fbpx

Kako smo došli do toga da živimo u vremenu u kojem ne verujemo činjenicama, a slepo sledimo teorije zavera? Šta je rešenje?

Pre nekoliko godina napisao sam prikaz serijala knjiga “Točak vremena” (završava se snimanje istoimenog TV serijala), u kojem sam između ostalog opisao jedan od najinteresantnijih aspekata ovog serijala: detaljan i plastičan opis kako to izgleda kada praktično svi likovi u ovoj priči svoja saznanja, motive, akcije, osećanja (…) zasnivaju na polu-informacijama.

Poslednjih desetak godina mi živimo u svetu polu-informacija. Neki bi rekli da to traje mnogo duže, i to je tačno do mere da je pre deset i više godina bilo lakše pronaći pouzdane izvore za različite vrste informacija, ali to ne znači da smo bili drastično bolje informisani. Sada smo drastično lošije informisani.

Na ovom blogu postoji veći broj tekstova koji pokrivaju oblast medija i informisanosti. U nastavku preporučujem da na ovu temu pročitate sledeće tekstove:

U ovom tekstu su ukratko opisani najvažniji razlozi dolaska do ogromnog problema masovne manipulacije informisanošću ljudi u celom svetu, i dat je kratak predlog kako bi trebalo da izgleda odgovor na ovakvu situaciju. Naravno, svaka od obrađenih tema je mnogo složenija od napisanih razloga zašto se nešto dešava, a u narednim pasusima je prikazan predlog najistaknutijih razloga zašto živimo u vremenu dominantnih polu-informacija. Zato su dati dodatni linkovi koji detaljnije opisuju pomenute oblasti i probleme u njima.

Društveni mediji su uvećali problem polu-informisanosti, a taj problem ne postoji od juče!

Internet i društveni mediji su omogućili da se glasnije čuju i vide veoma različiti manjinski pogledi na svet i na sve ono što nas okružuje. U “svetu zabave do smrti” važno je samo koliko nam nešto skreće pažnju (sa beskrajne dosade), i zato se u 21. veku veliča neznanje, nevaspitanje, prevara, glupost… Veličanje ovakvih vrednosti samo doprinosi lakšoj manipulaciji ljudima (“10 strategija manipulacije ljudima”). U poslednjih deset godina društveni mediji su na velika vrata upravo doneli veličanje pogrešnih vrednosti. To je dovelo do mogućnosti masovnog dezinformisanja stanovništva u svetu.

Preporučujem da pogledate dokumentarni film “The Social Dilemma” koji na relevantan način opisuje opasnosti masovne polu-informisanosti koju su doneli društveni mediji sa svojim načinom rada i zarade.

Da li su manipulacije i laž opravdane ako se slažu sa mojim (političkim) stavovima? Zašto je politička polarizacija sve veći problem?

Rast uticaja društvenih medija na stavove javnosti se poklapa sa njihovim korišćenjem za političko dezinformisanje javnosti. U ovoj “igri” nema nevinih, a suprotstavljene ideologije se koriste u negativnom kontekstu do te mere da se došlo do suštinskog nerazumevanja “one druge strane”. Najveći problem ovakvog “zastranjivanja” je činjenica da sve manje osoba shvata da “ako nisi za mene, to ne znači da si protiv mene” (“veličanje crno-belog sveta” kao još jedna od strategija manipulacije ljudima). Ovakvi stavovi su doveli do stanja svesti većine osoba u svetu da je sasvim normalno manipulisati informacijama i ne govoriti istinu, “jer druga strana isto radi” ili “jer je važno da naši ‘ispravni’ stavovi pobede po svaku cenu”.

Preporučujem da pročitate sledeće tekstove na ovu temu:

Zašto se masovno ne veruje nauci? Svetska kriza formalnog obrazovanja se poklapa sa dominacijom neoliberalnog kapitalizma u svetu

Da li je obrazovanost stanovništva roba? Da li su naučni radovi samo sredstvo za dolazak do doktorata i opstanak na fakultetima? Da li nauka može da “iskrivljuje činjenice” da bi neka kompanija ili naučni radnik ostvarili svoju korist, i zatim lobirali da takva “iskrivljena istina” postane i ostane “dokaz”? Jedna od većeg broja dugoročnih negativnih posledica dominacije neoliberalnog kapitalizma je “mantra” da je sve roba i da sve treba tako posmatrati. Tako smo došli do problema zdravstvenih sistema u velikom broju država usled pandemije (zemlje sa velikom smrtnošću). Takođe, došli smo i do problema nauke i obrazovanja kao robe – kupovine diploma, kupovine bodova za naučne radove, problematičnih rezultata istraživanja u korist različitih interesnih grupa, itd. Kada ovome dodamo  aktuelno “veličanje crno-belog sveta”, za rezultat dobijamo stav: “ako naučnici lažu u jednom slučaju da bi dobili pare, onda svi naučnici lažu”. Tako je danas npr. sasvim normalno (a nije) da političari bez posledica negiraju postojanje problema klimatskih promena, jer to ne odgovara njihovim političkim interesima, iako postoje nepobitni naučni dokazi za to.

Pisao sam o svetskoj krizi formalnog obrazovanja u knjizi “Kako do posla u 21. veku…“, a dodatno bih preporučio da pročitate tekst “Kako će izgledati budućnost posle neoliberalizma?“.

Ogromni napredak u nauci i tehnologiji poslednjih decenija proizveo je i ogromnu fragmentaciju znanja. Svet još dugo vremena neće biti spreman za “ukrupnjavanje znanja” (Holistički pristup obrazovanju)

U veoma važnom tekstu “Seven complex lessons in education for the future” (Morin, E. 2001), koji je UNESCO ponovo aktuelizovao 20 godina nakon njegovog objavljivanja, Edgar Morin govori o razlozima potrebe velikih promena obrazovanja za 21. vek. Jedan od najvećih problema obrazovanja koji se pominje u ovom tekstu jeste da savremeni način napredovanja u nauci proizvodi ogromnu fragmentaciju znanja. Problem je u činjenici da 20 godina posle ovog teksta još ne postoji jasno dominantno opredeljenje u nauci i obrazovanju da proces velike fragmentacije znanja (dominacija sub-specijalnosti) treba da istovremeno prati i suprotan proces razumevanja celine (“ukrupnjavanje znanja”). Do momenta kada u većini država na svetu sistemi obrazovanja ne usvoje i godinama primenjuju dominantnu strategiju jednostavnog razumevanja veoma kompleksnih pojava u nauci i društvu koje opisuje i dokazuje savremena nauka, do tada će ogromna većina stanovništva biti polu-informisana (dominantno neinformisana).

Do momenta dok se na svetskom nivou ne ustanovi važnost “ukrupnjavanja znanja” (očekuje se da će se to desiti u narednih 5-10 godina), ostaje nam da samostalno obrazujemo sebe i svoju decu u pravcu dve glavne oblasti koje pokrivaju posledice problema velike fragmentacije znanja:

  1. Informisano odlučivanje (medijska pismenost)
  2. Razmišljanje na nivou celine/sistema (systems thinking)

O aktuelnim problemima fragmentacije znanja i načinima kako se obrazovati za potrebe vremena u kojem živimo pisao sam u knjizi “(Ne)obrazovanje za vaše dete“.

Zaključak: Kako jednostavno započeti borbu protiv polu-informisanosti i izaći iz “mehura” da “smo samo mi i naši uvek u pravu”?

Ako nas interesuje da znamo šta se oko nas objektivno dešava, bez različitih predrasuda, pogrešnih petpostavki, nedovoljnog znanja i iskustva (…), najjednostavniji način da krenemo u tom pravcu jeste – poštovanje i ozbiljno shvatanje drugog i drugačijeg od sebe!

Kada hoćemo da radimo neki posao, do značajnijih znanja i većih plata u tom poslu se dolazi od onog momenta kada počnemo da posmatramo ono što radimo iz perspektive osoba koje koriste to što smo napravili (znanje iz oblasti iz perspektive interesa kupca).

Jedna od najvećih “pošasti” neoliberalnog kapitalizma je “izdizanje sebe do nivoa božanstva” (tzv. individualnost), gde na svakom koraku možemo videti posledice ovakvog stava koji produkuje nerazumevanje solidarnosti, što je osnova svih aktuelnih problema sa pandemijom u svetu (samoživost). Upravo ovakvi negativni stavovi o drugima dodatno utiču na smanjenu mogućnost većine da razume potrebe drugih osoba.

Napomena: Slika je preuzeta odavde.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 28/02/2021, RSS

Komentari su zatvoreni.