Na primeru privatne Osnovne škole “Tvrđava” iz Novog Sada može se videti da “sve može kada se hoće”. Dina Đilas, vlasnica jednog od najpopularnijih novosadskih vrtića “Zemlja čuda”, je na nagovor roditelja dece koja pohađaju taj vrtić ušla u projekat kreiranja Osnovne škole koja od septembra kreće sa radom u podnožju petrovaradinske Tvrđave.
Višegodišnje iskustvo primenjene edukacije u vrtiću i rezultati ovakvog pristupa edukaciji u vidu uspeha dece tokom i nakon osnovnog školovanja, rezultirali su kreiranjem Osnovne škole koja će se realizovati prema propisima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali tako da se propisani ishodi obrazovanja ostvaruju na način kakav traži današnje vreme.
Deca su kreatori nastave kroz koju ih vodi talentovani kadar!
Kada počnete sa čitanjem načina predstavljanja obrazovanja u ovdašnjim osnovnim i srednjim školama, a naročito na fakultetima – kako te ustanove same sebe predstavljaju, mogli biste da pomislite kako mi nemamo ni jedan problem u obrazovanju, a svedoci smo šta nam se u sistemu obrazovanja dešava u poslednje četiri decenije.
Ali, kada čujete/pročitate sledeći pristup školovanju:
- Učenje koje nije fokusirano na dobijanje ocene (ocena je rezultat, nije uzrok), već na usvajanje znanja koja su primenljiva u životu.
- Tematsko planiranje nastave – povezivanje različitih predmeta u tematske celine koje na pristupačan (čitaj – zanimljiv) i primenljiv način uvode decu u svet nauke. To je odgovor na pitanje – čemu služi to što učimo u školama (pročitati tekst o tematskom obrazovanju u Finskoj).
- Dete je kreator nastave, a nastavnik je vodič, pomoć ili moderator u nastavnom procesu!
- Odabran je talentovan i stručan nastavni kadar, koji je sposoban da spozna talente kod deteta, i da vodi to dete u razvoju njegovih talenata.
- Individualni pristup potrebama deteta u nastavi – svako dete je priča za sebe. Različiti afiniteti, potrebe…
- Deca sa posebnim potrebama nisu samo ona koja imaju fizičke nedostatke. Talenti su deca sa posebnim potrebama – njima treba posvetiti posebnu pažnju da bi razvili svoje talente. Deca koja prave probleme po školama su deca sa posebnim potrebama, i ona zahtevaju poseban pristup… Poseban tretman je potreban svakom detetu, bez obzira na njegovu specificnost.
- Digitalno opismenjavanje, interaktivno učenje, aktivno korišćenje interneta u usvajanju novog gradiva, ali i za produbljivanje znanja koja se usvajaju u školi.
- Jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja u ovoj školi je izgradnja samopouzdanja kod deteta, koje se ostvaruje kroz fokusiranje na takmičenje sa samim sobom nasuprot pobede nad drugim…
- …
Ja do sada nisam imao prilike da vidim bilo gde na ovim prostorima ni sličan pristup nastavnom procesu koji je osmišljen u OŠ “Tvrđava” (možda grešim da ne postoji, ali ja nisam video ni čuo). To je ono o čemu pišem i pričam u poslednjih 8 godina na temu savremenog pristupa obrazovanju prema današnjim potrebama u društvu, i na poslu kasnije… Počevši od ove godine bićemo svedoci kako se ostvaruje na delu ovaj koncept edukacije u sklopu sadašnjeg sistema obrazovanja.
Pogledajte na koji način vlasnica OŠ “Tvrđava” Dina Đilas opisuje kako će ova škola izgledati od septembra:
Škola koja nije dosadna i koja je primenljiva u životu
Jedno je kada se nešto opiše po principu želja o tome kako bismo voleli da nam izgleda obrazovanje, a praksa je najčešće sasvim drugačija – zato što ne možete sprovesti u delo drugačiji sistem obrazovanja koristeći iste metode u nastavnom procesu.
Na žalost, to se do sada najčešće dešavalo u privatnim osnovnim školama – istim metodama pokušavati doći do drugačijih ishoda obrazovanja, ali upravo privatne edukativne ustanove imaju značajnu prednost u odnosu na državne u tome što veoma brzo mogu da promene način rada…
U slučaju O.Š: “Tvrđava” neki od segmenata izvođenja nastave će izgledati ovako:
- U školu se ide od 08:00 do 16:00. Sve obaveze koje se odnose na utvrđivanje gradiva se završavaju u školi.
- Kod kuće se završavaju projekti istraživačkog karaktera, znanje se produbljuje – ne utvrđuje (to se radi u školi).
- U trećem razredu diplomirani muzikolog, diplomirani nastavnik likovnog i fizičkog preuzimaju nastavu, radi kvalitetnijeg pristupa deci u ovim oblastima (niko ne može dobro znati sve, pa ni učitelji/učiteljice).
- Čitaju se zanimljive knjige, odabir lektire koja je prilagođena interesovanjima dece…
- Pored klasičnih odmora, svaki dan poseban odmor od 15 minuta gde nastavnici i deca čitaju – knjige iz školske biblioteke, stripove… Bilo šta što je zanimljivo i dovoljno kvalitetno da stvara naviku čitanja – jer se navika čitanja usvaja, ne rađamo se s njom…
- Učenje uključuje i rešavanje ukrštenih reči, igranje igre Sudoku, Tablići…
- Jedna od osnovnih metoda nastave je debata (!) za usvajanje kritičkog mišljenja, prihvatanja različitih stavova, odbrana sopstvenih stavova…
- Fokus je na proaktivnoj nastavi, gde deca dobijaju instrukcije o narednoj lekciji, da bi imali izgrađen stav o onome što slušaju…
- Panoi sa dečijim mišljenjima o temi lekcije pre i posle predavanja (deca pre predavanja samostalno usvojene stavove ispisuju na pano, i nakon časa dodaju šta su novo saznali).
- Nastava iz oblasti primenjenog domaćinstva, gde se npr. uči kako se podgreva hrana, kako se ušiva dugme, pranje sudova, kako za sobom treba ostavljati red…
- Dodatna nastava iz oblasti osnova primenjenog preduzetništva (nastavu drže preduzetnici), osnova finansijske pismenosti…
- Sekcije kao što su šah, fotografija, novinarstvo…
- …
Na osnovu prikazanih detalja izvođenja nastavnog procesa meni izgleda očigledno da je realno sprovesti u delo način školovanja koji je osmišljen u OŠ “Tvrđava”. Ništa od svega navedenog nije nemoguće izvesti, ali je potrebno puno angažovanja, znanja i upornosti da ovakav način nastave bude “normalno stanje”. Postignuti rezultati iz vrtića “Zemlja čuda” govore u prilog tome da će osmišljeni sistem obrazovanja u OŠ “Tvrđava” postati stvarnost od ove godine.
Zaključak
Ja sam oduševljen!
Čast mi je da sam imao priliku da predstavim ovakav iskorak u školstvu u Srbiji, i nadam se da će sve veći broj škola (bar onih privatnih za početak) krenuti u ovakvom pravcu unapređenja obrazovanja.
Za kraj ovog teksta bih vam preporučio da pogledate snimak TED predavanja Ser Kena Robinsona – Zašto škole ubijaju kreativnost? U ovom predavanju iz 2006. g. on govori o potrebi kreiranja sistema edukacije koji podstiče kreativnost, sistema koji ne uči decu da imaju strah od grešaka (što je razlog masovne nesigurnosti starijih), tj. govori o sistemu edukacije koji podupire ostvarenje pojedinačnih talenata kod svakog deteta. Na osnovu onoga što sam čuo i doživeo u razgovoru sa Dinom Đilas iz OŠ “Tvrđava”, mislim da će ova škola to postići.
Partner teksta: Osnovna škola “Tvrđava”
Finska bajka u Srbiji: O.Š "Tvrđava" kao primer reforme obrazovanja u postojećem sistemu,
Konačno neko pametan, dobronamjeran i kompetentan u obrazovanju i vaspitanju, a koji je spreman svoje znanje i vještine realizovati u praksi i za sve to preuzeti odgovornost.
Ubijeđen sam da je gospođa Đilas, pored ostalog, pročitala i knjigu “Revolucija u učenju” (Vos i Drajden), za koje 99% prosvjetnih radnika ne zna ni da postoji.
Divno takve bi trebale biti sve skole da deca u njima uzivaju. Radim kao vaspitac vec26 god. na takav nacin i primetila sam da su deca iz moje grupe drugacija, jer ja ih spremam za zivot, ali kada odu u OS i moraju da budu “roboti” sve se izgubi. Ppzdrav i srecno!!!
Bravo za zamsao, prava stvar!