Kako to obično biva, skoro svi problemi sadašnjosti imaju rešenje negde u prošlosti, kako i kaže poslovica “Istorija je učiteljica života”. Ispostavlja se da veliki “problem” prelaska sa jednosmerne komunikacije koji predstavlja karakteristiku 20. veka na konverzaciju ili dijalog koji potenciraju savremene tendencije Interneta u 21. veku, i nije tako nepoznata kategorija, istorijski posmatrano.
Sokrat, otac Zapadne filozofije, čiji je najzačajniji doprinos filozofiji tzv. “metod debate” ističe dijalog kao osnovni način dolaženja do spoznaje/saznanja. Ova metodologija može da se veoma ozbiljno koristi u rešavanju problema savremene edukacije, savremenih postavki vođenja online koverzacije, ali i poboljšanja shvatanja ispravnih (online) političkih debata. Ovaj put, naglašavam aspekte uspostavljanja kvalitetne online konverzacije, koja može imati dobru primenu kako u poslovnoj tako i u političkoj komunikaciji, ali sa različitim bitnim karakteristikama… O prblemima generalne edukacije – drugi put…
Angažovanje korisnika kroz dijalog
U poslednje 2-3 godine praksa vođenja naloga kompanija na društvenim mrežama – DM (tzv. community management) se u najvećoj meri izrodila u rutinski “recept”:
- Linkuj zanimljiv sadržaj (često bez neke naročite veze sa ciljevima kompanije za koju se radi vođenje nalogana DM), koji proizvodi dovoljno lajkova/komentara.
- Napiši nešto zanimljivo što donosi dovoljan broj lajkova/komentara.
- Napravi neku (nagradnu) igru (koja donosi lajkove/komentare).
- Izazovi neku reakciju na bilo koji način da bi npr. onaj manji broj na FB (tzv. activity) bio što veći…
Angažman online zajednice u cilju postizanja tačno određenih efekata po organizaciju uopšte nije jednostavna “rabota”, a dokaz za to se može videti na primerima kreiranja sopstvenih forum zajednica, gde osobe samostalno dolaze da diskutuju o različitim pitanjima. Da li ste ikada pokušali da napravite forum, angažujete ljude da dolaze, ostavljaju pitanja/komentare i da se vraćaju? Da oni brojevi po kategodrijama foruma ne budu bliski nuli i da se za svaku datu temu nađe dovoljan broj onih koji će diskutovati?
Metodologija uspostavljanja i vođenja dijaloga koji ima smisla ima veći broj pravila, koja se mogu svesti (i izučiti) na primerima Sokratove metode (koju je opisao/predstavio a kasnije i razradio detaljnije Platon):
- Interes pokreće svet, pa time i dijalog. Ako postoji mogućnost da se na potrebne teme stvori interesovanje kod korisnika da participiraju, oni će participirati.
- Kultura (slušati/čuti) se može ostvarivati kroz pružanje realnog procesa saznavanja onih koji žele da participiraju u diskusiji. Jedna od najčešćih akivnosti koje korisnici vole da rade online jeste učenje nečeg novog, pa kada se to realno i dešava, to može “oplemenjivati” diskusiju.
- “Ljudi vole da budu vođeni”. Od odabira pravila ponašanja u konverzaciji, preko odabira teme, do aktivnog usmeravanja i zaključivanja teme, oni koji vode dijalog moraju sve vreme biti veoma aktivni u tom procesu. Nemojte očekivati da će vaši korisnici sami po sebi raditi ono što biste vi od njih želeli da oni rade…
- Konstruktivna konverzacija može biti ona “igra”, gde nagrade mogu biti veoma različite stvari: od same mogućnosti objavljivanja odgovora, do uticaja na saznajni proces ostalih “igrača”. Za postizanje relevantnosti i konstruktvnosti potrebno je vreme koje se meri mesecima ili godinama… Čuvena priča o sticanju online poverenja…
De(konstrukcija) online političke debate
Manipulacija i ostrašćenost su glavne karakteristike sadašnjeg ali i budućeg trenutna na nebu online političke komunikacije – ako se po tom pitanju ne učini nešto.
U Sokratovo vreme postojala je posebna kategorija filozofa/edukatora pod nazivom Sofisti, čija je osnovna karakteristika bila da su znali manje od onoga što su predstavljali da znaju. U savremenom vokabularu, ovakve osobe se zovu politikanti, ili oni koji filozofiraju (daleko od toga da su pravi filozofi).
Na Internetu je moguće formiranje “oaza” političkih debata, gde se mogu uspostaviti sledeća rigorozna pravila (moderacija) konverzacije koja diskvalifikuju sledeće politikante:
- Ako nisi spreman da čuješ i da pod realnim argumentima menjaš mišljenje.
- Ako u istoj rečenici pored kritike ne daješ i predloge rešenja.
- Ako ono što si rekao predstavlja čist trol/vređanje/ostrašćenost…
- Ako ono što si napisao ima bilo kakvo konkretno značenje, a ne isprazni politički govori, političarenje, filozofiranje…
Do narednog izbornog procesa voljan sam da učestvujem u formiranju jednog takvog političkog mesta na Webu, gde bi za početak možda napravili pravu školu političke konverzacije…
Nadam se da sve prethodno napisano ipak nije utopija u našim uslovima…
Pouke iz istorije: Sokrat i online konverzacija, online politički dijalog,P.S. Još devedesetih godina prošlog veka bio sam učesnik sličnih veoma dobro vođenih grupa konverzacije na Webu (na en. govornom području), što znači da su ovakve stvari moguće, ali je potrebna “kritična masa” onih koji žele realnu konverzaciju…
Za svaki napredak je potreban dijalog !
Dok to ne naucimo da primenimo nema napredka. Uostalom sve politicke stranke bi trebale da gledaju kako da unaprede sopstvenu zemlju, a ne licne ili partijske interese. Kada bi im to bio primaran cilj, komunikacija i saradnja bi bila uspesnija.
Zato i svi mi koji ucestvujemo u billo kakvim komentarima bi trebali da primenimo ovo sto je ovde napisano i da doprinesemo boljoj komunikaciju i sirenju ideja, bilo politickih , drustvenih ili socijalnih.
2006.godine. bili su lokalni izbori u Boru.
Na portalu Bor030, tacnije na njegovom forumu bilo je nekoliko hiljada ljudi koji su forsirali jednu politicku licnost i ja koji sam se zalagao za jedbog od kandidata.
Tada sam prosao golgotu svih Sofista, politikanata, filozofa, pravih retoricara ali i ljudi sa vise nickova.
To je bila konverzacija svi protiv mene ili sam protiv svih….
Od tada do danas, apsolutno nemam nikakvih problema , naprotiv, toliko sam se izvestio u online komunikaciji da mi je sada krizno komuniciranje pravo zadovoljstvo.
Tvoj predlog u ovom trenutku jeste prava utopija. Veoma mali broj ljudi je spreman da udje u argumentovanu komunikaciju duzu od jednog klika za lajk…
Drustvene mreze su uzele dNak mnogim kvalitetnim forumima. Ostali su samo uskostrucni, sa odredjenim nisama, a i tamo se retko komunicira kvalitetno…
Svidja mi se ovaj blog post sa istoriskim primerima. Tnx.
Evo ja sam za. Samo se ne slazem da kritika mora da povlaci i ponudu resenja. Te dve stvari ne moraju da se podrazumevaju.
Podržaću i ja.
Mislim da jedino skandinavske zemlje pružaju uvid u način kako bi trebale funkcionirati političke stranke, tamo političari dolaze na dužnost već osvješteni da treba služiti narodu i da su zato plaćeni!
Kod nas toga neće biti još jako dugo 🙁
tu ima jedna zanimljiva kontradiktornost,
pojednostavljeno, da bi imali kvalitetnu disusiju – forum potrebna su stroga pravila, odnosno masovna banovanja a to je direktno suprotno ciljevima kampanja koje zele sto vise clanova, lajkova, aktivnosti jer je to merilo uspeha.
kvantitet tako ugusi kvalitet.
I mene jako zanima da nađem neku Web lokaciju sa ovakvim opisom, ali mi izgleda da je Internet fragmentirana blogosfera, gomila očajnika bez realne povezanosti. I sam sam pisao o takvim pokušajima u tekstovima “A ko brine o ljudima u sekularnim društvima”, gde sam se doduše više zalagao za susrete licem u lice nego na Webu.