2010. godina će definitivno ostati u istoriji razvoja Interneta u Srbiji kao godina u kojoj su klasični mediji konačno počeli redovno da koriste događaje i vesti iz online okruženja, i da se pozivaju na to da vest potiče sa Interneta (pre toga je bilo skoro isključivo copy-paste aktivnosti novinara na krađi online tekstova, bez navođenja navoda odakle je i od koga preuzet članak).
Ovaj trend obraćanja pažnje na online okruženje može se ispratiti i pojavom velikog publiciteta oko osoba koje su isključivo svojom online aktivnošću skrenuli pažnju velikog broja medija, kao što je primer Rastka Poceste iz proleća ove godine, ili nedavni primer Ivana Matejića iz Niša.
“Fejsbuk” – Aktuelan spektar interesovanja klasičnih medija na temu Interneta
Ispostavilo se da u poslednjih nekoliko meseci u ovdašnjim klasičnim medijima jedina tema koja ozbiljno privlači pažnju na Internetu jesu Fejsbuk (Facebook) događaji. I na sopstvenom primeru mogu da “osetim” interesovanje klasičnih medija na ovu temu, obzirom da sam u poslednja dva meseca više puta bio kontaktiram da prokomentarišem nešto u vezi sa “Fejsom” (RTS, Ekonomist, NIN – dva puta, Press…).
Ova priča sa fejsbukom je otišla dotle da u poslednjih nedelju dana veliki broj klasičnih medija u regionu, kao što su npr. Politika ili Jutarnji izveštavaju o “nepravdi” kako je pomenutom Ivanu Matejiću Facebook ukinuo fan stranicu (neki kažu da je to bio FB event) na temu slika crtaća na avatarima FB korisnika, pa su korisnici napravili posebnu grupu “Pravda za Ivana Matejića“. Problem u ovoj priči je što se radi o nečemu što rade stotine “klinaca” koji za nekoliko dana dođu do nekoliko stotina hiljada fanova, i ovakva vest u osnovi nije ništa posebno (simpatično, ali ne naročito bitno), ako poznajete kako funkcioniše FB.
Mislim da najbolji komentar na ovu “pojavu” možete pročitati na Index.hr sajtu koja govori o tom preterivanju koje se sada zadesilo sa aspekta praćenja FB događaja od strane klasičnih medija, gde se postavlja pitanje koliko se moglo objaviti značajnijih i pametnijih vesti od pomenute (ovu vest su preneli skoro svi srpski klasični mediji).
Dodatno interesantan primer “hvatanja” interesantnih Facebook vesti može se videti u slučaju lažne vesti o klinici za odvikavanje od “lajkova”, koju je prenelo nekoliko regionalnih medija jer novinari ne proveravaju puno kada neki klasični medijum objavi vest, a sa druge strane veoma je mali broj novinara koji uopšte poznaje kako funkcioniše aktuelni sistem komunikacije preko online medija. U pomenutom slučaju, novinar hrvatskog 24 sata nije znao da uoči da Vesti.rs samo agregiraju vesti (nisu izvor vesti), iako pored vesti veoma vidno piše da je izvor humoristički sajt Njuz.net.
Brže ili sporije, ali pratimo glavne svetske online trendove
Iako se već godinama pominje priča o potrebi ozbiljnije edukacije novinara (generalno i u vezi sa online okruženjem), kao i očekivanja nas “sa Interneta” da klasični mediji konačno počnu da prenose vesti sa Interneta – ovo drugo je počelo da se dešava, ali na neki svoj način.
Kao što se i moglo pretpostaviti, određeni značajni događaji za klasične medije u vezi sa online okruženjem opredeljuju kako će ti isti klasični mediji imati percepciju Interneta.
Primer aktuelnog parcijalnog posmatranja klasičnih medija o događajima sa online medija (i društvenih mreža) može se videti u slučaju previda korišćenja Twittera na ovim prostorima, kao što se to moglo videti u slučajevima #BGPride i #Zemljotres.
Mislim da će se ovaj previd Twittera ispraviti prvom sledećom prilikom pri nekom značajnom događaju gde će ovdašnji tviteraši pokazati “svoju moć” u odnosu na izveštavanje klasičnih medija.
Sledeći korak je korišćenje ideja o sadržajima klasičnih medija preko ovdašnjih blogova (uz navođenje izvora, naravno), pa ćemo videti da li će se i to “čudo” desiti naredne godine…
Počelo redovno "prelivanje" vesti sa Interneta u klasične medije, ali...,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Nije sporno da su novinari edukovani što se tiče pisanja samih tekstova, međutim tanki su kada je reč o tome šta treba pisati. Uglavnom se baca akcenat na svetske trendove koji ljudi iz IT sveta mogu da prate putem stranih sajtova.. da ih ne navodim sada.
Nažalost, kada god poželim da saznam nešto više o onome što se ovde zbiva iz IT oblasti, moram da obrnem jedno 10tak blogova i posetim par manje “poznatih” sajtova kako bih bio u toku. Nadam se da će se to promeniti.
Sve pohvale za tekst. Veliki pozdrav.
Retko me ko razumeo (a nekmoli se , ne daj bože! 🙂 – složio sa mnom, ali tvrdila sam i tvrdim:
SVE društvene mreže i SVA online komunikacija je – blagoslov za offline (klasične) medije, samo ako malko, sasvim malko “uključe mozak” i razumeu da je to neverovatna, nepotrošiva šansa za njihov poslovni razvoj, taman toliko koliko je svima nama online, koji se igramo, komuniciramo, učimo, upoznajemo, zabavljamo, ljutimo, srdimo, “izmišljamo izmišljotine” i svašta drugo, taman toliko koliko je to nama dobrovoljan izbor kojim – dopiremo do drugih.
Međusobno “umrežavanje” je – neminonost, pitanje je samo hoće li offline pri tome da izaberu da i zarađuju i hoćemo li mi “dobrovoljci interneta” pristati na išta sem – najboljeg od njih pri tome.
Eto.
p.s.
greškom sam ocenila komentar, htela sam tekst
izvinjavam se, nije namerno, ćoravost je u pitanju 🙂
Kada Tviter bude popularan koliko i Fejsbuk tada će i klasični mediji obraćati više pažnje na njega. Tviter uticaj u Srbiji je među tviterašima izuzetno precenjen.
O stvarnom prelivanju Interneta možemo da govorimo tek kada to postane osnova za istraživačko novinarstvo. Rubrika zabava i tabloidna štampa se puni koje čime. Stvari svakako idu u tom smeru, vidimo po primerima iz sveta, ali hoće li to kod nas biti za godinu dana ili za tri godine, treba predvideti.
Mediji – provera izvora i lažne vesti
http://www.personalmag.rs/blog/mediji-provera-izvora-i-lazne-vesti/
Zahvaljujem se gospođo Čomić što ste prokomentarisali na mom članku, a niste (još) na Press-ovom članku gde vas direktno pominju 🙂
Neizmerno je teško uspeti na domaćoj web sceni.
Mislim da treba daleko više da se promoviše trud i entuzijazam ljudi koji se bave Web-om u regionu da se iz njega isključe oni koji se samo pretvaraju da se njime bave.
Domaći web je u propasti, jer su najposećeniji sajtovi sajtovi informativnih kuća, koje svoj sadržaj generišu od sadržaja koji se sprema za izdanje putem štampanih ili elektronskih medija. Ni jedan od tih medija ne bi uspeo da iza njega ne stoji mašinerija koja je razvijena za tradicionalne medije.
Najposećeniji sajtovi u Srbiji su sajtovi gde u tekstu adresa nije linkovana zato što je tekst samo copy/paste-ovan iz drugog izdanja.
Nije u redu da u na primer Web Fest finale magazina uđe sajt na kojem se svaki tekst (izdvojen) završava sa “da biste pročitali više kupite papirno izdanje”. Treba Dati priznanje onima koji se trude.
Sve ovo proizvodi Fake Internet u Srbiji. Novinari koriste Internet da bi napisali vest, onda ta vest se vrati na Internet i oni dobiju svu potrebnu slavu.
Pažljivo sam pročitao Varagićev tekst o Trojci, nisam imao ništa pametnije da dodam, i rešio da postavim baner na svoj sajt, čim budu u fazonu da je u redu da se linkuje treba pokrenuti zajednicu da im oda priznanje.
Malo nepovezan komentar, još nisam završio svoju kafu, ali ne zamerite…
Slažem se sa g-đom Čomić. Kad mediji budu shvatili u kom se biznisu uopšte nalaze, da su proizvođači i prodavci sadržaja, a ne prodavci npr. papira na kome se sadržaj nalazi, koncentrisaće se na proizvodnju najkvalitetnijih mogućih sadržaja i izvore pomno tražiti i online i offline. A medij za plasman te svoje “robe” biraće u zavisnosti od njegove efikasnosti i profitabilnosti.
Samo bih dodao da onaj ko rezonuje neku istinsku žudnju za pravdom i nekom ne znam ti ni ja kakvom borbom za tu pravdu oko konkretnog slučaja – preteruje. (slučaj Ivana Matejića, FB zezancija sa crtaćima)
Ne vidim ama baš ništa sporno u tome što su mediji objavili tu vest. Sama po sebi je viralna i sada jako popularna (kao što rekoste, sve što ima veze sa FB primamljivo je za medije). Jedna fina mala zezancija, simpatična priča, nesvakidašnja. Toliko 🙂
Sve ostalo je naravno preterivanje, to je fakat.
Ostatak teksta samo mogu da aminujem.
@Ivancosic: Konačno jedna autentična i objektivna kritika trnutnog stanja medija u Srbiji. Svaka čast!
Ivan je u pravu kada primećuje da su „najposećeniji sajtovi sajtovi informativnih kuća, koje svoj sadržaj generišu od sadržaja koji se sprema za izdanje putem štampanih ili elektronskih medija. Ni jedan od tih medija ne bi uspeo da iza njega ne stoji mašinerija koja je razvijena za tradicionalne medije.“
Ja samo ne mislim da zbog toga domaći web propada. Tako postaje bogatiji za najskuplju robu na intelektualnom tržištu – vest.
Takođe, apropo ovog zapažanja, rekao bih da u nas nema toliko prelivanja vesti sa Interneta u klasične medije. Proces je češće obrnut, a sve više i povratan.
Sa weba se, povremeno, preliva prva, inicijalna vest i to upravo zbog brzine njegovih servisa. Potom se to obradi u redakcijama i dospeva u medije, bili oni klasični ili online. Ali to nije nužan redosled. Pre je izuzetak.
Mi smo, dakle, svedoci velikih promena u značaju platformi na kojima se vesti publikuju.
Ali, zar to ne traje već skoro jedan vek? 🙂
I još važnije: Ma gde je postavili – vest će sigurno preživeti. Sve drugo je „ambalaža.“