Kao prilog istoimenoj besplatnoj knjizi, pokrenuo bih diskusiju na temu komentarisanja na sopstvenom blogu.
Naime, verovatno ste primetili da određeni broj blogera veoma retko odgovara na komentare u sklopu sopstvenog bloga, drugi to rade redovno da bi odgovorili svima koji su nešto prokomentarisali, a treći jednostavno povećavaju broj komentara po sopstvenim postovima svojim dodatnim komentarima.
Razgovarao sam sa većim brojem osoba na ovu temu i moji zaključci na osnovu sopstvenog iskustva i različitih mišljenja su sledeći:
- Primetio sam da početnici često odgovaraju na sve komentare, jer im je jednostavno drago da neko komentariše.
- Neki iskusniji korisnici često odgovaraju na sve komentare jer smatraju da je to učtivo.
- Neki isto rade jer su tako “od vajkada navikli”.
Mišljenja sam da komentari u sopstvenom postu treba da budu u kontekstu diskusije na temu koja nije navedena (ili dovoljno razjašnjena) u samom postu. Inače, sam post bi trebalo da služi kao komentar koji je dat od strane autora bloga na neku temu.
Sa druge strane, definitivno mislim da ne treba odgovarati na svaki komentar, već težiti da diskusija u komentarima ima smisao sa aspekta unapređenja tematike od strane diskutanata.
Blog osnove: Koliko često komentarisati na svom blogu?,Vaše mišljenje?
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Ja definitino spadam u prvu grupu 🙂
Za mene, komentarisanje ne mora obavezno da bude u okvirima teme posta, mada najčešće jeste tako. To zavisi pre svega od ciljeva samog blogera – ako piše recimo neki tutorial, komentari sa savetima koji bi sam post učinili boljim su poželjni, i naravno da bi u takvoj situaciji bilo glupo da neko četuje preko postova. Pošto to nije slučaj sa mnom, ne smeta mi!
Poslednja dva pasusa definitivno odrazavaju i moj stav po ovoj temi. Ne bih nista dodao.
Vodim se “atmosferom” i nekom vrstom sopstvenog senzibiliteta i procene. Praktikujem i da svojim komentarom pozdravim nekog novog posetioca ali ne samo učtivosti radi…
Mislim da puno zavisi i od toga ko su ljudi koji Vam ostavljaju komentare… I kakve. Stvar osećaja i iskustva.
Trudim se da odgovorim na svaki komentar, ali u jednom odgovoru svima, nekad poimence a nekad bez prozivke. U svakom slucaju nemam nameru da povecavam broj komentara jer ih imam mali milion, ali mi je uctivo i nekako smatram obavezom odgovoriti … Mozda je to i zbog sadrzaja mojih postova koji i nisu dubokoumne prirode pa se tek kroz komentare stvara prava slika i razvija diskusija koja ne retko ima mnogo bolji kvalitet od samog posta?
Smatram da sam bloger koji je prosao sve osnove kako tvojih postova tako i drugih najboljih blogera pa mi je odgovaranje na komentare isto osnova , medjutim, nekad mi to predstavlja problem i desava mi se da ne odgovorim na neke komentare. Neke jednostavno “IGNORE” jer i zasluzuju tako nesto ( obicni spamovi) …
Procitao sam jednom davno kod tebe da svi komentari posle nekog tamo desetog gube smisao i skrecu osnovu teme i moram priznati da je to u 90% slucajeva tacno.
Najgore je na agregatima gde su komentari tipa ” idem za cas do prodavnice, odmah se vracam” i slicni i na takve komentare i ne bi umeo da odgovorim…sta da napisem: ajd, pa se javi kad se vratis i daj spisak sta si pazario i koga si sreo usput???…
Spadam u ovu drugu kategoriju kako si sam napravio neku kategorizaciju, mada bi se moglo napraviti jos dosta…
Mislim da je lepo i korisno odogovoriti i da je to jedan od nacina zadrzati redovne posetitelje bloga, kao i povecati posetu na taj nacin. Sada skoro svi blogovi imaju opciju da posalju mejlom odgovore posle nasih ukoliko to zelimo cekirajuci opciju za to, sto stavlja u prilog ovome da se ljudi vracaju na iste postove i ako je inetresantna tema razvijaju dalje diskusiju…
Ukoliko se ne da odgovor na neka pitanja u komentarima, dajemo do znanja da taj post na odredjeni nacin zatvaramo i prelazimo na nesto novo, a to po meni nije u redu zato sto znam da se vratim ponovo na neke postove i posle godinu ili dve…
Lepe je ova tema a ako se i drugi ukljuce svojim iskustvom , moze se dopuniti i tvoja knjiga koja mladim blogerima itekako znaci ako zele ozbiljnije da bloguju…
Mislim da je sustina u tome da bloger svojim komentarima usmerava i vodi diskusiju, pokusava da je razvije i dobije od citalaca sto vise informacija i pogleda na temu. A to ce ciniti onoliko cesto koliko to tema, post i citaoci zahtevaju.
Vestina moderacije i usmeravanja diskusije se ne istice dovoljno u metablogingu. Sustina cesto jeste u komentarima, najbolji blogovi su oni koje citamo i zbog komentara, ne samo zbog postova. Bloger mora da bude podjednako dobar community moderator i pisac.
Komentari koje ostavljam na svom blogu su uglavnom odgovor na neko od postavljenih pitanja posetilaca bloga i mislim da je to sasvim dovoljno.
Čini mi se da najveći broj relevantnih stvari napišem u samom postu. Ponekad se dopunim u komentarima, ponekad reagujem kada me komentar izrazito isprovocira… nekako komentari su mi mesto za moje posetioce i čini mi se da bih se bespotrebno nametala kada bih češće komentarisala…
Sam post treba da bude komentar na zadatu temu – to je to !
Ja lično na inače retke komentare na moje postove uvek odgovaram bar iz razloga poštovanja mojih čitalaca-komentatora, da znaju da sam obratio pažnju na komentar.
Ako je komentar pitanje, gotovo uvjek odgovorim, pa cak i ako ne znam odgovor, kazem covjeku da ne znam odgovor.
Nemam praksu odgovarati baš nakon svakog komentara, ali cesto se u komentaru obratim i osvrnem na vise komentara iznad u obliku
@Dragan: ….
@ Pedja: …
@ [Insert-random-blogger-here]: …
Uglavnom odgovaram na pitanja ili komentarišem nešto što su drugi napisali u svom komentaru, ponekad u komentaru dodam nešto što dopunjuje članak, ili ako dopunim članak u komentaru obavestim da ima izmena.
Nikad ne pišem komentar samo zato da bih ga pisao.
Trudim se da izbegavam off-topic. Ne volim pozdravljanje, očekujem da svako ko dođe na blog zna da je dobrodošao i rado viđen gost, pa ne moram da to posebno naglašavam, a ko mene hoće da pozdravi, ima opciju za slanje privatne poruke.
Ako imam nešto više dodatnog “mateirjala” na temu članka, često se radije odlučim da ne pišem to kao komentar nego da napišem novi članak – ionako su moj članci po pravilu dugi a znam da mnogi nemaju strpljena za čitanje dugih tekstova.
Odgovaram na sve komentare. Ovisno o tome koliko često sam na blogu znam grupno odgovoriti svima ili svakome posebno ako je u međuvremenu ostavljen samo jedan komentar. Komunikacija na blogu je potrebna i onaj kome to smeta treba isključiti tu opciju.
Naravno, sve ovo ne znači da ću uvijek odgovarati na sve komentare jer prioriteti se mijenjaju, ali mogu reći da će svatko tko postavi pitanje dobiti odgovor.
[…] i to često svaki put kada neku istu osobu pomene za #FF, veoma me podseća na priču o komentarisanju na sopstvenom blogu (II deo) – “Hvala vam što mislite na […]