Update (07.05.2010.): Kada će se konačno definisati stručne spreme II?
Nakon najava u junu mesecu da će se sistemski Zakonima rešiti različiti problemi u školstvu Srbije, izgleda je da se i dalje čeka na preko-potrebne izmene Zakona o visokom školstvu da bi se razrešio trenutno najveći operativni problem od donošenja novog Zakona o visokom školstvu 2005. g. – pitanje kako se usaglašavaju nova zvanja sa starom stručnom spremom.
Pitanje je kako će se rešiti ovaj problem zbog kojeg desetine hiljada osoba u Srbiji ne može da se adekvatno zaposli (a mogli bi ako bi imali tačno definisanu stručnu spremu), ili dobija manje plate (iz razloga nedefinisanog stanja sa stručnom spremom koje u određenim firmama ima direktan uticaj na plate i na definisanje statusa u kadrovskoj službi za zaposlenog).
Pročitati prethodno tekstove na temu aktuelne situacije u školstvu Srbije – Alarmantna situacija u školstvu I deo, II deo i III deo (pogledati i sve tekstove pod tagovima na kraju ovog teksta).
Predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija – maj 2009. g.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje Republike Srbije u maju mesecu ove godine kreirao je nacrt predloga Nacionalnog okvira kvalifikacija u visokom školstvu, koji implicitno (ne taksativno) opisuje kako će izgleda biti napravljena paralela između stručne spreme po starom Zakonu o visokom školstvu i kvalifikacija po novom Zakonu.
Gornja slika je preuzeta iz prezentacije (15.06.2009.) pod nazivom “Nacionalni okvir kvalifikacija” i na osnovu ove slike može se doneti nekoliko direktnih i nekoliko indirektnih zaključaka (napomena – radi poređenja dva sistema obrazovanja, gledati kolonu EHEA Framework u obe tabele):
- Trogodišnje osnovne akademske i strukovne studije prema ovom predlogu se izjednačavaju sa stručnom spremom VI-2.
- Master studije se izjednačavaju sa stručnom spremom VII-1 (sigurno neće biti VII-2).
- Četvorogodišnje osnovne akademske studije se nalaze u domenu nečega što ima veze sa kvalifikacijom VII-1 (definitivno nisu u domenu VI-2), što znači da ovo nije dovoljno definisano područje.
- Specijalističke strukovne studije se nalaze u domenu VII-1, na slici izgleda da imaju značajniji status od četvorogodišnjih akademskih studija, ali je zaključak isti kao i prethodno – nije dovoljno definisano područje.
- Veoma je velika verovatnoća da će Magistri koji ne doktoriraju u predviđenom roku biti po kvalifikaciji srodni sa nivoom akademske specijalizacije.
- Ostale kvalifikacije nisu sporne.
Kada se pogleda istoimeni dokument od 05.05.2009. u njemu se vidi da je kvalifikacija iz oblasti akademske i strukovne specijalizacije pod znakom pitanja, jer je u tom dokumentu dodato i ono što piše i u zakonu – mogućnost da se na jednogišnje studije dodaju i dvogodišnje specijalističke studije. To u naknadrnoj prezentaciji nije uvršteno, a veoma je bitno iz razloga kreiranja MBA studija, i eventualno DBA studija.
Iz ove slike je nesporno sledeće:
- Master se izjednačava sa Diplomiranim, tj. ovo je odgovor na pitanje da li je npr. dipl. inž. isto što i Master.
- Trogodišnje akademske i strukovne osnovne studije nemaju status VII-1, što je bilo sasvim očekivano (i neće se sigurno menjati u konačnoj verziji dopuna Zakona), a oni što su razočarani time što ne mogu sa tri godine da dobiju titulu npr. dipl. inž. (za koju je i po ranijem zakonu bilo potrebno bar 4 god. studija), moraju da prihvate činjenicu da će svakako morati da završavaju bar još jednu godinu studija – akademskih osnovnih (za ovo je potredno polaganje dodatnih ispita – prelazak sa strukovnih na akademske studije), ili specijalističkih strukovnih studija.
- Očekivano je i da specijalističke strukovne studije imaju značajniji status od četvorogodišnjih akademskih studija sa aspekta stručne spreme, a niži status od Master studija.
- Moraće da se napravi nova klasifikacija stručne spreme i da se prestane sa korišćenjem stare klasifikacije, jer je očigledno da se sa starom klasifikacijom stručnih sprema ne mogu obuhvatiti sve kvalifikacije koje postoje po novom Zakonu.
Država mora veoma precitzno i jednostavno definisati nove stručne spreme i njihov odnos sa starim stručnim spremama, i izgleda da je to još u domenu pomenutog Saveta za visoko obrazovanje.
Kontaktirao sam Prof. dr Srđana Stankovića iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i nadam se da će se javiti sa nekim novim informacijama na ovu veoma aktuelnu temu.
Kada će se konačno definisati stručne spreme?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Specijalisticke strukovne studije ili cetvrta godina osnovnih studija ?
U svakom slucaju neces moci biti izjednacen sa VII-1 .
Nisu spec. covek je rekao da ima jos par ispita do diplomskog a stepenovao je fax. Po novom je 300 bodova za dipl – master. Nema nikakav prefiks/sufiks VI/VII/VIII, vec se definise kao akademske studije drugog stepena, dakle dipl ekonomista – master. Jedino ako je po starom, onda je cetvorogodisnji diplomirani VII stepen, i statusno je jednak masteru, ali bez zvanja master. Sada smo se razumeli
Cini mi se da je EL u pravu.Tako sam i ja pretpostavio na pocetku,ali su mi na faxu govorili da cu mozda dobiti i na diplomi
ono -master,a mozda i necu,mozda cu nesto morati da platim da mi to kao napisu i to me je zbunjivalo.Ja sam inace upisao fax
u 38. godini zivota iz radnog odnosa,od druge god.sam na budzetu i sve sam uspeo u roku da zavrsim tako da mi ne treba
poklonjen stepen.Ako pozelim master sigurno cu ga posteno
i steci.Mozda sam malo i gnjavio,ali sam ipak nesto razjasnio sebi
@Djordje Kosanovic
Ovo ti je pravi odgovor na Vase pitanje.
Covek je upisao 2005.god. sto znaci da je upisao po novom, sada vazecem zakonu. Znaci ako su studije trogodisnje ili cetvorogodisnje to je I stepen visokog obrazovanja, a ne nikako VII po starom zakonu s obzirom da je upisao 2005.god.
Sada je samo pitanje ta cetvrta godina, da li je upisao cetvrtu godinu posle zavrsenih trogodisnjih studija i da li studira (cetvrtu godinu)po starom zakonu iz 1998.god. ili po zakonu o Univerzitetu iz 2002.god.
Ako zavrsava cetvrtu godinu po zakonu iz 1998.god. tada ce imati sigurno VII-1 stepen strucne spreme i zvanje dipl. …
Ako studira cetvrtu godinu po zakonu o Univerzitetu iz 2002.god. tada ce imati I stepen visokog obrazovanja, bez obzira sto ide jos jednu godinu studija(cetvrtu).
Znaci bice izjednacen u pravima sa master diplomom samo ako zavrsava studije po starom zakonu o visokom obrazovanju iz 1998.god. !!!!!!!!!!
Imam završenu Višu ekonomsko-komercijalnu školu u N. Sadu od 1993.g. Od tada radim u struci do danas, na radnim mestima koja zahtevaju VI ili VII stepen. U dilemi sam dali da upišem osnovne akademske studije, na faksu su mi rekli da mogu direkno na III godinu. Faks traje 4 godine. Čitajući komentare nisam siguran dali ću po završetku dobiti nešto bitnije. Imam stručno zvanje Ekonomista, kada završim osnovne akademske zvanje će mi ostati isto.A kako vidim na grafikonu imaću i dalje VI-2 stepen.
Da, na to sam i mislio. Inace 2005. godina je prelomna. Vecina studenata je imala izbor po kom programu ce da nastave.
Namise, nazalost dobro si razumeo. U praksi funkcionise tako se VI stepen izjednacava sa 2 ili 3 godine Vise/Visoke skole, a nazalost i osnovne akademske studije u trajanju od 4 godine, zahvaljujuci nepostojanju odredjenih pravnih regulativa u ovoj oblasti. Takodje iz dijagrama, mozes videti da su specijalisticke srtrukovne studije u trajanju od 4 god nesto ipak znacajnije od osnovnih akademskih studija od 4 god a i spec studije su drugi stepen obrazovanja, pa se od slucaja do slucaja vode i kao VII stepen. Ovo ti je najjednostavnija varijanta da bi dobio drugi stepen visokog obrazovanja, medjutim da bi upisao potrebno ti je 180 bodova ili 3 godine.
Moram priznati da su me ova tema i komentari naucili necemu. Imam zavrsenu visu skolu i zamalo su me ubedili da upravo ovaj smer na Tehnickom fakultetu u Zrenjaninu, sto je zavrsio BRUSA (proizvodni menadzment) daje neku diplomu fakulteta. Tj. nisu mi bas tako rekli, ali kao to je nesto izmedju, tj imam mogucnost da idem na master, sto je i tacno. Mnogi moji poznanici su upisali ovaj smer, a neki su i pri kraju u nadi da ce imati zavrsen fakultet i da ce dobiti zvanje dipl. ing.
Bez obzira na to upisao sam smer “proizvodni menadzment” (upao sam na trecu godinu), jer posle toga mogu da idem na master jos 2 godine. Verujem da ce mi se ipak isplatiti!?
Takodje se slazem sa komentarima “Slucajnog Prolaznika” da je nemoguce da neko sa 180 bodova ima zvanje master.
Evo informacija o pomenutom smeru:
http://www.tfzr.uns.ac.rs/show.aspx?itemID=1285
Kao i o master studijama na istom smeru:
http://www.tfzr.uns.ac.rs/show.aspx?itemID=1295
Pozdrav profesoru i citaocima!
Ljudi da li ste vi svesni koliko malo ljudi koristi internet? Zаšto neko od vas ako ima priliku ne objavi ovo na tv ili štampi. Stotine studenata je ubedjeno da posle osnovnih studija ima visoku skolu, citaj VII1. Sve studente obmanjuju fakulteti. Pre neki dan je na tv-u bio prilog sa Megatrenda kako je neko odbranio magistrski rad ispravite me ako gresim ali ja mislim da je to nemoguće po novom zakonu.
Pricala sam sa ljudima koji studiraju na različitim fakultetima i niko od njih nije znao da ovo o cemu se govori na ovim stranama. Naši tinejdžeri nisu edukovani i nemaju pojma šta studiraju. Oni sami su najmanje krivi za to.
Kako to da ova tema ne zaslužuje bar pet minuta u dnevniku2?
Sto se magistarskih radova tice, prema novom termin “magistarski” se koristi iskljucivo kao lingvisticki prevod master rada, a moze se posmatrati i kao svesna obmana koju fakulteti koriste i koja uvodi dodatne nejasnoce i jos vecu razmiricu starog i novog zakona. Takodje, postoje i oni koji su upisali magistarske studije po starom zakonu. Ovi imaju pravo da brane magistarske radove do septembra 2010, ako sam dobro zapamtio.
Naime, stari magistri, (Mr Sc, po starom), nemaju ama bas nikakve veze sa novim masterima (MSc). Termin magistar koji se koristi, je latinski termin i ekvivalent iskljucivo lingvisticki engleskom terminu master i nikako vise. Funkcionalno a i pravno formalno ne postoji nikakva druga veza ova dva termina, dakle samo i iskljucivo lingvisticki.
Profesor Varagic je pisao vrlo zanimljiv tekst “razlika izmedju MBA i MSc”, gde se objasnjava veza istih i gde je koristio vrlo interesantan termin “hiperprodukcija magistara”
Sustina cele price je da je potrebna veca afirmacija sadasnjeg novog zakona, kako bi ljudi bili bolje informisani. Tada ni fakulteti ne bi mogli obmanjivati studente, prestalo bi se sa koriscenjem ne postojece nomenklature strucnih sprema za visoko skolstvo itd.
Sa druge strane, ova drzava ima mnogo vecih problema, i sasvim je za ocekivati da pojedine institucije koriste trenutnu situaciju kako bi ostvarili sopstvene interese.
Takodje, meni, kao ni vecini mojih nedavno diplomiranih prijatelja i kolega, nije od velikog znacaja kada ce se usvojiti novi nacionalni okvir kvalifikacija, ili afirmisati novi zakon o visokom obrazovanju, kada mlad covek nakon zavrsetka studija u sadasnjoj situaciji ima minimalne ili gotovo nikakve realne sanse zaposljavanja. To vam je ujedno i odgovor na Vase pitanje
Pogledajte ovo:
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/91176/Izvršni+direktor+Jat+ervejza+nema+fakuletsko+obrazovanje.html
Vecina ljudi ovde je svesna kakve su kvalifikacije neophodne za jedno ovako odgovorno radno mesto. Mislim da je cak i zakonom uredjeno.
Само једно питање ако завршим специјалистичке студије на ветш у Војводе Степе и ако завршим на фон-у специјалистичке студије јел добијам две дипломе потпуно исте дипломе без обзира што сам овде завршио на вишој а овде на фон-у.Укратко речено дали дипломе специјалистичких студија на факултету и на вишој имају исту тежину?
Иначе на ветш разлика у тежини те једне године и ових основних три је стварно баш баш велика,тј.нимало није лако добити ту диплому у односу на обичну а и добили су акредитацију за само 2 смера,елите и нрт,за остале или нису добили или нису ни покушали(неки од тих смерова немају ни математику 1 и 2 па је и било за очекивати)
Da li neko zna da se MBA studije mogu upisati posle zavrsenih jednogodisnjih specijalistickih studija u Hrvatskoj, Austriji i tsl., odnosno jos jedna godina specijalizacije iz oblasti za koju je stecena diploma na pr : Inzenjer specijalista za Zastitu zivotne sredine. Ja bih nastavio nakon jednogodisnje specijalizacije dalje ka stucnom usavrsavanju ali mi neodgovara oblast menadzmenta, ili su pofesional master studije (300 poena ) predvidjene samo za MBA i DBA pravac. Hvala!
Da li je neko proverio sta je potrebno za drzavni ispit za projektovanje el instalacija. Kako savez Inzenjera i tehnicara tumaci novu diplomu “Inzenjer strukovnih studija za nove energetske tehnologije. Da li smo sa ovom diplomom ograniceni do odredjenog naponskog nivoa da mozemom projektovati ili nemozemo nista projektovati samo mozemo vrsiti nadzor. A kako je definisan status inzenjera specijaliste iz oblasti energetike : ima li veci status od gore pomenutog zvanja 1 spena studija.
Poštovani Gospodine Varagić,
Diplomirala sam na Univerzitu u Novom Pazaru na Fakultetu Humanističkih Nauka smer engleski jezik i književnost.Na diplomi piše da sam završila trogodišnje studije za sticanje visoke stručne spreme.U Suboticu je ovaj fakultet došao na velika vrata.Prijem novih studenata je bilo u Gradskoj kući, u svečanoj sali.Dobrodošlicu fakultetu je poželeo tadašnji gradonačelnik Geza Kučera i tadašnja ministarka kulture Molnar Pinter Edita.Da li smo mi studenti onda trebali da proveravamo dalje?Zar njihovo prisustvo nije bio dovoljni dokaz?Zar je na takav način dočekano nešto što sada ne vredi ništa?
Ako Univerzitet ima dozvolu za rad,a to je izdao Ministarstvo u Beogradu, valjda na osnovu podnesenih dokumentacija, onda ko može sada da kaže da to više ne važi i da naše diplome možemo baciti.
Zaboravila sam da napišem da na diplomi piše da posle diplomiranja i odbranom diplomskog rada sam ispunila sve uslove za sticanje visoke stručne spreme i da na osnovu toga se izdaje diploma kojom se stiču sva prava predviđena zakonom i stručni naziv PROFESOR ENGLESKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI.
Hvala i nadam se da ću dobiti odgovor.
Po zakonu iz 2002. godine (cl.51 st.2), fakultet je mogao da izda diplomu prvog stepena visokog obrazovanja, pod odredjenim uslovima. Na primer, polovina ukupnog broja ispita predvidjenih nastavnim planom, s tim sto postoji spisak predmeta koji su obavezni da budu u toj polovini ukupnog broja… Mislim da je zakon tom odredbom izasao u susret “vecitim studentima” da nekako dobiju nekakvu diplomu. Mnogima koji su nakon upisane trece godine napustili fakultet iz raznoraznih razloga, pruzena je mogucnost da se vrate na studije i uz jos par polozenih ispita dobiju nekakvu diplomu. Na tim diplomama pise: DIPLOMA O STECENOM PRVOM STEPENU VISOKOG OBRAZOVANJA. Uobicajeno je da su zvanja bila ekonomista, biolog, matematicar (znaci, bez ikakvog prefiksa diplomirani, strukovni ili sl) i nema nikakvih starih oznaka stepena VI-1, VII-1 itd. Na pojedinim fakultetima Univerziteta u Kragujevcu je izdavanje ovakvih diploma jos uvek aktuelno. Na Pravnom fakultetu u Kragujevcu izdavane su (i izdaju se) po starom zakonu diplome nakon tri godine studija sa zvanjem Diplomirani pravnik – smer upravno politicki, s tim sto u diplomi stoji naznaka da je lice steklo visoko obrazovanje trogodisnjih studija (ne navodi se stepen studija). Mislim da je svakome, pa i onima koji su stekli napred navedene diplome, jasno da ta i slicna zvanja nikako ne mogu da budu ekvivalentna sa zvanjem master, vec bi trebali da prionu na ucenje i zavrse jos bar dve godine studija i steknu zvanje master (naravno, ukoliko to zele).
Što se tiče Prezinog komentara vezano za master potpuno se slažem. U Srbiji postoji 11 % stanovništva sa višom i visokom stručnom spremom. Od toga 6 % sa visokom i 5 % sa višom. Stoga mislim da kometari na diplome višeg obrazovanja, kako su ih dobili večiti studenti, ili da su to nekakve diplome ne stoje. 15 godina radim u struci sa diplomom više škole. Mnoge moje kolege imaju visoku stručnu spremu, ali nisu bolji od mene u poslu, čak šta više ja sam njima šef. Kada ovo kažem mislim na kolega koje su završile fakultete ranije. Što se tiče mlađih kolega, oni su posebna priča sa kakvim i kolikim znanjima dobijaju diplome fakulteta. Stoga mislim da je ligično izjednačavanje na sledeći način.
1. Osnovee akademske i osnovne strukovne trogodišnje VI-1
2.Četvorogodišnje osnovne akademske i spec. strukov. VI-2
3.Master VII-1
4.Magistri nauka Mr. i specijalističke akademske VII-2
5. Doktorat Ph dr VII
Treba znati da su ranije više škole imale i program stručnog usavršavanja to jest specijalizacije u trajanju od 1-2 godine posle toga se dobijalo zvanje spec.
Ako pogledate jedinstvenu nomenklaturu zanimanja videćete da svako stručno i akademsko zvanje ima svoju šifru.
Treba takođe omogućiti nastavak školovanja stručnjacima sa višom stručnom spremom i to regulisati precizno. Ja kao Ekonomista osećam se poniženo jer nigde nije to regulisano. Šta je svrha bolonje ? Omogućiti nastavak školovanja i daljeg stručnog usavršavanja ili isto onemogućiti. Skupština je izjednačila diplome po staro VII-1 sa Masterom.Znači ko je studisao 4 godina i dobio zvanje dipl. ecc. ima pravo da konkuriše svuda gde i Master ravnopravno kod poslodavca. Šta je sa nama ekomomistima? U 90% sistematizacija preduzeća i ustanova za obavljanje naj složenijih poslova traži se visoka ili viša stručna sprema. A o nama nema ni reči. Logično bi bilo da se Bechelor izjednači sa diplomama po starom koje nose VI stepen.
Da bi dobio diplomu više škole studiralo se veoma naporno 2-3 godine to jest 4-6 semestara, znam da je tako bilo devedesetih godina. A posle 2000. g. mislim da se mnogo toga poremetilo kako na fakultetima tako i na višim školama.
@ NAMIS
Zato sto nam je takva drzava, zato sto su ne kvalifikovani ljudi postavljeni na ne odgovarajuca mesta.
Zna se po sistematizaciji ko i gde moze da radi i sa kojom strucnom spremom, to sto Vi radite na mesto za koje je predvidjen sedmi stepen strucne spreme, a Vi imate sesti stepen strucne spreme, to je SRAMOTA ZA VASEG POSLODAVCA, uz puno uvazavanje vase strucne spreme.
Vi da ste mogli da zavrsite fakultet Vi bi ga zavrsili, vasa svest i mogucnost su vam dozvoljavali da zavrsite to sto ste zavrsili (VI), i nemozete da budete iznad vasih kolega koji imaju vise obrazovanje od Vas (VII), a to sto ste im Vi “sef” to vam ne daje za pravo da mislite da ste na visem intelektualnom nivou od njh jer niste niti ce te ikad biti, uz puno uvazavanje vaseg obrazovanja koje ste stekli na visoj skoli.
To treba da bude sramota vaseg poslodavca !!!
Intelektualni nivo se ne dobija obrazovanjem nego rođenjem.Da sam želeo da završim VII stepen mogao sam , a i sada mogu i o tome razmišnjam. Ne mislim da sam na višem intelektualnom nivou od svojih kolega, niti ću dobiti viši intelektualni nivo kada završetkom VII stepena.Sramota za poslodavca nije jer je u većini sistematizacija predviđena alternativna stručna sprema. A zakon kaže da ako su predviđene dve stručne spreme primer VII ili VI stepen, kod prijema na to radno mesto viša stručna sprema nije prednost.Ne znači da ako imam VI stepen nisam mogao da završim VII. Već je to stvar odluke, završio sam 1993 Višu i počeo da radim. Nisam kao neki upisivao fakultet pa pošto ne ide daj šta daš. Smatram da državi trbaju stručnjaci i sa VII i VI stepenom , pa jer svi moraju da imaju VII. To nije potrebno za sve poslove. Za neke poslove je neophodan VII ili viši stepen i to je tako. Žalosno je što se danas na raznim sumljivim fakultetima školuju ljudi koji dobiju stepen i zvanje a onda nemogu da nađu zaposlenje. I kada ga nađu lako ga izgube, jer to što on ima VII stepen poslodavca ne zanima. Poslodavac traži zanje i stručnost u poslu. Diplomu bez znanja i prakse druže okači na zid da joj se diviš ,kako imaš fakultetsko zvanje.
Namis, osnovne akademske studije od 4 god i specijalisticke strukovne studije su dve razlicite stvari. Jedino je isto a to je da obe traju 4 godine. Sa druge strane, osnovne akademske su I stepen visokog obrazovanja a spec su II. I jedno i drugo je besmisleno izjednacavati sa VI stepenom, koji je trajao 2-3 godine. Ako pogledate na dijagramu, gore, videcete da su cetvorogodisnje akademske znacajno iznad VI stepena dok su strukovne spec. iznad pomenutih.
Sa druge strane ova specijalizacija nema veze sa onom kako je izgledalo pre vise od 10 ili vise god. Inace ako ne znate, postoje i dvogodisnje spec studije pa time osobe sa zavrsenim ovim studijama imaju najmanje 5 godina strukovnog obrazovanja (u iskecivanju da postane strukovni master). Hocemo do tada i njih da izjednacimo sa VI stepenom? Ne bi bilo nikakvog smisla naravno.
@Namis
Neznam da li si me dobro razumeo kada sam pominjao diplome I stepena i da su ih dobili veciti studenti.
Samo sam rekao da je zakon iz 2002. godine uveo mogucnost da fakultet izdaje diplome prvog stepena visokog obrazovanja. Da je to novina u samoj terminologiji. A najveci broj ljudi koji su uzeli te diplome (u periodu od 2002. godine na ovamo) bili su zapravo oni, koji su pre vise godina (i decenija) napustili fakultet iz raznih razloga, i ostali samo sa srednjom spremom. Tada (2002. godine) tadasnji zakon im je omogucio da se uz jos poneki polozen ispit domognu diplome I stepena visokog obrazovanja, ili kako vise volimo da se izrazimo – VI stepen. To su provereni podaci, mada bilo je i redovnih studienata koji su uzeli stepen, jer je to bio njihov licni izbor. I ja uopste nisam imao nameru to da omalovazavam. Svako bira sta ce i dokle da studira.
I jos nesto sam hteo da kazem: diploma prvog stepena visokog obrazovanja stecena na fakultetu i diploma vise skole nisu bas za direktno poredjenje iako studije vremenski traju slicno. Prevedeno na jezik novog zakona strukovne studije na visokoj skoli i akademske na fakultetu, dve su potpuno razlicite koncepcije (zato ih je zakon jasno razdvojio). A uzgred, zna se kakve kriterijume treba da zadovolji predavac da bi bio predavac na visokoj skoli a kakve profesor univerziteta… verovatno postoji i analogija kada su studenti u pitanju…
@Preza,
A sta cemo sa stukovnim studijama na Fakultetu? Nisu visoke skole samo i iskljucivo one koje pruzaju strukovne studije, vec su to i fakulteti. A ako niste znali, pogledajte u zakonu, postoje i Visoke skole gde se odvijaju i akademske studije, ne samo strukovne. Bas kao i na fakultetima strukovne. U stvari, jako malo cete naci Visokih skola koje su akreditovane za program specijalistickih strukovnih studija i to su uglavnom fakulteti.
Zaista nema smisla da se strukovne studije obezvredjuju, pogotovo danas, kada imate pojedine privatne fakultete koji po kvalitetu znanja ne mogu da se porede sa nekim visokim skolama. I svuda u svetu, strukovne studije imaju svoj tok koji je statusno paralelan sa akademskim, pa tako svuda postoji kako akademski bachelor, tako i strukovni. Isto vazi i za master.
Kod nas ce ovaj sistem pre ili kasnije stupiti na snagu, imali ste priliku da se uverite na primeru pojedinih bivsih jugoslovenskih republika koje imaju diplomske strukovne – master studije, bas kao i mi akademske i to ce pre ili kasnije biti jedan od ciljeva ka evropskim standardima kako bi se obezbedio obrazovni life cycle u slucaju strukovnih studija, koji bolonja namece kao obavezan a koji trenutno kod nas ne postoji. Inace postoji i doktorske strukovne studije, ako niste znali.
Jedini problem je sto znacajna vecina ljudi i dalje zivi u nekom vremenu koje je davno ostavilo samo tragove u proslosti.
@BG
Upravo je način razmišljanja koji ste vi prezentovali doveo ovu i okolne države do toga gde jesu.
Bitnije je ko ima kakav papir nego znanje i sposobnosti…
Obrazovanje jeste bitno, pogotovo formalno koje je metodološki organizovano. Ali zar stvarno mislite da ste kada završite fakultet spremna i sposobna osoba za rad i doprinos u nekoj organizaciji?
Na žalost imao sam priliku se uveriti da to nije istina, na više načina…
Sve jedna organizacija koja živi od svog rada a ne od budžeta države treba sposobne i kvalifikovane radnike da bi opstala.
A takvi se nekad nađu i sa manjim formalnim obrazovanjem, pogotovo u IT industriji.
Na žalost na to je uticao i naš obrazovni sistem ali to je već druga priča.
Uglavnom, ko želi da zna naučiće – sa ili bez fakulteta.
Mada bih ja svakom pre preporučio da upiše dobar faks i nabavi dobre knjige – to je najbolji sistem učenja.
Nadam se da ce svima koji rade ili planiraju da rade u svojstvu drzavnog sluzbenika izvod iz Zakona o izmenama i dopunama zakona o drzavnim sluzbenicima razjasniti neke od dilema.
Član 6.
U članu 36. stav 2, članu 37. stav 2, članu 38. stav 2, članu 39. stav 2. i članu 140. stav 2. reči: „završen fakultet” zamenjuju se rečima: „stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine”; u članu 45. stav 2. reči: „potreban je i završen fakultet” zamenjuju se rečima: „potrebno je i stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine”; u članu 113. stav 3. reči: „završen fakultet” zamenjuju se rečima: „stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine”, a reči: „diplomirani pravnik” zamenjuju se rečima: „diplomirani pravnik – master, odnosno diplomirani pravnik”.
Član 7.
U članu 40. stav 2. i članu 41. stav 2. reči: „završenu višu školu” zamenjuju se rečima: „stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine”.
Ilija to je ono o čemu sam ja govorio. U sistematizaciji Poreske uprave takođe stoji: Radna mesta za koja je po starom predviđena VŠS Osnovne akademske ili osnovne strukovne studije u trajanju do tri god ,Za radna mesta gde je predviđen fakultet Studije drugog stepena Master,spe. strukovne spec. akademske ili osnovne studije od najmanje četiri god. Da li to znači da sa završenim osnovnim akademskim od 4 god možeš da radiš na radnom mestu za koje je predviđen fakultet? Nisam siguran.
Ja više stvarno ne znam šta govorite.Naveli ste toliko vrsta studija da ja mislim da ni Vi ne razumete šta pričate.Posle srednje škole sam zavšila dvogodišnje studije.Nisam mogla da se zaposlim pa sam posle dosta godina završila i trogodišnje studije.Počela sam od prvog semestra jer su rekli da je to bila viša a ovo je sada fakultet pa sam ja sve ispite polagala ponovo i to na vreme.Tako da onu priču da su trogodišnje studije za večne studente i bezveznjake zaj…te. Ali ovoj našoj državi ni ove moje studije nisu dovoljne.Kažete da ponovo imam samo višu!Ajde neka se dogovore oni koji trebaju a dok se to desi ja ću biti u penziji.Neka nam Bog pomogne!Sretne praznike.
Kinga, zao mi je, ali procitajte gornje postove, uopste nije sporno kako se definisu trogodisnje studije. Problem su cetvorogodisnje i spec. strukovne. Ostale studije nisu problematicne, sto se i vidi iz dijagrama. Inace niste jedini kome su obecavali da ce sa 3 godine dobiti VII stepen. Jako puno se o tome diskutovalo, nema smisla ponavljati isto. Ja mogu na kraju samo citirati prof. Varagica:
“Trogodišnje akademske i strukovne osnovne studije nemaju status VII-1, što je bilo sasvim očekivano (i neće se sigurno menjati u konačnoj verziji dopuna Zakona), a oni što su razočarani time što ne mogu sa tri godine da dobiju titulu npr. dipl. inž. (za koju je i po ranijem zakonu bilo potrebno bar 4 god. studija), moraju da prihvate činjenicu da će svakako morati da završavaju bar još jednu godinu studija – akademskih osnovnih (za ovo je potredno polaganje dodatnih ispita – prelazak sa strukovnih na akademske studije), ili specijalističkih strukovnih studija”
Pozdrav i sve najbolje
Ja opet mislim da ovo treba da reši ministarstvo prosvete sa univerzitetom jer su ipak oni izdali dozvolu za rad. Mi se možemo raspravljati i davati mišljenja ali to puno neće vredeti. Problem je nastao kada su neke više škole počele izdavati diplome, kao šest semestara pa VII stepen. Nije mi jasno, ako je univerzitet registrovan za visoko obrazovanje sa dozvolom od ministarstva, pa kako može neko posle par godina da kaže da je to viša pa hajde vi studirajte još malo.Pa mi smo zaposleni, imamo decu!
Ne zanimaju mene titule samo da ja ne izgubim posao.Neka oni koji su dali univerzitetima dozvole za takav program sada sednu i neka se dogovore šta sa onima koji već rade.Ja bih vrlo rado studirala,jer verujte mi ništa lepše od toga nema, samo da mi neko za to vreme da platu da izdržavam svoju decu.Da li znate šta će biti sa onima koji su u stalnom radnom odnosu?
Pozdrav
Kinga, verujte mi da Vas razumem, zaista. Nisam imao nameru nista lose da vam predocim, ali vise i visoke skole nikada nisu izdavale diplomu necega sto bi trebalo da bude VII stepen. Samo su to obecavale, ali se to nije i niti ce se ostvariti. Isto vazi i za fakultete u trogodisnjem trajanju.
Uvodjenjem i akreditaciom Visih skola u sistem visokog obrazovanja koji je na snazi od kraja 2005. stvorena je velika zabuna cime fakulteti i Visoke skole zele da maksimiziraju svoje interese.
Mogu da Vam kazem da u pojedinim drzavnim institucijama vrse reviziju ovog pitanja, tako sto salju fakultetima zahteve da im dostave dodatke diploma, u kojima se jasno vidi da li su studije trogodisnje ili cetvorogodisnje i na osnovu toga se sprovodi dalja akcija, naravno za one kod kojih je ovo sporno. Problematicno je sto su neki ljudi unapredjeni (nazalost neopravdano ako je unapredjenje bilo vezano za stepen strucne spreme) a u stvari imaju isti status i time vrlo ozbiljan problem sa rasporedom radnog mesta. Verujem da su za to krivi rukovodioci koji su unapredjivali bez prethodnog savetovanja sa pravnikom koju je u obavezi da poznaje zakon.
Razumem da je finansijska konstrukcija uvek najveci problem kada su u pitanju studije. Ja kao nezaposleni u ovom trenutku imam takodje taj problem na master studijama. Posla nema a studije kostaju, i to mnogo kostaju! Fakultet sam odavno zavrsio sa prosekom vecim od 9, a o stvaranju porodice ne smem ni da razmisljam, najmanje jos nekoliko godina.
Sa druge strane nemojte se opterecivati godinama za dalje skolovanje, kako sa mnom u ovom trenutku studiraju ljudi koji su zavrsavali fakultet pre 25 i vise godina, prakticno imaju decu moje godiste. I sve je vise onih koji se kasnije odlucuju na dalje skolovanje. Nekima firma placa skolovanje a nekima ne. Inace to je nesto sto nam bolonja takodje namece (pomenuo sam life cycle) obrazovanje tokom celog zivota.
Eldorado,šta znate o zakonu o zatečenom stanju?Da li neko ko je primljen u stalni radni odnos može doboti otkaz zbog toga što je umesto 8 semestara studirao 6.Ako Vas ne mrzi pročitajte sve moje komentare pa dajte svoje mišljenje.Da mi je na vreme rečeno da trogodišnje nije visoko obrazovanje ili da to uopšte nije ni postojalo verovatno bih već završila još ta dva ,sada,sporna semestra.
Ovo su dakle osnovne akademske studije u trajanju od 3 godine i prvi stepen visokog obrazovanja. Ako ste predavac u osnovnoj skoli, onda je verovatno da ste sigurni, a u srednjoj skoli vec nisam siguran. Za predavaca u srednjoj skoli, mislim da su tu uslovi nesto drugaciji. Evo ja cu da ponovim ono sto je neko vec pisao ovde za uslove za:
“”Obavljanje obrazovno-vaspitnog rada
Član 8.
U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lisearchterm2″>ce koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (”Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje i 97/08), počev od 10. septembra 2005. godine;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.””
Ovo su napisali ljudi ovde koji se takodje interesuju za isto, ali mislim da je najrelevantnije da pozovete ministarstvo prosvete i raspitate se
E, da, jos jedna logicna stvar. Ako ste stalno zaposleni na poslovima koje obavljate, mislim da se retroaktivno ne moze utvrditi potpuno nove kvalifikacije za vase radno mesto, ako su u trenutku vaseg zaposljavanja one bile relevantne. Ja nisam pravnik po struci ali postoji radno pravo i Zakon o radu koji vas stiti kao stalno zaposlenog. Da ste privremno zaposleni, verovatno bi situacija bila drugacija. Ali opet kazem, najbolje je konsultovati ministarstvo prosvete pa nas obavestite ako ste saznali nesto
@ Web Dev
Niko ne moze da kaze da ima vise obrazovanje, ako ima trogodisnje studije, od ljudi koji su zavrsili cetvorogodisnje i petogodisnje fakultete, to se ni u kom slucaju nemoze porediti.
Ovde se najcesce polemise ko ima vece obrazovanje, po komentarima koji su napisani, pa ako nije bitno obrazovanje zasto ljudi zavrsavaju fakultete, hajde da budemo jos zaostalija nacija i da ne idemo u skolu i da ne studiramo i da vidimo dokle cemo doci.
To da li neko zna da odradi nekakav posao i ako ima samo “osnovnu skolu” to je ne bitno i to samo pokazuje kod kakvog poslodavca radi.
Ocigledno je ovde pitanje za sve svrsene studente i koji jos nisu zavrsili,a studiraju fakultete ili vise-visoke skole, sta se time postize odnosno sta im pruza zavrsen fakultet ili visa-visoka skola sem stecenog znanja !!!
Ja verujem da 90% akademaca i svrsenih studenata visih-visokih skola ne znaju sta to u stvari predstavlja nasoj drzavi i ovom drustvu.
Ovde je samo rec o tome ko ima veci stepen strucne spreme i ko je iznad koga(ko je kome sef) i koliku ce platu da primi.
Zanemaruje se stvaran cilj visokog obrazovanja.
Greska je podcenjivati ljude sa zavrsenim visim skolama ili sad visokim, treba ih podsticati da sto bolje implementiraju steceno znanje i unapredjivati posao koji rade.
Svakako se zna ko i gde moze da radi i sa kojom strucnom spremom, to sto su se neki ljudi provukli sa trogodisnjim studijama i obavljaju poslove za koje je potrebna VSS-VII po starom zakonu ili II visokog obrazovanja po novom zakonu to nece jos dugo trajati u to sam ubedjen, ako hocemo da napredujemo.
Apsolutno se slazem da se treba usavrsavati tokom celog zivota i samo tako ce mo napredovati i da niko se ne sme opustiti, ja sam zavrsio fakultet i bas me briga, u tome je greska ovog sistema zato sto nije podsticao u tolikoj meri da se ljudi usavrsavaju.
Ljudi koji su na nekakvim pozicijama bilo u drzavnim ili privatnim firmama, agencijama,..itd. treba da se i dalje usavrsavaju i da se ne bave koje kakvim SPEKULACIJAMA STO JE SAMO NAMA ZNANO U OVOJ DRZAVI, da se spletkari i na razne nacine onemogucuju strucni ljudi da napreduju u poslu. Kod nas je to svojstveno da se dize ogromna prasina kada se neko pomera sa neke funkcije to je uvek, za one koji su smenjeni, da iza tih smena stoji nekakva politicka stranka ili da su mu namestili, … itd. , a niko nece da prizna da nije vise dorastao toj funkciji.
Kada se to bude promenilo u ovoj drzavi to ce biti znacajni boljitak za sve nas !!!
Vremena se menjaju nauka svakim danom sve vise napreduje i to trba da se prati i samo kao takvi strucni kadrovi koji to razumeju i prate mogu da unaprede posao koji obavljaju, a ne “zavrsio sam fakultet pre 25 god. i bas me briga”. To je tesko promeniti u drzavi Srbiji, ali se nadam da se krecemo u dobrom pravcu.
Zato nije bitno ko je sta zavrsio vec je bitno biti najbolji u svom poslu, normalno obavljati poslove za koje ste strucno osposobljeni odnosno raditi na poslovima sa stecenom strucnom spremom, a nebaviti se politikom i gledati kako ce mo se nekom osvetiti ili biti iznad ljudi koji imaju veci stepen strucne spreme.
Svako ko misli da je “bolji” u poslu koji obavlja od svog nadredjenog,a ima nizi stepen strucne spreme neka zavrsi bar koliko i njegov predpostavljeni i tek onda neka se bori za poziciju na kojoj se nalazi negov predpostavljeni, a boriti se za neko mesto za koje niste kvalifikovani je automatski degradacija postojeceg sistema gde radite pa cak i drzave i to dovodi do ovog stanja u kome se nalazmo.
Za
akademce i svrsene studente visih-visokih skola.
S postovanjem.
Apsolutno podrzavam komentar “Bg” i mislim da je to realnost.
Verovatno ste svi vi, koji kažete da treba ceo život učiti-studirati,
muškarci koji misle da je lako ostaviti porodicu, decu i otići u drugi grad koji je udaljen 200 km od vašeg mesta pa studirati dok živite.Slažem se da treba da se usavršavamo i kada se zaposlimo kroz seminare, razna predavanja,čitanjem, istraživanjem, itd. Ali kada završite višu,zatim i trogodišnji fakultet, zaposlite se,odradite puno godina, pa zar je normalno da se pojavi neko i kaže da niste stručni za ono što radite.
Govorim za posao u osnovnoj školi. Naravno, žao mi je svakog ko je završio fakultet/4 ili 5 god/ pa nije našao posao.U mom slučaju na konkurs sam se samo ja javila, pa valjda neće doći neko da kaže da odem jer bilo je sve po zakonu ali više nije!
@BG
Molim vas procitajte jos koji put moju poruku.
I sam tvrdim da je fakultet, tj formalno obrazovanje najbolji sistem ucenja ali i da ne treba ostati na njemu.
Znanje i strucnost nisu jedini uslovi za uspeh na poslu, to je tek pocetak… Svako moze da svari odredjeno znanje, ali karakter je posebna prica.
To ce reci svako ko je imao prilike da upravlja drugim ljudima.
Sva sreca pa fakultet sluzi kao jedan od nacina za brusenje karaktera, jer se pored znanja na njemu stice i odgovornost, upornost, organizovanost i slicne osobine…
Sto se tice podcenjivanja koje ste spomenuli, zvucalo je kao da vi podcenjujete nize strucne spreme kao da je neko manje sposoban ili pametan zato sto ima 1 ili 2 godine obrazovanja manje.
Kroz visegodisnje radno iskustvo imao sam priliku da se uverim da to nije istina, i smatram da ne treba posmatrati ljude samo kroz zavrseni fakultet.
Na kraju krajeva, ispada da je taj papir – koji verujem da svi imamo ili cemo imati – najbitnija stvar na svetu.
Tj neki bi da bude kao nekada: Da ja zavrsim fakultet, zaposlim se negde i nista ne radim…
E pa nema vise skrivanja iza diplome, pored nje (sa naglaskom na pored) moracete nesto i da znate i upotrebite to znanje.
Sve koji su jos uvek na nekim studijama savetujem da se obavezno angazuju dodatno, sto na projektima sto na knjigama “sa strane”.
Mnogo bolje cete proci prilikom zaposljavanja i gradjenja vase karijere.
U zdravlje i srecno!
Kada se vec pominju konkursi, ja na primer odavno vise ne brojim konkurse na kojima sam bio. Nemam znacajog radnog iskustva i sta drugo osim diplome i znanja koje sam stekao na fakultetu moze biti relevantno prilikom mog zaposljavanja. Za svaki posao je potrebna praksa, ali mislim da je stvarno veliki problem u ovom trenutku naci posao u struci. Studije sam zavrsio sa prosekom visim od 9, imam vrlo ozbiljna znanja koja sam odlucan da prikazem kako na konkursima tako i kasnije. Ali i pored svega, na formalnim razgovorima, nisam naisao na sluh poslodavca, dozivljavam da me pitaju banalna pitanja koja nemaju realne veze ni sa strukom ni sa diplomom. Ako je samo formalni konkurs tacno se unapred zna ko treba da dodje na to radno mesto pa me pitaju me za regulisanu vojnu obavezu ili da li zivim sa roditeljima ako zele samo da me odbiju bez ikakvog razmatranja, a devojke redovno pitanje da li su u ozbiljnoj vezi i da li planiraju porodicu (kako bi izbegli trudnicko bolovanje kandidatkinje)… Pa me zovu dalje na nekoliko “”zacaranih”” krugova razgovora od kojih nema nikakve koristi ili mi na kraju kazu da nije u pitanju formalno zaposlenje vec samo rad na procenat…
Dosta puta je konkurs izgledao vrlo ozbiljno a kada sam se pojavio uvideo sam da firma radi najobicniju reklamnu kampanju.
Sve ovo vazi i za tzv. sajmove zaposljavanja. Ja sam uveren da je primarna uloga firmi koje se pojavljuju na istim, da se prikazuju u svetlu prosirivanja radnih mesta, zaposljavanja mladih kadrova, kapaciteta itd. a u stvari u realnosti nema veze sa istinom, eventualno ako se desi da uprazne jedno radno mesto. To se najbolje cuje od zaposlenih u tim firmama, koji upravo pricaju istinu, kako se radnici otpustaju usled nastale situacije a ne zaposljavaju. Svakako slika ovih firmi u javnosti ne sme biti ovakva.
Slusao sam price svakavih samozvanih direktori koji objasnjavaju kako u ovo vreme divljackog kapitalizma, smanjivanja troskova vise nema formalnog zaposljavanja vec ce svi da rade na procenat i slicne bud**astine. Sramota! Na sve to ja treba da klimam glavom valjda.
Najvise me cini isfrustriranim cinjenica kada saznam da se potpuno nestrucni ljudi koji nemaju ni dan proveden na fakultetu a jos manje veze sa strukom primaju vrlo jednostavno zahvaljujuci “”preporukama”” po skracenom postupku bez previse zacaranih krugova. Ovo je sve ucestalije kako se na jedno otvoreno radno mesto za koje konkurisem, prijavi nekoliko hiljada kandidata. I kako vam zvuci onda divljacka borba za jedno radno mesto, cija je plata nesto malo visa od dvesta evra za pripravnika sa fakultetom ili jos manja sa srednjom spremom. U ovakvim trenucima mnogi se podvrgavaju alternativnim nacinima probijanja za radna mesta kao i napredovanje a oni koji odbijaju ovakvu prljavu igru i zele da ostanu samo i iskljucivo na svojim kvalifikacijamam zavrsavaju na evidenciji nacionalne sluzbe za zaposljavanje sa stazom duzim od ukupnog broja godina studiranja.
Alternativa, i pored ovakve situacije, oni koji zaista imaju prakticno primenjiva, empirijska znanja i vestine imaju mozda najbolju mogucnost samozaposljavanja, odnosno zapocinjanje sopstvenog biznisa ali to dalje zahteva neophodna odredjena sredstva. Postoje i nacini ublazavanja rizika, finansijske podrske i sl, programi pomoci i podrske prilikom zapocinjanja biznisa. U svakom slucaju vredi potruditi se, makar radili nekvalifikovane poslove neko vreme kako bi se doslo do bilo kakvog kapitala koji bi omogucio zapocinjanje sopstvenog biznisa.
Kad sam zavrsio osnovne studije (3. god) , nisam ni razmisljao da upisem specijalisticke.
Ali videvsi koje se stvari uce i rade na specijalizaciji i koji profesori ce mi predavati nastavak PHP-a, rutiranja , administriranje linux sistema i slicno , odlucio sam da upisem tu godinu. Istina je da kosta i kao neko ko je studirao na budzetu kompletne osnovne studije, tesko mi pada, ali nije mi zao sto dajem tih 80 000 dinara.
Briga me za papir i sta ce da mi znaci. Znam da cu imati 4 god studija i ne interesuje me kako cu se zvati.
Bitno mi je samo da naucim nesto novo i usavrsim ono staro na sto veci nivo znanja.
Pare , imovinu pa i papire uvek mozes izgubiti , ali znanje koje nosish sa sobom nikad.
Ulaganje u znanje je jedina investicija koja nema cenu !
Najvise me nervira status akademaca (dipl. ili non-dipl.) i njihovo potcenjivanje Visokih strucnih skola gde neke iskreno vam kazem imaju mnogo jache programe osnovnih studija od srodnih akademskih studija. Izadjite na razgovor kod buduceg normalnog poslodavca pa to i dokazite.
Najbolji primer za to vam je FK Crvena Zvezda. Ok , bili su prvaci Evrope i to je to. A danas je klub tretiran kao nizerazredni klub u Evropi u istom rangu kao i Partizan,Dinamo ZG, Hajduk Split i slicno. Svi gore navedeni klubovi moraju proci kvalifikacije za LS ili Europa Ligu. Ne moze Zvezda da kaze, pa mi smo bili prvaci Evrope , treba da igramo LS, nego to treba i da dokaze prolaskom kroz kvalifikacije.
Pozdrav svim stepenashima 🙂
@ Goxi
Vama nije jasan cilj studiranja. Poredite “babe i zabe” !!!
Svasta, kakav je ovo primer sa fudbalom… Dajte malo ozbiljnosti
Ovim diskusijama se ne nazire kraj, te s tim u vezi mislim da se možemo složiti oko sledećeg:
Diploma je isključivo ulaznica u ceo taj svet zapošljavanja, karijere, rukovođenja, štagod(…) i sama po sebi nema nikakvu vrednost kod poslodavaca. Današnji poslodavac pre svega gleda da li ste mu ekonomski isplativi, odnosno da li uredno obavljate posao koji vam je dat i za koji vas plaća.
Današnji poslodavac vam NEĆE dati povišicu zato što imate određeni stepen stručne spreme, već samo ako misli da će vas time motivisati na još efikasniji rad (koji njemu, u finalu, smanjuje troškove…). Za modernog poslodavca, ljudstvo je samo još jedno od neophodnih sredstava za sticanje profita, i ako ste mu neisplativi, bićete otpušteni. Tačka.
Stečena diploma visokog obrazovanja pokazuje, pre svega, da ste uporni, sistematični i odgovorni, u stanju da se bavite stvarima koje vam baš i nisu 100% interesantne. Titule, odnosno diplome, diferenciraju kandidate samo u početku, a kasnije gotovo sve zavisi od toga koliko ste sposobni da se uklopite u svakom pogledu i efikasno obavljate vaše radne zadatke.
Prema mom mišljenju, svrha visokih škola/fakulteta je da vas nauči da savlađujete različitu materiju/probleme, odnosno da vas nauči da koristite literaturu. Nažalost, kao što sam rekao u nekom od prethodnih komentara, ljudima je izgleda važnije da ispred svog imena vuku neko “dipl”, “mr”, ili “dr” nego da se bave problematikom sticanja i upotrebe stečenih zanja.
Ljudska sujeta je zaista neverovatna stvar…
Bravo Đole!
Veoma lepo rečeno i surovo istinito!!
To za Ego na žalost važi oduvek, i teško da se menja…
Evo ja cu svoju raspravu da okoncam poslednjim komentarom.
Za ostale stvari delimicno mogu da se slozim ali sustinski se ne slazem u sledecem:
Rekli ste da je ljudstvo samo još jedno od neophodnih sredstava za sticanje profita, i ako ste mu neisplativi, bićete otpušteni. Tačka.
Stvar nije tako jednostavna i ljudi nisu roboti. Znam sta donosi vreme divljeg kapitalizma, ali postoji zakon koje ne dozvoljava da se radnik tek tako otpusta kako kome padne na pamet. Zato se kadrovi prilikom primanja vrlo ozbiljno razmatraju, jer raskidanje radnog odnosa nije nesto sto ide na ruku ni poslodavcu ni radniku. Radnik gubi primanja a poslodavac ima dodatne troskove za obuku, konkurse, privremeno neupraznjeno radno mesto itd, i zato se radnici biraju na duze staze. Otkazi nisu jednostavan proces, moze radnik da se proglasi tehnoloskim viskom u posebnim slucajevima, da firma ode u stecaj i sl. ali radnik ne moze tek tako da ostane bez posla, da mu se jednostavno kaze da je suvisan, zato i postoji socijalna politika, zakon o radu itd. Nemojte previse banalizovati situaciju. Pravila postoje cak i za one koji su privremeno zaposleni a radnici na neodredjeno su potpuno zasticeni Zakonom o radu bilo kod privatnika ili drzavnoj instituciji. Koliko god da je situacija u pravosudju losa, poslodavac ne zeli da stvara sebi troskove placanja advokata, tuzbe i uvek se gleda da se situacija resi na ljudski nacin, a ne samo jednostavnim otpustanjem.
A sto se tice diplome i otpustanja, prvo se otpustaju radnici nizih kvalifikacija, jer je poslodavcu u interesu da ima kvalitetan kadar iz mnogo razloga. Da nije tako, niko ne bi isao na fakultet, vec bi se sve razvijalo kroz praksi. Doploma sama po sebi daje mogucnost za dalja usavrsavanja, ali ako je nemate, mozete da budete koliko hocete dobri u svom poslu, tacno se zna granica napredovanja za svako od zanimanja i svi tezimo da opseg iste sto vise prosirimo. A diploma je upravo jedan od nacina. Na primer, dobiti licencu glavnog izvodjaca radova, glavnog inzenjera, sefa gradilista ili sl je ne moguce bez licence, za koju je opet potrebna odgovarajuca kvalifikacija i tacno se zna zasto. Sto je i logicno.
Sve najbolje!
EL
@Eldorado:
Naravno, nije baš toliko banalno kako se može učiniti iz mog poslednjeg komentara, ali je to suština – služiš svrsi – radiš i primaš platu; ne služiš svrsi – aj’ zdravo. Džaba je tada i master i phd…
Sve ostalo što ste rekli stoji – ne isplati se poslodavcu da prosto otpusti zaposlenog, ali mu se nikako ne isplati ni da ga plaća, a da mu ovaj ne zadovoljava potrebe.
Granica, odnosno nivo do kojeg neko može napredovati nije uvek uslovljen formalnim obrazovanjem, ali neki kriterijum mora ipak postojati. Recimo, ako imate završene 3 godine osnovnih studija, a poslodavac vidi da dobro radite svoj posao i želi da vas unapredi i stavi na odgovorniji položaj, a ne može zbog manjka formalne kvalifikacije, onda će vam taj isti poslodavac platiti nekakve, recimo, Master studije (pa makar i pri najgoroj obrazovnoj instituciji), samo forme radi. Dakle, nije u pitanju realno znanje koje ćete steći na Master-u, već čista forma. (ovo sam isuviše puta video)
Uzgred, svi znamo kako je zaposleno mnogo ljudi u Srbiji (manje-više nezavisno od struke), a to je na određeno vreme, i/ili na crno, ili ono “prijavljen na minimalac, a ostalo na ruke”, a što podrazumeva da te iste baš i ne štiti zakon i sindikati…
Za kraj:
Ljudi, učite i usavršavajte se! Ako studirate, vucite profesore za rukav, ZAHTEVAJTE da vas nauče, jer vi to plaćate, a njihova je to obaveza. Čitajte dodatnu literaturu, kopajte po internetu, raspitujte se za sve što vas interesuje. U današnje vreme, sa OVAKVOM dostupnošću informacija, ko ne radi na svom usavršavanju, taj je lud. 🙂
Pozdrav svima!
Bravo Đole. Tako je to u životu i praksi.
@Bg
Meni je potpuno jasno zasto studiram , jer da nije , ne bi ni studirao. Cilj mi je da naucim nesto novo i steknem sto bolja znanja. Nije mi cilj da zgrabim papir i da mislim da sam neko i nesto. Papir je samo prezentacija poslodavcu onoga sto znam i sto cu morati da dokazem.
@Eldorado
Primer sa fudbalom , je tipican primer nekog ko je stekao papir (diplomu) i da na osnovu tog papira misli da treba da ima privilegije i otvoren put ka svakom poslu bez obzira sta se krije iza tog papira (nivo znanja). Tj. bez obzira na papir koji posedujes morash dokazati da znash da radish, u suprotnom otkaz.
@Bg
“Vi da ste mogli da zavrsite fakultet Vi bi ga zavrsili, vasa svest i mogucnost su vam dozvoljavali da zavrsite to sto ste zavrsili (VI), i nemozete da budete iznad vasih kolega koji imaju vise obrazovanje od Vas (VII), a to sto ste im Vi “sef” to vam ne daje za pravo da mislite da ste na visem intelektualnom nivou od njh jer niste niti ce te ikad biti, uz puno uvazavanje vaseg obrazovanja koje ste stekli na visoj skoli. ”
Ovo sto ste izrekli @NAMESU , je nesto sto je tipican primer razmisljanja kojeg se uzasavam.
Ako je covek to postigao kod privatnika , znachi da vredi i da je nagradjen za svoj rad i trud. Ja verujem da ce mu taj poslodavac omoguciti da stekne i visok nivo obrazovanja. Mozda je covek odmah morao da se zaposli posle vise skole , jer nije imao sredstava da finansira visoke studije , a mozda mu nije ni trebalo visoko obrazovanje u tom trenutku.
Po vama su CO-founderi Google-a na nizem intelektualnom nivou od nekog ko je zavrsio doktorske studije , jer njih dvoje imaju samo MSCa(jedan) i MBa (drugi) . Nisu isli na Harvard i slicnim najprestiznijim univerzitetima , vec su svoje diplome stekli na drzavnim univerzitetima. A npr. nemaju ni doktorsku diplomu Megatrend-a 🙂
Ja da sam privatnik , egoistu kao Vi ne bih nikada zaposlio.
Goxi, hvala na razumevanju. Vidim da ste razumeli suštinu.
@Goxi
Ne mozete Vi da omalovazavate diplome fakulteta i to vam niko ne moze dati za pravo, kod nas je nastala opsta zabuna kada je stupio novi zakon o visokom obrazovanju, ljudi su mislili da kad zavrse trogodisnje struk.studije imaju isti stepen strucne spreme kao i ljudi koji su studirali FAKULTETE po ranije vazecem zakonu.
Dobru firmu odlikuje, bilo drzavnu ili privatnu, kadar koji je u noj zaposlen, tako da je logicno da imate visoko obrazovan kadar jer e te imati vecu reputaciju nego da imate kadar sa visom skolom (uslov je da svi dobro rade svoj posao)!