Glavna karakteristika 21. veka jeste preispitivanje svega što se dešava u društvu, što je do sada već mnogo puta imalo za posledicu velike promene koje su se desile u poslednjih 20 godina.
U narednim godinama čekaju nas velike promene u percepciji razvoja društva i politike, koje su definisane i opisane dvadesetih godina prošlog veka i popularizovane spiskom sedam smrtnih grehova modernog doba koji se vezuje za Gandija.
Klasična lista sedam smrtnih grehova se danas veoma često koristi pri opisivanju različitih novih pojava u društvu, dok je sama lista ovih moralnih principa u velikom delu sveta danas nešto što predstavlja sasvim normalno ponašanje, i nije greh. Npr. lenjost se danas posmatra mnogo češće kao jedna od najrasprostranjeniji bolesti u društvu, nego kao nešto grešno.
Da li današnji svet neminovno klizi u autokratiju, i da li se protiv toga može efikasno boriti?
Svedoci smo da živimo u vremenu u kojem je laganje sasvim legitiman način vođenja politike, gde se savremeni načini komunikacije koriste za dezinformisanje javnosti, umesto da javnost može lakše da se obaveštava o onome što je realno važno za nju. Pravo, zakoni, mediji, nauka i svi ostali važni aspekti savremenog društva se izvrću ruglu, i samo se formalno poštuju – kada su u službi populista, neliberalne demokratije, stabilokratije…
U ovakvoj situaciji postavlja se pitanje da li ćemo narednih godina i decenija živeti u sve mračnijem društvu bez demokratskih vrednosti, ili po tom pitanju može nešto da se uradi?
U tom kontekstu, veoma je poželjno preispitati se koje su to vrednosti za koje bi društvo trebalo da se zalaže danas, i u ovoj situaciji. Ispostavlja se da lista ponašanja savremenih političara i drugih vrsta moćnika koji mogu da nanesu značajnu štetu društvu u kojem živimo, može da posluži kao lista za proveru (checklist) šta je sve danas pogrešno, i šta je povodom toga potrebno uraditi ako želimo da se protiv toga borimo.
Značenje, primeri i upotreba liste sedam smrtnih društvenih grehova
“U vreme velikih promena isplivava sve ono negativno što se nataložilo u društvu. Na nama je odluka da li ćemo to prihvatiti, ili ćemo se protiv toga boriti.”
Nepoznati autor
Istorijat i uticaj liste smrtnih grehova modernog doba se može videti preko ovog linka. U nastavku sledi spisak i kratak opis negativnih ponašanja koje danas možete videti svaki dan i na svakom koraku:
1. Politika bez principa. Svedoci smo da poslednjih 20 godina političke stranke koje obično pobeđuju na izborima govore i čine bilo šta, samo da bi došli na vlast, ili bi da ostanu na vlasti. Populizam umesto principa.
Borba protiv politike bez principa je u jačanju odgovornih medija i odgovornog novinarstva.
2. Bogatstvo bez rada. “‘Leba bez motike” za većinu osoba danas predstavlja vrhunski lični cilj. Tome se pridružuje i princip “Ne možete vi toliko malo da me platite koliko ja mogu malo da radim.”
Borba protiv pošasti nedostatka radne motivacije je u razobličavanju ovakvog ponašanja kao štetnog i sramotnog. Za to su potrebni jaki i relevantni mediji kojima veruje sve veći procenat javnosti.
3. Zadovoljstvo bez savesti. Dovoljno je samo pogledati “bahanalije” političara kada su na vlasti, i načine kako se ponašaju na “žurkama”.
Borba protiv ove pošasti je u razobličavanju ovakvog ponašanja kao štetnog i sramotnog. Za to su potrebni jaki i relevantni mediji kojima veruje sve veći procenat javnosti.
4. Znanje bez karaktera. Koliko koristimo mogućnosti kompjutera ili mobilnih telefona da bi poboljšali naš život? Da li smo u situaciji da znamo nešto važno što drugi ne znaju, pa da se bogatimo na račun neznanja drugih?
Rešenje ovog problema je u promeni fokusa kako bi trebalo edukovati sebe i svoju decu, i šta su najvažniji aspekti savremene edukacije.
5. Trgovina (posao/biznis) bez morala. Zapošljavanje preko (političkih) veza. Korupcija vlasti zbog bogaćenja. Izrabljivanje proizvođača zbog moći trgovaca. Izrabljivanje kupaca zbog nedostatka realne konkurencije (kriminal, korupcija, monopoli, karteli…).
Rešenje ovog problema je u striktnom sprovođenju zakona, eliminisanju korupcije i medijskom razobličavanju svih pod-vrsta ovog opasnog ponašanja.
6. Nauka bez humanosti. Ovo ponašanje se posebno može proširiti i na principe morala i karaktera, obzirom na višedecenijski pad kompletnog sistema nauke, i sa njim visokog obrazovanja.
Današnje vreme traži da se praktično u svim naučnim i stručnim oblastima uvede princip kao što u medicini postoji Hipokritova Zakletva – ali da se striktno poštuje. Nepoštovanje ovakvog principa humanosti i moralnosti u naučnim i stručnim oblastima bi trebalo da za sobom povlači pravne posledice – brzo i efikasno.
7. Religija bez žrtve. Ovaj princip se može van religije proširiti na sve površne načine obožavanja sebe u doba “sebića i svojka” (selfie). Sve religije propagiraju promenu ponašanja i istrajnost individue u kontekstu brige za drugoga pre sebe, pravičnosti, smernosti… Većina onih koji se definišu kao “pravi vernici” prihvataju samo neku formalnu “ljušturu” onoga što neka religija realno propoveda, i ne nameravaju da se “žrtvuju” u kontekstu potrebnih promena sopstvenog ponašanja da bi ostvarili propagirane ljudske vrline.
Rešenje ovog problema je u razobličavanju ove forme ponašanja, i insistiranje na sadržini promena koje vode ka uspostavljanju i održavanju ljudskih vrlina.
Gandijev unuk Arun Gandi, dodao je još jedan greh savremenog društva ovoj listi – 8. Prava bez odgovornosti. Postoji očigledan problem da živimo u vreme gde je većina definisanih prava UN poveljom o ljudskim pravima usvojena na nivou zakona u mnogim državama, ali praksi ne postoji odgovornost zbog toga što se takva prava krše svakog dana.
Ovo opasno ponašanje može se proširiti na segment komunikacije preko društvenih mreža gde se bez ikakve odgovornosti za sada širi mržnja, šire se dezinformacije, kreira se okruženje u kojem je veoma teško proceniti šta su lažne vesti a šta nisu…
Rešenje ovog problema je u medijskom razobličavanju ove forme ponašanja.
Zaključak – Rešenje savremenih problema društva je u jačanju odgovornih medija i odgovornog novinarstva!
Mnogi primeri u svetu pokazuju da je moguće kreirati zdravo medijsko okruženje u kojem su nametnute i vidljive važne teme za razvoj ovog društva, u smeru koje nije demokratsko nazadovanje i dalji rast populizma. To nije jednostavno ni lako, ali je samo pitanje da li želimo da prihvatimo stanje u kojem se trenutno nalazimo, ili ćemo nešto povodom toga učiniti i delovati.