Tokom 2007. g. prvi put sam dobio relevantan podatak na osnovu prodaje u jednoj domaćoj online prodavnici, da sve značajniji udeo prodaje u njoj počinju da ostvaruju kupci koji koriste e-banking.
Obzirom da u to vreme još nije funkcionisala legalna online naplata putem kartica, a očekivalo se “svakog momenta” da Intesa proradi, ovu informaciju nisam puno širio, sve u očekivanju porasta korišćenja kartica na Internetu u bliskoj budućnosti, što mi je delovalo kao veoma logičan sled događaja.
Ispostavilo se da pojava online naplate karticama nije naročito povećala procenat broja korisnika koji plaćaju putem Interneta karticom (sem u pojedinačnim slučajevima online prodaje, kao što je prodaja avionskih karata, npr.), a jedan od najbitnijih razloga za to je što dominantan broj izdatih kartica u Srbiji nije “setovan” za online plaćanje (većina kartica su “electron”).
Sa druge strane, aktuelna situacija sa izdavanjem kartica koje su “Internet enabled” (Visa Classic, Mastercard – tzv. “embosirane kartice”, tj. kartice sa “ispupčenim” slovima i brojevima) pokazuje da samo osoblje u bankama “baš ne barata” sa poznavanjem mogućnosti “svojih proizvoda”. Često se dešava da službenici moraju da pitaju šefove da li oni uopšte imaju kartice kojima se može plaćati preko Interneta (i koje su to kartice), s tim da se situacija sa izdavanjem “ozbiljnijih” kartica dodatno komplikuje u većini banaka ako se radi o poslovnoj karici sa mogućnošću plaćanja preko Interneta.
Ukratko: u Srbiji je izdat veoma mali procenat platnih kartica koje imaju mogućnost plaćanja putem Interneta.
Uspon e-banking usluga
Osnovni razlog uspeha e-banking plaćanja je u činjenici da veliki broj korisnika ovog sistema plaćanja ima već dosta iskustva plaćanjima za potrebe firmi, kao i plaćanjima (prvenstveno) komunalnih usluga…
Kao što sam napomenuo u aktuelnoj DPT temi o online prodavnicama, Blic je svojevremeno pravio anketu u Novom Sadu, gde su ispitanici eksplicitno rekli da nisu sigurni u plaćanje karticama preko Interneta (nemaju poverenja). S druge strane, ista anketa je pokazala da novosađani veoma rado plaćaju sve i svašta putem e-bankinga.
Da li je neko od vas do sada čuo za neku proneveru ili bilo koji drugi problem sa e-banking sistemima plaćanja? O platnim karticama kada postoji neka vest, uglavnom se upravo radi o nekoj krađi… Zaključci su logični…
Zašto se generalno ne zna za online plaćanje putem e-bankinga?
Kada se uporede provizije za bankarske usluge plaćanja platnim karticama i plaćanja putem e-bankinga, ispostavlja se da su one (provizije) dominantno veće za korišćenje kartica (uključujući i procenat koji uzima firma kartičar), u odnosu na e-banking provizije. To je odgovor na pitanje zašto banke baš ne promovišu ovaj sistem plaćanja. U većini slučajeva, banke su uvele e-banking zbog toga što je to uradila konkurencija.
Sa druge strane, i dalje veliki broj firmi ne ulazi ozbiljnije na Internet zato što “e-trgovina ne funkcioniše”. Oni koji imaju online trgovine i znaju za podatak sve većeg porasta udela e-banking-a kao sistema online naplate “mudro ćute”, jer zašto bi uticali na dodatno “dovođenje” konkurencije.
Sa treće strane, nije baš lako proveriti na koji je konkretno način neko uplatio sredstva na vaš račun.
Kada se malo “prošetate” po domaćim e-trgovinama, primetićete da određeni procenat online prodavnica dodatno ističe da je jedan od sistema plaćanja njihovih proizvoda/usluga upravo e-banking. Praksa je pokazala da isticanjem mogućnosti plaćanja putem e-bankinga povećava procenat udela ovog sistema naplate. Razlog za ovu pojavu je takođe jednostavan – kupci se jednostavno “ne sete” da proizvode i usluge putem Interneta mogu platiti i putem e-banking-a.
Dodatni način podsticanja kupovine putem e-banking-a jeste dodavanje šifre plaćanja uz podatke o firmi (žiro-račun, PIB, banka…), jer određeni broj korisnika e-banking sistema (naročito oni koji ga ne koriste često) ne zna napamet (ne pamti) šifre za određena plaćanja. Takođe, šifre plaćanja za komunalije se razlikuju od šifri plaćanja za proizvode i usluge.
Šta nam je činiti?
Obzirom da je prošlo sasvim dovoljno vremena od uvođenja sistema online naplate platnim karticama, i da su se pojavili jeftiniji servisi koji nude usluge naplate karticama (npr. E-services), udeo plaćanja karticama polako raste, ali to je “veoma polako”.
Procenat korisnika e-banking sistema je sve veći, a kako ovaj sistem inače funkcioniše preko Interneta, radi se o osobama koje bi svakako mogle da kupuju i preko Interneta.
Savet online prodavnicama je da javno objave i mogućnost plaćanja putem e-banking-a. Najjednostavniji način za to je da se kod odabira sistema plaćanja na sajtu doda i e-banking.
Radi poređenja, nismo jedini gde je veoma verovatno da sistem online plaćanja karticama neće biti dominantni sistem online naplate. U Nemačkoj preko 50 odsto korisnika Interneta plaća proizvode i usluge čekovima i e-banking-om.
I treba javno govoriti o mogućnosti korišćenja e-bankinga za online plaćanja.
Najveća tajna e-trgovine u Srbiji - E-banking!,
Vrlo korisne informacije.
>U većini slučajeva, banke su uvele e-banking
>zbog toga što je to uradila konkurencija.
Dodao bih kao razlog i smanjenje gužvi u ekspoziturama banaka.
Sve je tačno i lepo rečeno, ova informacija može biti od koristi svim vlasnicima Online Shop-ova.
[…] u odnosu na e-banking provizije- navodi Varagić na svom blogu (draganvaragic.com), u tekstu “Najveća tajna e-trgovine u Srbiji – e-banking!” kao odgovor na pitanje zašto banke u toj zemlji baš ne promovišu e-banking sistem […]
Ebanking koristim kao osnovni način plaćanja sa računa firme otkako ga je postalo moguće koristiti u Srbiji, a korsitio sam ga i pre toga, koristeći strane banke.
Nezamenljiv je i daleko ispred svakog drugog načina plaćanja.
Kao fizičko lice, ebanking koristim od skora. Razlog je što banka dugo nije uopšte imala u ponudi ebanking za fizička lica, ali zato što je taj ebanking prilično ograničen. Praktično mi koristi da proveravam stanje na računu.
Osnovni problem je što je ebanking za fizička lica ograničen za plaćanja, te se može plaćati samo na računa koji su unapred pripremljeni, odnosno, ako potrebnog računanema, onda se mora banci podneti zahtev da ga omoguće. To je prilično ograničavajuće i ja dosad nijednom nisam tražio da mi omoguće neko plaćanje, nego sam prosto odustajao.
Plaćanje karticama je posebna, priča. To je svakako najpraktičniji način korišćenja svog novca. No, veliko ogranićenje je to uobičajene platne “elektron” kartice ne mogu da se koriste za online plaćanje, makar u našoj zemlji.
Platne kartice koje to mogu su mnogo skuplje i obično vezane za razne kreditne režime. S obzirom da prezirem bankarski kreditni sistem kao pojavu, nikad nisam uzimao nijednu kreditnu karticu. Koristim isključivo debitne.
Za internet plaćanja koristim VISA Interent, ali to mi služi za plaćanja u inostranstvu jer je vezana za devizni račun. Nisam je probao na nekoj od domaćih online prodavnica, pa ne znam da li radi na njima, ali mi to svakako i nije interesantno jer ne želim da trošim devizni novac u domaćim prodavnicama.
E sad, ja nemam veliki problem, jer uglavnom sve plaćam sa računa firme, tako da u online prodavnicama napravim porudžbinu i zatražim predračun, a pa to onda platim ebankingom. Primetio sam pak, da mnoge naše online prodavnice nemaju opciju plaćanja za firme, već su okrenute isključivo ka fizičkim licima (plaćanje pouzećem). Za predračun se kupac mora posebno obratiti i tražiti ga.
To radi, ali se potpuino gubi smisao veb prodavnice, jer kupac mora da prekopira sa sajta opis ili šifre artikala koje želi i da ručno sačini porudžbinu koji će poslati imejlom.
Nisu retke situacije ni da kada zatražite predračun dobijete informaciju da prodaju samo fizičkim licima ili da vam saošte da će cene na predračunu biti uvećane za porez… dakle robu preko sajta prodaju na crno, izbegavajući porez.
Sve u svemu prilično je sivilo još uvek, a mi smo prinuđeni da čekamo da se stvari promene.
Slozio bih se sa stavom da se eBanking u Srbiji slabo koristi kod firmi ali situacija sa fizickim licima je jos gora. Kao glavni problem vidim iskljucivo nepoznavanje usluge , informaticku nepismenost, nepoznavanje funkcionalnosti i sirenje dezinformacija.
mislim da su tu prvenstveno banke zatajile jer ne promovisu dovoljno dobro uslugu. za firme je bolja situacija, ali za fizicka lica je poprilicno lose. kao razlog vidim slab profit od svega a mnogo posla da se obezbedi kvalitetna usluga.
Dragan Varagic:
…Dodatni način podsticanja kupovine putem e-banking-a jeste dodavanje šifre plaćanja uz podatke o firmi (žiro-račun, PIB, banka…), jer određeni broj korisnika e-banking sistema (naročito oni koji ga ne koriste često) ne zna napamet (ne pamti) šifre za određena plaćanja. Takođe, šifre plaćanja za komunalije se razlikuju od šifri plaćanja za proizvode i usluge….
Ovo bas i nije tacno. Naime kada ste fizicko lice,90% placanja mozete da izvrsite sa sifrom 289 Transakcija po nalogu gradjana. sa tom sifrom mozete placati i proizvode i usluge. Nepostoje neke posebne sifre ili slicna mistika. Sifra 289 zavrsava sav posao.
Ostatak od 10% su placanje poreza na prihode, poreza na zemljiste i ostali porezi. Za pomenuta placanja se korisiti sifra 253 Uplata tekucih prihoda, jer se radi o racunima Javne uprave Prihoda tzv budzetski racuni.
Dragan Varagic
Kada se uporede provizije za bankarske usluge plaćanja platnim karticama i plaćanja putem e-bankinga, ispostavlja se da su one (provizije) dominantno veće za korišćenje kartica (uključujući i procenat koji uzima firma kartičar), u odnosu na e-banking provizije. To je odgovor na pitanje zašto banke baš ne promovišu ovaj sistem plaćanja.
Nebih se bas slozio sa tvrdnjom.
Mnogo je rasprostranjena mreza POS terminala i bankomata da bi ebanking kao usluga mogla da parira. U Srbiji, kartica je do juce bila fensi stvar, da bi danas dosli do nivoa da je najprakticnija i najjeftinija. Odnosno, koristimo je prvenstveno sto je prakticna, a ne stvar prestiza.
Ebanking je nazalost jos uvek “neispitana stvar” kod vecine. I jos uvek nije svakodnevnica. Nejveci broj korisnika eBankinga su poslovni mladi ljudi. ne bih da vredjam nikoga, ali je jako malo zanatlija, mehanicara, limara koji koriste eBanking. A svi placaju komunalne usluge. Ali, svi imaju karticu, a retko ko eBanking. Razlog: necu da mi ukradu hakeri pare preko Interneta!!! Nazalost.
Kartice su siroko rasprostranjenije i dosta se koriste. Samim tim su interesantnije za banku. eBanking jos uvek nije atraktivan.
Predrag Supurovic:
…Osnovni problem je što je ebanking za fizička lica ograničen za plaćanja, te se može plaćati samo na računa koji su unapred pripremljeni, odnosno, ako potrebnog računanema, onda se mora banci podneti zahtev da ga omoguće. To je prilično ograničavajuće i ja dosad nijednom nisam tražio da mi omoguće neko plaćanje, nego sam prosto odustajao….
Opet poluistina: ovo je karakteristika samo eBanking aplikacije a ne eBanking sistema u Srbiji.
Zavisno od banke i apliakcije koju nudi, placanja mogu biti limitirana, ali najcesce su sva placanja slobodna. Odnosno, korisnik sam unosi podatke za placanje.
Predlog:promeni banku i trazi bolje resenje 🙂
Dragan Varagic:
Savet online prodavnicama je da javno objave i mogućnost plaćanja putem e-banking-a. Najjednostavniji način za to je da se kod odabira sistema plaćanja na sajtu doda i e-banking.
Svi online prodavci vec imaju mogucnost placanja. Jedino sto je potrebno je da prikazu broj racuna u komercijalnoj banci. Prodavcima je najbitniji dokaz o uplati. najjednostavniji je da prodavac trazi emaliom dokaz da je pustena transkacija, a svakako ce je videti na izvodu.
najjednostavniji model za promociju eBankinga je edukacija i promocija, a mislim da ce se tako nesto desiti vrlo brzo.