Pre jedno nedelju dana objavljena je informacija u medijima da je “Zakonodavni odbor Skupštine Srbije donelo je autentično tumačenje člana Zakona o visokom obrazovanju kojim se status diplomiranih lica izjednačava sa statusom onih koji će steci naziv master. Članovi Odbora su, takođe, utvrdili autentično tumačenje i za član istog zakona u kojem lice koje je steklo raniji status diplomirani, taj status zadržava bez vremenskog ograničenja.”
Ovo znači da će naše master diplome, kao i za slučaj Hrvatske, lepo biti neupotrebljive u EU, jer će ovu diplomu dobiti svi, zaslužili to ili ne. Sa druge strane, teško će neko dobiti veću platu na osnovu ovog zvanja, a ako u javnim preduzećima neko slučajno poveća plate na osnovu statusa master, to može da se protumači i kao skandal, obzirom na inače enormno povećanje plata u javnom sektoru, a da se sada za ništa ponovo povećaju plate.
Ova diploma se na engleskom prevodi kao Master degree, a nikako nije Master of science (MSc). Evo linka do prethodnog teksta na temu razlike između nove master diplome i MBA diplome, ako ga već niste pročitali (tekst je bio objavljen u E-magazinu i Poslovnom magazinu).
Katastrofa - master će se izjednačiti sa statusom diplomiranih,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Zašto je to katastrofa? I otkod Vam to da diplomirani nije zaslužio diplomu master.
Evo moj cimer i ja smo na istom faksu, on je bolonjac, a ja završavam po starom. I sada bi trebalo da kada završi on odmah može da prouduži na doktorske, a ja oram proći magistarske.
Na koncu svi se slažem da je bitno znanje, a ne kako će se diploma zvati. A moj cimer nema šanse da ponese znanje kakvo imaju stari diplomci, jer jednostavno gradivo tako brzo prelaze da je to suvo štrebanje za ispit.
Još davno sam čitao Vaš članak o ovoj problematici i toliko je zametan da sam na polovini odustao. Tako da danas i dalje slabo šta znam o ovome što se možda može zaključiti i iz ovoga što sam naprijed napisao.
Problem je sto ne mogu da se igraju sa nama! I ja sam zavrsila davno fakultet i nisam imala ista prava, cak su u pojedinim firmama pretili zaposlenima otkazom ako u ostavljenom roku ne zavrse master! I ja upisem i sad kad sam dala novac i uplatila i odbranu oni donose ovu odluku! Godinama uzimaju silan novac koji svi dajemo da bi imali ista prava kao tzv. Bolonjci i promeni se vlast i ispada da smo napunili dzepove demokratama, sada ovi ionako nepismeni naprednjaci rese odjednom da menjaju zakon koji postoji vec 4godine, jer eto…tesko ljudima i fakultet da zavrse pa ko ce dalje! Lose je jer ne smeju retroaktivno to da rade! Mogu da izjednace za ubuduce, a nikako ovako! Ispadamo majmuni mi sto smo “ulozili” u sebe! A da nismo nista naucili to znate i mi i vi! Sve je to sranje! Svaki ispit je isti kao i na osnovnim samo ga citam ispocetka, a profesore mrzi sto su zivi, nisu zainteresovani ne da nas animiraju ili necemu nauce, nego se takodje ponasaju ko na osnovnim da mi postojimo da bi oni napunili dzepove, a ne oni zbog nas! I sta sad? Mi smo opljackani!!!
Novim Zakonom o visokom obrazovanju se uvodi nova klasifikacija stepena studija:
• Osnovne I stepena (na engleskom „bachelor“),
• Diplomske akademske studije – master,
• Doktorske studije.
Zakonom se takođe propisuje i da raniji stepeni studija (diplomirani, magistar nauka i doktor nauka) moraju biti usaglašeni sa ovom novom klasifikacijom. Zakonom je rešeno da su stara i nova titula „dr“ jednake, a da magistri nemaju ekvivalenta. Magistri su Zakonom zaštićeni na tržištu rada, jer zadržavaju zaseban stepen stručne spreme (VII-2), kao i u daljem sticanju obrazovanja jer mogu da direktno brane doktorat bez pohađanja doktorskih studija.
Studenti i diplomci smatraju da su ranije diplomske studije suštinski istovetne sa novim master studijama na osnovu njihovih karakteristika, odnosno:
1) na osnovu prava koja se diplomiranjem stiču na tržištu rada i daljem školovanju,
2) na osnovu opterećenja i trajanja studija
1) Raniji diplomac je nosio najviši akademski stepen na tržištu rada, što je po novom Zakonu master (dok su mr i dr naučni, a ne akademski stepeni). S druge strane, diplomac je mogao da doktorira direktnim upisom na doktorske studija, ali one nigde u Srbiji nisu bile organizovane iako su bile predviđene ranijim zakonima. U nedostatku doktorskih, diplomac je upisivao prvi naučni stepen – magistarske studije i na kraju je branio doktorsku disertaciju. Dakle i po stečenom pravu na direktan upis doktorskih studija, diplomac i master su jednaka zvanja.
2) Opterećenje studija podrazumeva ukupan broj radnih sati koji se utroši na savlađivanje nastavnog sadržaja i obaveza (učešće u nastavi, priprema za nastavu, izrada projekata, seminarskih, učenje za ispite…). Novi Zakon obavezuje da studenti po novim programima ne smeju da rade više od prosečnog radnika, odn. 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji u savlađivanju svih ovih nastavnih obaveza. Što znači, da opterećenje novih studenata treba da bude takvo da oni, radeći ne više od 40 sati nedeljno, mogu da završe studije u roku, davajući godinu za godinom – tako se stiče naziv „bachelor“. Međutim, svima je jasno da ovakvu idiličnu standardizaciju radnog opterećenja raniji studenti nisu imali. Opterećenje ranijih studija je bilo takvo da su čak i profesori znali da se ono ne može savladati u predviđenom roku, pa su omogućavali tzv. apsolventsku godinu i prenošenje ispita (što ne postoji nigde u Evropi). Prosto, studijski programi su bili projektovani sa ciljem da se realizuju zaključno sa istekom apsolventskog staža. Pored toga, upis apsolventske godine je vodio istim pravnim posledicama kao upis bilo koje godine studija (status studenta). Dakle i četvorogodišnje studije su zapravo po trajanju i opterećenju faktički petogodišnje i odgovaraju zvanju master.
Ukoliko ranije diplomce ne izjednače sa masterima, praktično će ih izjednačiti sa „bachelorima“. Time će im oduzeti čitav spektar radnih mesta na koja su do skora imati pravo i oduzeti im direktan pristup sticanju naučnog zvanja, što su im garantovali dosadašnji propisi, a na taj način biće narušena pravna sigurnost 450.000 visokoobrazovanih građana i 180.000 studenata Srbije.
Diplomci su izjednačeni sa masterima u Hrvatskoj zakonom iz 2004. godine, u Makedoniji iste godine podzakonskim aktima, a u Sloveniji zakonom iz 2006. godine. To su zemlje koje su u reformu krenule mnogo pre nas, ali sa istih startnih pozicija i izmenu domaće regulative mora da koristi pozitivna iskustva iz regiona. Na sličan način ovaj problem su rešile Holandija, Belgija, Estonija, Italija, Češka…
Zato su Rektorski savet KONUS-a, Alternativna akademska obrazovna mreza (AAOM), sve studentske organizacije u Srbiji, Republicki sekretarijat za zakonodavstvo, Ministarstvo prosvete i Zakonodavni odbor Skupstine u dva saziva (prethodni i aktuelni), nakon dugog i podrobnog razmatranja, dosli do stanovista da su je zvanje “diplomirani” ekvivalentno zvanju “master” .
“Studenti i diplomci smatraju da su ranije diplomske studije suštinski istovetne sa novim master studijama” Tačno, to studenti smatraju, i to oni koji su završili četvorogodišnje studije, jer u osnovi cilj je da se dobije petogodišnja diploma, a da se za to ne uradi ništa.
Sa druge strane, većina onih koja ovu pojavu ne posmatra sa aspekta dodatne edukacije da bi se dobila poželjna diploma po novom Zakonu, posmatra činjenicu da se sada godina računa sa 60 bodova, i da ni po kojem osnovu 4 godine studija ne mogu imati 300 bodova koliko je potrebno za titulu master.
Iz tog razloga, većina fakulteta koja ima četvorogodišnje studije napravila je programe 3+2 i 4+1 za master studije (za studente koji su završili četvorogodišnje studije, ili su završili fakultet stepenovanjem – 3 godine akademkih studija). Veći rad po prethodnom Zakonu se može kvantifikovati bodovima i doći do cifre koja je blizu 300 bodova, ali nije jednaka ili veća sa 300 bodova.
Ovde je najveći problem činjenica da je pomenuta Hrvatska primer gde su zakonodavci podlegli pritiscima studenata, pa su na taj način izjednačili ova zvanja, dok npr. u Crnoj Gori svi oni koji imaju završene četiri godine, imaju da upišu master studije i polažu pet predmeta.
Problem sa neadekvatnim zvanjem (diplomirani) za zaposlenje ne postoji, jer se zakon ne može posmatrati retro-aktivno, ali zato postoji problem koji sam pomenuo, da neka javna preduzeća mogu proglasiti da je master = magistar, pa da podele lepo veće plate za ništa.
Na ovaj način dobijamo samo inflaciju mastera, što ima veze sa ovde poznatim bitnim zvanjem, a ne znanjem, što bi trebalo da bude imperativ onima koji završavaju fakultet. Još ćemo se načekati da to shvate prvo studenti (za to treba da se borite – kako da dobijete upotrebljivo znanje na studijama), pa onda i profesori.
Da pojasnim ja završavam 5-godišnje studije, i zato mislim da je diploma dipl.ing. tehnologije jednaka diplomi master tehnologije.
1010101 Prema tvom viđenju stvari dipl.ing. bi trebali tražiti da im se prizna jedna godina doktorskih studija – jer studije traju 5 godina, a takođe imamo apsolvetntsku godinu = 6 godina, a to je više od mastera.
Potpuno pogresna rasprava o ekvivalentnosti diploma se vodi svugde. Bodovi ne treba da se gledaju kroz godinu, vec prema opterecenosti studenata (kolicini matarijala potrebnog za polaganje, broju casova, seminarskim radovima, projektima, pismenim i usmenim ispitima). Tako da ne nosi jedna godina 60 bodova, vec su to bodovi koji se dobiju izracunavanjem tog opterecenja. Pa i po Bolonjskoj deklaraciji sami odredjujete koliko cete bodova da ,,vijate” svakog semestra.
Jos jedno pitanje svi zaobilaze: Koliko bodova vredi diplomski rad? i naravno koliko vrede 2(3,4) semestralni predmeti sa knjigama od po 1000 strana?
😈 ŠTA JE SA STUDENTIMA MEDICINE?NAMA FAKULTET TRAJE 6 GODINA PO 60 BODOVA =360!!!!TO PREVAZILAZI MASTER POTREBE!TREBA IZJEDNAČITI MASTER I DIPL.,JER JE NAPRAVLJEN TOTALNI HAOS I OGROMNA RUPA U ZAKONU…………….
I sta na kraju vazi dali su Diplomirani Bolonci izjednaceni sa Masterom ili ne ?