fbpx

Da li je budućnost posla u Srbiji državni posao i klađenje?

U poslednjih 20 godina su se u našim krajevima desile velike promene sistema, vrednosti, poslova… (tzv. tranzicija), a u poslednjih deset godina i u narednih deset godina dešavaju se i dešavaće se još veće promene okruženja u kojem živimo. Veliki broj osoba se teško ili nikako prilagođava vremenu u kojem živimo, što se prenosi i na decu, pa tako imamo generacije studenata rođenih u devedesetim koje u ogromnom procentu žele da rade u državnoj firmi nakon završetka studiranja, žele posao ali ne i da ga traže, kao da su pod anestezijom… Za taj državni posao spremni su da daju hiljade EUR, i kada prođe neko vreme nakon zaposlenja – većini posao postaje robija… A svaki dan niču nove kladionice i skoro milion osoba u Srbiji pokušava da zaradi kliktanjem na reklame

Sa druge strane, zbog neadekvatnog ili “placebo” obrazovanja imamo problem što i u ovim krajevima kao i u celoj evropi sve više raste potražnja za kvalitetnom radnom snagom, naročito u sektorima ICT-a i interneta. Sve više sam u prilici da čujem kako pojedine kompanije počinju da uvoze visoko kvalifikovane radnike iz manje ili više udaljenih zemalja, jer je ovde veoma teško doći do njih, ili su skuplji od internacionalne konkurencije.

Budućnost posla je u hvatanju u koštac sa izgovorima i u presretanju problema (proaktivnost)

Da situacija nije 100% crna pokazuje se polako u poslednjih godinu i nešto, i oni mladi koji prestaju da žive u pričama svojih roditelja i okruženja iz 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, shvataju da moraju da PREDUZMU nešto za sebe da bi našli svoje adekvatno mesto u sadašnjem svetu. Nedavno se na besplatan online kurs iz preduzetništva prijavilo 2.000 osoba, a kurs je imao kapacitet od 40 polaznika. Sve češće na predavanjima studentima, naročito onima sa prvih godina studija čujem značajniji broj primera kako studenti rade neki posao sa strane dok studiraju, volontiraju, uče dodatne veštine…

Zbog pomenutih promena samih poslova, a sa njima i uslova rada zbog komunikacionog napretka, i većina firmi u svetu nije prilagođena ni uslovima rada ni samim potrebama zaposlenih koje traži vreme u kojem živimo.

Preporučujem da pažljivo (možda i više puta) pogledate predavanje “Inbound HR” Brajana Haligana, koje govori o promenama koje nose nove pozitivne generacije zaposlenih koja će do 2020. činiti više od 50% radno sposobnih. Da li se i vi nalazite u opisima uslova rada za koje živi najpozitivniji sloj novih generacija?

Kompanije koje već sada uvode nove principe podsticaja za mlade perspektivne osobe imaće narednih godina mnogo manje problema sa privlačenjem kvalitetnih zaposlenih osoba (Inbound HR)…

Da li ste kao zaposleni, kao preduzetnik ili kao poslodavac počeli da razmišljate o vremenu u kojem danas živimo sa aspekta vašeg radnog okruženja?

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.3/10 (11 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Da li je budućnost posla u Srbiji državni posao i klađenje?, 8.3 out of 10 based on 11 ratings

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 21/11/2013, RSS

3 odgovora na Da li je budućnost posla u Srbiji državni posao i klađenje?

  1. Detozin says:

    Nedavno sam pričitao negde komentar sa kojim se u potpunosti slažem: “Ovde se sistemski radi na tome da gradjani budu radnici a ne privrednici…” To delimično objašnjava i taj deo u vezi sa obrazovanjem. Kvalitetno obrazovanje je veoma skupo, i traži komplikovan sistem koji se mukotrpno stvara godinama. Mnogo je lakše dati “placebo” varijantu, pogotovo ako je to sve na sporednom koloseku, i nikoga baš ne boli mnogo glava oko svega toga.

    Uopšte – ako se malo osvrnete oko sebe – možete videti da su uzde ispuštene u mnogim oblastima. Ponekad nepravedno kritikujemo starije generaciju što još uvek nerazumno očekuju da će se “drugovi” pobrinuti za našu budućnost. I pre “drugova” su postojale neke slične strukture (elite) koje su razmišljale i delovale strateški, na druge staze. Danas očigledno toga nema, već smo svi u poziciji da se snalazimo svako za sebe. Suma-sumarum – društvo je mrtvo, živeo pojedinac…

    A koje su realne šanse tog usamljenog, i relativno slabo obrazovanog pojedinca, u društvu koje je “iznajmljeno” stranim investitorima? Naravno to zavisi od spretnosti i sposobnosti samog pojedinca (kako si to lepo analizirao u tekstu) – ali NEGATIVAN trend je očigledan. (jedna od gore prikazanih tabela to plastično pokazuje):

    Kako vreme bude prolazilo, sve više ćemo raditi za sve manje novca, i sve manje će bilo šta zavisiti od nas.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
    • vlada brada says:

      Pa obrazovanje i liberalna ekonomija su u sikobu iako se cini da ne. Kako se obrazovanje svodi na privatnu syvar i vezano je za novac yo tu vec oocinju klasne podele i doucavanje na kursevima u skladu sa razvojem tehnologija. Dakle obraxovni novo ce biti sve nizi a specijalizavije kuresrskog tipa sve vece. Posledica je povrsnost mladih i pretvaranje u poslusnu radnicku klasu koja ne ume da sagleda ni svoj polozaj . Sustima je u povecanju exploatacije radnika pri cemu ke definicika radnika prosirema na sve ome koji rade za drugoga. Tako su i naicnici i velikim svetskim laboratorijama najamna radna snaga jer svi pronalasci su vlasnistvo kompanija. Otudjenje od predmeta rada. Tako su i SAD danas iako dobro placeni, najekspoatisaniji kompjuterasi. Oni imaju dobre islove (Google) ali zato rade skoro neprekidno i ibojeni su rokovima. Dakle ta potreba za svestranoscu i radom na vise strana je tragika savremenog zivota i aporija savremenosti. Sa druge strane, kompanije zele zamenljivu i malo placenu radnu snagu te stoga se rride da sve komplikovane poslove razbiju ma sto prostije i da zaposle radnike koji su zamenljivi umesto da zavise od strucnjaka. Stoga dolazimo u komtradikciju da su ljudi primorani da uce sve visr daznih stvari-struka, kako bi lakse nasli ppsao a sa druge strane kompanije reaze zamenljive part tajm i oursorsing ljide sa kojima nece imati nikakve obaveze. Stricnkake radije izimaju kao konsultante da im postave neke oblasti biznisa a za osrali imaju izvesioce. Tu se otcara jos veci problem da danas imamo sve vise obrazovanih ljudi a opet to obrazocanje je sve povrsnije i kkmpanijama je to dovoljno jer je jeftino. Zemlje okje imaju razvijeno ovrazovanje nikad nemaju velike krize i ako ih imaju prevazilaze ih lakse (Japan, Koreja, Skandinavija etc). Stoga ovo sto je napisano za mene je jesna posledica razvoja tragicnog macina zivlkenja sve ubrzanikeg, neizvesnijeg i povrsnijeg kojj uljjljkije tzv sewdnju klasu u tome da je sigurna a ustvari je sve vise eksploatisana sa mogucnoscu da kkljko surda bude socijalno izdrzavana i peetvorena ne u radnicku klasu nego u lumenproletere

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 3.7/5 (3 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 2 votes)
  2. Marko says:

    Srbija i SAD nemaju ništa slično ni po kojem pitanju, bilo da je to ekenomija, industrija, privreda, obrazovanost, kultura, način života, a ni mentalitet prosečnog građanina (radnika).
    Sve ove motivacione stand-up debate, prezentacije i slično kod nas u zemlji ne prolaze i nemaju smisla. Ovde zaista jeste budućnost neki državni posao, kocka i naravno turizam (i sve što turizam podrazumeva) – a u koji se nedovoljno investira.
    ICT, IT i ostale struke uveliko “drže” razni azijati, hindusi i ostale jeftine rane snage, to se za naše ljude više i ne isplati raditi na zapadu osim ako nisu suhi genijalci, a za to opet treba škole…Pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.