Update 03.2010.: Specijalističke studije jednake sa svim ostalim diplomskim studijama
Update 10.2009.: Kada će se rešiti pitanje stručne spreme?
Update 03.2009.: Alarmantna situacija u školstvu
Upis na Specijalističke strukovne studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu (2010/2011) iz oblasti:
– E-poslovanje
– Kontroling i operativna revizija
– Investicioni menadžment i bankarsko poslovanje
– Menadžment ljudskih resursa i odnosi s javnošću
– Menadžment medija
Upis počinje 01.10.2010.
Bez obzira što do sada postoji više članaka na temu Specijalističkih strukovnih studija (članak na IIM/EURO i u Poslovnom Magazinu), kao i članak na temu razlike između Master i MBA studija (ovaj blog, E-magazin, Poslovni magazin), gde se pominje i razlika između Specijalistickih i Master studija, izgleda je potrebno opet naglasiti razliku između Specijalistickih strukovnih i Master studija. Razlog za ovo pisanje je veoma veliki broj pitanja koja i dalje okupiraju studente, najvise zbog toga sto se jednostavno ne interesuju o tome sta ih moze cekati kada zavrse osnovne studije, a sa druge strane radi se o inerciji ne razmisljanja i prihvatanja nekih “stereotipa” koji vise ne stoje u aktuelnom obrazovnom sistemu Srbije.
Naime, osnovni vid nerazumevanja Specijalistickih strukovnih studija ide u pravcu toga sta je prakticno osoba koja zavrsi ove studije i kako se to poredi sa prethodnim Zakonom, koji je izgleda dosta jasan studentima (i jos bitnije – roditeljima)?
Prema aktuelno usvojenoj interpretaciji novog Zakona, osobe koje zavrse Specijalisticke strukovne studije jesu Strukovni specijalisti iz određene oblasti. Ovo zvanje je u kontekstu prethodnog Zakona – vise od zavrsenog fakulteta (4 ili 5 godina), a manje od Magistrature. Prema tome, oni koji upisuju trecu ili cetvrtu godinu nekog fakulteta nakon zavrsenih trogodisnjih studija (nakon kojih se mogu upisati studenti na Specijalisticke studije, isto kao i oni koji su zavrsili 4 ili 5 godina studija), prakticno gube bezveze sredstva i vreme, jer dobijaju zvanje koje je prakticno nize od Specijaliste (strukovnog), sem u slucaju ako ne zele da zavrse Master studije i upisu Doktorske studije.
Razlika izmedju Master i Specijalistickih strukovnih studija
Na primeru IIM/EURO Specijalistickih strukovnih studija iz e-poslovanja koje postoje vise od godinu dana (i upisane tri generacije studenata), moze se videti koji sve profil osoba upisuje ove studije i zasto: Za sada dva Master-a su upisale ove studije iz razloga da prosire znanje iz oblasti koja ih interesuje. Veci broj osoba koje imaju zavrsene razlicite fakultete upisuje ove studije iz istog razloga, kao i bivsi studenti trogodisnjih akademskih (stepenovanje) i strukovnih (bivse vise skole) studija, kojima odgovara mogucnost direktnog nastavka studiranja (sto ce uskoro ponuditi veliki broj Visokih strucnih skola i fakulteta – znači, da se posle tri godine studija /akademskih ili strukovnih/ mogu direktno upisati specijalističke studije, bez potrebnih polaganja razlike predmeta/ispita).
Master studije idu nakon cetvrte godine studija, i u zavisnosti od fakulteta, imaju od 5 do deset predmeta u obicno dva semestra (Spec. studije imaju 5 predmeta + Specijalisticki rad) i Master rad. Sa aspekta vemena studiranja, za studente koji imaju zavrsene cetiri godine studija, nema neke razlike izmedju Master i Spec. studija, ali za studente koji imaju tri godine, razlika je velika, jer treba zavrsiti i neki cetvorogodisnji fakultet (upis na trecu ili na cetvrtu godinu nakon trogodisnjih studija).
Sa aspekta vrednosti diplome, Master je definitivno vise zvanje od Specijaliste, ali prava sa obe diplome nisu slicna – osoba sa zvanjem Specijaliste moze da predaje po visokim strucnim skolama. Specijalisti eventualno mogu da upisu jos jednu godinu i dobiju MBA diplomu (uskoro ce se pokrenuti inicijativa za izmenu aktuelnog Zakona da se formalno prizna MBA kao strukovni Master – dvogodisnje Specijalisticke studije), dok Master moze da upise Doktorske studije (sto je i smisao Master diplome, jer prave studije tek pocinju nakon Master-a).
Treba napomenuti da je smisao Specijalistickih studija da se osobe koje se interesuju za neku oblast u njoj specijalizuju po principima primene stecenih znanja na ovim studijama u praksi. Na Master studijama studenti se pripremaju za dobijanje fundamentalnih znanja iz odredjene oblasti, gde ova znanja ne moraju biti primenljiva u praksi (zato se sistem studiranja zove STRUKOVNI ili primenjeni – Applied). Ovo i jeste osnovna kvalitetativna razlika izmedju poslatranih vrsta studija, jer je njihov cilj razlicit – Master studije priprema za Doktorske studije, Secijalisticke studije – primena aktuelnih naucnih dostignuca u praksi. Sasvim je druga prica da li se i koliko bilo sta i dobija na nekim od ponudjenih studija, i to ce u narednom vrmenu biti tema “borbe” izmedju konkurencije.
Jos jednom, preporucujem citanje prethodno pomenutih tekstova na temu Specijalistickih, MBA i Master studija.
Update 03.2009.: Alarmantna situacija u školstvu
Razlika između Specijalističkih i Master studija,Još tekstova na temu specijalističkih strukovnih studija.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Cao Varaga,
Posto smo mi kolege, ista generacija isti fakultet, struka i sve ostalo molio bih te za tvoje misljenje u odnosu na program koji smo ti i ja pohadjali (5 godina, 10 semestara, 1986 plan i program-52 ispita i 2 projektna zadatka), koliko bodova/kredita po ECTAS (60 kredita po 1 godini akademskih studija) smo stekli po onom programu po kojem smo studirali. Jos me zanima nakon tog dodeljivanja Diplomirani Master dali smo mi zakonski (u Srbiji) (ali i po svjetskim nivoima) svrstani/priznati kao Master of Engineering ili Master of Science in Transportation Engineering. Razlika izmedju ova dva zvanja i te kako postoji, u tvom i mom slucaju, sta je zakonski dodijeljeno da koristimo. Takodje u tom nasem slucaju i na osnovu tih kredita sto nam priznaju koliko nam treba za doktorat. Hvala mnogo Varaga. Pozdrav iz Toronta. Mesha
evo jedno pitanje i od mene,od par ljudi sam dobio razlicite odgovore…
zanima me da li po zavrsetku 4-e god na megatrendu(privatni fak.),mogu da upisem master na drzavnom fakultetu,tacnije FONu?
Poštovani,
veliki pozdrav od Vašeg studenta sa Visoke poslovne škole u Valjevu, generacija 2004-2007. Po imenu se, verovatno, nećete setiti o kome se radi, ali možda se setite naslova rada koji sam imao zadovoljstvo raditi (i uraditi) uz, naravno, Vašu pomoć i smernice. Predmet je Internet marketing, a tema je bila: Internet marketing plan sajta “Drevne civilizacije”. Rad sam trebao prezentovati na simpozijumu E-trgovina 2006 na Paliću, ali sam, nažalost, bio sprečen nekim privatnim razlozima da tamo i otputujem.
U svakom slučaju, puno pozdrava i sve najbolje.
Igor
Postovani,
Jedno pitanje,zavrsio sam Sportsku Akademiju u Beogradu*visa skola*.zeleo bih da nastavim skolovanje na Tims-u u Novom Sadu.Da li se moze predavati fiz.vaspitanje u osnovnim skolama kao oni sto tvrde.posto su studije trogodisnje za nastavnika.unapred hvala
Završio sam Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu i za tri godine, po Zakonu o univerzitetu iz 2002 godine stekao stručni naziv, Diplomirani inženjer proizvodnog menadžmenta VII-1 stepen. Da li je to regularno i da li ja stvarno imam VII-1 stepen stručne spreme?
Drago mi je sto postoji neko ko moze reci nesto vise o ovoj problematici. Ono sto mene interesuje, a to je :
1. Dali je “ Marko “ rekao sta su mu rekli u privrednoj komori kako ce rangira strukovni inzenjer po pitanju licenci
2. Da li se MBA i DBA studije odnose samo na menagment ili to vazi za sve na primer mene ineresuje Zastita Zivotne sredine.
3. Da li mozete reci nesto vise o statusu predavaca na Visokim skolama kao strukovni specijalista, a nemoze Master., HVALA!
Zavrsila sam strukovne studije poslovne skole turizam i ugostiteljstvo(drzavno, domace), akademske studije u trajanju od tri godine turizam i ugostiteljstvo(drzavno, inostranstvo), akademske studije na Megatrend univerzitetu, smer opsti menadzment, zvanje diplomirani ekonomista u trajanju od 4 godina (privatno, domace, to svi znaju:)). Imam i nesto radnog iskustva.
ZANIMA me kakvi su uslovi za upis studenata na master studije sa privatnog univerziteta na Ekonomski fakultet u Bg-u, tacnije zanima me strani program koji imaju sa HEC-om “Poslovno upravljanje”. Da li na upis utice cela biografija, da li je potrebno da polazem 4 ispita za prijemni ( ako je ovo tacno, to je totalna diskriminacija, i njihov nacin da zaustave upis sa privatnih fax.) sudeci po nekim rezultatima koje sam gledala, ako nisam sve pogresno skapirala, niko nije polozio ta 4 ispita.
Da li se uposte isplati upisivati to???
Nigde nemogu da pronadjem forum na ovu temu, tako da pitam ovde.
I da li ima neko predlog za neki strani master program koji se moze zavrsiti u Srbiji a da ne kosta vise od 2000e.
DA LI JA PO ZAVRSETKU SPECIJALISTICKIH STRUKOVNIH STUDIJA MUGU DA NASTAVIM SKOLOVANJE DALJE TJ DA LI IMA POSLE TOGA JOS NESTO DA SE UPISE….POZ MILOS
DA LI ZNATE JER IMA NEKA SKOLA U KOJOJ MOZE DA SE NASTAVI SKOLOVANJE POSLE SPECIJALISTICKIH STRUKOVNIH STUDIJA,I DA LI UOPSTE MOZE DALJE DA SE NASTAVI SKOLOVANJE..POZZ
Milose procitaj malo detaljnije sva pitanja i odgovore na ovom sajtu i tu imas odgovor !
Da li po vašem mišljenju vredi upisiviti master studije ako ne mislite da idete dalje na doktorske?
Ja sam završila master na učiteljskom fakultetu i nemam nikakve prednosti u odnosu na one koji su završili osnovne stdije. U sistematizaciji radnih mesta imam isto bodova i istu platu.
Potsovani,
Zovem se Ivan. Student sam Pranvog fakulteta u Kragujevcu, smer Nacionalna Bezbednost u trajanju od tri godine. Posto sam student trece godine interesuje me kakva mi je mogucnost nastavljanja skolovanja tj. da li imam mogucnost specijalizacije na nekim drugim faklultetima tipa na Fakultetu Bezbednosti u Beogradu ili na Policijskoj akademiji?! Ovo pitam iz razloga sto mi ljudi iz SUP-a prihvataju diplomu, kao diplomu vise skole….isti je slucaj i od strane drugih poslodavaca!!! Molim Vas da mi odg u sto kracem vremenskom periodu iz razloga da bi znao sta da radim….unapred zahvalan
S obzirom da Master predstavlja uslov za upisivanje doktorskih studija, sto nakon MBA nije moguce, interesuje me postoji li ipak na tom nivou opcija prelaska sa strukovnih na akademske studije da bi se ostvarila mogucnost za upis doktorskih? Ili po tom pitanju postoje razlike u zavisnosti od fakulteta!?
Hvala!!!
Interesuje me konkretno veza izmedju akademskih i strukovnih studija, tj. prelazak sa strukovnih na akademske. Da li je i na kom nivou to moguce? Iz razloga sto sam upravo od onih koji su zavrsili visu skolu, pa trecu godinu po novom programu na visokoj strukovnoj skoli i sad sam upisala cetvrtu, spec. studije.
@BRUSA:
Da vam pojednostavim, posto ocigledno ne možete ili necete da prihvatite REALNOST DA SU VASE STUDIJE TROGODISNJE OSNOVNE AKADEMSKE, predpostavljam da ste imali zavrsenu neku visu skolu pa ste isli na doskolovavanje na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu.
Po ranije vazecem zakonu nisu postojale trogodisnje studije na FAKULTETIMA, nego samo četvorogodisnje i petogodisnje, vec je to doslo sa reformom zakona odnosno donosenje novog zakona, takozvanog BOLONJSKOG, i tada su prestale da vaze stare titule i uvele su se trogodisnje studije i nove titule. Fakulteti da bi privukli sto vise studenata i to SAMOFINANSIRAJUCIH uveli su titulu po starom zakonu DIPLOMIRANI … da bi uzeli,prosto rečeno, novac.
Studenti koji su upisivali te OSNOVNE TROGODISNJE STUDIJE KOJE STE I VI ZAVRSILI, nisu obracali paznju sta zavrsavaju, vec je bilo bitno da samo dobiju titulu DIPLOMIRANI i mislili da su time PREVARILI SISTEM OBRAZOVANJA U SRBIJI.
Evo kratkog objasnjenja zasto su se tako zaneli-razocarali, kod nas po starom zakonu da bi ste dobili titulu DIPLOMIRANI morali ste se bogami podebelo da se namučite,ovo je za drzavne fakultete, a nekom je to islo od ruke uslovno rečeno.
Fakulteti su trajali OSAM, DEVET ILI DESET SEMESTARA, tada u to vreme je bila cenjena titula dipl.nekazem da danas nije daleko od toga, predpostavljam da ste srednjih godina i poznat vam je taj period i tim pre sto je vase razocarenje vece. Fakultet koji je trajao ČETIRI godine po starom zakonu i vi koji ste zavrsili po novom zakonu TROGODISNJI FAKULTET, NE MOGU DA SE POREDE U BILO KAKVOM SMISLU, IZ DOSTA SLOŽENOG RAZLOGA, ZATO STO SU: OBIMNIJE, SLOŽENIJE, PERCEPCIJA JE SASVIM DRUGACIJA, IZVODJENJE NASTAVE, ITD…, A DA NE PRICAM ZA FAKULTETE KOJI SU TRAJALI PET GODINA, TO BI BILO JAKO SMESNO I POREDITI SA VASIM TROGODISNJIM STUDIJIMA.
Prema tome oni koji su zavrsili po ranije zazecem zakonu studije koje su trajale cetri i vise godina imaju apsolutno PRAVO DA BUDU TRETIRANI KAO I SADASNJI AKADEMCI KOJI IMAJU MASTER STUDIJE, A VI KOJI STE ZAVRSILI TROGODISNJE STUDIJE, BEZ OBZIRA STA VAM PISE NA TOJ DIPLOMI, NE MOZETE BITI TRETIRANI KAO AKADEMCI SA ZAVRSENIM MASTER STUDIJIMA KOJE TRAJU PET GODINA !!!
PONAVLJAM VAM, VI IMATE TROGODISNJE AKADEMSKE STUDIJE (bachelor) KOJE SU U RANGU SA TROGODISNJIM STRUKOVNIM STUDIJIMA ILI NEKADASNJA VISA SKOLA (Applied bachelor), SVIDELO SE TO VAMA ILI NE !!!
Svi koji rade na poslovima sa VSS, a imaju kao vasu diplomu, mislim na drzavne institucije i Javna preduzeca, sigurno nece moci da zadrze to radno mesto pored onoga ko ima zavrsen FAKULTET (stari zakon) ili MASTER STUDIJE (novi zakon). Ne pricam o politickoj podrsci vezama i slicno pa cak i oni koji to imaju tesko ce opstati na tim radnim mestima sa takvim protekcijama.
JEDNOSTAVNO SVEST STUDENATA KOJI SU ZAVRSILI FAKULTETE (stari zakon) i MASTER STUDIJE (novi zakon) NE MOZE SE POREDITI SA SVESCU SVRSENIH STUDENATA TROGODISNJIH AKADEMSKIH STUDIJA (novi zakon) – STUDENTIMA VISOKE-VISE SKOLE STRUKOVNIH STUDIJA JER OSNOVNE STUDIJE NE DAJU TU SIRINU KOLKO DIPLOMSKE-MASTER U TOME JE OSNOVNA I VELIKA RAZLIKA!!!
VII-1 stepen vise ne postoji od 2002 i to sto su vam napisali na diplomi DIPLOMIRANI- VII-1 ,po mom misljenju ima za cilj da vas utese s obzirom da nema PRAVNOG UTEMELJENJA, a jarko ste zeleli tu titulu i da bi privukli jos studenata radi materijalne koristi, a ne sto su te studije kompatibilne sa ranijim studijama koje su trajale osam i vise semestara (stari zakon).
VAS NIKO NIJE PREVARIO NITI VAS JE PRIMORAVAO DA UPISETE POMENUTI FAKULTET I TAJ SMER, VEC STE SVI BILI U ZABLUDI DA STE U ISTOM “RANGU” KADA ZAVRSITE TROGODISNJE STUDIJE SA FAKULTETIMA KOJI SU DAVALI SVOJIM SVRSENIM STUDENTIMA TITULE DIPLOMIRANI I NA KOME SU STUDIJE TRAJALE OD CETRI DO PET GODINA (STARI ZAKON) I U TOME JE VASE NE RAZUMEVANJE-RAZOCARENJE.
A STO SE SUDA TICE, BACICETE NOVAC NA DOKAZIVANJE NECEGA STO NE POSTOJI I NARAVNO IZGUBITI SPOR I IMALI DODATNE TROSKOVE !!!
BOLJE TAJ NOVAC UPOTREBITE ZA NASTAVAK SKOLOVANJA ODNOSNO ZAVRSETAK MASTER STUDIJA.
VI SE OCIGLEDNO NADATE DA CE NEKO SA VASEG FAKULTETA, TEHNICKI FAKULTET ZRENJANIN, VIDETI STA VI PISETE I VASE RAZOCARENJE-PRETNJE… !!!
NE BIH VISE KOMENTARISAO VASU TITULU JER SAM VAM DAO DOSTA ARGUMENATA, SMATRAM DA SAM KOPETENTNA OSOBA I DA MOGU DATI NAVEDENA OBJASNJENJA I DOSTA SAM UPUCEN U TU MATERIJU.
S postovanjem.
Studenti koji su upisivali te OSNOVNE TROGODISNJE STUDIJE KOJE STE I VI ZAVRSILI, nisu obracali paznju sta zavrsavaju, vec je bilo bitno da samo dobiju titulu DIPLOMIRANI i mislili da su time PREVARILI SISTEM OBRAZOVANJA U SRBIJI.
Ko je prevario SISTEM OBRAZOVANJA U SRBIJI, studenti ili Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin i Novosadski Univerzitet? Bacaju drvlje i kamenje na privatne fakulte a ako je to tačno što Vi tvrdite , to je bruka i za državu i za Novosadski univerzitet. Svi mi koji smo i ako smo “prevarieni” nećemo sedeti skrštenih ruku!!!
Bravo,bravo, ipak ste shvatili,
krenite da zavrsavate MASTER studije, nemojte ostati na osnovnim studijama !!!
Srecno !
@ BRUSA:
PA AKO JE TAKO KAO STO VI PRICATE, ZASTO VAM NE IZDAJU MASTER DIPLOMU (Tehnički Fakultet Mihajlo Pupin) ?!!!
GOSPODINE VII-1 NE POSTOJI VISE I VAMA SU DALI TAJ STEPEN POSLE PRESTANKA VAZENJA STAROG ZAKONA ,
IZJEDNACENJE VII-1 I MASTER STUDIJA SE ODNOSI NA SVRSENE STUDENTE KOJI SU DIPLOMIRALI PO STAROM ZAKONU (pre 2002) STO SE I NE ODNOSI NA VAS JER STE VI ZAVRSILI PO NOVOM ZAKONU (posle 2002) !!!
KADA VI ZNATE TO I TOLIKO STE UBEDJENI, ZASTO VAS TOLIKO INTERESUJE KAKVE SU VASE STUDIJE !!!
VI IMATE OSNOVNE STUDIJE KOJE SU U RANGU SA OSNOVNIM STRUKOVNIM ILI NEKADASNJOM VISOM SKOLOM, SVIDELO SE TO VAMA ILI NE !!!
LICNO SAM POZVAO VAS FAKULTET (TEHNICKI FAKULTET U ZRENJANINU) I INTERESOVAO SAM SE ZA VAS PROBLEM, JER SLUCAJNO MOJ KOLEGA, INACE REDOVAN PROFESOR NA TEHNICKOM FAKULTETU MIHAJLO PUPIN , TU RADI I DOBIO ODGOVOR .
CITIRAM ” STUDENTI KOJI SU ZAVRSILI TROGODISNJE STUDIJE, BILO DA SU DOSLI SA ZAVRSENOM VISOM SKOLOM ILI SU ZAVRSILI SVE TRI GODINE NA OVOM FAKULTETU IMAJU ZVANJE DIPLOMIRANI INZENJER PROIZVODNOG MENADZMENTA, A NA DIPLOMI IM PISE VII-1 , TO SU OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE U TROGODISNJEM TRAJANJU I DA SU TO STUDIJE PRETECA DANASNJIH TROGODISNJIH OSNOVNIH STUDIJA I NAPOMENUO DA SU TO STUDIJE PRVOG (I stepen-bachelor) STEPENA I U ISTOM “RANGU” KAO OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE(Applied bachelor).
KO HOCE DA UPISE MASTER STUDIJE NA TEHNICKOM FAKULTETU MIHAJLO PUPIN POSLE ZAVRSENIH STUDIJA U TROGODISNJEM TRAJANJU (DIPL.ING.PROIZ.MENADZ.) MOZE BEZ IKAKVIH PROBLEMA I DA MORA ICI JOS DVE GODINE ODNOSNO CETRI SEMESTRA “.
VI NE MORATE NAMA NA OVOM SAJTU DA DOKAZUJETE DA VI IMATE MASTER STUDIJE, DOKAZITE ONIMA KOJIMA TREBA DA DOKAZETE, VASEM POSLODAVCU, ALI TO NECETE MOCI JER NEMATE NI VII-1, A KAMOLI MASTER STUDIJE.
VI IMATE OSNOVNE TROGODISNJE STUDIJE PRVOG STEPENA I U ISTOM STE “RANGU” KAO I OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE ILI VISA SKOLA !!!
BAS ME INTERESUJE KOJA POKRAJINSKA INSTITUCIJA VAM JE DALA TU POTVRDU KOJOM SE POTVRDJUJE DA STE IZJEDNACENI SA MASTER STUDIJAMA I CIJE SE IME NALAZI NA TOJ POTVRDI KAO POTVRDA TOGA, KAZITE NAM IME I PREZIME TOG GOSPODINA KOJI JE POTPISAO TU POTVRDU.
VI MOZETE DA PRICATE ONIM LJUDIMA KOJI SU NE OBRAZOVANI I NE UPUCENI U ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU, ALI NE I MENI, GOSPODINU VARGICU ILI NEKOM KO IMA VECI STEPEN STRUCNE SPREME OD VAS, A IMA IH PODOSTA NA OVOM SAJTU , VERUJTE MI DOSTA MOJIH KOLEGA POSECUJE OVAJ SAJT I NJIH NE MOZETE OBMANJIVATI “RAZOCARANI COVECE” !
NEMOJTE VISE, MOLIM VAS, DA PRICATE “KOJESTA” JAKO JE NE OZBILJNO ZA JEDNOG, BUDUCEG, AKADEMCA.
S postovanjem,
PhD.
Zakon o univerzitetu iz 2002 god. trajao dok nije donešen novi Zakon o visokom obrazovanju 2005 god.. Tek kada je donet novi Zakon o visokom obrazovanju prestao je da važi stari!!!!
Što se tiče izjednačavanja sa master mene to i ne interesuje toliko, bitno je da mi svi koji smo završili studije u trogodišnjem trajanju po starom Zakonu o univerzitetu iz 2002.god imamo VII-1 stepen i zvanje Diplomirani. Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski,stručni ili naučni naziv,prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog Zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo. To vam je član 127 Zakona o visokom obrazovanju iz 2005.god.
Slučajni prolazniče ,slabo poznajete Zakon ili ga loše tumačite!!
S poštovanjem!
NEMATE VII-1 stepen strucne spreme, IMATE OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE U TOGODISNJEM TRAJANJU I TO I stepen po novom zakonu ILI TI KOJE SU U RANGU SA STRUKOVNIM STUDIJAM I stepena ILI STO JE NEKADA BILA VISA SKOLA !!!
NA KOJIM POSLOVIMA RADITE, sa VŠS ili sa VSS, ako radite na poslovima sa VSS TA DIPLOMA NE POKRIVA TAJ STEPEN STRUČNE SPRENE VEC POKRIVA SAMO I ISKLJUCIVO VŠS ?!!!
NA VASEM FAKULTETU GDE STE STEKLI TU DIPLOMU, ONI TU DIPLOMU TUMACE KAO OSNOVNE TROGODISNJE STUDIJE, POZOVITE IH DA VAM JOS KOJI PUT OBJASNE AKO NISTE RAZUMELI, A IZ TOGA PROIZILAZI DA IMATE “PRVI STEPEN” OSNOVNIH STUDIJA STO SE IZJEDNACAVA SA NEKADASNJOM VISOM SKOLOM !!!
POZOVITE VAS FAKULTET I ZAPISITE STA CE VAM RECI, RAZOCARANI ČOVEČE !!!
S postovanjem.
VIŠA STRUČNA SPREMA VIŠE NE POSTOJI!!!!!
I ako su trogodišnje akademske ili strukovne studije i to je Visoka stručna sprema, slučajni prolazniče!
Čitajte malo Zakon !!!!!!
ALI NE IMASTER, VI IMATE (I stepen-bachelor) I TO JE U ISTOM “RANGU” KAO OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE(Applied bachelor) ILI NEKADASNJA VISA SKOLA, odnosno to je nekadasnji VI stepen str.spreme.
LEPO OBJASNJAVAJU NA, (TEHNICKOM FAKULTETU U ZRENJANINU), VASEM FAKULTETU gde ste stekli titulu “dipl.inž.proiz.menadzmenta, da su to osnovne trogodisnje studije-bachelor, SAMO TREBA DA IH POZOVETE.
RESILI SMO I TU, NAPOKON, DILEMU.
VASE STUDIJE SU OSNOVNE AKADEMSKE U TROGODISNJOM TRAJANJU I TO JE I-prvi stepen visokog obrazovanja-bachelor, A NE I MASTER-MSc.
Sa srecom da koristite tu diplomu i ako budete mogli zavrsite MASTER STUDIJE.
Srecno !
ZAKON O UNIVERZITETU IZ 2002.god.
član 24.
Osnovne studije traju od četiri do šest školskih godina.
Specijalističke studije traju od jedne do dve školske godine, u skladu sa statutom fakulteta, odnosno univerziteta.
Magistarske studije traju dve školske godine.
Doktorske studije traju tri školske godine.
Trajanje specijalističkih studija iz medicine, stomatologije i farmacije uređuje se posebnim zakonom.
ZNACI VI NEMATE NI OSNOVNE STUDIJE PO ZAKONU O UNIVERZITETIMA IZ 2002 !!!
VAMA SE TO TRETIRA KAO OSNOVNE TROGODISNJE STUDIJE, ODNOSNO STO JE NEKAD BILA VISA SKOLA-sesti stepen strucne spreme, samo sto sada imate prvi stepen po novom zakonu.
http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2002-04/18/325642.html
Evo zakona za NEZNALCE, TO STO STE VI ZAVRSAVALI POREDI SE SA NEKADASNJOM VISOM SKOLOM JER SU NEKE VISE SKOLE TRAJALE TRI GODINE.
SVEVLAD-e, BILO BI LEPO DA NE BRUKATE TU DIPLOMU I TAJ FAKULTET GDE STE STEKLI TU DIPLOMU I NAUCITE SKRACENICE AKADEMSKIH TITULA KAKO SE PISU !!!
ZAMISLITE DA SE JA PREPUCAVAM SA JEDNIM MENADzEROM KOJI IMA TROGODISNJE STUDIJE, JA NEMAM NAMERU DA SE PREPUCAVAM SA BILO KIM VEC DA POMOGNEM U RESAVANJU NEKIH NEDOUMICA OKO ZAKONA O STUDIRANJU !!!
DA LI STE PROCITALI NASLOV OVOG BLOGA, OVDE LJUDI TRAZE POJASNJENJA I KONKRETNE ODGOVORE JER JE OVAJ ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU NEDORECEN; A NE DA SE PREPUCAVAJU, GOSPODINE MENADzERE ??? !!!
A STO SE TICE MOJE TITULE, TO JE ZA VAS LICNO NEBITNO !!!
S postovanjem,
PhD.
Usvojen Zakon o univerzitetu
Beograd, 18. april 2002. godine – Skupština Srbije je danas usvojila Zakon o univerzitetu, koji je predložila Vlada Srbije, a kojim se univerzitetima u Srbiji vraća autonomija, ukinuta prethodnim zakonom iz 1998. godine, i teži evropskim standardima u visokoškolskom obrazovanju.
Za Predlog Zakona glasala su 124 poslanika, protiv su bila 44, uzdržanih nije bilo, a nije glasalo deset poslanika. Skupština Srbije ima 250 poslanika.
Univerzitetu i njegovim članovima zajamčena je sloboda rada i stvaralaštva, autonomija u obavljanju svoje delatnosti, a prostor univerziteta i njegovih članova je nepovrediv, kaže se u članu 4. Takođe, na univerzitetu nije dozvoljeno političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje.
Ministar prosvete i sporta Gašo Knežević je, u ime predlagača – Vlade Srbije, u uvodnoj reči kazao da se ovim zakonom o univerzitetu definišu pravac kretanja nastavnog plana i programa, dužina trajanja studija, kao i da su njime redefinisani organi upravljanja na univerzitetu.
“Povećan je broj zaposlenih i studenata u organima upravljanja na univerzitetu po principu – upravljanje je vaše i vaša je autonomija. Predviđeno je osnivanje studentskog parlamenta i modernizacija rada fakulteta”, kazao je Knežević.
Osim biranja i razrešavanja studenata prorektora, prodekana i predstavnika studenata u organima upravljanja univerziteta, studentski parlamenti moći će da prisustvuju sednicama veća univerziteta i fakulteta i da podnose prigovore na organizaciju i način izvođenja nastave.
Četvrtinu Saveta univerziteta činiće predstavnici Studentskog parlamenta, umesto jedne desetine, koja je prethodno bila predviđena tekstom zakona. Dva člana Studentskog parlamenta ulaze i u Savet fakulteta, čime osnivač fakulteta u tom savetu sada ima četiri, umesto ranije predviđenih šest mesta.
Predlog zakona omogućava i menjanje organizacije nastave koja će, osim u semestrima, moći da se održava i u trimestrima, a nastava na univerzitetu biće organizovana na srpskom jeziku, ali i na manjinskim i stranim jezicima.
Osnovne studije mogu trajati od tri do šest, umesto od četiri do šest godina, ako tako odluče fakulteti, a uvodi se pet ispitnih rokova, od kojih su tri obavezna – junski, septembarski i januarski, uz još najviše dva u skladu sa odlukom fakulteta. Studenti završnu godinu studija mogu da upišu ukoliko polože “najmanje polovinu ispita iz prethodne godine”, u skladu sa statutom fakulteta.
Veće univerziteta će ubuduće davati saglasnost na nastavne planove za osnovne i postdiplomske – magistarske i doktorske studije na fakultetima, a jedno lice može biti birano za dekana i prodekana najviše dva puta.
Zakon predviđa i odredbu preispitivanja izbora nastavnika i saradnika po ranijem Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, koju je ministar Knežević obrazložio kao “blagu lustraciju”. Nastavnici ili saradnici kojima zvanja budu oduzeta, mogu da ostanu da rade na fakultetu, ali u zvanju koje su stekli pre stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.
Sednica Skupštine Srbije biće nastavljena u ponedeljak u 10 sati, kada će početi rasprava o dva, takođe, reformska predloga zakona – o izmenama i dopunama zakona o osnovnom obrazovanju i o izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanju.
Skupština Srbije je od početka prolećnog zasedanja osim Zakona o univerzitetu usvojila i niz zakona, među kojima su i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, zakone o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju, a prihvatila je i Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore.
BITAN DEO ZAKONA IZ 2002god. PA BIH VOLEO KOMANTAR
Osnovne studije mogu trajati od tri do šest, umesto od četiri do šest godina, ako tako odluče fakulteti, a uvodi se pet ispitnih rokova, od kojih su tri obavezna – junski, septembarski i januarski, uz još najviše dva u skladu sa odlukom fakulteta. Studenti završnu godinu studija mogu da upišu ukoliko polože “najmanje polovinu ispita iz prethodne godine”, u skladu sa statutom fakulteta.
OVO SU VESTI !
SKINI ZAKON SA ONOG SAJTA KOJI SAM DAO !
KLIKNES NA DVE RECI KOJE SU PODVUCENE “PREDLOG ZAKONA” !!!
član 24.
Osnovne studije traju od četiri do šest školskih godina.
Specijalističke studije traju od jedne do dve školske godine, u skladu sa statutom fakulteta, odnosno univerziteta.
Magistarske studije traju dve školske godine.
Doktorske studije traju tri školske godine.
Trajanje specijalističkih studija iz medicine, stomatologije i farmacije uređuje se posebnim zakonom.
http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2002-04/18/325642.html
Treba da kliknes na “PREDLOG ZAKONA” i pogledas ceo zakon, a ne da sam pises kako se tebi hoce, tamo je precizno napisano !!!
Nigde se ne pominju trogodisnje studije vec samo ČETVOROGODIŠNJE !!!
ČLAN 24.
https://www.draganvaragic.com/index.php/1417/kada-ce-se-konacno-definisati-strucne-spreme/
ZAKON O UNIVERZITETU
I. OSNOVNE ODREDBE
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se delatnost univerziteta i fakulteta, odnosno akademija umetnosti, op{ti principi njihove organizacije i upravljanja, kao i na~in finansiranja ove delatnosti.
Obrazovno-nau~na, odnosno obrazovno-umetni~ka delatnost ostvaruje se na fakultetu, odnosno univerzitetu, u skladu sa ovim zakonom i statutom fakulteta, odnosno univerziteta.
^lan 2.
Univerzitet je autonomna nau~na, odnosno umetni~ka i obrazovna ustanova.
Univerzitet je pravno lice.
^lan 3.
Univerzitet ~ine najmanje tri fakulteta.
Aktom o osnivanju univerziteta utvr|uju se fakulteti u sastavu univerziteta i njihovi me|usobni odnosi.
U sastavu univerziteta mogu biti i instituti, univerzitetska biblioteka, kao i druge organizacije ~ija je delatnost u skladu sa delatno{}u univerziteta.
Organizacija univerziteta i odnosi izme|u fakulteta i drugih organizacija u sastavu univerziteta (u daljem tekstu: ~lanovi univerziteta) ure|uju se statutom univerziteta.
^lan 4.
Univerzitetu i njegovim ~lanovima zajam~ena je sloboda nau~nog, odnosno umetni~kog i obrazovnog rada i stvarala{tva.
Na univerzitetu i njegovim ~lanovima nije dozvoljeno politi~ko, strana~ko i versko organizovanje i delovanje.
Univerzitet i njegovi ~lanovi autonomni su u obavljanju svoje delatnosti.
Prostor univerziteta i njegovih ~lanova je nepovrediv u skladu sa ovim zakonom.
^lan 5.
Univerzitet organizuje i obavlja delatnost u oblasti nau~nog, odnosno umetni~kog i obrazovnog rada i obavlja druge delatnosti, odnosno poslove koji su u funkciji njegovih delatnosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom univerziteta.
^lan 6.
Fakultet, odnosno akademija umetnosti (u daljem tekstu: fakultet) je obrazovno-nau~na, odnosno obrazovno-umetni~ka ustanova koja u okviru svoje mati~ne delatnosti, obavlja osnovne, specijalisti~ke, magistarske i doktorske studije, kao i oblike studija za inovacije znanja i stru~nog obrazovanja i usavr{avanja.
Fakultet mo`e obezbediti izvo|enje nastave iz pojedinih nastavnih predmeta na drugom fakultetu, za koje je taj drugi fakultet mati~an.
Bli`i uslovi za izvo|enje nastave iz stava 2. ovog ~lana utvr|uje se statutom univerziteta.
Fakultet, samostalno ili u saradnji sa drugom organizacijom obavlja osnovna, primenjena i razvojna istra`ivanja, odnosno umetni~ki rad i istra`ivanja koja su u funkciji razvoja obrazovne delatnosti.
Fakultet mo`e obavljati i druge delatnosti, odnosno poslove koji su u funkciji njegovih delatnosti, u skladu sa svojim statutom.
Delatnost i organizacija fakulteta ure|uju se statutom fakulteta.
Fakultet je pravno lice.
^lan 7.
Nepokretnosti i druga sredstva koja obezbedi Republika kao osniva~ za osnivanje i rad univerziteta i fakulteta u dr`avnoj su svojini.
Nepokretnosti iz stava 1. ovog ~lana ne mogu se otu|ivati bez saglasnosti osniva~a.
Nepokretnosti i druga sredstva iz stava 1. ovog ~lana mogu se koristiti samo za obavljanje delatnosti univerziteta i fakulteta utvr|enih ovim zakonom.
Nepokretnosti i druga sredstva zadu`bine, fondacije ili fonda koje koristi univerzitet, odnosno fakultet mogu se koristiti isklju~ivo u svrhe koje je odredio donator, u skladu sa zakonom.
Nepokretnosti i druga imovina koju univerzitet, odnosno fakultet stekne obavljanjem svoje delatnosti, kao i na osnovu zave{tanja i poklona svojina su univerziteta, odnosno fakulteta koji je tu imovinu stekao.
^lan 8.
Na univerzitetu i fakultetu nastava se izvodi na srpskom jeziku.
Na univerzitetu i fakultetu nastava se mo`e izvoditi i na jeziku nacionalne manjine, odnosno narodnosti i na nekom od svetskih jezika.
Univerzitet i fakultet mo`e izvoditi nastavu iz stava 2. ovog ~lana, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
^lan 9.
Upravni nadzor nad radom univerziteta i fakulteta obavlja Ministarstvo prosvete i sporta.
II. OSNIVANJE I UKIDANJE UNIVERZITETA I FAKULTETA
^lan 10.
Univerzitet i fakultet mo`e osnovati Republika, pravna i fizi~ka lica.
Strana pravna i fizi~ka lica mogu osnovati fakultet u skladu sa zakonom.
Univerzitet i fakultet mogu obavljati delatnost u inostranstvu, ako za to postoji dru{tveni interes, uz saglasnost osniva~a, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade.
^lan 11.
Fakultet, odnosno univerzitet ~iji je osniva~ Republika mo`e menjati naziv, sedi{te i vr{iti statusne promene, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade.
^lan 12.
Univerzitet, odnosno fakultet, mo`e po~eti sa radom i obavljati delatnost ako ispunjava kadrovske, prostorne i tehni~ke uslove.
Fakultet mo`e po~eti sa radom i obavljati delatnost ako ima potreban broj nastavnika sa punim radnim vremenom za dve tre}ine nastavnih predmeta utvr|enih nastavnim planom studija, a akademija umetnosti – za polovinu nastavnih predmeta utvr|enih nastavnim planom studija, i pismeno potvr|en pristanak nastavnika da sa punim radnim vremenom zasnuju radni odnos radi obavljanja nastave na kasnijim godinama studija.
Bli`e uslove iz stava 1. ovog ~lana propisuje Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja.
Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja utvr|uje ispunjenost uslova za po~etak rada i obavljanje delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta.
Osniva~, uz zahtev za utvr|ivanje ispunjenosti uslova za po~etak rada i obavljanje delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta, podnosi dokaze o ispunjenosti uslova.
Po zahtevu osniva~a Republi~ki savet za razvoj univerzitetaskog obrazovanja odlu~uje u roku od 60 dana od dana podno{enja zahteva.
Protiv re{enja kojim se odbija zahtev za osnivanje univerziteta, odnosno fakulteta mo`e se voditi upravni spor.
^lan 13.
Kada je osniva~ univerziteta, odnosno fakulteta Republika, akt o osnivanju donosi Vlada.
U postupku osnivanja univerziteta, odnosno fakulteta ~iji osniva~ nije Republika, osniva~ donosi elaborat o opravdanosti osnivanja.
Elaborat iz stava 2. ovog ~lana sadr`i razloge za osnivanje univerziteta, odnosno fakulteta, uslove koje obezbe|uje osniva~ za po~etak rada i obavljanje delatnosti i predlog nastavnog plana i programa studija.
Saglasnost na elaborat iz stava 2. ovog ~lana daje Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja.
Osniva~ iz stava 2. ovog ~lana donosi akt o osnivanju univerziteta, odnosno fakulteta, po pribavljenoj saglasnosti iz stava 4. ovog ~lana.
Pre dono{enja akta o osnivanju fakulteta ~iji je osniva~ Republika, pribavlja se mi{ljenje univerziteta u ~ijem se sastavu fakultet osniva.
^lan 14.
Univerzitet , odnosno fakultet ukida se pod uslovima i po postupku utvr|enim zakonom.
Studenti ukinutog univerziteta, odnosno fakulteta imaju pravo da zavr{e zapo~ete studije na univerzitetu, odnosno fakultetu koji odredi Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja.
O ukidanju univerziteta odnosno fakulteta ~iji je osniva~ Republika odlu~uje Vlada.
III. DELATNOST UNIVERZITETA I FAKULTETA
1. Obrazovna delatnost
1.1. Nastavni plan i program
^lan 15.
Obrazovna delatnost na fakultetu i univerzitetu ostvaruje se kroz studije, kao i kroz posebne oblike studija za inovacije znanja i stru~nog obrazovanja i usavr{avanja.
^lan 16.
Studije na fakultetu jesu osnovne, specijalisti~ke, magistarske i doktorske.
Studije na univerzitetu jesu specijalisti~ke, magistarske i doktorske iz interdisciplinarnih i multidisciplinarnih nau~nih oblasti, odnosno umetnosti.
Univerzitet, odnosno fakultet mo`e organizovati studije iz svog delokruga u saradnji sa stranim univerzitetom ili me|unarodnom organizacijom.
^lan 17.
Studije se ostvaruju na osnovu nastavnog plana i programa.
Nastavnim planom se utvr|uju trajanje studija, nastavni predmeti i njihov raspored po godinama studija, semestrima i trimestrima i broj ~asova predavanja i ve`bi.
Obim svih oblika nastave mo`e se iskazati brojem bodova umesto brojem ~asova.
Programom nastavnog predmeta utvr|uje se njegov sadr`aj, oblici nastave i na~in provere znanja studenata.
^lan 18.
Nastavni program osnovnih studija obuhvata: dru{tveno-humanisti~ke, teorijsko-metodolo{ke, op{te stru~ne i u`e stru~ne nastavne sadr`aje.
Nastavni program specijalisti~kih studija obuhvata: teorijsko-stru~ne i u`e stru~ne programske sadr`aje, kao i prakti~an stru~ni rad.
Nastavni program magistarskih studija obuhvata: teorijsko-metodolo{ke sadr`aje i nau~ni, odnosno umetni~ki rad.
Nastavni program doktorskih studija obuhvata: teorijsko-metodolo{ke sadr`aje i nau~ni rad.
^lan 19.
Nastavne planove osnovnih, magistarskih i doktorskih studija donosi fakultet ~iji je osniva~ Republika, uz saglasnost univerziteta.
Univerzitet ~iji je osniva~ Republika donosi nastavne planove i programe za oblike studija koje organizuje.
Univerzitet, odnosno fakultet koji posluje sredstvima u drugim oblicima svojine donosi nastavni plan, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra prosvete i sporta.
Ministar prosvete i sporta imenuje stru~nu komisiju koja daje ocenu uskla|enosti nastavnog plana iz stava 3. ovog ~lana sa dostignu}ima nauke.
Nastavne programe studija donosi univerzitet, odnosno fakultet.
Nastavni plan specijalisti~kih studija donosi fakultet.
Nastavne planove i programe specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija koje organizuju vi{e fakulteta donosi univerzitet, na predlog tih fakulteta.
Nastavni plan i program stalnog stru~nog obrazovanja i usavr{avanja donosi fakultet.
^lan 20.
Nastavnim planom osnovnih studija mo`e se utvrditi najmanje 24, a najvi{e 30 ~asova predavanja i ve`bi sedmi~no.
Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u fond ~asova iz stava 1. ovog ~lana ne ulazi obavezan prakti~an rad studenata, odnosno ve`be iz umetni~kih nastavnih predmeta.
^lan 21.
Programe studija za inovacije znanja i stru~nog obrazovanja i usavr{avanja donosi fakultet.
Licu koje savlada program studija za inovacije znanja i stru~nog obrazovanja i usavr{avanja fakultet izdaje odgovaraju}u javnu ispravu.
Fakultet u okviru svoje delatnosti organizuje polaganje stru~nog ispita, po prethono pribavljenoj saglasnosti ministra prosvete.
Ministar prosvete ne daje saglasnost fakultetu za obavljanje poslova iz stava 3. ovog ~lana, ako fakultet obavlja ove poslove kao javno ovla{}enje povereno zakonom.
Program stru~nih ispita utvr|uje fakultet i odgovaraju}e ministarstvo.
^lan 22.
Studije se ostvaruju u toku {kolske godine koja po~inje 1. oktobra teku}e godine, a zavr{ava se 30. septembra naredne godine.
Statutom univerziteta, odnosno fakulteta utvr|uje se vreme ostvarivanja programa osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija u toku {kolske godine.
^lan 23.
Univerzitet, odnosno fakultet donosi godi{nji program rada. Program rada se donosi do 30. septembra za narednu {kolsku godinu.
^lan 24.
Osnovne studije traju od ~etiri do {est {kolskih godina.
Specijalisti~ke studije traju od jedne do dve {kolske godine, u skladu sa statutom fakulteta, odnosno univerziteta.
Magistarske studije traju dve {kolske godine.
Doktorske studije traju tri {kolske godine.
Trajanje specijalisti~kih studija iz medicine, stomatologije i farmacije ure|uje se posebnim zakonom.
^lan 25.
Nastava se ostvaruje: predavanjima, ve`bama, seminarima, konsultacijama, nau~nim, odnosno umetni~kim radom, stru~nom praksom, mentorskim radom, kao i drugim oblicima obrazovno-nau~nog, odnosno obrazovno-umetni~kog rada utvr|enim statutom univerziteta, odnosno fakulteta.
Organizacija izvo|enja nastave utvr|uje se statutom fakulteta, odnosno statutom univerziteta.
1.2. Upis
^lan 26.
U prvu godinu osnovnih studija mo`e se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u ~etvorogodi{njem trajanju utvr|eno statutom fakulteta.
U prvu godinu osnovih studija na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti mo`e se upisati i lice koje nema zavr{eno srednje obrazovanje, pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta, odnosno akademije umetnosti.
^lan 27.
U prvu godinu specijalisti~kih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovanje.
U prvu godinu magistarskih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovanje utvr|eno statutom i koje je na osnovim studijama steklo prose~nu ocenu najmanje 8 (osam).
Lice koje ima prose~nu ocenu manju od 8 (osam) na osnovnim studijama pola`e klasifikacioni ispit, u skladu sa statutom fakulteta, odnosno univerziteta.
U prvu godinu doktorskih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovanje utvr|eno statutom i koje je na osnovnim studijama steklo prose~nu ocenu najmanje 9 (devet).
Uslovi za upis na studije bli`e se utvr|uju statutom fakulteta i univerziteta.
http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2002-04/18/325642.html
ZAKON IZ 2002.
To je samo predlog Zakona iz 2002 god. a na sajtu Republičkog parlamenta imaju svi zakoni koji su doneti tj. usvojeni pa čak i ovaj o univerzitetu iz 2002.god.
http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
Na ovoj adresi možete potražiti Zakon o univerzitetu 2002.god. koji je usvojen u parlamentu.
VI STE JAKO SMESAN ČOVEK I NE DOKAZAN !!!
TO JE USVOJENI ZAKON, RAZOČARANI ČOVEČE !!!
SAD VAM SE NE SVIĐA I ZAKON, PA VI STE STVARNO OTISLI U DRUGU KRAJNOST, TO NIJE DOBRO ZA VAS !!!
MORATE IĆI JOŠ DVE GODINE NA VAŠEM FAKULTETU ILI NEKOM SRODNOM DA BI STE DOBILI ZVNJE MASTER-dipl.inž.
TO JE PREPORUKA SA VASEG FAKULTETA (Tehnički Fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin) I ONI TUMAČE VASE STUDIJE KAO OSNOVNE TROGODISNJE, A IZ TOGA PROIZILAZI DA IMATE prvi stepen obrazovanja ili VI-stepen sto je nekadasnja VISA SKOLA, MENI JE STVARNO ŽAO STO STE TOLIKO BILI UBEĐENI DA IMATE “VII-1”, ALI NEMATE; SVIDELO SE TO VAMA ILI NE, RAZOČARANI ČOVEČE !!!
ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU IZ 2005. !!!
http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
Vrste i nivoi studija
Član 25.
Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja.
Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.
Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Studije prvog stepena su:
1) osnovne akademske studije;
2) osnovne strukovne studije .
Studije drugog stepena su:
1) diplomske akademske studije – master;
2) specijalističke strukovne studije;
3) specijalističke akademske studije.
Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.
Studijski program za sticanje zajedničke diplome
Član 26.
Studijski program za sticanje zajedničke diplome jeste studijski program koji organizuju i izvode više visokoškolskih ustanova koje imaju dozvolu za rad za odgovarajući studijski program.
Studijski program iz stava 1. ovog člana može da se izvodi kada ga usvoje nadležni organi visokoškolskih ustanova koje ga organizuju.
Obrazovno – naučna i obrazovno-umetnička polja
Član 27.
Studijski programi se ostvaruju u okviru jednog ili više sledećih obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno – umetničkih polja:
1) Prirodno-matematičke nauke;
2) Društveno-humanističke nauke;
3) Medicinske nauke;
4) Tehničko-tehnološke nauke;
5) Umetnost.
Odgovarajuće naučne, umetničke i stručne oblasti u okviru polja iz stava 1. ovog člana utvrđuje Nacionalni savet, na predlog Konferencije univerziteta i Konferencije akademija strukovnih studija.
Sadržaj studijskog programa
Član 28.
Studijskim programom utvrđuju se:
1) naziv i ciljevi studijskog programa;
2) vrsta studija i ishod procesa učenja;
3) stručni, akademski, odnosno naučni naziv;
4) uslovi za upis na studijski program;
5) lista obaveznih i izbornih studijskih područja, odnosno predmeta, sa okvirnim sadržajem;
6) način izvođenja studija i potrebno vreme za izvođenje pojedinih oblika studija;
7) bodovna vrednost svakog predmeta iskazana u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova (u daljem tekstu: ESPB bodovi);
8) bodovna vrednost završnog rada na osnovnim, specijalističkim i diplomskim akademskim studijama, odnosno doktorske disertacije, iskazana u ESPB bodovima;
9) preduslovi za upis pojedinih predmeta ili grupe predmeta;
10) način izbora predmeta iz drugih studijskih programa;
11) uslovi za prelazak sa drugih studijskih programa u okviru istih ili srodnih oblasti studija;
12) druga pitanja od značaja za izvođenje studijskog programa.
Obim studija
Član 29.
Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim studija izražava se zbirom ESPB bodova.
Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.
Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova, dobrovoljnog rada u lokalnoj zajednici i drugih vidova angažovanja.
Dobrovoljni rad je rad studenta bez naknade, koji organizuje visokoškolska ustanova na projektima od značaja za lokalnu zajednicu koji se vrednuje u sistemu visokog obrazovanja.
Uslove, način organizovanja i vrednovanje dobrovoljnog rada uređuje visokoškolska ustanova svojim opštim aktom.
Ukupan broj časova aktivne nastave ne može biti manji od 600 časova u toku školske godine.
Osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 ESPB bodova.
Osnovne strukovne studije imaju 180 ESPB bodova.
Specijalističke strukovne studije imaju najmanje 60 ESPB bodova.
Specijalističke akademske studije imaju najmanje 60 ESPB bodova kada su prethodno završene diplomske akademske studije.
Diplomske akademske studije imaju:
1) najmanje 60 ESPB bodova, kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 240 ESPB bodova;
2) najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 180 ESPB bodova.
Doktorske studije imaju:
1) najmanje 180 ESPB bodova, uz prethodno ostvareni obim studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim akademskim i diplomskim akademskim studijama.
Određeni akademski studijski programi mogu se organizovati integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija.
Akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu se organizovati integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija, sa ukupnim obimom od najviše 360 ESPB bodova.
Javne isprave
Član 126.
Licu koje je steklo ili stekne pravo na javnu ispravu prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, visokoškolska ustanova izdaje javnu ispravu na obrascu propisanom do stupanja na snagu ovog zakona.
Na javne isprave iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe čl. 101 – 103. ovog zakona.
Usklađivanje stečenih akademskih, stručnih, odnosno naučnih naziva
Član 127.
Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv (u daljem tekstu: naziv) prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Kada visokoškolska ustanova u postupku iz stava 2. ovog člana utvrdi odgovarajući naziv, izdaje novu diplomu u skladu sa ovim zakonom.
Diploma iz stava 3. ovog člana može se izdati samo ako se ranije izdata diploma oglasi nevažećom.
Ako je visokoškolska ustanova na kojoj je lice iz stava 2. ovog člana steklo naziv prestala da postoji, a nema pravnog sledbenika, Ministarstvo će odrediti visokoškolsku ustanovu koja će odlučivati o zahtevu.
VAMA CE VASA DIPLOMA BITI ZAMENJENA DIPLOMOM OSNOVNIH STUDIJA prvog stepena bachelor, A NE DIPLOMOM MASTER-MSc.
Ja stvarno ne razumem zasto se toliko trudite da dokazete nesto sto ne postoji, ako mislite da ste u PRAVU pozovite vas fakultet
(Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenaninu)
da vam zamene diplomu, ŠTO ĆE SVI MORATI DA URADE U BLISKOJ BUDUĆNOSTI, pa naravno da će Vam zameniti diplomu za diplomu osnovnih stidija-bachelor.
Pozovite vaš fakultet da vam objasne jos koji put, kada budete menjali diplomu koju ce vam diplomu izdati kao zamenu za vasu postojeću !
Član 127.
Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv (u daljem tekstu: naziv) prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
NEMA ZAMENA DIPLOMA!!!!!!!
MENI NE TREBA NI MASTER NI BACHELOR DIPLOMA ,MENI JE DOVOLJNA OVA -DIPLOMIRANI INŽENJER PROIZVODNOG MENADŽMENTA VII-1 stepen. TO JE STEČENO I KORISTIM JE U SKLADU SA PROPISIMA PO KOJIMA SAM JE STEKAO!!!!!
Ja stvarno ne znam šta ste Vi po struci ali očigledno ne umete da čitate Zakon i neću sa Vama više da polemišem.
Nemojte da vadite iz konteksta zakon odnosno pojedine delove člana ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU, pročitajte ceo član, a ne samo sta se vama sviđa !
Evo celog člana o visokom obrazovanju, neka vam neko protumači ceo član, GOSPODiNE.
Član 127.
Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv (u daljem tekstu: naziv) prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Kada visokoškolska ustanova u postupku iz stava 2. ovog člana utvrdi odgovarajući naziv, izdaje novu diplomu u skladu sa ovim zakonom.
Diploma iz stava 3. ovog člana može se izdati samo ako se ranije izdata diploma oglasi nevažećom.
Ako je visokoškolska ustanova na kojoj je lice iz stava 2. ovog člana steklo naziv prestala da postoji, a nema pravnog sledbenika, Ministarstvo će odrediti visokoškolsku ustanovu koja će odlučivati o zahtevu.
To da li će te morati da menjate staru za novu diplomu ili da vam matični fakultet u ovom slučaju Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, izda potvrdu kojom će se dokazati EKVIVALENTNOST vase diplome kojom ce se dokazati da ste izjednačeni sa studijama prvog stepena bachelor, moraće te to uraditi i to svi koji imaju diplome sa starim zvanjima, veoma brzo će biti to traženo u javnim i drzavnim institucijama.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti !
Može, ako hoće a ne mora!!!!
Tačno,
a to će biti neophodno odnosno moraćete imati DODATAK DIPLOMI gde će i na osnovu čega se utvrditi vasa stručna sprema,a ne po tome sta pise na diplomi. Fakulteti će morati izdati svojim bivšim i budućim svršenim studentima DODATAK DIPLOMI jer će to biti osnovni dokument za određivanje stručne spreme za svakog poslodavca, državne institucije i javna preduzeća insistirati će na tome.
Jasno se sa tabele vidi koju je NACIONALNI SAVET ZA VISOKO OBRAZOVANJE postavio, koliko su studije trajale i kom stepenu stručne spreme to odgovara.
To moete i ovde pogledati.
https://www.draganvaragic.com/index.php/1417/kada-ce-se-konacno-definisati-strucne-spreme/
S poštovanjem.
“VI BI STE DA SE KITITE TUĐIM PERIJEM”
Ako bi vašu diplomu izjednačili sa MASTER DIPLOMOM to bi bilo “VAN SVAKE PAMETI” jer ne postoji pravna potpora za to.
To sto su vam na diplomi stavili da vam pise VII-1, to je van svakih pravila i zakona, to se ne stavlja ni na jednoj diplomi i time je fakultet prekršio zakon i pravila o izdavanju javnih isprava.
Ja samo želim da vam razjasnim nedoumice oko titule koju ste stekli i tog natpisa na toj diplomi, da to sto je TEHNIČKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN U ZRENJANINU URADIO velika GRESKA, koju će oni nadam se ispraviti veoma brzo.
Čekam odgovor od POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA OBRAZOVANJE, za tumačenje vase diplome, čim dobijem odgovor na svoj mail, objaviću ga na ovom blogu, a rečeno mi je da su to osnovne studije prvog stepena, čekam odgovor od kompetentnih ljudi iz SEKRETERIJATA.
S postovanjem.
Diplomirani inženjer proizvodnog menadzmenta VII-1 ,a stečena na TEHNIČKOM FAKULTETU MIHAJLO PUPIN U ZRENJANINU je definitivno sporna u tom smislu da ne odgovara broju godina redovnog studiranja i stepena stručne spreme.
Što kaže prof. Vargić biće jos tu problema !
Nema tu ništa sporno slučajni prolazniče.
Ako poznajete nekog dobrog pravnika sa VII-1 stepenom stručne spreme neka Vam objasni Zakon o univerzitetu iz 2002.god po kome smo mi studirali i biće Vam sve jasno pošto Vi očigledno ne poznajete pravo.
Član 127.
Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv (u daljem tekstu: naziv) prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Zakon o visokom obrazovanju iz 1998.god.
http://www.bg.ac.rs/csrp/univerzitet/glasnik_zakoni/Zbornik/Pdf/Knjiga2/2_589.pdf
Postovani,
očigledno je da Vi neznate sta ste zavrsili, po mojim saznanjima i koliko vidim iz ove žustre polemike između “slučajnog prolaznika i brusae”da su vaše trogodišnje studije koje ste završili na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu osnovne trogodišnje studije bez obzira sta vam piše na diplomi i dobili ste zvanje dipl.ing.proiz.menadzm.
Prema tome nemoj te se naći uvređenim jer su to zaista trogodišnje studije.
Ja sam završila isti fakultet ali ne menadzment već Profesor tehnike i informatike i imam par kolega koji su završili taj vas smer bas po tom zakonu o univerzitetu iz 2002.god.
Oni su mi rekli da su se raspitali u studenskoj službi i kod pravnika “Panić Stanislav” i da su dobili odgovor da su to osnovne studije i da treba da idu jos dve godine na istom fakultetu da bi stekli zvanje dipl.ing.proiz.menadz.-master.
Oni su takođe razočarani, a da budemo realni, stvarno nije uredu da neko bude u istom rangu ko je završio tri godine sa onim svrsenim studentima koji su isli četri ili pet godina.
Budite realni.
Niko ne spori da su to trogodišnje studije .Ja samo tvrdim da mi koji smo to završili imamo naziv diplomirani i VII-1 stepen stručne spreme, ništa više. Imali smo isti broj ispita kao i oni čiji su fakulteti trajali četiri godine a možda i više ,kao i vi na tom vašem smeru koji je trajao četiri godine.Šta da kažemo za smer Upravljanje tehničkim sistemima koji je trajao pet godina a sada po novom traje tri?! Koliko njima sada treba do master diplome?! Ako je skupština rekla VII-1=master što mi ne bi bili izjednačeni ? Možda je to nepravedno ali je tako .
Vi mozete samo da pričte u prazno, Vi nemate VII-1 stepen stručne spreme.
To i potvrđuju na vašem Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu.
Zašto ste toliko TVRDOGLAVI, evo vama i svima ostalima koji su zainteresovani za vašu titulu i vaš problem broj tel.023/550-530,
023/550-531 i 023/550-532 na kome mogu da dobiju odgovor kakve su vase studije (zavrsili ste menadzment koji traje tri godine ili sest semestara i stekli zvanje dipl.inž.proizvodnog menadzmenta).
Vase studije su osnovne trogodisnje koje su u rangu sa osnovnim strukovnim ili nekadasnja visa skola- VI stepen !
Vi mozete da obmanjujete vase kolege ili ne informisane gradjane da imate VSS, VI NEMATE visoku stručnu spremu po starom zakonu već I stepen visokog obrazovanja po novom zakonu, s obzirom da ste zavrsili trogodisnje studije na fakultetu u Zrenjaninu iz toga se moze videti koji stepen strucne spreme imate. Pogledajte na: https://www.draganvaragic.com/index.php/1417/kada-ce-se-konacno-definisati-strucne-spreme/ koji stepen stručne spreme imate, sasvim je jasno definisano.
“Profesor” koji je zavrsio vas fakultet tvrdi isto, da nemate VII stepen, i nemojte vise iznositi “NEISTINU”.
Očigledno je da ste u DEPRESIJI zbog toga sto nemate sedmi stepen strucne spreme.
Bolje se orjentisite da zavrsite barem SPECIJALISTIČKE ILI AKO NE BUDETE MOGLI MASTER STUDIJE TO SU STUDIJE DRUGOG STEPENA, TEK TADA CE VAM BITI LAKSE, VERUJEM !!!
S postovanjem.
Pa Vi zaista neznate sta pricate, Vi ste isflustrirani !!!
Pa sa vama je stvarno BESMISLENO I DISKUTOVATI, ko zna kako ste zavrsili te studije i ako ste ih zavrsili, VI NEMATE POJMA STA PRICATE !
Vi neznate sta znače osnovne studije koje traju tri ili cetiri godine, a kamoli sta su Master studije koje traju jos jednu ili dve godine zavisno od osnovnih studija !!!
Pa vi ste sigurno predhodno zavrsili visu skolu pa tek onda trecu godinu na TEHNICKOM FAKULTETU MIHAJLO PUPIN U ZRENJANINU. Dok ste radili sa visom skolom sigurno ste bili ISFLUSTRIRANI kolegama koji imaju zavrsene FAKULTETE.
Pa sada mislite da ste na istom AKADEMSKOM-INTELEKTUALNOM NIVOU kada ste zavrsili menadzment sa kolegama koji imaju zavrsen fakultet po starom zakonu !!!
PA VI STE JAKO SMESNI !!!
Na vase razocarenje, vase studije se porede sa nekadasnjom VISOM SKOLOM VI-stepen strune spreme jer ste isli tri godine na menadzment bez obzira sto vam pise na diplomi dipl.inž.proizv.menadzmenta.
RAZOČARANI ČOVEČE !!!
GDE VAMA PISE DA IMATE VII-1 STEPEN STRUČNE SPREME ???