U poslednjih nekoliko meseci koliko imam u planu da napišem tekst na temu lažnog ocenjivanja i prikaza proizvoda i usluga (en. fake reviews), situacija na tržištu aktuelne ekonomije zasnovane na poverenju je sve dramatičnija, što je kulminiralo pre neki dan objavom da jedan od navećih sajtova za poređenje proizvoda i usluga po principu njihovog ocenjivanja i prikaza – Yelp.com ima više od 25 odsto lažnih prikaza proizvoda i usluga.
Ako koristite sajtove kao što su TripAdvisor za prikaze smeštaja i hotela, Amazon za knjige ili IMDB za prikaze filmova, ako sami niste primetili pad broja realnih/relevantnih (bliskih istini) prikaza ovih usluga/proizvoda, trebalo bi da znate da je u poslednjih nekoliko godina sve veći broj kompanija koje plaćaju ozbiljne sume za lažne prikaze svojih proizvoda i usluga. Drugim rečima, kada želite da se odlučite o kupovini bilo kog proizvoda ili usluge na osnovu njihovih online prikaza i ocena, trebalo bi da obratite na pažnju koje prikaze i ocene uopšte gledate da bi ste dobili realno mišljenje o onome što vas zanima.
Prevare u slučaju prikaza proizvoda i usluga su ozbiljnije od prevara u vezi sa rejtingom na pretraživačima!
Problem sa lažnim ocenjivanjem i prikazima proizvoda i usluga mogao bi ozbiljno da ugrozi čitavu industriju koja se razvija u poslednjih nekoliko godina a koja je zasnovana na poverenju prema nepoznatim osobama – kao što je npr. servis za iznajmljivanje smeštaja AirBnB.com.
Jednostavno pravilo kaže – tamo gde se nalaze ili gube pare, tamo su i prevare! Ako vaš posao počne da zavisi od mišljenja vaših korisnika koji javno postavljaju svoje mišljenje o vašoj kompaniji, vašem radu i efektima vašeg posla, mnoge kompanije će puno da plate da bi ulepšale svoju stvarnost i došle do većeg broja klijenata!
Suština svih sistema praćenja lažnih ocena i prikaza se svodi na algoritne koji na neki način prepoznaju prevare (tzv. Reputation system), odnosno prate načine kako stvarni korisnici grade svoj digitalni identitet.
Postoje pojedinci i kompanije kod nas i u svetu koji izgrađuju online identitet više desetina, stotina ili hiljada različitih fiktivnih osoba na različitim online servisima – ručno, ili kreiranjem softvera koji imitiraju realne aktivnosti online korisnika – lajkovanje statusa; šerovanje linkova, fotografija; pisanje prikaza i ocenjivanje na različitim relevantnim sajtovima za svaki pojedinačno kreirani fiktivni profil, za različite privredne grane. I ovakve usluge se prodaju po celom svetu…
Imao sam prilike nedavno da se informišem o metodama rada jedne osobe iz Srbije koja u poslednjih 5-6 g. razvija nekoliko desetina hiljada (!) lažnih Fejsbuk naloga, uglavnom zbog prevara na nagradnim igrama. Reč je o softverskim rešenjima koje na većem broju servera po ceo dan i noć generišu lažne aktivnosti tih lažnih profila.
Najozbiljnije prevare lažno kreiranih identiteta je mnogo teže otkriti nego prevare koje se dešavaju da bi se došlo do boljeg rejtinga na pretraživačima – za lažne prevare svaki pojedinačni servis sa prikazima mora da pronađe svoj način borbe, dok kod tzv. BlackHat SEO tehnika prevara na pretraživačima sami pretraživači prilagođavaju svoje inače komplikovane algoritme da se broj ovih prevara značajno smanji.
Kako da prepoznate lažne ocene i prikaze, i kako da servisi poboljšaju kontrolu prevara zasnovanih na lažnim prikazima i ocenama?
Preko 99% svih prevara ovog tipa je relativno lako otkriti jer je obično reč o čudno dobrim rezultatima ocenjivanja pojedinih proizvoda i čudno pozitivnim prikazima, gde korisnik koji je te ocene “prikazao” nema obično ni jedno drugo mišljenje sem tog, ili veoma malo nekih drugih mišljenja. Sledeći po “kvalitetu” ove vrste prevara su “korisnici” koji imaju veći broj različitih, ali uglavnom izuzetno pozitivnih prikaza i davanih ocena. Najozbiljnoje prevare su takve da ne možete nimalo lako prepoznati lažnog korisnika sa lažnim komentarima i velikom aktivnošću koja je identična realnim korisnicima, pa ih je veoma teško razlikovati od relevantnog korisnika.
Svojevremeno je jedan od najboljih sistema zaštite od nerelevantnih prikaza i ocena imao pomenuti IMDB koji se može videti na osnovu rezultata generisane liste Top 250 Filmova, gde je postavljena formula kako se računanje ove liste dobija, i što je još važnije da se u obzir uzimaju glasovi samo redovnih korisnika IMDB-a. Problem u poslednjih nekoliko godina sa računanjem generalnih ocena filmova na ovoj listi je činjenica da dobro pozicionirana ocena nekog filma, ili njegova slabija ocena može posmatranom filmu da donese ili odnese milione dolara. Znači, isplati se ozbiljno kreiranje grupe redovnih korisnika ovog servisa koji će za određene produkcijske kuće, glumce, režisere i sl. lažirati ocene i prikaze filmova – i ovaj posao raditi godinama!
Primeri kao što je IMDB samo govore u prilog poboljšanjima algoritama za praćenje lažnih korisnika koji zalaze mnogo dublje u karakteristike pojedinačnih korisnika i pronalaze načine za njihovu identifikaciju kao lažnih naloga stvorenih za varanje sistema rejtinga nekog servisa.
Kako da vi kao korisnici što pre prepoznate nerealne ocene i prikaze (pored već napomenutog):
- Što vam je važnije neko mišljenje o nekom proizvodu i usluzi – opredelite više vremena za ozbiljnu analizu.
- Uzmite u obzir prikaze koji imaju različite delove negativnih ocena o posmatranom proizvodu i usluzi (ništa nije savršeno, i realno je da svaki proizvod ili usluga ima neke negativne segmente koje i tražite da biste videli da li vam oni dovoljno ne smetaju da bi ste kupili posmatrani proizvod ili uslugu). Ocenite te prikaze koliko vam deluju realno.
- Pronađite ocene/prikaze na većem broju različitih sajtova, po mogućnosti konsultujte se na forumima gde se mogu jednostavno pronaći relevantni korisnici.
- Proverite šta mediji/blogovi pišu o tim proizvodima, uslugama i kompaniji, ako postoje sadržaji (video, tekstovi) koji nisu samo PR hvalospevi.
- Ako duže vremena pratite određenui oblast, identifikujte najrelevantnije korisnike iz te oblasti i pratite/pitajte šta oni pišu/kažu o toj oblasti. Dobijeno uporedite sa drugim nalazima o tom proizvodu i usluzi.
Najbolji savet za kompanije koje kreiraju svoje servise na osnovu mišljenja korisnika je:
- Potrebno je prilagoditi poslovni model na taj način da se sa velikom verovatnoćom uzimaju ocene i prikazi od osoba čiji identitet možete potvrditi u stvarnosti, na nivou kupovine proizvoda/usluga (kupac/klijent), ili fizičkog potvrđivanja identiteta tih osoba. Ovo nije jednostavno, ali ako postoji mogućnost, praćenje realnih osoba i njihovog komentarisanja i ocenjivanja predstavlja najbolju zaštitu sistema poverenja koje kreiraju ocene i prikazi.
Važno je znati da servisi koji se najefikasnije izbore sa problemom lažnog ocenjivanja u narednim godinama će imati i najviše poslovnog uspeha.
Napomena: Slika je preuzeta odavde (pročitati txt)
Da li će lažni prikazi proizvoda i usluga urušiti ekonomiju zasnovanu na reputaciji?,
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Нисам из циљне групе којој је овај врло добар текст директно намењен, али радо сам га прочитао, сваку реч. Користиће ми! Многима ће користити! Препоручићу га и другима.
(Аутору, добронамерно: да још пажљивије прочита текст пре објаљвљивања, јер поткрадају се коректорске грешке; ништа страшно, али очекујем више истрајности над текстом) Хвала!
Zahvaljujem se na komentaru. Pregledao sam detaljnije tekst i uklonio sam greške koje sam uspeo da pronađem. Nadam se da ga je sada lakše čitati.
“Najozbiljnije prevare lažno kreiranih identiteta je mnogo teže otkriti nego prevare koje se dešavaju da bi se došlo do boljeg rejtinga na pretraživačima – za lažne prevare svaki pojedinačni servis sa prikazima mora da pronađe svoj način borbe, dok kod tzv. BlackHat SEO tehnika prevara na pretraživačima sami pretraživači prilagođavaju svoje inače komplikovane algoritme da se broj ovih prevara značajno smanji.”
Mislim da nije najbolja paralela porediti BlackHat SEO sa lažnim ocenama. Pre svega, blackhat SEO koristi rupe u algoritmu kako bi se sajt bolje rangirao. Sam po sebi nije nelegalan, nego jednostavno krši Google smernice.
U suštini bilo kakvo linkovanje ili bilo kakva akcija kojoj je cilj manipulisanje pozicije sajta na Google krši smernice ovog pretraživača, i po defaultu je blackhat. To ne mora da znači da je sajt nekvalitetan ili da je krajnji cilj navesti posetioca da uradi akciju koja mu ne ide u korist. Nažalost, u velikom broju slučajeva ovo jeste cilj – npr. jedan od termina koji je maltene stalno pod napadom blackhat ekipa je payday loans.
*Ukoliko iza pokušaja manipulacije pozicije sajta na Google ne stoji maliciozna namera – ljudi često ovo zovu GreyHat, ali je to i dalje kršenje Google smernica.
Sa druge strane, lažne ocene su samo obmana i ništa više.
“2. Uzmite u obzir prikaze koji imaju različite delove negativnih ocena o posmatranom proizvodu i usluzi (ništa nije savršeno, i realno je da svaki proizvod ili usluga ima neke negativne segmente koje i tražite da biste videli da li vam oni dovoljno ne smetaju da bi ste kupili posmatrani proizvod ili uslugu.”
Ovo bih prokomentarisao, jer mnogi pametni marketari koji žele da napišu opis proizvoda koji reklamiraju kao referali-affiliates opišu jednu ili dve dobre strane proizvoda ili usluge, ubace nešto neutralno, nešto loše, i završe sa jednom ili dve dobre strane. Tako njihov opis (review) deluje skroz legitimno pomoću ove dobro-loše-dobro sendvič tehnike.
Tako ceo sajt izgleda kao da su ocene davane iskreno, a vrlo je moguće da čovek koji je sajt kreirao proizvode nije ni video.
Zato mislim da će ljudi sve više da se oslanjaju na osobe prema kojima su stekli poverenje, da li online ili offline. Nažalost dosta je teško proceniti stručnost osoba ukoliko se određena oblast ne prati, tako da su reference od osoba u koje imamo poverenje bitne.
Lično se služim sa svih pet preporuka za prepoznavanje lažne ocene ili prikaza kada se radi o nečemu što mi je važno, ali priznajem da je to zamarajuć posao koji pri tome oduzima dosta vremena.
Odličan tekst.Baš kad mi je bio potreban.
Pošto se bavimo ličnim iskustvima ( workandtravel.iskustvo.org ) radimo na tome da na osnovu drušvenih mreža dokažemo identitet osobe koje je ostavila iskustvo odnosno da dokažemo da je iskustvo stvarno proživljeno.
Pozdrav i hvala 🙂
Ovoga postoji na milione. Pocev od kupovine lajkova za Fejsbuk profile, raznih adfly-eva i slicnih pa sve do laznih reviewa. Moguce i da nas Oceni.rs ima slicne reviewe.
U mom malom gradu, gde stopa nezaposlenosti obara istorijske rekorde, ogroman broj ljudi svakodnevno visi na sajtovima Blica, Novosti i B92 sa ciljem da ostave što veći broj pozitivnih komentara na tekstove u kojima se pominju naši političari. Oni su dužni da formiraju izveštaj o tome koliko je komentara objavljeno. To šalju nadređenom, a ovaj prosleđuje u centralu stranke. Na kraju meseca oni najuspešniji se nagrađuju jednokratno ili radnim mestom. I to rade sve veće političke stranke! Znam pouzdano, nudili mi da napravim softver za automatizaciju ovog posla.