fbpx

Posledice “Bolonje”: Profesori krivi za sve lošije studije

Ako ste na neki način uključeni u proces studija/studiranja, tj. ako imate uvid u to kako se izvodi nastava, kako izgledaju ispiti, koja su to znanja koja studenti dobijaju nakon odslušanog i položenog predmeta, verovatno ste primetili da postoje razlike u studijama od pre godinu dana i sada.

Na državnim fakultetima (i visokim školama) počinje masovna pojava “pridržavanja Zakonu” na temu procenata prolaska studenata po ispitnom roku, gde je veliki broj visokoškolskih ustanova “naredio” profesorima da ispoštuju “normu” od 75 odsto izašlih studenata koji polože ispit po ispitnom roku.

Ova pojava (prolaznost od 75 odsto studenata po ispitnom roku) se praktično nikako ne sprovodi na nivou materije koju bi student trebalo da obradi (uradi, nauči) da bi sa lakoćom položio ispit, već nepromenjeni programi (oni “akreditovani”) i način njihovog predstavljanja ostaju isti, jer zašto bi profesori trebali bilo šta da menjaju u svom radu?!

Znam za slučajeve da su na nekim fakultetima kreirali jednosemestralni predmet od dvosemestralnog, tako što je iz knjige za dvosemestralni ispit izbačeno 2 (dva) poglavlja!

Reforma predavača umesto reforme studenata!

Najveći problem sa primenom novog sistema studiranja jeste u činjenici da je kompletna tranzicija visokog školstva prebačena na stranu studenata, dok se o reformi profesorskog kadra ne govori ni u tragovima – a profesori su najveći problem obrazovnog sistema u Srbiji. Jedino “rešeto” za profesore je tzv. “Sci Lista“, ali su neki već našli načina kako da se “prišaltaju” onim predavačima (profesorima, magistrima, doktorantima) koji imaju znanja da objavljuju naučne radove u internacionalno priznatim časopisima.

Sistem studja se pretvorio u “ulagivanje” profesora studentima da bi lakse položili ispit (čitaj: manje učenja, lakše prepisivanje) i da bi za konačni ishod dobili njihovu dobru ocenu, koja kod studenata u ogromnoj većini zavisi od njihove percepcije koliko će malo truda uložiti da bi položili ispit. Znanje ovde niko ne pominje, samo u deklarativnoj formi (ako bi, po mogućnosti, moglo nešto i da se ulije u te glave – super). Procena je da manje od pet odsto profesora i ispod deset odsto studenata razmišlja u drugom pravcu.

Studenti hoće zvanje, a ne znanje!

Preko devedeset odsto studenata studira da bi dobilo neku diplomu (ili da ne bi radili odmah posle srednje škole), a ne da bi naučili nešto korisno što bi trebalo da im posluži u budućem poslu. Sa druge strane, sa tržišta rada i od strane poslodavaca sve češće u medijima se može pročitati kako ovdašnji sistem edukacije ne proizvodi osobe koje se odmah mogu uključiti u poslovne procese za koje su se studenti opredeljivali i učili više godina.

Ovu situaciju mogu promeniti samo studenti koji će početi da biraju one edukativne institucije koje će produkovati kadrove kadre da se odmah uključe u poslove koji se nude na tržištu rada. Tek kada visokoškolske ustanove počnu da gube pare zbog toga što nemaju kvalitet, tada će doći do ozbiljnije reforme visokog školstva. Dok je dobijeno znanje manje bitno od diplome – bićemo u velikom problemu.

Mi trenutno živimo u najgorem obliku bukvalne primene “Bolonjskog procesa”.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Posledice “Bolonje”: Profesori krivi za sve lošije studije, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 26/08/2008, RSS

10 odgovora na Posledice “Bolonje”: Profesori krivi za sve lošije studije

  1. raftingTAROM says:

    Iskreno mislim da ima tu nečega i do rukovodstva obrazovne ustanove, ali i propisanih zakona, jer kako nebi izgubila kredibilitet i akreditaciju pojedinog smera, obrazovna ustanova je na neki način uslovila profesre da puštaju studente da polože. Više nije bitno da student nešto nauči, već da mu se uzmu pare, a kako bi se uzele pare i budućim generacijama studenata, postojaće i preporuka: “Ma upisuj to, lako se završava”.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Adis A. says:

    Ove godine treba da krenem sa studijama (Tehnički fakultet Čačak), tako da me je ovaj post zaintresovao.
    U srednjoj školi sam imao profesora koji nije znao dobro engleski, a predavao nam programiranje( on je bio dipl. inž. elektrotehnike). Ničemu boljem se ne nadam kada je IT struka u pitanju ni na studijama.
    Tako da mi ostaje da radim samostalno na svom znanju.

    ”Studenti hoće zvanje, a ne znanje! ”
    To je tačno u devedeset posto slučajeva, barem u mojoj okolini. Većina ljudi koje poznajem upisuje samo da bi završili i imali diplomu na zidu,a Znanje to je za većinu nešto ne toliko nephodno.

    Na moju sreću, u skorije vreme sam se opametio i krenuo na studije da bih nešto naučio (od pojedinih profesora a iuz moj samostalan rad), a diploma je tu samo kao bonus Znanju kojem se nadam da ću uz trud i strpljenje steći i naravno uvek raditi na tome da ga proširim.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Razlog zašto nisam upisao niti jedan fakultet u Hrvatskoj je što jednostavno nisu dovoljno strucni i sve što mogu dobiti je doslovno zvanje a ne znanje. Covjek koji je akademski obrazovan web designer nas nakon studija pita pocetnicka pitanja… sramotno. I tako se od ove godine školujem zapravo u Srbiji distance learning sistemom jer mi sam plan i program puno više odgovara.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Draganva says:

    Sva rukovodstva firmi (pa i edukativnih ustanova) traže načine kako da uzmu više para za isti rad. Problem je u tome što zbog negativne selekcije na nivou doktora nauka u poslednjih 20 godina, imamo situaciju da kada bi i ta rukovodstva želela da smene sve nesposobne profesore, pitanje je koga bi mogla da dovedu umesto njih.

    Mnogo je veći problem činjenica da se malo ko trudi u usklađivanju sistema predavanja sa aktuelniim potrebama školstva: potrebna materija (za budući posao) koja predstavlja program predmeta, atraktivna predavanja, jednostavan način usvajanja znanja (ne prepisivanje i puštanje studenata), kao i sam praktičan rad studenta. Puštanje studenata je mnogo jednostavnije – za profesore.

    Toni: Btw. Situacija sa novim strukama – Internet-related, marketing, PR je poseban problem. Tek ovde nema adekvatnih obrazovnih kadrova.

    Evo interesantne diskusije na temu praktičnog rada studenata.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Vrlo lepo sročeno Dragane. Nadam se da će sama činjenica da ovo potiče od tebe doprineti da se nešto ozbiljnije uradi po tom pitanju (npr. diskusije na ovu temu u medijima). Meni lično se trenutno sstanje našeg institucionalizovanog obrazovanja gadi, nemam reči da opišem kako neke stvari funkcionišu na fakultetima i visokim školama.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Gore spomenuta priča me je neodoljivo potsetila na Elektronski Fakultet, koji sam na svoju sreću promenio. Iako čudno zvuči, ali izgleda da su privatni fakulteti u mnogome napredovali u odnosu na državne. konkretno na fakultetu gde se školujem, se mogu steći znanja koja mi već sada znače u svakodnevnom poslu.

    U potpunosti se slažem sa time da veći deo “krivice” leži u profesorima. Ima naravno i svetlih primera reforme. Problem je što se u ovoj našoj zemljici sve reforme sprovode pre svega na papiru i za hvaljenje…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Draganva says:

    Imao sam prilike da predajem (kao gost predavač) na većem broju privatnih i državnih fakulteta, a hvala Bogu čuo sam dosta toga objektivnog o različitim državnim i privatnim fakultetima u Srbiji. Kada se ukupno pogleda, situacija je ipak bolja na državnim fakultetima, obzirom da se samo “svetli primeri” privatnih fakulteta ne pridržavaju nepisanog pravila: “možeš pasti jedino sa stolice, ali teško na ispitu” – da citiram jednog mog prijatelja koji je završio jedan od privatnih fakulteta. Na žalost, ovu činjenicu ćete teško čuti od studenata sa takvih fakulteta, jer im to baš ne ide u prilog…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. BluesRocker says:

    Nikakva reforma ne pomaže dok su jedina 2 kriterijuma broj doktora nauka i kvadratnih metara prostora, posebno što je broj doktora ograničen i što su produkt jednog lošeg obrazovnog sistema. Srbiji bi se isplatilo angažovanje profesora iz SAD, Rusije, Japana, EU zemalja jer bi podigli kvalitet nastave i omogućili da se od njihovih studenata dobiju pravi doktori nauka koji bi mogli da sprovedu stvarnu reformu obrazovanja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. raftingTAROM says:

    Pa za dobrog stručnjaka nema zakonskih barijera. Zar ne? 🙂 Htedoh reći, na vašem primeru Dragane, vi ste koliko je meni poznato bili rukovodilac smera za Internet marketing i online PR, ili kako god se već zvao taj smer (video da je sada promenjen naziv), a ste na toj poziciji bili sa zvanjem dipl.ing. Takođe po zakonu je moguće da tu funkciju obavlja u najmanju ruku magistar, tako da se opet vraćam na onu prvu rečenicu ovog komentara.
    I još nešto, mislim da studenti trebaju da budu svesni trenutne situacije u obrazovanju, a pogotovu zbog toga što ih niko neće naterati da sednu i uče. Samima im to mora”doći iz dupeta u glavu”. Dakle, 6-ica im je manje ili više zagarantovana, a za nešto veću, moraće malo više da se potrude.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Euroman says:

    Ne bih ja ovde bas komentarisao puno. Jednostavno prilike su takve da su i profesori i studenti zateceni u poziciji kakava jeste, oni koji budu shvatili od kakve vaznosti je znanje oni ce uciti, a onima kojima treba zvanje dobice ga. Ali ako nekom preduzetniku zatreba strucnjak poslednje sto ce ga zanimati je diploma i zvanje, preduzetnik placa iskljucivo znanje, pa stim mislim da nije vazno jeli neko na ispitu znao ili se provukao, te odgovore ce dobiti kada se zaposli svojim zvanjem, a bude se trazilo znanje……

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.