Srbija i borba protiv fašizma u II Svetskom ratu

Ove nedelje u Politici objavljen je temat pod nazivom “Da li se ponosimo antifašizmom?” (lat. verzija), gde se nalazi na Webu još dodatnih deset tekstova (po meni najinteresantniji – “Linija dobrog ukusa” koji je napisao Miloš Ković, nije objavljen).

Veoma dobar momenat i veoma dobra tema za preispitivanje kako je došlo do toga da tzv. “novi revanšionisti” uspeju u nameri da jednostavno “ubace pod tepih” činjenicu da je u Srbiji bio jedan od najaktivnijih antifašištičkih pokreta tokom II Svetskog rata.

Sa druge strane, antifažizmom se u poslednje vreme kite neki “veoma čudni likovi”, koji dodatno “razvodnjavaju” stavove građana, iako se svi busaju u grudi sa “činjenicom da se zna šta je fažišizam i da o tome ni ne treba pričati”.

Mene definitivno iritira i kod prethodnog događaja, ali i kod aktuelnih kvalifikacija da zbog perioda nakon II Svetksog rata treba i dalje blatiti antifašistički pokret, da je veoma mali broj onih koji mogu da posmatraju šta se dešava, bez upliva različitih ideologija, malograđanštine i neznanja.

Trebaće ovde da prođe bar još 50 godina da se o ovim temama priča sa distance (suviše je dugo trajao period koji se završio sa padom Miloševića), a da u međuvremenu moramo da konsultujemo strane referentne (objektivne) istorijske izvore da bi smo znali šta se u ovim krajevima stvarno dešavalo u poslednjih 70 godina.