Kada se na Guglu otkuca “strategija i taktika“ iznenađujuće je malo tekstova koji objašnjava jedan od najvećih “kamena spoticanja” za definisanje načina ozbiljnijeg unapređenja poslovanja. Preporuka je da pročitate tekst “Biznis lekcija: Strategija i taktika za pocetnike“, kao i ove tekstove na engleskom jeziku:
- The Difference between Strategy and Tactics
- Understanding Goals, Strategy, Objectives And Tactics In The Age Of Social
Osnovna pitanja o poslu – “Kako to da radim”, “šta treba da radim”, “zašto to radim”…
Bez obzira što mnoge osobe tvrde da u poslu znaju razliku između strategije i taktike, kada im postavite pitanje kako oni definišu jedan i drugi termin, vidi se da je malo realnog razumevanja o načinima razmišljanja na strateškom i taktičkom nivou.
Jedan od jednostavnijih pokazatelja da osoba primarno razmišlja na nivou taktika je slučaj kada radite sa osobama koji vode računa samo o tome kako rade svoj posao, bez “upliva” odnosa tog posla koji rade sa generalnim potrebama organizacije za koju rade taj posao.
Drugim rečima,
- fokus u poslu na to kako da nešto uradimo jeste postavljanje posla na nivo sprovođenja taktika.
- Kada se postavljaju pitanja tipa “šta treba da radimo” i “kako da to uradimo”, najčešće se radi o postavci posla na nivou odabira taktika (pitanje “šta“) i načina sprovođenja taktika (pitanje “kako“).
- Kada pitanja o načinima obavljanja posla počinju sa pitanjem “zašto bismo trebali nešto da koristimo?“, nakon toga pitanje “šta” koristiti, i na kraju “kako” koristiti, tada postoji velika verovatnoća da osobe sa ovakvim “setom pitanja” počinju ili redovno koriste kreiranje strategije za unapređenje svog poslovanja.
Problem strateškog razmišljanja se nalazi u činjenici da većina osoba po inerciji prvo sebe pita “kako da ovo uradim?“, umesto da sebi postavi pitanje “zašto bih ja ovo uopšte radio?“. To ima za posledicu da mnogo manji broj osoba sebi postavi pitanje tokom svog radnog veka
– “zašto ja ovaj posao radim na dati način, i šta je potrebno da uradim da bi ja ovaj posao radio brže i bolje?”.
Prethodno pitanje predstavlja osnovu za uvođenje inovacija u posao.
Šta je strategija? Zašto postoji problem definisanja razlike između strategija i taktika?
Najjednostavnije rečeno, strategija je definisana putanja kojom firma iz aktuelnog stanja (A) planira da postigne određene ciljeve (B) – gornja slika.
Kada se definisanje strategije postavi u kontekst ciljeva koji se žele postići, sastavni elementi koji su potrebni za uspešno definisanje i sprovođenje strategije su:
- Generalni ciljevi (goals – tačka B) – Šta je to što generalno želimo da postignemo našim narednim aktivnostima u kompaniji?
- Stanje u kojem se trenutno nalazi kompanija (tačka A) – Kako da precizno definišemo situaciju u kojoj se trenutno nalazimo? (SWOT analiza, PESTLE analiza, Analiza 5 sila – Porter, …)
- Strategija (putanja od A do B) – Pristup koji ćemo upotrebiti da iz aktuelnog stanja (A) dođemo do ostvarenja generalnih ciljeva (B).
- Merljivi ciljevi (objectives) – Merljivi koraci (kontrolne tačke – milestones) pomoću kojih se proverava da li smo na pravom putu (putanji) do ostvarivanja generalnih ciljeva.
- Taktika – Koje ćemo alate koristiti da bismo došli do merljivih ciljeva, u kontekstu definisanih generalnih ciljeva – ostvarivanje projektovane strategije.
Praksa pokazuje da preko 95% svih kompanija u svetu svoje poslovanje sprovodi na nivou taktičkog pozicioniranja na tržištu, bez realnog/objektivnog znanja o tome kakva su oni kompanija u odnosu na ostale “igrače” na tržištu. Praksa takođe pokazuje da kompanije koje efikasno koriste strateški pristup ponašanju na tržištu (to što planiraju da urade, na kraju i urade) uvek imaju značajan rast poslovnih efekata.
Zašto je važno strateško razmišljanje o poslu?
Da bi se strategija kvalitetno definisala, potrebno je da kompanija pređe uspešno tu putanju (trajektoriju) više puta – da bi bila u situaciji da zna što preciznije koje merljive ciljeve treba da ostvari u pojedinim fazama dolaska do projektovanih generalnih ciljeva.
Kada se merljivi ciljevi definišu bez znanja o tome da li su takvi ciljevi kreirani u kontekstu postavljenih generalnih ciljeva – najčešće se dešava da kompanije u ovakvim slučajevima imaju veoma različite efekte svojih poslovnih aktivnosti – nekada su rezultati u redu, nekada nisu…
Strategija omogućuje dolazak do ponovljivih dobrih poslovnih rezultata, uz znanje o tome kako se ti rezultati postižu!