Da li je veb projekat Vlade Republike Srbije skup?

Uvod

Za potrebe ovog teksta postavio sam određeni broj pitanja Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja je raspisala javnu nabavku 23. aprila 2018. godine, kojom je obuhvaćena izrada sajta Vlade (1), CRM sistema za celu Vladu (2) i tri dodatna sajta (3, 4, 5).

Ovaj tekst ima za cilj da pokuša da odgovori na pitanje da li je Vlada Republike Srbije platila suviše za ovaj veb projekat, odnosno da li je moguće da cena ovog projekta opravdava ono što je u tom projektu urađeno. Takođe, tekst odgovara na pitanje da li je tako nešto potrebno Vladi Republike Srbije, obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo. Na kraju teksta sam napisao svoje mišljenje o ovom veb projektu.

Izrada ovog projekta je koštala  22.381.200 dinara (uključujući i PDV), što je malo manje od 190.000 evra. Posao izrade sajta dobila je firma “Effecta solutions” koja je bila jedini ponuđač na tenderu.

U Netokracijinom tekstu “Vlada Srbije nakon 14 godina dobila novi sajt…” veoma detaljno su opisane nove funkcionalnosti novog veb sajta Vlade Republike Srbije, objavljen je intervju sa Premijerkom Anom Brnabić na temu ovog veb sajta, i između ostalog tamo piše sledeće: “Prethodni sajt Vlade Republike Srbije poslednji put redizajniran je sada već davne 2004. godine. (…) Na tenderu je izabrana kompanija “Effecta Solutions” koja je radila i prethodne sajtove Vlade.”

Koliko poznajete tržište izrade veb sajtova?

Pre nastavka čitanja ovog teksta, preporučujem da pogledate četvoro minutni video ispod, koji predstavlja insert iz video seminara “Kako prodavati izradu veb sajta“, iz 2017. g., koji ukratko objašnjava kako izgleda tržište izrade veb sajtova – od kreiranja malih i jeftinih veb sajtova, sve do kreiranja velikih i skupih veb sajtova.

Za potrebe ovog teksta, ukratko bih izdvojio nekoliko važnih detalja:

• Postoji tri vrste veb sajt platformi: besplatne platforme otvorenog koda (Open Source CMS), brendirane platforme za koje se plaća licenca (Propriatery CMS), i prilagođena rešenja veb sajt aplikacije (Custom CMS). Pored ovih platformi, postoji veliki broj veb sajtova koji su rađeni bez sistema za upravljanje veb sajtovima (No CMS – Content Management System) – tzv. programiranje pojedinačnih veb stranica.
• Open Source CMS platforme su besplatne, i ako želite, možete sami kreirati veb sajt. Najčešće se dešava da organizacije (profitne, neprofitne, političke…) angažuju kompanije koje prilagođavaju određeno Open Source CMS rešenje konkretnim potrebama naručioca posla. To su u osnovi manje ili više jednostavni veb sajtovi, gde se eventualno korišćenje poslovnih procesa u CMS-u vodi od strane jedne ili nekoliko osoba od strane naručioca posla. Ovo su obično jeftinija rešenja izrade veb sajtova, bez obzira na njihovu složenost (u poređenju sa naredne dve vrste CMS-ova).
• Proprietary CMS rešenja su web platforme koju je kreirala neka od IT kompanija (kao što su IBM, Microsoft, Adobe…), i koja koriste ne mali broj kompanija. Ova rešenja imaju cene licenci sa četiri, pet ili šest nula u EUR, u zavisnosti od stepena složenosti, vrsta integracija poslovnih sistema, vrsta automatizacija, načina rada u CMS-u (kolaboracije) velikog broja osoba iz kompanije i korisnika, itd. Kada kompanija kupi ovakvu licencu (koja obično nije mala), dodatno se plaća prilagođavanje ovakvog CMS rešenja konkretnim potrebama kompanije.
• Custom CMS rešenja se u startu rade “po meri” kompanije (kao npr. šivenje po meri), i u zavisnosti od prethodnih poslova kompanija koja rade ovakva rešenja zavisi i dužina izrade ovakvog rešenja i cena. Što je više veb sajtova rađeno na ovakav način, ovakva rešenja bolje funkcionišu (ispravljene su greške koje se javljaju). Ova rešenja u zavisnosti od složenosti mogu takođe biti veoma skupa.

Najveći problem tzv. Proprietary i Custom veb rešenja je zavisnost od tog rešenja (tzv. Vendor Lock-In), gde razvoj platforme zavisi od znanja i iskustva kompanije, kao i od predviđenih promena od strane brendiranih veb rešenja. Prelazak na bilo koje drugo rešenje zbog jednostavnijeg rada, dodatnih funkcionalnosti i sl, najčešće mnogo više košta, jer se ponovo plaća sve. U tom kontekstu Custom CMS rešenja stvaraju veću zavisnost kompanije od izvođača izrade veb sajta, u odnosu na Propriatery CMS (može se promeniti firma koja radi na istom veb rešenju).

Veb projekat Vlade Republike Srbije je prilagođeno (Custom) CMS rešenje sa 4 veb sajta i CRM aplikacija (IT rešenje za automatizaciju upravljanja komunikacijom)

Kompanija “Effecta Solutions” više od 14 godina vodi računa o veb sajtu Vlade Republike Srbije, i prema izjavi iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, oni su zadovoljni sa radom ove kompanije, pre svega u smislu bezbednosti i zaštite sajta jer ovaj prethodni za sve ovo vreme nijednom nije bio kompromitovan. Kako se radi o Custom CMS sistemu koji je prilagođen konkretnim potrebama Vlade Republike Srbije, u zahtevu za ponudu se nalaze specifični detalji poslovnih procesa, pa u tome treba tražiti razlog zašto se ni jedna druga IT kompanija nije dala svoju ponudu – jednostavno to bi koštalo mnogo više nego što je bila planirana vrednost nabavke.

To ne znači da u Srbiji nema kompanija koje nisu mogle da odgovore na ove zahteve (sve velike IT kompanije su sposobne da urade ova rešenja), ali planirana vrednost nabavke u odnosu na zahteve i vreme izrade (od juna do novembra 2018.) jednostavno više odgovara kompaniji koja samo nastavlja posao (ima dosta toga već urađeno). Ovakav posao da se počne iz početka zahteva više vremena, resursa, a cene su i u našim uslovima često veće za ovaj obim projekata.

Uzmite javno dostupan zahtev za ponudu za izradu ovog projekta, porazgovarajte sa kompanijama koje su već radile ovako složene projekte, i dobićete okvirnu cenu ponude. Ja sam radio na zahtevnim projektima, radio sam sa velikim domaćim IT kompanijama, i znam cene.

Zašto bi neki veb projeat (četiri veb sajta + CRM) bio tako skup?

Na svojim predavanjima na temu izrade veb sajta već godinama pričam da sa cenom do 5.000€ (Srbija i region) ili do 15.000€ (npr. Engleska) možete uspeti da prodate samo tehničku izradu veb sajta. Ako želite da prodajete veb sajtove po većim cenama – što je više poslovne logike potrebne klijentu primenjeno u veb rešenju, skuplja je izrada veb sajta.

Ovo je odgovor iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu o tome šta je sve dobijeno za datu cenu:

“Cena na javnoj nabavci je podrazumevala objedinjenu cenu za ukupno 4 sajta, sadržaj sajta Vlade, CMS za sve ove sajtove i CRM sistem sa licencama za Vladu, sva ministarstva, kao i neograničen broj licenci za Kancelariju za IT i eUpravu. U ukupnu cenu uključena i obuka zaposlenih koji će raditi u CRM sistemu – njih 50. Takođe, u cenu sajta Vlade je uključen, i sadržaj za sajt – info grafici, tekstovi, slike, odnosno kompletan sadržaj izuzev sekcije vesti. Cena takođe obuhvata prenošenje kompletnog sadržaja i arhiva prethodnog sajta. Najzad, u ukupnu cenu uključen je i garantni rok od 12 meseci, kao i tekuće održavanje u garantnom roku.”

Praktično, radi se o poslovnom sistemu na vebu na kojem radi 50 osoba, i koji objedinjuje na nivou automatizacije komunikacije rad Vlade i svih ministarstava.

Zašto CRM za automatizaciju komunikacije?

U svojoj poslednjoj knjizi pominjem primer kako da je jedna od boljih ideja za ubrzavanje i unapređenje poslovanja u tromim poslovnim sistemima (Državne institucije su najbolji primer za tromost) jeste ozbiljna digitalizacija poslovanja “pod kapom” kreiranja veb sajta. To je upravo urađeno u ovom slučaju.

Dobio sam detaljan spisak preko 30 karakteristika “Kontakt centra‘‘ + CRM + Ticketing. “E-comm je softverski sistem sastavljen od modula, koji podržava slanje i primanje informacija kroz različite kanale komunikacije telefon, elektronska pošta, sms poruke, dokument, glasovna poruka van radnog vremena, smart phone aplikacija, viber)”.

Izdvojio sam neke od karakteristika ovog sistema:

• Podržava snimanje i arhiviranje svih predmeta, bez obzira o kom vidu komunikacije se radi
  (snimanje razgovora, sms-ova, mejlova, dokumenata, smartfon aplikacija, viber predmeta) sa
  jednostavnom mogućnošću pregleda i preslušavanja iz samog predmeta.
• Podržava identifikaciju klijenata/građana pri dolaznom pozivu ili poruci (telefonski poziv, mejl,
  sms, smartfon, viber) koji su već komunicirali (nalaze se u bazi podataka) na osnovu broja telefona ili
  mejl adrese. Podržava automatsko otvaranje novog predmeta sa kompletnom istorijom
  komunikacije klijenata/građana u trenutku identifikacije dolaznog poziva.
• Podržava jednostavan pregled i naprednu pretragu svih predmeta po 18 različitih kriterijuma.
• Podržava prosleđivanje predmeta jednoj ili više službi/odeljenja/operatera.
• Podržava definisanje rokova za rešavanje predmeta za svaku službu/odeljenje ponaosob i/ili za
  svaki pojedinačni predmet.
• Podržava pregled i praćenje statusa rokova za rešavanje predmeta upućenih
  službama/odeljenjima.
• Podržava obaveštavanje/upozorenje službama/odeljenjima da predmet nije rešen u predviđenom
  roku ili se rok približava, mejlom ili sms-om.
• Podržava da se primljeni predmeti, bez obzira na tip komunikacije (SMS, mejl, telefonski poziv,
  dokument, smart phone aplikacija, viber), konvertuje u mejl format i proslede
  službama/odeljenjima.
• Itd.

Ukratko, ovakav tip automatizacije komunikacije ubrzava i kreira kvalitetniju komunikaciju Države sa građanima i privredom.

Da li je ovako skup projekat potreban Srbiji?

Naveo bih citat iz pomenutog teksta sa Netokracije: “Premijerka Ana Brnabić otkriva da se o novom sajtu Vlade Srbije razmišljalo ‘prvenstveno zbog promene koncepta komuniciranja sa građanima – ne zbog zastarelosti i ne funkcionalnosti starog’. Ona dodaje – ‘Stari sajt je daleko više bio jednostrani izvor informacija, sa ograničenim mogućnostima komunikacije. Sa druge strane, u poslednje dve godine radi se na kreiranju i modernizaciji novog koncepta javne uprave koja treba da bude u službi i građanima i privredi – njihov servis, a ne obrnuto, kao što je do sada bilo.’

Vlada je, podseća premijerka, započela i sa razvijanjem brojnih elektronskih servisa čiji je zadatak da olakšaju i pojednostave svakodnevne potrebe svim građanima, te dodaje da se novi sajt Vlade upravo naslanja na taj koncept – ideal dvosmerne komunikacije.”

Ako želimo poboljšanje komunikacije Države sa građanima i privredom, ovakav projekat je potreban, i najbolje je da se izvodi korišćenjem interneta/veba. U odnosu na situaciju na tržištu IT usluga ovog tipa kod nas, po mom mišljenju, cena za ovaj projekat je opravdana mogućnostima koje su date ovim veb sistemom

Moje mišljenje o ovom projektu

Obimnost, preglednost, izgled, funkcionalnost i upotrebna vrednost ovog veb sajta po meni nisu sporne – radi se o veoma dobro urađenom projektu, po mom mišljenju. Ovde se ne radi samo o tehničkoj izradi veb sajtova, kreirani su i adekvatni sadržaji, ilustrovani, dobro povezani sa drugim sadržajima različitih e-servisa Vlade i ministarstava.

Nisam imao uvid u to kako tačno radi CRM sistem, ali mi je rečeno da su u Vladi zadovoljni sa njihovim prethodnim radom. Ovakvi sistemi bi trebali da olakšavaju rad zaposlenih osoba na ovom sistemu, da ubrzaju komunikaciju u Vladi i Ministartvima, što za krajnju posledicu treba da se vidi u brzini odgovora iz Države na upite građana i privrede.

Postoje jeftinija tehnička rešenja od predstavljenog, ali vremenski rok, količina funkcionalnosti, obim sadržaja i krajnji rezultat – veoma teško bi se u našim uslovima mogli izvesti za nižu cenu.

Ovo je dobro urađen projekat koji nije precenjen, po mom mišljenju.

Zašto biste poverovali u prethodno napisano, ako je ovo sponzorisani tekst?

Jedno od pravila ovog bloga je – ja ne moram ni o čemu da pišem!

Kontaktiran sam da pregledam veb sajt Vlade Republike Srbije, dobio sam odgovore na pitanja koja sam tražio, a napomenuo sam da ću proceniti da li postoji dovoljno elemenata da napišem relevantan tekst na ovu temu. Smatram da ima. Znam da veliki broj osoba ne zna kakvi sve veb sajtovi postoje, zašto su skupi, a često i kompanije koje izrađuju jeftinije veb sajtove to ne znaju. To mi je bilo dovoljno, uz sasvim odgovarajuće odgovore iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu o celom ovom poslu, prihvatio sam pisanje ovog teksta.