Na ES forumu juče se pojavila interesantna tema “Ulaganje novca i krckanje kamate/prihoda kao smisao života“, koja je u roku od 24 sata privukla veliki broj komentara i pregleda.
U poslednjih 20-tak godina kod nas nije više čudno da postoje pojedinci koji dovoljno zarađuju od oročenog nasledstva ili od rentiranja stanova (renterijeri), da mogu sasvim lepo da žive a da ne rade ni jedan drugi posao. Konkretno, imam veoma dobrog prijatelja koji u poslednjih 5-6 godina živi od izdavanja dva stana (on živi u trećem stanu), čovek se bavi nekim svojim interesovanjima koja nisu komercijalno naplativa, lepo mu je u životu jer se bavi onim što voli, a pare mu stižu sa druge strane.
Kada ovakvu situaciju pogleda neko ko ne može sebi da priušti da “ne radi ništa” i da mu bude dobro u životu, a svako bi hteo nešto slično, onda se javlja zavist, naročito kroz tezu da živeti bez rada predstavlja moralno neprihvatljivu kategoriju u Srbiji.
I zato su mi veoma interesantni komentari osoba koje jednostavno teško prihvataju da se nekom “posrećilo” da ima i da može da ne radi za platu, već da se bavi stvarima od interesovanja. Mislim da je lepo doći u situaciju ekonomske nezavisnosti i baviti se poslom koji voliš.
Imati dovoljno para da se radi ono što se voli…,
Kao i svaka druga tema na es-u, i ova je prepuna offtopica i gluposti. Jedinu pametnu stvar rekao je Dimke (Ivan Dimkovic), a to je da covek realno moze mnogo bolje stvari uraditi sa svojim novcem od orocavanja u banci uz malu kamatu od 5%-7% godisnje (bez poreza).
Da gledamo stvari i ovako, posto znam da si ti u NS-u, gde su cene nekretnina priblizne ovima u Kragujevcu. Recimo da imas 50k eura “ulozis” ih u stan koji izdajes za 200 eura mesecno. Koliko godina bi ti trebalo da se zaradi ulozenih 50k eura? 21 godina. ok, neko ce reci da je to vrlo siguran biznis (posto ti nekretnina uvek ostaje, dakle ulozeno ne mozes izgubiti), ali to nije u realnosti tacno. I tu se desavaju lomovi, nagli padovi vrednosti nekretnina, a da ne pominjem dogadjaje iz ne tako davne proslosti, kada su pojedini ostajali bez celokupne imovine sto do danas nije vraceno. Ovo je ipak Srbija.
Dakle, ja licno mislim da su ulaganja u stvari koje su komercijalno isplative ipak bolje resenje. A to da je neko ljubomoran na nekoga ko “ne radi nista i ubira kirije” … to je samo znak da je ovde komunizam ostavio veoma duboke tragove. Po jednoj od mojih teorija, ovde se u skorijoj buducnosti moze ocekivati jos jedna revolucija (dogadjaji slicni onima koje pominjem tamo negde oko 1945 itd.), kada broj prezaduzenih gradjana naraste do kriticne tacke… no to je vec malo offtopic 🙂
Složio bih se sa dinketom. Ulaganje u investicione fondove, ili izlazak na berzu mozda predstavljaju nesto veci rizik ali donose svakako vecu kolicinu novca nego kirija. No, da ne pričam previše i onako je svaki drugi komentar moj, nek pročitaju ljudi knjigu Bogat otac, siromašan sin, gde ima dosta stvari o sličnoj tematici i načinu ulaganja novca.
Dinke & Eniac, mislim da mašite poentu. Dragan je ovde, slično kao i ja na gore linkovanoj temi, pokušao da ukaže na pojavu čestog neprihvatanja/neodobravanja takvog načina življenja od strane lokalne zajednice, a ta pojava je direktna posledica prošlih vremena. Procenti nisu bitni za ovu priču, već sam način zarade…
Zelim samo da ispravim Eniac-a za naziv knjige “Bogati otac siromasni sin” nije sin nego je takodje siromasni otac 😉
Dakle
Bogati Otac Siromasni Otac