Profesionalna orijentacija: Kako sam postao savetnik za poslovnu primenu interneta II

U prvom delu priče o tome šta je uticalo na moju sadašnju profesionalnu orijentaciju opisao sam vreme od moje osnovne škole do završetka fakulteta. U nastavku sledi opis najvažnijih okolnosti koje su me dovele u situaciju da radim posao savetnika za poslovnu primenu interneta.

Internet nisam počeo da koristim da bih zarađivao od njega
(10-12 sati usmerene edukacije na dnevnom nivou 6 meseci, ili 5 sati dnevno godišnje)

U januaru 1997. g. prvi put sam se samostalno, is svog doma, uključio na internet preko lokalnog broja telefona. Imao sam sreću da me u tom momentu nije ništa posebno interesovalo od različitih oblasti koje su mi u prethodnom periodu okupirale pažnju (prethodno sam svašta „izgustirao”), pa sam se naredna tri meseca fokusirao na sam fenomen interneta – kako bih mogao da što bolje naučim kako da dolazim do informacija online. U to vreme internet je bio veoma skup i bilo je tri puta jeftinije primati e-mail od surfovanja vebom (Web-om), pa sam svojih pet sati veba mesečno koristio da brzo pronađem ono što me je tada interesovalo, prijavljivao se na mejling-liste, i u off-line režimu sam čitao materijale na temu pretraživanja po desetak sati dnevno.

U aprilu 1997. g. na nagovor prijatelja napravio sam svoju prvu personalnu stranicu (tada nisu postojali blogovi), i tada sam preusmerio svoja interesovanja na tematiku kako sada da me druge osobe pronađu na tada već „ogromnom” internetu. Nastavio sam dnevno da trošim od 10 do 12 sati sada na temu onlajn-promocije, s tim da sam sada imao svoj veb-sajt gde sam isprobavao naučeno (pored toga što sam u međuvremenu završavao fakultet). Veoma brzo sam shvatio da „taj marketing” ima ozbiljnog smisla, kada sam na osnovu jedne promotivne akcije uspeo da povećam posetu veb-sajtu pet puta: sa pet poseta dnevno na 25 poseta dnevno!

Do septembra meseca iste godine proučio sam dovoljno materijala iz oblasti pretraživanja veba i internet promocije da sam počeo pripreme da napravim svoj besplatni mesečni e-mail časopis, koji sam pustio na 250 email adresa u novembru 2007. (nakon toga sam saznao i šta u praksi znači spam, jer sam većinu tih e-mail adresa pokupio preko veb-sajtova internet servis provajdera). Zbog karakteristika tadašnjeg interneta bilo je sasvim logično napraviti mejling-listu, kako sam to mogao tada da vidim u mnogim inostranim primerima projekata iz oblasti internet marketinga.

Kako sam uspeo da dobijem besplatnu reklamu na tada jednom od najposećenijih sajtova – YUSearch.com, moj projekat je video g. Vladimir Čolić, vlasnik veb-sajta www.beocity.net (takođe u tadašnjoj kategoriji najposećenijih veb-sajtova na domaćem internetu) i ponudio mi je da moj projekat „prebacim” na njegov veb-sajt, što se i desilo u decembru 1997. Do kraja januara 1998. mејling-lista mog e-mail časopisa je imala 1.200 prijavljenih korisnika.

Tada sam naučio jednu od najvažnijih stvari koja se odnosi na onlаjn-aktivnost i kreiranje kvalitetnog onlajn-nastupa:

Shvatio sam da sam mogao te osobe koje prate moj sajt i mejling-listu lako uverim da je „crno, u stvari, belo”. Tada sam doneo odluku da moram još ozbiljnije da se posvetim objavljivanju releventanih sadržaja, upravo zbog razloga da ne dovodim u zabludu one koji ne poznaju dovoljno datu oblast. Ili sa rastom čitalačke publike raste i odgovornost!

Kako sam došao na ideju da zarađujem od interneta?

Kako to obično biva kada ste veoma aktivni online, bio sam u (e-mail) kontaktu sa velikim brojem tadašnjih aktivnih članova onlajn-zajednice, pa sam dobio poziv da budem jedan od predavača na konferenciji NetForum, koja se održavala u Beogradu u aprilu 1998. g. Tamo sam uživo upoznao mnoge predstavnike tadašnje onlajn-zajednice, uključujući Nenada Orlića i Žanu Poliakov. Ove dve osobe su praktično najviše doprinele mom profesionalnom usmeravanju u pravcu internet biznisa (pored već pomenutog Vladimira Čolića) – Žana Poliakov i Vladimir Čolić tokom prvih godina, a Nenad Orlić dugo godina i nakon tog početnog perioda moje profesionalizacije na internetu. Puno im toga dugujem, i ovom prilikom im javno zahvaljujem za sve…

Ta konferencija iz aprila 1998. g. bila je ključna za moje profesionalno opredeljenje u vezi sa internet poslovanjem, jer sam tada shvatio da su samo pojedinci koji su bili prisutni na toj konferenciji (a bilo je preko 200 učesnika) shvatali to što sam tada pričao, a imao sam prilike da vidim da u razvijenijim zemljama onlajn-marketing funkcioniše. U tom momentu (a i dugo vremena kasnije) nisam znao šta bih tačno radio na internetu, ali sam znao da će mi to biti profesija.

Prvi profesionalni angažmani

Baš u vreme kada mi je isticao godišnji aranžman na fakultetu (jesen 1998. g.), dobio sam ponudu od Žane Poliakov da održim predavanje umetnicima na temu promocije slabo-profitnih i neprofitnih projekata, i načina pretraživanja interneta (napomena: u to vreme nije postojao Gugl). Na tom predavanju sam upoznao Zorana Stanojevića, koji mi je predložio da budem predavač na temu pretraživanja interneta za potrebe novinara (manje je poznato da je Zoran Stanojević autor prve ne-tehničke knjige iz oblasti korišćenja interneta u Srbiji – „Tri blage sa Internetom“). U narednih nekoliko meseci (praktično do bombardovanja Srbije) imao sam veći broj predavanja koja su organizovali Žana Poliakov i Zoran Stanojević, što mi je tada bila dobra osnova za pripremu da zarađujem od interneta.

U to vreme stiže mi i prva ponuda za kompenzacioni aranžman (koju sam prihvatio) – onlajn-promocija obuka tadašnjeg Management Training Centra (MTC) iz Novog Sada za prisustvovanje tim obukama. Ova tromesečna obuka mi je puno pomogla, a između ostalog sam na vežbi iz tehnika prodaje i prvi put u životu realno prodao izradu veb-sajta za kompaniju IGM „Stražilovo”. Sa vlasnikom MTC-a Ivanom Šurjanovićem sam u narednih desetak godina radio na nekoliko desetina kanadskih onlajn-projekata.

Iste te jeseni, 1998, počinje u Novom Sadu da se formira Satto Internet Service, koji je imao za cilj da oformi ozbiljnu ekipu osoba koje se razumeju u internet sa različitih aspekata i da ponudi kvalitetnu uslugu onlajn-nastupa na tehničkom i promotivnom nivou. Pripreme za lansiranje ovog servisa u pravom obimu su prekinute čuvenim bombardovanjem, a deo te ekipe je kasnije formirao nekoliko različitih interesantnih kompanija. U periodu nakon 1999. g. u nekoliko navrata sam sarađivao na onlajn-projektima sa pojedinim članovima ovog inicijalnog tima. Osoba iz tog tima sa kojom sam kasnije najviše sarađivao i koja je takođe dosta uticala na moj profesionalni razvoj je Stevan Majtorović.

Izrada veb-sajtova, greške u poslu i naravoučenija

Veoma brzo nakon mog „ulaska u privredu” shvatio sam da privrednici (direktori, vlasnici firmi) u osnovi ne shvataju klasičan marketing, a inicijalno sam nameravao da prodajem usluge iz oblasti internet marketinga. To sam rešio na taj način što sam do 2001. g. prodavao skoro isključivo izradu veb-sajtova, gde sam za vreme same izrade sajta i naknadno radio svoje usluge, ali to nisam posebno izdvajao i naročito objašnjavao, jer nije imalo puno smisla.

Prvi ozbiljniji poslovi (i najave ozbiljnijih poslova) su počeli da pristižu tokom 2000. g., i tada sam napravio prvu veliku grešku kada sam na osnovu nekih najava otvorio firmu sa dve zaposlene osobe (od kojih je jedna Maja Vasić) i veoma brzo nakon otvaranja dospeo u probleme sa dugovima jer nisam obezbedio dovoljno stalnih poslova za normalno funkcionisanje firme. U to vreme sam dobio i jedan veliki posao, koji smo krenuli da radimo bez potpisanog ugovora i bez znanja o tome da povećanje broja zahteva od strane klijenta tokom trajanja izrade veb-sajta produžava vreme izrade. Kako smo probili dogovoreni rok, nismo definisali šta je tačan zadatak koji se radi, nismo uspeli da kontrolišemo klijenta u njegovim dodatnim zahtevima (nigde nije bilo rečeno da on ne može da dodaje nove zahteve), klijent je odlučio da me tuži za prekoračenje roka, što sam prihvatio kao kaznu za moje neiskustvo u vođenju poslovanja.

Kao rezultat svega navedenog „progledao” sam iz oblasti prava (znam samostalno da kreiram veoma kvalitetne ugovore) i iz oblasti vođenja toka izrade veb-sajtova, a tada sam i potvrdio, inače poznatu činjenicu, da se najbolje uči iz spostvenih grešaka, što je i najskuplje.

Tokom svih ovih godina pravio sam puno grešaka, i tada sam imao samo jedan od dva izbora: ili ću nastaviti da pravim iste greške ili ću izvući pouke iz napravljenih grešaka. Ovo je i jedna od „tajni” zašto imam toliko iskustva iz različitih oblasti onlajn-poslovanja, promocije i prodaje. Ovo svakako ne preporučujem da ponavljate…

Knjiga, Formalna edukacija i onlajn-konsalting

U jesen 1998. prvi put sam došao na ideju da napišem knjigu iz oblasti internet marketinga, što mi je uspelo sredinom 2002. g. Izdavanje knjige mi je puno pomoglo u mnogim oblastima profesionalnog bavljenja internetom, uključujući i ulazak mene kao predavača u institucije formalnog obrazovanja. Godine 2003. prihvatam ponudu da na VISER-u držim predmet Internet marketing na novoformiranom smeru za e-poslovanje, i u ovoj školi sam u kontinuitetu držao više predmeta do 2011. g. Godine 2006. sam prihvatio ponudu da budem koordinator na novoformiranim specijalističkim strukovnim studijama iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu (što sam i danas). Od 2011. g. sam predavač na Visokoj IT školi.

U periodu od 2000. do 2004. radio sam na većem broju manjih i nekoliko većih projekata, i tokom rada na tim projektima sam uspeo da iskristališem šta je to gde moje dotadašnje znanje i iskustvo mogu da doprinesu najviše nekom projektu.

Moj dugogodišnji fokus interesovanja na problematiku koja nema u fokusu ŠTA ili KAKO je potrebno raditi da bi se izgradilo i vodilo prisustvo organizacije na internetu, već ZAŠTO je nešto potrebno uraditi sa aspekta zadovoljenja potreba organizacije i njenih ciljnih grupa (ciljne javnosti), doveo me je u situaciju da razmišljam o internet konsalting biznisu.

Godine 2004. sam dobio poslove u nekoliko veilikih projekata za kompanije Sintelon (tadašnji Sintelon Plus, sadašnji Tarkett), Metalac i Novosadski sajam, gde sam učestvovao u osmišljavanju načina i sprovođenja strategije onlajn-nastupa ovih kompanija na internetu, na nivou klasičnog konsaltinga. Tada sam i odlučio da ću u narednom periodu svog profesionalnog života imati fokus na usluge savetovanja iz oblasti poslovne primene interneta, ili:

Šta je potrebno uraditi i kako to da se uradi da bi organizacija imala koristi od interneta (korist ne mora da bude samo finasijska). Ono pitanje zašto se postavlja sve vreme osmišljavanja i vođenja onlajn-nastupa kao korektivni faktor koji bi trebalo da maksimalno spreči dominaciju tehničkih rešenja na vebu u odnosu na poslovne ciljeve organizacije (zašto mi uopšte sve to radimo?).

Sastavni deo posla savetnika jeste i edukacija, ali u ovom slučaju je to in-house edukacija neformalnog tipa, koja za posledicu ima usvajanje veoma konkretnih znanja za vođenje konkretnih poslova potrebnih za vođenje onlajn-poslovanja organizacije. U tom kontekstu sam 2011. napravio strateški dogovor sa kompanijom LinkGroup gde se polako formiraju posebni smerovi na IT Akademiji (biće uskoro posebna najava), a držim predavanja i na Biznis Akademiji na temu različitih aspekata poslovne primene interneta. Cilj ovog tipa neformalne edukacije jeste da se u narednom periodu formira neformalna edukacija koja ima za cilj kreiranje kadrova koji imaju mogućnost da stiču adekvatna (potrebna) znanja da bi se obavljali konkretni poslovi iz oblasti primene elektronskog poslovanja. In-house edukacija ostaje za potrebe pojedinačnih kompanija, a u svim ostalim slučajevima postoje (i kreiraće se) odgovarajući programi na IT Akademiji i Biznis Akademiji.

I za kraj: 7 saveta i naravoučenija iz mog primera

• Potrebna su šira znanja iz različitih oblasti, ne samo specijalizovana znanja za obavljanje poslova koji u sebi imaju stratešku komponentu.
• Formalna edukacija je potrebna (naročito visoka edukacija koja će biti sve potrebnija u narednom periodu), ali nije dovoljna za obavljanje konkretnih poslova koji se sada traže na trištu. Internet je dostupan, tamo se treba dodatno obrazovati i usvajati konkretna znanja iz željenih oblasti. Što više prakse!
• Potrebno je fokusirati se na najvažnija znanja, odnosno potrebno je odrediti koja su to najvažnija znanja iz posmatrane oblasti, i ta znanja unapređivati.
• Sami pokrenite sebe u željenom profesionalnom pravcu, nemojte očekivati da će to neko za vas da uradi (čak i ako se to desi).
• Više učite iz tuđih grešaka nego iz svojih, ali se nemojte bojati padova. Padovi u poslovanju su veoma lekoviti…
• Reputacija se stiče godinama, a gubi u sekundi. Što više utičete na druge, odgovorniji ste njima i svima ostalima koji prate vaš rad da stojite iza svega što ste rekli i učinili / uradili. Onlajn-okruženje je idealno da bilo ko može veoma precizno da odredi da li ste ili niste „lažnjak”.
• Nemojte imati sedam stavki ako ih realno imate šest. Nemojte daviti!

 

Napomena: Ovaj tekst je napisan uz podršku kompanije LinkGroup, kao deo projekta „Podrška samozapošljavanju blogera“.

 

Profesionalna orijentacija: Kako sam postao savetnik za poslovnu primenu interneta II, 9.2 out of 10 based on 15 ratings