Tradicionalna predviđanja časopisa The Economist – World in 2009 donose široki pregled predstavljanja stanja u svetu za narednu godinu.
Generalno, The Economist predviđa da će kriza trajati tokom 2009. g., a da će veći broj privrednih grana početi da nalazi rešenja za recesiju tokom 2010. g., kada će polako početi rast u odnosu na 2009. g. Tokom 2011. godine The Economist predviđa povratak na parametre iz 2008. g.
U sklopu ovog specijalizovanog broja magazina, postoji veoma interesantan deo posvećen globalnoj analizi 15 privrednih grana (industrija), gde su urednici ocenili razvoj pojedinačne grane u 2009. g. sa ocenama od 1 do 5:
- Mediji – Оcena 1/5:
Prema istraživanju kompanije Carat (deo Aegis marketing grupacije) globalno tržište oglašavanja porašće u 2009. g. za 4.8 odsto, što je 50 odsto manje od prvobitno predpostavljenog očekivanja. Prema kompaniji ZenithOptiMedia zemlje u razvoju doprinosiće sa 63 odsto globalnom povećanju potrošnje oglašavanja u periodu od 2007. do 2010 g. U tom periodu, zemlje u razvoju će uvećati svoj udeo u globalnom tržištu oglašavanja za 6 odsto, na 33 procenata.Daniel Franklin, izvršni direktor The Economist magazina, u izjavi za AdAge priznaje da se ne zna sa sigurnošću šta će se sve dešavati sa tržištem oglašavanja u 2009. g., i da će se sigurno nastaviti sa otpuštanjima u ovoj industriji. Po optimističkom scenariju, već u drugoj polovini 2009. g. neke kompanije iz oblasti advertajzinga pronaćiće načine za opstanak na tržištu, ali isto tako može se desiti i dodatno pogoršanje u drugoj polovini 2009. g.Što se tiče tržišta online oglašavanja, ono će u 2009. g. iznostiti 64 milijarde $US i činiće 13.6 odsto ukupnog oglašavanja u 2010. g. - Zabava – Ocena 4/5:
Prema istraživanju PwC u SAD će tržište legalne kupovine filmova putem Interneta rasti sa prosečnom godišnjom stopom od 51.4 odsto i dostići će vrednost od 900 mil $US 2012. g. Razvoj mobilnog Interneta će doprineti porastu tržišta skidanja muzike preko mobilnih telefona na 2.1 milijardu $US u 2012. g. na EMEA tržištu. Tržište online igara u aziji će rasti sa godišnjom stopom od 13.3 odsto i dostignuće 2012. g. 5.6 milijardi $US. - Telekomunikacije – Ocena 2/5:
Bez obzira što će rast broja korisnika u 2009. biti oko 8 odsto (4 milijarde pretplatnika u svetu), recesija će dovesti do snižavanja naprednije upotrebe mobilnih telefona (i kupovine skupljih, naprednijih telefona), naročito na tržištima u razvoju, što će usporiti ulaganja u ovaj sektor tokom 2009. g. - Informacione tehnologije – Ocena 3/5:
Kako iskustvo dot-com pada 2000. g. nije bilo tako davno, globalna IT industrija neće toliko nespremno ući u recesiju, kao u većini ostalih slučajeva. Na tržištima u razvoju će i dalje biti jaka potražnja za personalnim kompjuterima, a stabilnost cena će se održati zbog potrebe za jakim (i jeftinim) lap-top-ovima, moćnim televizorima i navigacionim sistemima (izvor – Economist Intelligence Unit).
Posebno je interesantno da se na globalnom nivou predviđa masovni prelazak kompanijskih procesa i transakcija u online okruženje, zbog razvoja cloud computing koncepta, koji će usloviti porast tražnje za rešenjima iz oblasti mrežne zaštite, storage sistema i mobilnih kompjutera. - Online trgovina – Ocena 5/5:
“A sad’ spektakl” – e-trgovina je jedina od opisanih 15 industrija u ovom izveštaju koja ima ocenu 5! Već se i iz prethodnih opisa vidi da veliki broj privrednih grana ima sve veću poslovnu zavisnost od online okruženja. 1.5 milijardi osoba koristiće redovno Internet u 2009. g., a polovina od tog broja korisnika će kupovati nešto online! Do 2012. g. biće milijardu online kupaca u svetu, koji će u maloprodaji potrošiti 1.2 triliona $US! U B2B varijanti poslovanja, 2012. g. predstavlja potvrdu ulaska online okruženja u mainstream trgovine, sa desetostrukom vrednošću prometa u odnosu na B2C tržište!
Poseban akcenat se stavlja na činjenicu da će se od 2006. do 2009. g. duplirati broj korisnika Interneta preko mobilnih uređaja, koji će iznositi 600 miliona (izvor – IDC).
Kao što sam ranije napomenuo, online okruženje nema crnu budućnost, ali se neće svi radovati…
The Economist: Svet u 2009. g. - Predviđanje stanja u 15 industrija,Brought by Bojan Lalić.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
“Generalno, The Economist predviđa da će kriza trajati tokom 2009. g., a da će veći broj privrednih grana početi da nalazi rešenja za recesiju tokom 2010. g., kada će polako početi rast u odnosu na 2009. g. Tokom 2011. godine The Economist predviđa povratak na parametre iz 2008. g.”
Ovakav pad kakav smo doživeli u 2008. je prošli put vidjen samo 1931. i izgleda mi da se prognoze uglavnom oslanjaju na iskustva iz tog perioda. Naime, posmatrajući indexe S&P, 1932. je bila godina stabilizacije na nekom niskom nivou da bi 1933. donela značajan rast.
Razlika je u tome što smo sada imali rast sve do pred kraj 2007-me dok je prošli put pad počeo već 1929, dakle duže je trajao. Naravno ni okolnosti nisu iste, svet je mnogo drugačiji, mada kada su novci u pitanju malo se šta promenilo od pojave istih 🙂
kad smo vec kod toga…
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/lista-najvecih-bisera-ekonomskih-predvidjanja-za-2008-2-3837
Apsolutno se slažem sa predviđanjima, e-trgovina će u svetu naredne godine doživeti pravi boom, naročito jer će obični trgovci ponudit značajnije popuste za kupovinu na webu.
Takođe, gotovo je sigurno da će i kod nas početi nešto da se događa, priprema se nekoliko velikih projekata, i uz dolazak još nekoliko jeftinijih e-payment processora, trebalo da krenu ulaganja u e-commerce projekte
Spletna trgovina ne bo videla recesije
“A sad’ spektakl” – e-trgovina je jedina od opisanih 15 industrija u ovom izveštaju koja ima ocenu 5!”
Znakovi su jasni, stoje kraj puta zbog nas!
Kada to The E potvrdi ovako opsežnom i relevantnom analiziom ostaje nam samo da znakove uvažimo!
IT i Online trgovina imaju (veliku) šansu u godini koja je pred nama!
Na sajtu http://www.srpskapolitika.com/ objavljen je intervju sa Gerald Celenteom koji је прогностичар трендова, аутор и директор “Trend Research Institute”, кога је основао 1980. Постао је славан са својим тачним прогнозама светских догађаја, као пад берзе 1987, распад Совјетског Савеза 1990, азијску кризу 1997, пад руске привреде 1998, експлодирање интернет балона 2000 и рецесију 2001. Осим тога, предвидео је и почетак помаме за златом 2002, пад тржишта некретнина 2005, рецесију 2007 и панику 2008.
Njegovo se vidjenje buducnosti dosta razlikuje od ovog iz The Economist, a covek izgleda zna o cemu prica 🙂
Naslov teksta je Привредна катастрофа САД (sajt je uradjen u frejmovima, pa ne mogu da postavim tacan link ka tekstu, potrazite pri vrhu je trenutno)
Dobra vest:
Izgleda da je počeo oporavak od svetske fin. krize.
DAX 04.01.09. porastao za 3,39%.
Evo jos jednog odlicnog teksta iz kojeg se vidi da oporavak ne da nije poceo, nego ga nece ni biti, barem ne onako kako prognoziraju “ekonomski strucnjaci”:
http://www.dverisrpske.com/tekst/100420
A zajedno sa ovim tekstom:
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/150.html
moze se steci slika o onome sto nas ocekuje.
@Andrija
Pažljivo sam pročitala analizu i intervju koji si linkovao. Dosta iznetog se poklapa sa mojim mišljenjem. Medjutim, to još uvek ne znači da su te prognoze tačne. Naročito zbog toga što kriza neće pogoditi sve podjednako. Mislim da će najgore proći one zemlje čije privrede počivaju na najnerealnijim osnovama, odnosno na ekonomskim trikovima i krivinama, špekulacijama i političkoj snazi zemlje, a zatim i najsiromašnije. Najjači i najzdraviji (Japan, EU) će se prvi oporaviti. (uporedi dijagrame za jan. 2009. npr. za dau džons, dax i nikei na http://www.livecharts.co.uk/daily_charts/daily_charts.php ). Teško je reći kad će do tog oporavka doći, ali je sigurno da su vlade razvijenih zemalja svesne da kriza ne sme da traje predugo, jer bi to dovelo do potpunog kraha njihovih ekonomija, možda i čitave civilizacije, a to sebi niko ne sme da dopusti, pa će uložiti maksimalne napore da je okončaju u razumnom roku (u SAD čim postignu ciljeve zbog kojih je kriza i aktivirana).
Pošto mi spadamo u obe “napadnute” kategorije, dosad smo morali da uradimo mnogo više. Štednja se podrazumeva, trebalo i je dosad da to činimo, ali to nije dovoljno. Nešto mi naša vlada deluje paralisano. Latinoameričke zemlje su krenule u ofanzivu na azijsko tržište, Evropljani se svakog dana dosete neke nove mere da se iskobeljaju, a mu se uzdamo samo u štednju.
Ne slažem se ni sa tim da je povratak poljoprivredi neka garancija. Svet se promenio. Danas bi nam najveću stabilnost dala moderna tehnologija, odnosno tehnološki visoko razvijeni proizvodi, da ih kojim čudom imamo. Zato bi dok pripremamo travnjake ispred zgrada za prolećnu setvu trebalo da smišljamo nešto treće.
Naravno Sonja, sve su to ipak prognoze, mislim da niko ne može sa tačnom sigurnošću reći šta će se tačno i kako dešavati u budućnosti. Glavni razlog što sam postavio ove linkove i što sam se uopšte uključio u ovu temu jeste taj što se sa svih strana može čuti samo mišljenje kako je ovo nešto privremeno, maltene “slučajno” (eto, omakla se ekonomska kriza, ko je kriv – niko, jednostavno se desilo, niko nije mogao da predvidi itd), i “kriza” će malo trajati, pa će opet sve biti kako je bilo. Međutim, postoje mnogi ugledni stručnjaci u svetu koji ne misle tako, ali njihovo se mišljenje skoro nigde ne može čuti. Zato sam i postavio ove linkove.
Svet ulazi u jedno potpuno novo poglavlje. Sve će biti drugačije, kada ovo prođe ( naravno moraće jednom i da prođe, jer sve prolazi, ali kako i kada to ćemo još videti).
Nabasao sam na još jedan, po mom mišljenju, odličan tekst o ekonomskoj krizi i onome što predstoji. Naravno, ni ovaj tekst se ne može nigde naći niti čuti po medijima.
http://www.srpskilist.net/gledista/oligarsi
Ukratko, evo šta kaže autor o krizi:
Наравно, ово је тек почетак. Разуме се, они о томе не могу гласно да говоре. Претвараће се да је све добро. И да ће бити још боље. Почеће да трагају за разлозима због којих се све ово догодило. Тражиће екстреме. Отуд и потиче мој страх од великих терористичких акција. Налик на оно што су организовали 2001. године.
Danas je 25. januar 2009. godine. Ako je u pravu, ovo što predviđa desiće se u vrlo bliskoj budućnosti.
Ponovo ću reći da se sa linkovanim intervjuom uglavnom slažem, ali opet ne sasvim.
Ja imam neko svoje mišljenje zasnovano samo na zapažanjima. Za njega nemam nikakve konkretne podatke i dokaze, čak nisam ni stručnjak za ekonomiju i finansije, ali mi jedino sa ovom logikom sva zbivanja u poslednjih dvadesetak godina “caknu” u celovit mozaik.
U hladnoratovskom periodu jedan od glavnih aduta i oružja Amerike je bio visok standard stanovništva. Njime je održavan unutrašnji mir, on je korišćen u spoljnopolitičkim odnosima, a naročito za propagandu. Krupni kapital (tj. njagovi vlasnici) su u to doba bili voljni da se odreknu dela profita radi očuvanja poretka i jačanja američkog prestiža u svetu. Sa propašću socijalizma i raspadom istočnog bloka, razlozi za ovo odricanje su prestali, a na stanovništvo se može izvršiti skoro neograničen pritisak, jer više nema realne alternative ni u sadašnjosti, niti za budućnost.
Teroristički napad iz sept. 2001. (godina kad je došlo do promene vlasti) je dizajniran da bi se uvela jača policijska i vojna kontrola u zemlji (mada je Am. po meni i ranije bila vrlo kontrolisana, a stanovništvo istrenirano da bude krajnje disciplinovano) i da se stanovništvo privikava na stalno ratovanje, pošto je američkom krupnom kapitalu rat neophodan kao vazduh. (Indicije koje potkrepljuju ove zaključke: Cela Amerika je znala da će se nešto desiti tog septembra. Buš je mesec dana sedeo u vikendici daleko od Vašingtona, igrao golf i čekao, što je samo po sebi prilično neobično. Obe zgrade TC su se srušile toliko uredno da je nemoguće da njihovo rušenje nije posledica serije manjih stručno isplaniranih i izvedenih eksplozija.) Nakon toga je Amerika mogla mirno da ratuje, prvo u Afganistanu, a zatim nešto manje mirno u Iraku.
Sad (u trenutku kad je ponovo u toku smena vlasti, samo sad u suprotnom smeru, sa republikanaca na demokrate) još jedan kabum – ne baš bomba, već “samo” finansijski balon. Ne tvrdim da se to desilo iz punog finansijskog zdravlja am. privrede, nego da sam ubedjena da je administracija imala načina da je predupredi, ali je odabrala najdrastičniji put, jer je trebalo napraviti još jedan dalji korak u uspostavljanju potpune kontrole nad svojim stanovništvom i što veću kontrolu nad privredama ostalih zemalja. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je am. najveći zagadjivač planete, a i njima se još živi. (Indicje: Najupečatljiviji deo Obaminog inauguracionog govora je bio posvećen smanjivanju očekivanja Amerikanaca; američka privreda je oduvek u velikoj meri počivala na špekulativnom kap. tj. špekulativnim poslovima, ali je to izazivalo krize samo ponekad i uvek rezultiralo osvajanjem novih ekonomskih prostora i proširivanjem am. političkog uticaja; velika sličnost sa krahom am. ekonomije s kraja 20.-tih godina prošlog veka.).
Pošto, dakle, mislim da je ova fin. kriza pod punom kontrolom američke administracije, razumno je nadati se da će je blagovremeno zaustaviti, odnosno zaključiti da su ciljevi ostvareni i da za krizom više nema potrebe, pre nego što nastupi opšta beda i glad na planeti. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što gladnima ne možeš ništa prodati.
EU bi mogla da iz ove krize izadje bez većih lomova i pored velikog učešća am. kapitala u njenoj privredi, ali je pitanje kakvi su politički planovi EU. Nikako mi ne ide u glavu onih 700 milijardi pomoći EU am. privredi.
I naravno, slažem se da više ništa neće biti isto, bar ne za malog čoveka, ali će se, nadam se, nakon izvesnog vremena ponovo vratiti stabilnost, a to je za nas i druge male i siromašne zemlje izuzetno važno, možda i najvažnije.
Alal vera, svaka čast na ovom objašnjenju, u potpunosti se slažem sa vašom logikom.
Jedino bih rekao da kriza nije pod kontrolom američke administracije, mislim da se oni tu ništa ne pitaju, već neka druga “ekipa”. Slučajno se poklopilo da sam pročitao i ovaj tekst
http://www.kosovoimetohija.org/analiza/srbija-i-svetska-kriza
autor ima isto mišljenje kao i Vi da je sve ovo pod kontrolom, i da nikako neće dozvoliti da čitava stvar ode predaleko.
E sad, što kaže u ovom tekstu:
Тако би они хтели. Хоће ли се тако и збити, видећемо. Јер, “не рече Туре – ако Бог да”!
😉
Ne, ovaj poslednji tekst se bitno razlikuje od mojih zapažanja.
Prvo po tome što je to jedan nacionalistički tekst prepun neosnovanih negativnih kvalifikacija tj. stereotipa prema Jevrejima, što ga čini pamfletom, a ne analizom.
Drugo, moguće je da u svetu postoje zavere sa najrazličitijim ciljevima, ali zavera radi obezboženja čovečanstva su po meni najmanje verovatne. Za takav zaključak ne vidim nikakve indicije ni u jednom dogadjaju u svetu, niti bi takav cilj imao nekog smisla i svrhe.
Moje je mišljenje da svuda postoje samo različite, često suprotstavljene logike (u kojim su sadržani i interesi): logika velikih sila, logika krupnog kapitala, logika siromašnih, mlade generacije, državne administracije itd. Svaka od njih zbog različitih ekonomskih, političkih, psiholoških, socioloških, antropoloških … zakonitosti ne može biti drugačija, niti se može tek tako menjati. Takodje svako doba ima svoju logiku i svoje zakonitosti. U hladnom ratu SAD i SSSR su imale svoje logike od kojih nisu mogle da odstupe a da jedna od njih ne doživi potpuni poraz. Osudjivati jednu ili drugu po meni je pre nastavljanje hladnoratovske propagande, nego zauzimanje stava.
Danas američki krupni kapital mora da radi to što radi. Kad bi nekim čudom npr. 200 vlasnika Dženeral Motorsa odlučilo da će prestati da prati logiku krupnog kapitala, GM bi propao, oni više ne bi bili vlasnici krupnog kapitala i na njihovo mestp uskoro dolaze drugi koji će hteti, ili bolje rečeno, morati da prate tu logiku. Takvo je ustrojstvo sveta i tu se ne može mnogo promeniti. Ali se male zemlje mogu prilagoditi i naučiti od velikih i razvijenih kako da poboljšaju svoj položaj i obezbede svom stanovništvu stabilan razvoj i pristojne ili bar prihvatljive uslove za život.
Šta znam, možda i nisam u pravu, ali ne mogu sebi bolje objasniti svet u kom živim.
Ma, da, da, razumemo se, ovaj poslednji tekst je malo specifican, ja licno mislim da u njemu ima puno istine, ali to nije bitno, mislio sam vezano za onu tezu da je sve pod kontrolom. Naravno, sam tekst se bitno razlikuje od nekih vaših drugih zapažanja.
Sto se tice zavere radi obezboženja čovečanstva, to je stav autora, ljudi koji veruju u nešto više od ovoga sveta, konkretno mislim na pravoslavne hrišćane, složiće se sa autorom, ali raspravljati o tome nema nekog smisla, to su ipak lični stavovi svakoga od nas.
Lepo smo se ispričali 🙂 Pozdravljam Vas i svako dobro želim
[…] je analiziral 15 svetovnih gospodarskih panog in jim podelil ocene od 1 do 5. Srbski bloger Dragan Varagić je izpostavil 5 industrij, po napovedih sodeč se najlepša prihodnost piše spletni […]