Update 22.06. – Analiza izbornih rezultata, Pokret Socijalista Aleksandra Vulina dobio najviše glasova i istisnuo kandidate SNS iz parlamenta. Koliko je vas čulo za ovaj pokret?
Priča o sramotnom izveštavanju glavnih medija o svim vrstama dešavanja na Kosovu počinje za vreme SFRJ (gde je bilo važno samo dati pare nerazvijenoj Republici, kao kada većina osoba daje prosjaku pare da ga ne bi gledala), što se nastavilo pod Miloševićem, ali se tada uspostavilo i osnovno pravilo izveštavanja koje i danas traje:
– Objavi se vest o nečemu što u 99.99% nema veze sa realnim životom na Kosovu (ako niste pročitali tekst o realnim kosovskim iskustvima Jasne Kamatović – obavezno pročitajte), već o nekom događaju koji ima neku političku važnost za neku od vladajućih struktura u Srbiji (od Miloševića do danas).
– Mišljenja o tom događaju daju zvanični činovnici neke srpske institucije koji imaju iste stavove kao i aktuelna vladajuća garnitura u Srbiji.
– Nema mišljenja bilo koje druge strane koja ima drugačije mišljenje, izuzev u kontekstu koji odgovara stavovima aktuelne vladajuće garniture.
Kada će se javno pričati o tome kako je izveštavanje o Kosovu #bruka za srpsko novinarsto i medije? cc @zozast @SuzanaTrninic
— Dragan Varagic (@varagic) November 3, 2013
– Potrebno je bilo da prođe decenija da se počne pričati o dodatnim platama, tzv. kosovskim dodacima, o kriminalu na Kosovu koje je bilo i osnovni povod za pogoršanje pregovaračke pozicije, itd. O kriminalu se
najviše i počelo pričati (šta će se konkretno sudski desiti, videćemo) nakon Insajderovog serijala “Patriotska pljačka”.
– …
Da li vas sve ovo podseća na ratno izveštavanje tokom devedesetih kada su bile aktuelne cenzura i auto-cenzura medija?
Kosovski izbori su samo “vrh ledenog brega” koji bi trebalo da “prelije čašu” svima koji se bore za slobodu medija u Srbiji!
Ako se uzmu samo primeri tekstova na temu praćenja izbora na Kosovu od strane uticajnih medija koji nisu iz Srbije, vidi se da živimo u vremenu u kojem je i dalje realno potrebno da pratimo medijske izvore van Srbije da bi došli do toga šta se stvarno dešava na Kosovu:
- Serbs in Kosovo say Serbia is abandoning them. Again., PRI
- Kosovo preelection report: Why who participates is more important than who wins, Washington Post
- Kosovo vote, key to rapprochement, marred by intimidation, Reuters (obavezno pročitati)
- Kosovski skepticizam na putu ka Evropi, Al Jazeera Balkans (obavezno pročitati)
- Poruke uoči kosovskih izbora: Dan posebno važan za Srbe na severu, Radio Slobodna Evropa
Pročitajte npr. ove vesti, pa to uporedite sa onim što izveštavaju ovdašnji mediji.
Npr. ako se uzme moguće objektivno umereno izveštavanje po principu izuzeća većeg udela mišljenja ekstremnih grupa koje su za priznavanje Kosova i onih koji su za bojkot aktuelnih izbora, koliko se u Srbiji kroz medije zna o aktivnostima 33 srpske liste na ovim izborima? Koliko građana Srbije uopšte zna da je na ovim izborima učestvovalo 33 izborne liste?
Ako se deklarativno u ovim krajevima govori kako “nećemo da damo Kosovo”, koliko ovde postoji aktivnosti uvezi sa poboljšanjem ekonomske situacije na Kosovu, i koliko toga može da se proprati po domaćim medijima gde se pored zvaničnih populističkih izjava državnih organa konsultuju sa izjavama oni koji mogu prilično objektivno da ocene bilo koju od aktivnosti u ovom pravcu?
Koliko ste u domaćim medijima mogli da vidite analitičkih tekstova, TV i radio priloga na temu Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju kojem je pristupilo Kosovo, slučajno ili ne baš za vreme ove kampanje za izbore? Vest o tome se može videti u domaćim medijima, ali nikakve ozbiljnije niti detaljnije analize o ovom Sporazumu nisam video u značajnijim domaćim medijima.
Ovo su samo primeri koji bi trebalo da predstave sramotu srpskog novinarstva i izveštavanja medija po pitanjima Kosova.
Gde je reakcija novinarskih udruženja?
Kako se mnogi predstavnici klasičnih medija “zgražavaju” nad “tabloidizacijom” i propadanjem “pravog novinarstva”, mogli bi predstavnici ove “struje” da preko udruženja počnu realno da se bore za za primat ozbiljnog novinarstva i slobode medija u Srbiji, tako što će npr. da krenu u akciju “razobličavanja” aktuelnog “miloševićevskog” novinarstva koje se svakodnevno može videti u skoro svim medijima!
Pročitajte tekst “Promene u novinarstvu Srbije – Milom ili silom“
Na kraju ovog teksta bih hteo da preporučim svima koji su zainteresovani kako danas treba da izgleda ozbiljno novinarstvo da pogledaju oba dela serijala The Newsroom, koji bi trebalo da se uvede na fakultete iz oblasti novinarstva kao obavezna literatura.
Zašto je izveštavanje o kosovskoj situaciji sramota za domaće novinarstvo i medije?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Господине Варагићу,
Иако се слажем са великим делом изнетог у тексту, не могу а да се не осврнем на пар “ситница” које су за тему можда небитне, али имају итекако велики значај јер се кроз овакав и сличне текстове провлаче као утврђене чињенице. (Овим не тврдим да Вам је била намера да било шта “провлачите” и управо из тог разлога Вам се обраћан. У супротном би било какав коментар био сувишан.)
1) “… o kriminalu na Kosovu koje je bilo i osnovni povod za pogoršanje pregovaračke pozicije …”
Једини криминал који је могао да утиче на нечију преговарачку позицију је криминал који се одвија јужно од Ибра а који целу Европу снабдева дрогом и белим робљем. Ово што се прича о северном делу КиМ је боранија и просто иста врста криминала/шверца који је постојао и 90-их када су се многи мутни ликови обогатили али је тим путем обичном народу омогућено да дође до робе која му је потребна. Наравно, западне силе којима није у интересу останак киМ у оквиру Србије, попут меде из вица траже разлог пребију вука. Тако се Србима “због криминала” погоршала преговарачка позиција, а то што је Приштина европски центар трговине белим робљем и дрогом – то није битно.
2) “Npr. ako se uzme moguće objektivno umereno izveštavanje po principu izuzeća većeg udela mišljenja ekstremnih grupa koje su za priznavanje Kosova i onih koji su za bojkot aktuelnih izbora…”
Опција која је за отцепљење КиМ никако не може да буде антипод опцији бојкота избора (сасвим ми је јасно да ви ово нисте експлицитно тврдили, али лако је тумачити на овај начин). Овако испада да је умереност негде између, т.ј. у прећутном прихватању независности КиМ. Међутим, супротност отцепљењу КиМ је укидање аутономије покрајне у оквиру РС. Ако ствари поставимо на тај начин, умерена алтернатива постаје нешто сасвим друго.
Што се саме теме текста тиче, само бих додао да се Србија није једина која живи у медијском мраку. Живим у једној од чланица ЕУ која је у самом светском врху по “демократичности” али су медијске манипулације овде исте, ако не и перфидније, од оних у Србији. Једноставно и ми овде, као и ви тамо, живимо у свету манипулација “зарад виших интереса”.
Срдачан поздрав!
Evo samo jedan detalj:
“Srbiji kroz medije zna o aktivnostima 33 srpske liste na ovim izborima? Koliko građana Srbije uopšte zna da je na ovim izborima učestvovalo 33 izborne liste?”
Na primer u Prizrenu (gradu Cara Dušana, blabla), pre bombardovanja je živelo 10ak hiljada srba. Dnas živi 19! (slovima: devetnaest).
Njih 19 su za pomenute izbore predali 3 (tri) liste. Ukupno 16 kandidata na njima. Dakle realno imaju 3 glasača, tj njih troje se nije aktivno uključilo u bavljenje politikom….
33 liste?! – Postoje zapravo 2 tj 3, ostalo su zafrkancije 😉
Možda ni MySQL tabela u bazi post_comment (ili tako nešto) ne bi primila broj karaktera, ako bi nastavio sa objašnjavanjem 🙂
U principu domaće novinarstvo se svodi 95% na kupovinu vesti od agencija.
Sad ako bi se počelo pisati recimo o tome kako je napravljena lista u Prizrenu, to bi ljude slabo ovde zanimalo, jer im je to sve realno dosado. A ono što ljude ne zanima to ni netraže. To opet dovodi do manje posećenosti, a to se vidi u statistikama posete koje se pokazuju oglašivačima.
Oni koji se oglašavaju biraju posećene medije/sajtove, jet po njihovom mišljenju je bitno da su im reklame na “popularnim mestima” prikazane. Da bi nešto bilo popularno, trenutno mora pisati senzacionalističke članke u kojima se ista stvar ponavlja nebrojeno puta samo u malo izmenjenom obliku.
Prvi komentator teksta ( baljezgalo ) je naveo da je mediski mrak – svet manipulacije ” zarad viših interesa” , ali meni se čini da je to usled jurenja za posećenošću/tiražom. Ima i preostalih 5% novinarstva koje čine dobri autorski tekstovi tako da se iz naslova može ukloniti da je nešto sramota za novinarstvno. A da je sramota za medije (kako biraju i prezentuju tekstove) napisati podebljanim slovima.