Od juče posle podne mediji i društvene mreže “bruje” o smrti Aleksandra Tijanića. Samo pojedini mediji su se odlučili da objave i sopstvene stavove o Tijaniću, a mišljenja sam da u ovom slučaju bi to trebalo da bude obaveza – jer se svi slažu u tome da je A.T. bio jedan od najboljih novinara na ovim prostorima. Šta mislim o Tijaniću:
- RTS je sedam godina za redom bio najgledanija televizija, bez obzira na “ljutu” konkurenciju komercijalnih televizija.
- Više medija je navelo – “zbog njega su studenti upisivali žurnalistiku”!
Čovek koji nije završio fakultet je razlog zašto studenti upisuju novinarstvo, jednu od nekoliko najnepopularnijih profesija na svetu!
Nisu uspeli da ga smene, a svojim odlaskom svakako je ponovo uticao na buduću medijsku sliku u Srbiji (videćemo kako će u narednom periodu izgledati RTS)…
Novinarstvo u Srbiji (slično kao i mediji) očajnički traži promene, počevši od edukacije
Veći broj prethodnih godina veoma često sam gost različitih studentskih organizacija na različitim fakultetima, gde pričam na teme koje su obuhvaćene ovim blogom (profesori sa fakulteta me retko zovu).
Pre nekoliko dana dobio sam ponudu da učesvujem na Tribini o budućnosti novinarstva u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/1 u Novom Sadu (tribina će se desiti 07. novembra u 19:00). Tribina se organizuje povodom godišnjice izlaženja studentskog online magazina Žurnalist, koji u potpunosti kreiraju studenti novinarstva.
Ovo je prvi put da me neka studentska organizacija iz oblasti novinarstva zove da nešto pričam iz njihove oblasti, za razliku od godina koliko me neki studenti sa drugih fakulteta zovu, iako su u svim tim oblastima moji tekstovi dosta vidljivi (npr. tekst iz 2007 na temu aktuelnog novinarstva).
Da obrazložim izrečeno, iako na prvi pogled možda izgleda prepotentno (nekima):
- Više godina imam uvid u to šta i kako studenti novinarstva uče iz svojih oblasti na različitim državnim i privatnim fakultetima u Srbiji, i mogu da zaključim da se o aktuelnim trendovima novinarstva i medija na fakultetima – ne uči skoro ništa. Programi na ovim fakultetima skoro pa da ignorišu online komponentu novinarstva!
- Većina studenata ovih fakulteta nije naročito motivisana da uči nešto izvan svog nastavnog programa…
- Generalni stav novinarske struke (naročito one bliske teoriji novinarstva) u većini evropskih zemalja nije naročito pozitivno nastrojen internetu jer ga i dalje većinski percipiraju kao nužno zlo koje će možda proći…
Meni ovaj poziv deluje veoma ohrabrujuće, i u kontekstu je razgovora koje sam u poslednjih mesec dana vodio sa većim brojem studenata početnih godina studija na različitim fakultetima. Ono što prvi put mogu da zaključim u vezi sa novim generacijama studenata jeste da se u poslednjih godinu dana broj studenata koji počinje da shvata vreme u kojem živimo (pa i studenti novinarstva) počinje dramatično da se povećava. Naravno, to su mali procenti – ali kada se procenat sa 0.5 poveća na 2-3% – to je ozbiljan porast, i ja sam veoma prijatno iznenađen.
Moj stav o novinarskoj profesiji nisam menjao od 1998. g. a on je:
- Mi živimo u vremenu revolucije novinarstva (npr. koliko je sada lakše doći do ideje i izvora za tekst kada postoji internet)
- Novinarstvo je profesija budućnosti (i sadašnjosti u nekim medijima). O ovome ćemo ponovo raspravljati za nekoliko godina u Srbiji kada se to bude videlo.
- Problem medija i problem novinarstva nisu isti problemi. Problem medija i dalje generišu vlasnici i urednici medija koji ne shvataju vreme u kojem živimo sa aspekta poslovne upotrebe interneta (zbog svoje “veličine”).
Drago mi je da i u Srbiji počinje da stasava nešto veći broj osoba iz oblasti novinarstva koji bi mogli da krenu stopama najbolje prakse novinarsta koje predstavljaju novinari kao što je Tijanić.
Pročitajte tekst “Zašto je izveštavanje o kosovskoj situaciji sramota za domaće novinarstvo i medije?“
Napomena: Slika je preuzeta odavde.
Promene u novinarstvu Srbije - Milom ili silom,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
U najmanju ruku sam sablažnjem svim onim što sam pročitao. Ako ovaj tekst predstavlja Vaš stav – a koji “mnogi drugi” nisu izneli, bolje da niste ni Vi. Da krenemo redom:
1. RTS je najgledanija televizija? Da li ste se zapitali da li je vijanje rejtinga parametar kojem treba da stremi javni servis, i što je bitnije koliko trpi kvalitet programa zbog toga? Ja mislim da itekako trpi, i verujem da nisam jedini. Ova institucija treba da bude “oaza” pristojnosti i kvalitetnog programa u ovom tabloidnom vremenu, što već dugo nije.
2. Nije završio fakultet je razlog zašto studenti upisuju novinarstvo?
Kakva je ovo uopšte izjava i iz kog razloga je Vi ističete? Mislite da to njemu bože moj nije bilo potrebno i kako njegova karijera time dobija na značaju? Na stranu što je protivzakonito sedeo na mestu generalnog direktora sa tim stepenom obrazovanja.
3. Kažete: “Nisu uspeli da ga smene…” Na koga tačno mislite? Pozicija direktora RTS-a u Srbiji je političko i državno pitanje. Oduvek bilo. Da su “Oni” hteli da ga smene, verujte bio bi smenjen odavno. Ne budite u zabludi.
4. “Profesori sa fakulteta me retko zovu”. Da li ste se zapitali zašto? Šta Vi to imate da ponudite? Vodite Blog, i predajete ubrzane kurseve iz online strategije. To je referenca ili mislite da i Vi možete bez ozbiljnog akademskog zvanja i naučnog angažovanja odmah u rang sa univerzitetskim profesorima.
5. Kažete “Novinarska struka percipira internet kao nužno zlo…”, i “Vlasnici i urednici medija ne shvataju poslovni aspekt upotrebe interneta”. Gde Vi sebe vidite tu? Pričate li na tim predavanjima o gigantu moderne žurnalistike i projektu “Telegraf”? Rast poseta, prikaza, interakcije na socijalnim mrežama, izdat medijski prostor. I to sve za samo godinu dana. Jel to taj poslovni aspekt kojem treba da teže? Neka hvala, verujem da će radije da stave ključ u bravu nego da se tako srozavaju.
Ako niste, preporučujem poslednji Dežulovićev tekst na Jutarnji.hr.
Ko razume – shvatiće
Ne beže novinari od Interneta jer se plaše promena i novih medija. Novinari i redakcije su fabrike informacija i trebalo bi da im je potpuno svejedno na kom ih mediju plasiraju: na kamenoj ploči, papiru ili internet sajtu. Ali s obzirom da i rad redakcije košta, moraju ga nekako naplatiti. Džabe ne može! Ono zbog čega Internet sahranjuje novinarstvo u Srbiji je totalna neregulisanost po pitanju autorskih prava i neovlašćenog prenošenja tekstova. Em ne smeš da zaključaš avoj tekst i naplaćuješ ga čitaocu (jer si osuđen na propast), em ne postoji adekvatan način da ga zaštitiš od prenošenja i preuzimanja.
Daću primer redakcije dnevnog lista Danas koji dnevno produkuje 2-3 kvalitetne i ekskluzivne informacije, a koje većina građana Srbije ne pročita ni u njihovom štampanom izdanju, niti na njihovom sajtu, već na portalima poput B92, pomenutog Telegrafa, agregatorima vesti i slično. I koja je ekonomska korist te redakcije od činjenice da je vest njihovog novinara pročitana na nekom drugom sajtu? Nikakva! Niti im je iko platio što je preuzeo njihovu vest, niti ih često udostoji makar potpisom, odnosno originalnim izvorom. Pre neki dan sam pratio šta emituje jedan od najposećenijih informativnih portala u Srbiji: od 126 vesti kojiko su emitovali od 8-17 h – NIJEDNA nije bila njihova originalna! Većina su bila prenošenja pisanja drugih domaćih i inostranih medija, u najboljem slučaju agencijske vesti koje makar (nadam se) plaćaju.
Svi ovi mehanizmi kradje (da ne filozofiramo previše -prenošenje tudjih tekstova u cilju sticanja profita, a bez saglasnosti autora je upravo to) najbolje se vide na primerima kada jedna redakcija na svom sajtu emituje pogrešnu informaciju, Juče, na primer, informacija Blica (valjda je originalno njihova, jer ponekada je teško utvrditi ko je od koga “preuzeo”) da je uhapšen Bojan Krišto. Za svega pola sata gotovo sva internet izdanja dnevnih novina objavila su ovu netačnu informaciju, a polovina je tu vest predstavila kao svoju. A onda kada je krenulo objavljivanje demantija… Svi “agregatori” su jasno naglasili da je Blic napravio grešku, a ne oni!!!
Dakle, da li će Internet ubiti novinarstvo u Srbiji? Hoće, ako država ali i sami izdavači ne krenu u odlučnu akciju po pitanju poštovanja autorskih prava i/ili naplate tantijema za korišćenje nečijih autorskih dela.
Do tada će u srpskim internet medijima preovlađujući biti poslovni model male kompaktne “prepisivačke” redakcije, koja je će biti više fokusirana na pozicioniranje samog sajta nego na kreiranje sopstvenog sadržaja.
Oni drugi, koji i dalje veruju da je fokusirati se na novinarsko istraživanje, ekskluzivnost i objektivnost recept za uspeh – vrlo brzo će imati sudar sa realnošću.
Interesantno je da na mnogim blogovima, pa i na ovom preko 99.99% onih koji imaju da kažu nešto protiv stava autora teksta ne predstavljaju se svojim imenom i prezimenom. Ne znam zašto je problem imati polemiku, to je u osnovi zdrava stvar ako se polemiše argumentima.
Ne bih puno da tupim o Tijaniću, jer su mnogi pisali puno negativnog, i nešto manje pozitivnog, ali ono što se može pročitati na više mesta od strane relevantnih sagovornika jeste da ga smatraju jednim od najboljih novinara na području SFRJ. Ako se neko smatra jednim od najboljih novinara, a nije završio fakultet (a sa druge strane više sagovornika pominje da je bio pismeniji od mnoštva novinara sa fakultetom), to ne znači da poručujem da fakultet ne treba da se završava. Mislim ovim da se radi o velikom taslentu koji je svojim znanjem uspeo da inspiriše osobe da upisuju novinarstvo – što smatram da je veliki uspeh. Zapitajte se da li vi vašim postignućima inspirišete druge da upišu neke studije?
Što se tiče razloga zašto sam se upustio u priču o problemima novinarstva u Srbiji, možete o tome čitati najviše u kategoriji Mediji na ovom blogu https://www.draganvaragic.com/blog/kategorija/mediji/.
Advertajzing traži kvantitet, i dokle god živimo u vremenu kvantitativnih metoda oglašavanja – rejting medija će biti glavna stvar. Potpuno je druga priča o tome kako se sve rejting postiže, a to je posao urednika i uređivačke politike. U tom kontekstu toplo preporučujem seriju The Newsroom koja se bavi time kako imati i rejting i veoma kvalitetnu uređivačku politiku.
O tome da li bi trebalo neko da me zove na neka predavanja na nekim fakultetima ili ne, o tome ne bih da pišem, o tome je bolje da drugi govore…
Još jednom, pa ko ne razume trebalo bi da nauči – problemi medija i problemi novinarstva nisu isti problemi.
Kao što sam rekao, nemam direktne veze sa Telegrafom, ali sam pisao tekst na temu zašto je ovaj online medij važan u domaćem medijskom svetu https://www.draganvaragic.com/blog/zasto-bi-mediji-u-srbiji-i-regionu-trebali-da-prate-razvoj-portala-vesti-telegraf-rs/. Naravno, ovaj tekst nije dobro prošao jer većina onih koja i trebalo da shvati da razlozi brzog povećanja posećenosti ovog medija ne zavise samo od dela uređivačke politike koja je blasfemična puritancima “pravog” novinarstva, već o načinu razmišljanja o upotrebi interneta sa aspekta distribucije vesti/sadržaja – a ne samo za kreiranje vesti, pored onog kopiranja o kojem se dosta priča.
Priča o kopiranju vesti je svetski problem, a ne samo lokalni, i tu postoje određeni tipovi rešenja za koje će biti potrebne godine da se implementiraju kako treba (pisaću jednom na ovu temu).
Lepo je videti da i u Srbiji konkurencija stvara čuda, pa sada sve veći broj medija testira različite metode poboljšanja efekata online medija, što će u narednom vremenu doneti i rezultate…
Ako postoji polemika zasnovana na argumentima, zašto potencirate identitet sagovornika? Mislim da ste dobili kontraargumentaciju na Vaš tekst.
Slažem se sa Jovanom i Markom i njihovim komentarima. Verovatno je u pitanju generacijska razlika, ali moj stav je potpuno drugačiji od Vašeg.
RTS je najgledaniji iz više razloga – ima najbolju pokrivenost signalom, i po navici je ljudima na prvom kanalu (a znamo da se navike sporo menjaju). Meni je RTS1 već na 6-7 mestu kanala na televiziji, Sporim ali sigurnim gubljenjem monopola tonuće sve dublje i gubiti gledanost. Biznis model RTSa je veoma nepravedan – naplaćuju i na mostu i na ćupriji (i od gledalaca i od oglašivača). Vreme je pokazalo da je ovakav model neodrživ. Dugo vremena ih je održavalo što su imali ekskluzivno pravo na sportske događaje…i to se polako gubi. Verujem da je i pored toga što je RTS najgledanija televizija njihov rejting već duže vreme u padu. Repriziranjem do besvesti samo drže narod u mestu, otežavaju slobodu razmišljanja i podstiču na uljuljkivanje naroda. To je verovatno činjenica koja najviše nervira u celom funkcionisajnu RTS-a.
Iskreno, tek nakon njegove smrti kroz emisije upoznao sam i pozitivne strane ovog čoveka, tj. njegove priloge i emisije iz prošlosti koje su bile odlične. Moj utisak je da bi bilo bolje da je nastavio da se bavi ono u čemu je dobar – novinarstvom, umesto što se prihvatio menadžment uloge u RTSu – podatak o plaćanju pretplate pokazuje koliko dobro ga (ni)je dobro obavljao…
Takođe, tvrdnja da su studenti upisivali žurnalistiku zbog novinara koji nije završio žurnalistiku je apsurdna. Valjda su zaključivali da postoji šansa da postanu novinari i bez fakulteta 🙂
Poštovani profesore, molim Vas da prestanete da se distancirate od Telegrafa, jer Vam činjenice ne idu u prilog. Činjenice su da ste Vi (prvi) potpredsednik Internet group d.o.o. – kompanije koja je vlasnik Telegraf.rs portala. Dakle imate veoma direktnu vezu sa ovim portalom. Verujem da nemate veliki uticaj na uređivačku politiku istog, ali to Vam ne skida mrlju sa karijere. Samim tim što ste naveli iznad da ste odgovorni za aspekt distribucije vesti/sadržaja govori da ste vi među onima koji predlažu senzacionalizam u naslovima i načinu pisanja.
Želim Vam da u svojoj karijeri imate mnogo veće uspehe od titule (prvog) potpredsednika sajta Telegraf.rs. Nadam se da razumete da hejt koji je upućen prema Vama dolazi od strane studenata razočaranih u Vaše opredeljenje.