Lajk ili angažman: Koliko su internet i društvene mreže uticale na rezultate izbora u Srbiji?

Kratak odgovor na pitanje iz naslova: Internet i društvene mreže su uticale na izbore u Srbiji, ali ne na način kako bi većina to pomislila.

Najrealniji pogled na uticaj interneta i društvenih mreža u kontekstu rezultata političkih izbora pokazuje pokret “Dosta je bilo”. Na izborima 2012. g. kada je ovaj Pokret imao aktivnosti u kampanji isključivo preko interneta, i kao rezultat na republičkom nivou je imao veoma mali procenat, ali je ipak ušao u pojedine opštinske parlamente. Nakon toga, u ovom Pokretnu su pokrenuli neprekidnu akciju direktne komunikacije sa građanima po Srbiji, i u kombinaciji sa internet kampanjom, ovaj put su imali značajnije bolje rezultate izbora na svim nivoima.

Slično, kao i u prethodnom primeru, kada politička organizacija ima šta konkretno da ponudi, što je drugačije od uobičajene političke slike u poslednjih 25+ godina – i to predstavi preko interneta dominantno, ali uz angažman na terenu – to pokazuje rezultat ulaska u lokalni parlament kraljevačkog “Lokalnog Fronta”, koji je tokom kampanje dospeo i na naslovnu stranu magazina Newsweek.

Naravno, najzanimljiviji pobednik aktuelnih izbora u Srbiji jeste mitski lik Ljubiša Preletačević – Beli i njegova stranka “Sarmuprobonisi”, koja je postala i svetska vest. Prema njihovim izjavama, za celu kampanju koja je trajala mesec dana su potrošili oko 300 EUR, ali sa sopstvenim resursima su učinili da dođu do 20% glasova u Mladenovcu.

Kako to da je nekima internet “majka”, a drugima “maćeha”?

Korišćenje društvenih mreža za različite događaje za koje bilo potrebno aktivirati građane je pokazalo da lajkovanje nečega, ili kliktanje po sajtovima -obično ne donosi nikakav rezultat.

Ako se internet i društvene mreže i dalje koriste na način kako se oglašavalo u XX veku, i ako ne postoji sadržaj koji angažuje korisnike na konkretne akcije – u političkim kampanjama preko interneta teško će se ostvariti značajniji rezultati. Razlika između klasičnog vođenja naloga na društvenim mrežama “lepljenjem” nekih linkova sa sajtova i deljenjem simpatičnih/smešnih sličica, i uspostavljanja poverenja korisnika kroz građenje sopstvene onlajn zajednice čini razliku u “aktivizmu” korisnika.

U slučaju vođenja naloga na društvenim mrežama za klasične komercijalne kompanije to možda nije uvek vidljivo, jer se rezultati mogu dobiti i klasičnim “community managementom“, ali u političkim kampanjama je sve u aktivaciji korisnika – korisnik na kraju nešto mora da učini.

Osnovna “alatka” za promociju preko društvenih mreža je sadržaj, koji u slučaju političkih kampanja može biti svađanje preko društvenih mreža, ali i iznošenje konkretnih programskih rešenja koja interesuju građane. Imao sam prilike u poslednjih nekoliko godina da pričam sa predstavnicima nekoliko različitih političkih opcija, i svima sam napominjao da se upravo fokusiranje na konkretno rešavanje problema građana isplati najviše. Negativne kampanje i svađa na društvenim mrežama ne donosi nikakav rezultat!

Zanimljivi i/ili korisni sadržaji – Ljubiša Preletačević – Beli

Praktično sve političke partije su kao jedan od metoda korišćenja društvenih mreža predvidele da tokom kampanje kreiraju zanimljive, po mogućnosti viralne sadržaje – koji bi trebalo da donesu veliku vidljivost aktivnosti tih stranaka. Kao rezultat, moglo se videti preovlađujuće mišljenje da je ova onlajn kampanja uglavnom bila dosadna, sa povremenim “ispadima” interesantnih slika i videa koji su se više delili, ali ti sadržaji su obično bili kreirani “van stranačke kontrole” – građani su ih kreirali, kako se to i inače često dešava.

Ako se vratimo na pravila kreiranja sadržaja koji daju efekte na internetu i društvenim mrežama, možemo tačno videti zašto je većina političkih partija u ovoj kampanji onlajn imala slabe rezultate:

• Kvalitetan sadržaj sam po sebi ne vredi ništa ako nije vidljiv.
• Kvalitetan sadržaj ne može biti dosadan ako se cilja na dobre efekte promocije preko društvenih mreža.
• Kvalitetan sadržaj kreiran u kontekstu ciljeva (političke) organizacije mora da bude zanimljiv i da realno prikazuje korist korisniku.
• Vidljivost sadržaja najviše zavisi od aktuelnosti konteksta (ugla posmatranja) iz kojeg je kreiran, nakon toga zanimljivost, i na kraju korisnost sadržaja.

Ako u ovom kontekstu pogledamo primer Ljubiše Preletačevića – Belog, vidi se da je kontekst svih vrsta sadržaja i aktivnosti ove grupe osoba vezana za apsurd političkog života u Srbiji – što je već samo po sebi interesantna tema. Znači, nije čudno da je ova opcija dobila toliko glasova u Mladenovcu. Kao rezultat, možemo očekivati slične političke grupacije na nekim narednim izborima.

Zaključak – Internet je ipak pobedio!

Kao što se može videti, internet je veoma moćno sredstvo za plasiranje političkih ideja – kada se koristi kako treba. Dodatno, na ovim izborima su pojedini mediji uspeli da “kapitalizuju” veliki broj onlajn korisnika, pruživši sadržaje koji interesuju korisnike u kontekstu izbornog procesa.

Znači, kada postoji realno koristan i zanimljiv sadržaj koji se dobro komunicira preko interneta – takva komunikacija se može pretvoriti i u političke efekte. To se ne vidi kroz lajk, već kroz aktivaciju korisnika.