Statistički Zavod Srbije je pre neki dan objavio rezultate tradicionalnog istraživanja “Upotreba IKT u Srbiji 2012“, prema kojem smo sada stigli do polovine populacije Sebije koja pristupa Internetu. U odnosu na prošlu godinu, fokusirao bih se na razlike u broju online korisnika i broja korisnika koji su nešto kupovali u poslednjih godinu dana.
Tinejžeri koriste samo Fejs, Jutub, mail (eventualno), i Gugl…
2.1 milion korisnika prema ovom istraživanju koristi svakodnevno Internet, dok prema nedavno objavljenim podacima kompanije Gemius 800.000 osoba dnevno posećuje domaće Web sajtove. Razlika između ova dva istraživanja je otprilike između 50 i 60 odsto online korisnika koji uopšte posećuju domaće web sajtove. Ostatak se odnosi na upotrebu Interneta i percepciju upotrebe Interneta od strane tinejdžera (tzv. Y generacija).
Kada se uzme u obzir činjenica da se prema RZS u ovoj godini oko 93 odsto tinejdžera koristi Internet (15-24 g.), nije čudno što je toliko veliki procenat osoba koje se ne deklarišu da posećuju domaće Web sajtove. Kada se intervjuišu mlađi Internet korisnici, oni od sajtova/servisa koje koriste na Webu navode društvene mreže (Fejs, Tviter),YouTube, eventualno neki email servis i Google. Iako ovi korisnici idu na domaće Web sajtove (kada neko nešto deli preko svog /FB/ statusa), oni uglavnom nemaju percepciju da su bili na bilo kom od tih sajtova, jer su info dobili preko društvene mreže (pa misle da su i dalje tamo, jer se odmah vrate nazad). Ali i kada se ovakvi online korisnici uvrste u poređenje podataka o korišćenju Interneta, i dalje ostaje bar 40 odsto korisnika koji uopšte ne posećuju domaće sajtove, što između ostalog govori o ne naročito raznovrsnim i kvalitetnim domaćim online sadržajima.
Posle “Fejs najezde” nastupila navala na sajtove grupne kupovine…
Podatak da je 600.000 osoba kupovalo nešto online u poslednjih godinu dana (povećanje od 220.000 u odnosu na prošlu godinu) predstavlja dosta značajan podatak o povećanju upotrebe Interneta u svrhu kupovine (povećanje od skoro 50 odsto), i on potvrđuje očigledan porast prodaje preko mnoštva sajtova za grupnu kupovinu.
Kao što je 2009. i 2010. g. “pohrlila” masa online korisnika zbog Facebook “groznice”, tako je tokom 2011. i 2012. g. “drugi talas nevernih” počeo da koristi sajtove za grupnu kupovinu, iako do tada ništa nisu kupovali online. Lično znam određeni broj osoba koje su počele da koriste redovnije Internet upravo zbog pregledanja ponuda popusta na sajtovima za grupnu kupovinu.
Prema meni dostupnim podacima o brojevima kupaca na sajtovima grupne kupovine, od prezentovanog broja online kupaca, sigurno njih 50 odsto kupuju na sajtovima za grupnu kupovinu.
Prodaja raste, prodaja pada…
Kada se uporede podaci iz prošle i ove godine u vezi sa naručivanjem preko Interneta, vidi se da u skoro svim oblastima postoji pad narudžbina, što je na žalost direktan pokazatelj pada prodaje, odnosno nastavka krize u kojoj živimo…
U svakom slučaju, trend rasta upotrebe Interneta je konstantan, i što je važno da se prodaja putem Interneta povećava, ali na žalost ne u svim segmentima..
Komentar o tome kako se dominantno Internet koristi za zabavu, u odnosu na poslovno korišćenje: Iako je ovo činjenica od početka upotrebe Neta i kod nas i u svetu, to ne znači da veliki broj osoba koristi Internet i za druge stvari, pored toga što se zabavlja online…
Korišćenje Interneta u Srbiji 2012,
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Provera specifikacije, stručnih prikaza ili iskustava drugih ljudi o nečem što želimo da kupimo, ma bio to najjeftiniji kompjuterski miš ili zamrzivač, prvi je korak koji, prema mojim (laičkim) uvidom načine ljudi pre nego što počnu i da pazare preko Interneta. Zato je već samo predstavljanje artikla na netu odavno ultimativo ponašanje. Ja ne kupujem ništa iole vrednije ako o tome ne nađem bar neke podatke na netu.
A onlajn prodavci bi, ovo kažem na osnovu svojih i razgovora sa meni sličnim korisnicima Interneta, pospešili prodaju kada bi se kupcu i posle obavljene kupovine, javili, pitali za njegova iskustva sa kupljenom robom, ulili mu sigurnost da će biti tu ako nešto zaškripi, posebno ako je garancija u pitanju. Mislim da veoma greše što to ne rade i ne vežu kupca za sebe ulivajući mu sigurnost.
“Pogledam ja sve o modelima koji me interesuju, ali onda odem kod svog prodavca hardvera i kažem mu šta sam i gde našao i kupim to isto od njega. Ako se pokvari, znam da će biti popravljeno ili zamenjeno u garantnom roku.”
To je, sažeto, čest model ponašanja kupca danas kada je u pitanju, npr. laptop. Ljudi hoće da budu sigurni da su za svojih 500 evra dobili robu koja će imati tih 1 – 2 – 3 godine garancije i da, ukoliko se desi peh sa kupljenom robom, neće morati da zivkaju službu za reklamacije ili ne znam već koga danima i nedeljama.
-Tinejdžeri su od 13-19 godina, ne do 15-24 godine.
-Domaći sajtovi su veoma posećeni o čemu svedoče podaci na audience.rs. Na http://www.alexa.com/topsites/countries/RS se može videti posećenost sajtova iz Srbije.
– neverovatno da u članku nije pomenut Limundo ili KupujemProdajem, koji su lideri u onlajn trgovini u Srbiji, a akcenat sajta je stavljen na sajtove grupne kupovine, što govori o neobjektivnom sagledavanju teme od strane autora članka. (sumnjam u plaćen članak, ipak autor drži baner sajta jedne grupne kupovine)
– “Iako tinedjdžeri idu na domaće Web sajtove (kada neko nešto deli preko svog /FB/ statusa), oni uglavnom nemaju percepciju da su bili na bilo kom od tih sajtova, jer su info dobili preko društvene mreže (pa misle da su i dalje tamo, jer se odmah vrate nazad).” – ovo nema veze sa životom i subjektivno je mišljenje autora. I te kako posećuju druge sajtove i na ostale načine osim društvenih mreža, ali je problem što u Srbiji postoji jako malo onlajn brendova.
– ponuđeni odgovori u tabeli “vrsta robe i usluga” nema veze sa živtom. Samo Zavod za statisktiku je mogao da smislu obvako imbecilnu klasifikaciju i dovede ove podatke na rub upotrebljivosti.