Već nekoliko dana na domaćem Tviteru je aktuelno nekoliko “kampanja” koje kao zajednički imenitelj imaju neki haštag (#). Dosta detaljna rasprava na temu ovih kampanja može se pročitati na FB nalogu kod Miloja Sekulića (pročitati koliko možete).

Važno je da napomenem kako relno nemam ništa protiv da što je moguće više osoba/kompanija profitira na osnovu korišćenja Tvitera, ili na osnovu Tviter komunikacije, ali u ovim slučajevima se javlja problem da dugoročno posmatrano ovakve “Twitter aktivacije” nikako nisu dobar način uspostavljanja prakse komunikacije preko Tvitera koja se u praksi svodi na klasično oglašavanje. Dobra osobina ovog tipa “aktivacije”...

Pre nego što počnete da čitate ovaj tekst, pokušajte što je moguće duže da o(p)stanete na Web sajtu LINGsCARs.comkoji za englesko tržište pruža uslugu iznajmljivanja različitih vrsta vozila, uz obavezno omogućavanje zvuka na vašem kompjuteru, da bi ste čuli šta taj Web sajt daje kao zvuk, pored izgleda.

Detaljnijo gledajte sve te “smicalice” koje se provlače kroz enormnu prvu stranicu Web sajta, ali i kroz ostale stranice, i verovatno ćete doći do zaključka da je ovde neko lud – ili onaj koji je napravio Web sajt, ili vi sami što toliko vremena trošite na nešto što je g. Zeldman u slučaju Web sajta gospođe Ling definisao kao “Web Design that looks like...

Verovatno se slažete da nije veliki broj osoba koje bi zanimalo da čita lični dnevnik trinaestogodišnje devojčice. Ali, ako je tema tog ličnog dnevnika skrivanje od nacista u periodu od 1942. do 1944. g. i boravak u koncentracionom logoru Aušvic, i ako se ta devojčica zove Ana Frank, dobijate simbol stradanja Jevreja u II svetskom ratu. Dnevnik neke trinaestogodišnje devojčice sam po sebi ne znači puno toga, ali kada je takav sadržaj postavljen u adekvatan kontekst (u ovom slučaju II svetski rat i koncentracioni logor Aušvic) dobijate sadržaj jedne od najčitajnijih knjiga u XX veku. Tema ovog teksta jeste značaj konteksta kreiranog sadržaja. Kada kreirate sadržaj,...

Imao sam nameru da sa profesionalnog aspekta Internet promocije predstavim dešavanja na Webu nakon objavljivanja članka na sajtu nedeljnika Vreme: "Reklamersko forsiranje vedrog duha" koji je u potpunosti negativno kritičan u odnosu na  online projekat 365 lepih dana. (more…)

Ekonomija pažnje (en. Attention Economy) je termin koji se u raznorodnim teoretsko-praktičnim raspravama koristi već više od deset godina, i obeležava vreme u kojem živimo - Kako obezbediti pažnju korisnika (kada će korisnik izdvojiti vreme kojeg inače nema) da mu se predstave određeni proizvodi i usluge, kada živimo u vremenu preterane količine informacija koje smanjuju pažnju korisnika sa svih strana. Praksa, ali i mnoga istraživanja pokazuju da je najbolji "lek" za skretanje pažnje koja vam je potrebna da bi ste predstavili vaše proizvode i usluge i objasnili zašto je baš vaša kompanija/organizacija ta s kojom treba poslovati/osloniti se na nju jeste - izgradnja...