Ukupan promet u domaćim e-prodavnicama između 100 i 150 mil EUR u 2013.

Update 20.03.: Prema podacima Gemius Audience iz februara 2014. g. broj online korisnika koji kupuju na internetu bar jednom mesečno se povećao za 14% u poslednjih godinu dana.

Pre dva dana u medijima su objavljeni podaci o prometima platnih kartica preko interneta u Srbiji i inostranstvu za 2013. g. Od 8. 16 milijardi dinara ukupnog prometa platnim karticama na internetu 1.02 milijarde (oko 8.6 mil EUR) je potrošeno karticama u Srbiji.

Povećanje prometa karticama od 2.3 milijarde dinara u poređenju sa 2012. g.  je uslovljeno sa dva važna događaja koji su se desili 2013. g. – Omogućeno je plaćanje PayPalom i Unicredit banka je postala novi procesor naplate na internetu. Kako je PayPal u Srbiji omogućen jedino korišćenjem platnih kartica, podaci NBS potpuno pokrivaju promete koji se ostvaruju putem ovog sistema plaćanja.

Kupovina platnim karticama u Srbiji je manje od 10% ukupne online kupovine!

Veoma je važno što postoji egzaktan podatak iz NBS o prometima platnim karticama, obzirom da se na osnovu toga mogu praviti projekcije realnih prometa na domaćim e-prodavnicama u Srbiji. Na osnovu uportedne analize podataka nekoliko najvećih maloprodajnih e-prodavnica u Srbiji sa aspekta načina plaćanja/naplate, situacija u Srbiji je tokom 2013. g. (i početkom 2014. g.) sledeća:

• Manje od 10% aktivnih e-prodavnica u Srbiji ima omogućenu online naplatu platnih kartica.
• Na e-prodavnicama koje imaju omogućenu online naplatu platnim karticama, uz učešće svih ostalih sistema naplate platne kartice u proseku uzimaju oko 10% prometa.
• Na e-prodavnicama koje omogućuju naplatu putem Qvoucher sistema naplate (nekoliko desetina e-prodavnica), ovaj sistem naplate učestvuje u prometu sa maksimalno 1-2% u odnosu na ostale raspoložive sisteme naplate.
• Postoje procene da e-banking uzima oko 8% prometa u domaćoj e-trgovini. U veleprodaji preko interneta ovo je dominantan sistem naplate.
• Procena je da između 75% i 80% naplate e-trgovine u Srbiji (kada je potrebno prvo platiti da bi se preuzela roba ili usluge) funkcioniše preko plaćanja poštanskim uplatnicama. Kada se dodatno u ovu računicu uvrsti podatak da domaće e-trgovine dominantno prodaju proizvode pouzećem – to znači da poštanske usluge, odnosno usluge distribucije/logistike u domaćoj e-trgovini imaju dominantni položaj u kontekstu sistema naplate u prodaji proizvoda.
• U poslednjih godinu dana PostFin sistem Pošte koji olakšava e-naplatu putem poštanskih uplatnica sve više uzima učešće u e-trgovini u odnosu na klasične poštanske uplatnice, tako da na sajtovima koji  koriste ovaj sistem naplate njegovo učešće ide i do 40% u odnosu na klasično plaćanje poštanskim uplatnicama.
• Klasične prodavnice koje imaju razvijene online trgovine uglavnom koriste iste sisteme naplate kao i u svojim klasičnim prodavnicama (gotovina, kartice, čekovi, krediti…)
• Ostali postojeći sistemi online naplate imaju veoma male procente učešća.

Iz svega prethodno napomenutog proizolazi da je učešće kartica u domaćem prometu preko interneta i dalje marginalno, ali da istovremeno govori o aktuelnom stanju tržišta domaće e-trgovine, koje se u maloprodaji procenjuje na vrednost od 100 do 150 mil EUR u 2013. g.

Izmenom Zakona o platnom prometu i deviznom poslovanju koji će omogućiti legalno formiranje domaćih PayPal-like sistema, izmeniće se slika sistema online plaćanja i naplate, i omogućiće  se veći online prometi uvođenjem jednostavnijih sistema online naplate. O izmenama ovih Zakona biće reči na relevantnom Panelu koji se priprema za Konferenciju E-trgovina.