljati poslove na kojima rade MBA diplomci, a za DBA necu da komentarisem, nasi akademci su veoma dobro pa cak i bolje upoznati sa postojecim naucnim dostignucima od strukovnih (MBA) kakvi postoje na zapadu, normalno u granicama za koju su osposobljeni. Samo ponavljam da nas obrazovni sistem koji se zavrsava visokim obrazovanjem ne moze dati pun efekat bez predhodnog dobro organizovanog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Celokupni postojeci sistem obrazovanja u nasoj drzavi bice dobar kada se na svim nivoima obrazovanja podigne kvalitet nastave na visi nivo i to dosta visi nivo i kao takvi ce mo imati kvalitetne strucnjake koji ce vratiti nas obrazovni sistem tamo gde je bio pre DEVEDESETIH GODINA. Ne mozemo samo kritikovati visoko obrazovanj i tu traziti krivca za postojece stanje i praviti opsti haos sa kojekakvim diplomama izdati od sumnjivih fakulteta, po strucnosti kadrova koji tamo rade.
Zasto mislite da je nas sistem obrazovanja losiji od zapadnog, ja mislim suprotno i nebih apsolutno nista menjao. To sto nasi studenti zavrsavaju studije na zapadu to je nihova stvar, kod nas postoje veoma dobre institucionalne strukture i kadrovi koji mogu , a u to sam siguran, da naprave inzvanredne kadrove. Problem je u drzavi zato sto ne podstice raznim instrumentima usavrsavanje nasih kadrova u mnogo vecoj meri nego sad.
Sta Vi mozete da radite kao strukovni master, a da nemoze akademski (MSc), nemoj te da pravimo haos u nasem visokoobrazovnom sistemu. Kod nas postoje sve vrste studija kao na zapadu i cak strukovni master na pojedinim fakultetima kao npr. FON, FTN, … itd. Vama ako treba strukovni master vi zavrsite na pomenutim fakultetima te studije i kad odete na zapad da radite oni ce vam priznati MBA studije. Kod nas nema potrebe uvoditi MBA iz prostog razloga jer su MSc mnogo kvalitetnije od MBA, a drugo to sto bi se trosila energija i novcana sredstva na uvodjenje MBA studije, bilo bi bolje energiju usmeriti na kvalitet akademskih studija jer su mnogo bolje koncipirane i kvalitetnije.
Da zavrsim, kod nas postoje sve vrste studija i veoma su dobro organizovane i treba samo podici kvalitet na visi nivo.
Jasno se zna put i pravila po kojima se sticu odredjene diplome i koje institucije mogu da izdaju diplome, i jos jednom ponavljam da se tacno zna rangiranje visoko obrazovnih institucija i samim tim “vrednost” tih diploma. Ne treba prosirivati postojece ingerencije pojedinim visokim skolama kako strukovnim tako i ostalim, ko hoce da se usavrsava dalje ima siroku lepezu obrazovnih institucija gde to moze da obavi.
Vama ocigledno ne vredi objasnjavati neophodnost inovacija.
Ne mozete reci “To sto nasi studenti zavrsavaju studije na zapadu to je nihova stvar” Kakav je to ozbiljan pristup resavanju problema kada se ti isti mladi ljudi vrate u svoju zemlju.
A i cisto da znate, jedan o problema naseg skolstva jeste nekompetentan kadar odnosno profesori koji nisu u stanju da se izbore sa savremenim zahtevima obrazovanja. Imate tekst prof. Varagica o tome na ovom blogu. Ne zelim da ulazim u diskusiju po ovom osnovu. Inace ako niste znali, prof. Varagic je jedan od onih entuzijasta koji pokusava da objasni celu ovu pricu. Pogledajte ako niste njegove tekstove:problem visokog skolstva I, II, i III deo.
Prica o kvalitetu je apsurdna, kako MBA studije kostaju po 5-6 i vise puta od MSc. Glupo je porediti uopste ova dva koncepta. Sve primenje studije kostaju vise od akademskih svuda, pa i kod nas, a razmislite zasto? Ovo nije bezveze tek tako skuplje da bi ljudi bacali pare. Besplatno obrazovanje je proslost, cak i u Srbiji. Zaboravite na to.
Inace, mozda me izgleda niste razumeli. Ja ne napadam stari zakon o visokom obrazovanju iz 1998. Protiv njega nemam apsolutno nista. Mogu da se sa vama slozim da je njegov rezultat bio izvanredan za vreme u kojem je egzistirao. Ali sada je to vreme proslo. I mi se moramo prilagodjavati.
Novi zakon iz 2005 po meni nije bio praktrican, odnosno imao je previse problema u primenjivanju istog. Nece se ni sada previse izmeniti ali one stvari u nacelu, kako bi se ostvario kompatibilnost sa evropskim, sigurno hoce. Ako ste procitali tekst gore, mogli ste videti sta je rekao gospodin Sima Avramovic, predsednik saveta BU, citiram:
“Постојећи закон није био тако лош, али је живот показао да неке ствари једноставно нису претрпеле тест времена.
Измене ће ићи у корист студената, али истовремено и у корист квалитета високог образовања, како би добили један прави европски закон.
“Можда ће бити најважнија новина да ће систем студирања бити 3-1-1, уместо оне обавезе 4-1 или 3-2, тако да неће свако морати да иде на мастер студије јер уосталом мастер студије нису ни у стању да прихвате све генерације, што је показала пракса”, рекао је Сима Аврамовић председник Савета БУ.
Остаје да се ради даља реформа на постдипломским и на мастер специјалистичким студијама, на концепту доживотног, односно континуираног учења.”
Ja sam ovde rekao da sam siguran da je namerno izostavljen zarez izmedju ” master specijalistickim” i verujem da ce upravo ovo biti formalni strukovni master, tacnije danasnje dvogodisnje specijalisticke studije.
Eto, zivi bili pa videli.
POZDARAV SVIMA
@Bg:
“Šta to može strukovni, što ne može akademski master da radi”, pitao si?
Aman, NAMENA studija je različita! Kako to ne razumeš?
Pritom krajnje demagoški omalovažavaš primenljiva (praktična) znanja, insistirajući kako “niko ne omalovažava strukovne studije”, a ovamo im se podsmevaš u svakom svom komentaru.
Akademske studije se bave fundamentima neke nauke, dok se strukovne studije bave praktičnim aspektima (primenom) te iste nauke. Recimo, projektovanje računarske mreže se danas pre poverava specijalizovanim – sertifikovanim profesionalcima za tu oblast, nego nekome ko je o mrežama učio na fakultetu. Profesionalna sertifikacija je, po strukturi i tipu gradiva, prilično bliska strukovnim studijama. Ne znam da li si svestan koliko je truda i krvavog rada potrebno za sticanje nekog od sertifikata…
Akademsko obrazovanje se bavi drugim aspektima računarskih mreža – recimo matematičkim opisivanjem kretanja signala kroz žicu i fizičkim radom nekih mrežnih uređaja, dok se primenjeno (strukovno) bavi, recimo, podešavanjem istih tih uređaja, kabliranjem, bezbednošću…
Prosto rečeno, te dve oblasti u okviru iste nauke su svaka za sebe jako velike, i ne može se jednim tipom studija obuhvatiti sve vezano za tu nauku, već postoji potreba za razdvajanjem praktične primene od više teorijske problematike.
JAKO velika količina znanja (i iskustva) ti je potrebna da bi umeo da projektuješ, konfigurišeš, zaštitiš i održavaš o neku mrežu, i potrebno je mnogo vremena potrošiti na savladavanje takvog i tog gradiva, a akademske studije nemaju vremena da se bave tim delom priče. E zbog toga su potrebne i strukovne studije, koje su isto tako stepenovane kao i akademske (osnovne studije + master).
I zaista ne vidim šta je više tu sporno i zašto uporno insistiraš da je nekakav potencijalni “strukovni master” nepotreban jer sve to može i ovaj “pravi” master, što nije tačno.
(ja sam, naravno, dao primer iz svoje struke jer mi je tako nešto blisko).
@ Đole
Rekao si:
“Akademsko obrazovanje se bavi drugim aspektima računarskih mreža – recimo matematičkim opisivanjem kretanja signala kroz žicu i fizičkim radom nekih mrežnih uređaja, dok se primenjeno (strukovno) bavi, recimo, podešavanjem istih tih uređaja, kabliranjem, bezbednošću…”
Pa sam uporedi svest coveka sa akademskim obrazovanjem i strukovnim, zar ti se ne cini kako si sam i rekao ko sta obavlja, da ipak akademsko obrazovanje daje vecu sirinu od strukovnog.
Znaci sa akademskim obrazovanjem lakse svladavas oblast u kojoj si osposobljen i imas vestinu za praktican rad i samostalno unapređenja znanja, veština i kompetencija u užem smislu za posebne oblasti , društvene i profesionalne potrebe.
Znanje označava skup stečenih i povezanih informacija. Znanje će se odnositi na teorisko i praktično znanje.
Dok strukovne studije resavaju i osposobljavaju studente samo za veštine i obuhvataju primenu znanja i upotrebu propisanih načina rada u izvršenju zadataka i rešavanju praktičnih problema u skladu s datim standardima !!!!
Sa akademskim studijama mozete raditi i poslove za koje se osposobljavaju studenti na strukovnim-primenjenim studijama ali ne moze obratno !!! Zasto bi smo onda uvodili MBA ili DBA, nema potrebe, nego ako ste zavrsili strukovne studije izvolite predjite na akademske studije i pokazite koliko ste sposobni i videcete da ce vam se to isplatiti i kakva je razlika izmedju Više-Visoke strukovne škole i fakulteta, pa necete ni pomisliti da to poredite.
Bez uvrede i svaka cast ljudima sa zavrsenom Višom-Visokom školom strukovnih studija, nije to mala stvar !!!
Slažem se – akademske studije daju širinu koja omogućava shvatanje “srži” neke nauke. Međutim, postavlja se pitanje da li su sva ta znanja neophodna za obavljanje svakog posla?
Drugo, ti kao da polaziš od toga da na strukovnim studijama nema teorije? Naravno da ima, ali u manjem obimu nego na akademskim, jer je akcenat NA PRIMENI teorije, a ne na pukom savladavanju teorije. S tim u vezi, “najvažniji deo” teorije je idalje tu, ali detalji nisu. Detalji su na akademskim studijama. I obrnuto – detalji vezani za problematiku “kako se nešto konkretno radi” su na strukovnim studijama.
U prevodu, konstatacija da si savladavanjem teorije po automatizmu osposobljen za praktičan rad, nikako ne stoji. Strukovne studije NISU prosto sadržane u akademskim i zato je potreban MBA i/ili DBA.
Baš zbog toga što je zahtevao od svršenog studenta da na radnom mestu, praktično, “uči posao” kao da nikada ništa vezano za to nije studirao, naš stari obrazovni sistem je bio neefikasan. U današnjem vremenu izuzetno brzih promena, ta neefikasnost je samo još više izražena, te je, između ostalog, i zbog toga potrebna reforma.
I dodao bih još nešto, a što ti konstantno gubiš iz vida, a to je da na akademskim studijama dobijaš širinu, ali ti se SIGURNO nećeš baviti svim stvarima koje si tamo učio, već samo jednim delom, odnosno možda 10% (ako i toliko) gradiva ćeš sutra koristiti u praktičnoj primeni. I čemu onda savladavanje tolike teorije?
Sa druge strane, ti MORAŠ da imaš tu širinu ako nameravaš da se baviš akademskim radom i proučavanjem neke oblasti/nauke, i TU je, ustvari, mesto akademskih studija.
Dakle, NEMA “BOLJIH I GORIH” STUDIJA! Strukovne i akademske studije su drugačije koncipirane i nisu direktno uporedive. I jedne, i druge su “komplikovane” na svoj nači i sve zavisi od toga šta ti leži i šta želiš da radiš.
To ti je kao ono što sam spominjao vezano za sertifikaciju i sličnosti sa strukovnim studijama – IZUZETNO je teško doći do, recimo, CCIE (Cisco Certified Internetwork Expert) ili MCA (Microsoft Certified Architect) sertifikata i NEVIĐENO si “u krivu” ako misliš da je teže doći do Master titule (pogotovo kod nas) nego do ovih zvanja.
Pozdrav! 🙂
Da li neko zna kada ce se konacno napraviti Nacionalni okvir kvalifikacija ?
Niko nista ne saopstava javnosti, a verujem da mnogo ljudi iscekuje taj dokument, takodje i javna preduzeca i institucije takodje iscekuju taj dokument.
PROFESORE VARGICU DA LI IMATE NEKA NOVA SAZNANJA OKO RESENJA NACIONALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA I KADA CE DA BUDE DONET ???
Bravo Djole! Veoma lepo izlaganje!
Fino je definisano u zakonu da akademske i strukovne studije imaju razlicitu namenu. Koga interesuje teorija i naucni rad neka ide na akademske, kome treba prakticna primena znanja neka ide na strukovne.
Ko ima komplekse neka ih leci na drugom mestu, jer iskreno BG postajes naporan sa svojim negativnim pogledom i strahovima da ce doci neko i oduzeti ono sto ocigledno jedino imas (ili ces imati) – papir.
Jako je cesta situacija (i to kod uspesnih kompanija) da su ljudi sa MBA diplomom sefovi ljudima sa PhD diplomom.
I to nije neka nakaradna postavka, nego su studije na takav nacin koncipirane da im odredjuju takvu poziciju u sistemu poslovne organizacije.
Svaka cast svakome ko zavrsi bilo koju visoku skolu i stekne odredjenu diplomu – nije lako i trazi truda i odricanja.
Ali to je tek pocetak ostvarivanja vas kao osobe uspesne u svojoj karijeri…
@ BL
Ovde se vidi ko ima komplekse, pa kada ste tako pametni i reciti kao u vasem gore izlaganju, zasto ne zavrsite fakultet i masete nekakvim visim skolicama !!!
Znate nikad se nije moglo porediti fakultet i Visa skola, to sto pokusavate da izjednacite status vise skole i fakulteta izgleda jako bedno i smesni, to samo rade nisko obrazovani ljudi koji boluju od kompleksa i sa sumnjivim kvalitetima obrzovanja !!!
@Bg:
Ovaaaaj, da li si svestan da si svojim poslednjim, rekao bih vrlo emotivnim nastupom, u svom poslednjem komentaru, samo potvrdio BL-ovu konstataciju iz njegovog komentara…
Ne znam stvarno šta više da ti kažem, jer ti argumenata nemaš već samo, onako odokativno i napamet, teoretišeš “od kuće” a da nemaš pojma kako stvari u praksi funckionišu.
Zaposli se, čoveče, pa onda pričaj! Celokupno tvoje izlaganje deluje zaista smešno nama koji smo zaposleni, i koji nemamo vremena da se bavimo ovakvim banalnostima. Tada ćeš tek shvatiti koliko je cela ova diskusija besmislena i koliko poslodavca savršeno zabole da “prebira” da li si strukovni ili akademski, a kamoli da se upušta u nebulozne diskusije ovog tipa.
Nemoj da se ljutiš, ali ti si samo delimično upravu, ili još bolje rečeno – TEORETSKI, to što ti praičaš je tačno, ali PRAKSA te vrlo snažno i nedvosmisleno demantuje.
Cisto da se razumemo @BG, razmisli dobro na cijem se blogu nalazis, posto ocigledno ne poznajes coveka, s obzirom da je tvoje misljenje u velikoj manjini sto posebno vazi na ovom sajtu, uostalom, videces da u praksi stvari potpuno drugacije stoje
Razmisli takodje i kako normalan covek moze da gleda na tvoj poslednji mail.
@BG
Poslusaj se sta pricas pa pogledaj moju poruku ponovo, videces da si izgubio vezu sa realnoscu.
Gde je u njoj navedeno da se izjednacavaju bilo kakve vrste studija?!
Nas obrazovni sistem je unapredjen i nadam se da ce se nastaviti kretati u tom smeru.
Vise nije papir tj titula glavna svrha studiranja. Sada postoje jasno definisane vrste studiranja koje bi vas trebale spremiti za odredjenu ulogu.
Uzmimo npr akademski Master i akademski (a moze i strukovni) Specijalista.
Master uci opsirniju teoriju i samim time ne ulaze dublje u neku problematiku. Njegov glavni cilj su doktorske studije.
Dok se Specijalista stice fokusirano znanje iz neke oblasti i na samim njima odmah uci da ih primeni (koncept strukovnih studija).
Znam da je u sistemu obrazovanja Master iznad Specijaliste i to je sasvim u redu.
Ali kao poslodavcu vise bi mi znacilo necije usko a dublje znanje iz potrebne oblasti (Specijalista) nego opsirno a plitko (Master).
@BG
A jel su po tebi i cetvorogodisnje akademske studije visa skolica? Pa strukovni specijalista je po statusu VISI od pomenutih cetvorogodisnjih akademskih studija a obe isto traju 4 godine.
Master je 5 godina pa je i logicno da je statusno iznad specijaliste, ali sve do onog trenutka dok se ne ozvanici stukovni master kada ova prica postaje besmislena. A budite uvereni da ce se to uskoro desiti
VELIKI POZDRAV SVIMA
ZA STRUKOVNU GOSPODU : @ Eldorado,@Đole i naravno @ BL !!!
Obratite dobro pažnju šta sam napisao dole !!!
Fundamentalno znanje, između ostalog, zahteva izučavanje materije koja nije direktno primenljiva u praksi, i iz tog razloga sam proces usvajanja fundamentalnih znanja nije jednostavan i zahteva dosta vremena. Sa ovakvim tipom znanja, osobe koje ga poseduju u situaciji su da direktno utiču na unapređenje naučnog saznanja, ali i za izdvajanje inovativnih segmenata naučnih istraživanja koji se mogu primenjivati u praksi.
Sa druge strane, usvajanje praktičnih znanja zahteva značajnije manje vremena, i sistem usvajanja ovakvog tipa znanja je značajno različit od sistema usvajanja fundamentalnog znanja – praktično znanje se najbolje usvaja praktičnim radom, odnosno studijama slučajeva, u kombinaciji sa samostalnim radom.
Cilj akademskih studija po “Bolonjskom pocesu” bi trebalo da bude usvajanje obimnijih znanja u odnosu na praktične (strukovne) studije, koja bi trebalo da vode ka sistemskom unapređenju poslova ostvarenih od strane osoba sa akademskim znanjem. Na osnovnim akademskim studijama cilj je dobiti osnovna fundamentalna znanja (povećanje broja studenata koji završavaju studije), dok se ozbiljniji naučni rad očekuje tek na doktorskim studijama. Strukovne (praktične) studije imaju za cilj usvajanje konkretnih znanja koje omogućuju završenom studentu osnovnih studija da što pre pronađe posao u struci, a na poslediplomskim strukovnim (praktičnim) studijama obezbeđuju unapređenje postojećeg (ili budućeg) posla.
Ako vam nije jasno ja vam vise ne mogu pomoci već će te upisati FAKULTET i proširiti vašu svest fundamentalnim znanjima posto su ona MNOGO bitnija nego praktična !!!
Jos jednom vam ponavljam, po kozna koji put, NEMOJTE POREDITI BABE I ZABE, FAKULTET JE JEDNO I NA VISEM OBRAZOVNOM NIVOU OD STRUKOVNIH ŠKOLA KOJE SU PO NOVOM ZAKONU IZ 2005. NA POSLEDNJEM PETOM MESTU !!!
Po novom Zakonu o visokom obrazovanju zna se koje mesto zauzima strukovna skola, pogledajte u zakonu iz 2005,
Delatnost visokog obrazovanja obavljaju sledeće visokoškolske ustanove:
1) univerzitet;
2) fakultet, odnosno umetnička akademija, u sastavu univerziteta;
3) akademija strukovnih studija;
4) visoka škola;
5) >>>>>>>>>>>>>visoka škola strukovnih studija <<<<<<<<<<<<
Nemam nameru nikog da vređam.
Toliko od mene dragi sagovornici, bez ljutnje molim !!!
@BL
Ti to pokazujes listu vrsta ustanova i na osnovu nje predstavljas rangiranje diploma!?!
Par zar ne znas da dosta fakulteta drzi neku vrstu strukovnih studija.
Pogledaj Zakon o obrazovanju malo bolje, jer postoji jasan dijagram u njemu, tj slika koja te nece zbunjivati jer ti s recima ocigledno ne ide.
http://www.mp.gov.rs/page.php?page=78
Na toj slici je jasno definisano gde je sta na kojem mestu i niko to ne spori.
Ali da je MBA bolje osposobljen za rukovodjenje nekom organizacijom nego MSc pokazuje gomila primera uspesnih organizacija u kojoj je takav slucaj.
Mada opet napominjem, diploma (pogotovo u navedenom slucaju) nece biti presudna.
Imaju studije koje dokazuju da npr emocionalna inteligencija znacajno doprinosi uspesnosti i napretku odredjene osobe. Zato je tako cesta stvar da ljudi sa nizom diplomom upravljaju ljudima sa visom diplomom.
Ne mozes se sakriti iza papira (ili titule) Bg, ma koliko ti to zeleo – to vise ne prolazi.
I za kraj, svima preporucujem da studiraju i usavrsavaju se sto je vise moguce – do samih doktorskih studija ako moze. Ali neka to ne bude jedino ulaganje u vas same.
@ BL
Nema veze sto sam sebi odgovaras jer si sebi naslovio ceo tekst.
Strukovne studije su strukovne pa se makar i izvodile na fakultetima, samu sustinu nista ne menja.
Itekako je bitan redosled institucija koje bave visokim obrazovanjem i sto ima i za posledicu rangiranje diploma.
Da li znate da ce doci vreme kada ce ZVANICNO da se rangiraju univerziteti, strukovne skole, itd. To postoji na zapadu na koji se Vi pozivate permanentno !!!
Ovo sto Ste naveli na kraju sasvim stoji na svom mestu, znaci Vi im preporucujete da idu na fakultete jer su oni jedino ovlasceni po zakonu za dalja usavrsavanja !!!
Shvatili ste sustinu.
@Bg
Na zalost vi je niste shvatili, i brinemo se da ce biti neprijatno kada se to desi.
Djole vam je preneo relevantna iskustva iz prakse – kakva sam i sam iskusio (mozda je to opet specificno samo za IT).
Opet imate problem sa razumevanjem onoga sto je napisano: nigde nisam naveo da li neko treba da odabere akademske (fakultet) ili strukovne studije.
Verujem u osnovne, master i doktorske diplome na obe vrste studiranja, jer kao sto je receno (i u zakonu opisano) – oba sistema postoje sa svrhom tj sebi svojstvenim pristupom studiranja.
Ja i zvanično dižem ruke od ove diskusije. Kako slepom čoveku objasniti zelenu boju…? Kako čoveku, koji nema predstavu šta znači raditi, objasniti da nije sve u papirima i sertifikatima, već do individualnih sposobnosti pojedinca…? Kako takvom čoveku objasniti da nije potrebna nikakva specijalna pamet da bi završio fakultet, već jako velika količina discipline i rada…?
Za kraj, navešću (blago modifikovani) primer koji je jednom, u jednoj drugoj diskusiji, dao jedan pametan čovek (koji radi u inostranstvu):
Šta mislite, ko bolje upravlja avionom – čovek sa licencom za pilota, ili neko ko ima Master iz aeronautike? Može li ovaj sa Masterom samo da sedne za komande, i odmah shvati kako da poleti, sleti, (…) na osnovu teorije koje je učio na fakultetu, ili bi i on morao da uči to kao i ovaj sa licencom? Koliko bi mu znanja iz aeronautike, uopšte, pomogla da nauči da upravlja avionom?
Ili još bolji: Da li Mihael Šumaher zna bolje kako radi motor (ili kako se isti projektuje) od nekog koji ima Master iz, recimo, mašinstva? A da li bi taj sa Masterom bolje vozio od Šumahera, na konto te svoje diplome iz mašinstva?
PRAKSA, ČOVEČE (Bg) ! Celokupno tvoje izlaganje (u onom tvom komentaru od 22:06h) je čist idealizovan primer kako bi stvari U TEORIJI trebalo da funkcionišu. To ti je kao kada, recimo, u zadatku iz fizike za srednju školu imaš onaj deo koji kaže “trenje zanemariti”. Da, možeš da ga zanemariš u zadatku (u teoriji, jel’te), ali u praksa je, ipak, “malo” drugačija…
Ako ne mozes da ga pobedis onda mu se pridruzi !!!
@Bg:
Prvo, to što si rekao “ako ne možeš da ga pobediš, pridruži mu se” nema nikakve logike – po sistemu, “jes’ da ovaj nije upravu, al’ ako on već nije u stanju da to sagleda i promeni se, najbolje da ja odustanem od svog stava i prihvatim njegov”. Koja je to nebuloza. Pre bih, u ovoj situaciji, rekao “ako ne možeš da ga pobediš, ignoriši ga”.
Međutim,
Drugo, ne bijem ja ovde bitke, već baš obrnuto – ti si ovde taj koji se, iz petnih žila, trudiš da dokažeš nešto, a ne uspeva ti, jer teza koju ti zastupaš je samo, I ISKLJUČIVO, zasnovana na tvom subjektivnom doživljaju, odnosno percepciji kako stvari funkcionišu, a sve vreme sagledavaš život sa stanovišta nezaposlenog studenta.
Aj, za trenutak, pokušaj da se staviš u moj (ili bilo čiji ovde položaj) pa vidi kako ti zvuči ovo:
*Neko ko još nema završenu ni jednu školu, bez trunke relevantnog radnog iskustva, ubeđuje ljude koji su završili neku školu i koji rade, u svoju teoriju, do koje je došao sedeći kod kuće, a koja se, u praksi, kosi sa realnošću.* Pa, mislim stvarno…
Ja ću ti još samo ovo reći: Kad, kroz koju godinu (ili kada već) završiš lepo svoj Master, zaposli se, pa se onda lepo vrati na ovaj blog, i pročitaj šta si pisao. Garantujem ti da nećeš moći da veruješ da su to tvoje reči. Do tada, veruj u šta god ‘oćeš, ako ćeš se zbog toga osećati bolje, sigurnije i lakše.
Pozdrav!
Kakvo je ovo rangiranje studija prema listi institucija??? Svasta, to jos nisam cuo…
Kada smo vec pominjali MBA studije, reci cu vam i to da su ljudi koji studiraju ove studije u nasoj zemlji uglavnom osobe koje vec imaju MSc diplomu i koje su istu stekle pre vise godina ili decenija. Ove studije studiraju inzenjeri, lekari, pravnici a ponajvise ekonomisti. To su ljudi sa vise-decenijskim iskustvom a ima i manji broj tek svrsenih studenata.
Inace posto do sada nije postojao pravni okvir ovih studija one su se do ove tekuce skolske godine verifikovale kao akademske, pa su ljudi koji zavrsavaju ove studije izlazili kao MAGISTRI!!! Ne masteri, nego magistri!
Takodje, veliki broj ljudi koji studira ove studije finansira ih firma. Cena ni malo nije naivna. Pa zasto bi onda firma placala? Ocigledno da nije bezveze. Inace ove studije ce tek vremenom dobijati na popularnosti kod nas… Samo polako! I sve ce vise firme uvidjati neophodnost strukovnog-prakticnog-primenjenog znanja s obzirom da su na velikom broju drzavnih fakulteta izrazito zastareli nastavni planovi i programi. Naravno ne na svim, ali velikom broju.
Ja ovim definitivno okoncavam svoja izlaganja i objasnjavanja stvari za koje mogu na dva klika da se saznaju. Bilo bi lepo da se ova rasprava okonca necim novim!
Pozdrav!
Poštovani @ Eldorado,@Đole @ BL @BG,
Trebalo bi da vam budem zahvalan što ste u poslednjih nekoliko desetina komentara povećali apsolutni broj istih, ali ne vidim kuda vodi ova diskusija – da li su bolje akademske ili strukovne studije!
Kako predajem i na akademskim i na strukovnim studijama (državne institucije), imam prilike da vidim šta se stvarno dešava u našem visoko-obrazovnom sistemu (interesovao sam se i na ostalim institucijama, a bio sam nekoliko puta gostujući predavač na privatnim fakultetima). Bez obzira da li se govori o strukovnim ili akademskim studijama, ako se izuzmu studije medicine (koje su i Zakonom odvojene od ostalih tipova studiranja) i eventualno studije umetnosti, dobija se sledeći skor:
– Preko 90 odsto profesora predaje neadekvatnu materiju, ili adekvatnu materiju predstavlja na takav način da istu studenti svrstavaju u kategoriju neadekvatne materije (ne interesuje ih).
– Preko 90 odsto studenata ne razmišlja o usvajanju znanja na osnovnim studijama (akademskim/strukovnim), već o tome kako da što jednostavnije položi ispit: prepisivanjem, ili kopiranjem elaborata (stariji studenti, Internet…).
O tome već imate tekstove na ovom blogu (u tri dela) – pa možete tamo nastaviti diskusiju koja nije u kontekstu stručnih kvalifikacija:
https://www.draganvaragic.com/index.php/971/alarmantna-situacija-u-skolstvu-i/
https://www.draganvaragic.com/index.php/976/skolstvo-kriza-2/
https://www.draganvaragic.com/index.php/1178/alarmantna-situacija-u-skolstvu-srbije-iii/
Profesore Vargiću, da li se zna kada će biti zvanično predstavljen novi nacionalni okvir kvalifikacija ?
@Bg:
Evo novog zvanicnog, nacionalnog okvira kvalifikacija, dopadao se on ljudima ili ne :
https://www.draganvaragic.com/wp-content/uploads/2009/10/okvir-kvalifikacija-strucne.gif
Pogledajte izmene zakona o visokom obrazovanju, mislim da ce da interesuje pojedince !!!
Члан 29 а.
Основне струковне студије имају 180 ЕСПБ бодова.
Специјалистичке струковне студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова.
Члан 29 б.
Основне академске студије имају 180 ЕСПБ бодова.
Дипломске академске студије имају 240 ЕСПБ бодова.
Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова када су претходно завршене дипломске академске студије, односно 120 ЕСПБ бодова када су претходно завршене основне академске студије.
Мастер академске студије имају:
1) најмање 60 ЕСПБ бодова, када је претходно остварен обим основних дипломских академских студија од 240 ЕСПБ бодова;
2) најмање 120 ЕСПБ бодова када је претходно остварен обим основних академских студија од 180 ЕСПБ бодова.
Докторске студије имају:
1) најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским, и дипломским академским студијама мастер академским студијама..
Академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, у складу са одлуком Националног савета.
Академски студијски програми из медицинских наука могу се организовати интегрисано у оквиру основних, дипломских академских и мастер академских студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова.
Стручни, академски и научни називи
Члан 95.
Лице које заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области.
Лице које заврши дипломске академске студије стиче стручни назив дипломирани са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области.
Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области.
Лице које заврши специјалистичке академске студије стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања другог степена академских студија из одговарајуће области.
Лице које заврши специјалистичке струковне студије стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области.
Лице које заврши мастер академске студије стиче академски назив мастер одговарајуће области.
Лице које заврши докторске, односно академске студије трећег степена, стиче научни назив доктор наука, односно доктор уметности, са назнаком области.
Листу звања из одговарајућих области и скраћенице стручних, академских и научних назива утврђује Национални савет, на предлог Конференције универзитетâ, односно Конференције академија струковних студија.
Скраћеница стручног назива се ставља иза имена и презимена, а скраћеница академског назива се ставља испред имена и презимена.
Скраћенице академског назива које се стављају испред имена и презимена су мс (мастер), мр (магистар) и др (доктор).
У међународном промету и у дипломи на енглеском језику, назив који је стекло лице из става 1. овог члана је bachelor, назив који је стекло лице из става 2. овог члана је bachelor with honours, назив који је стекло лице из става 2.3. овог члана је bachelor (appl.), назив који је стекло лице из става 5. 6. овог члана је master, а назив који је стекло лице из става 6. 7.овог члана је Ph. D., односно одговарајући назив на језику на који се диплома преводи.
Mislim da ovako resenje je veoma dobro ili izuzetno dobro,
specijalisticke struk. studije(180+60 espb) su izjednacene sa diplomskim akademskim cetvorogodisnjim studijima (240 espb).
Spec.struk.studije (180+60 espb) su nizeg ranga od spec. akademskih (240+60) ili master studija (180+120 ili 240+60).
Tako da struovne studije ostaju ispod akademskih kao sto je i po starom zakonu iz 1998 !
VEOMA JE DOBRO RESENO OVOM IZMENOM I DOPUNOM ZAKONA !!!
Mozete pogledati orginalnu stranicu ovde:
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/dokumenti/download-document.htm?gid=1374
Pozdrav MASTERI I SPECIJALCI !!!!