Zašto je teško izdvojiti se iz mase blogera, jutjubera, tviteraša, fejsbukaša…?

Povod za ovaj tekst je izbor blogera u trećoj godini projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria (CCBNA). Od preko 200 prijavljenih blogera iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, izabrano je 9 blogera koji će tokom ove godine kreirati sadržaje na teme iz oblasti aktivnog života, podrške mladima, zaštite životne sredine i brendova.

Veoma smo ponosni što je ovaj projekat sve uspešniji iz godine u godinu, a ovom prilikom bih želeo da skrenem pažnju zašto i dalje mislim da u ovom regionu ima veoma mali broj realno kvalitetnih blogera, ali i svih ostalih korisnika društvenih medija. To ne znači da na ovogodišnjem CCBNA konkursu nije bilo veoma prijatnih iznenađenja sa pojavom novih interesantnih blogova, već da i dalje ima malo znanja o tome šta nekog korisnika društvenih medija čini prepoznatljivim, i kako se postaviti prema kreiranom sadržaju da biste se brže izdvojili iz mase nekih “istih”…

Ovo ne znači da sve osobe koje su konkurisale imaju problem sa kreiranjem sadržaja, jer kod ovakvih konkursa sreća igra odlučujuću ulogu… Tekst u nastavku treba shvatiti kao podsetnik šta je sve važno za kreiranje realno korisnog i kvalitetnog sadržaja.

Pre daljeg čitanja ovog teksta, preporučujem da pročitate sledeće tekstove:

• Šta sam naučio od blogovanja?
• Zašto ima malo kvalitetnih blogova u regiji i zašto nisu uticajniji?
• Šta je relevantan blog, Tviter, Fejsbuk nalog…?
• Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima
• Blogovi/Mediji: Relevantnost Vs. čitanost Vs. zarada
• Saveti za zaradu od bloga – Marketing/PR perspektiva

Možete kasnije dodatno pregledati tekstove iz sekcije blogovi, a preporuka je da pročitate i moju besplatnu e-knjigu “Blog osnove“. Takođe preporučujem da pročitate besplatnu e-knjigu Hane Kazazović “Blog za početnike“.

Nije lako prepoznati šta to korisnici od vas traže u vašoj temi

Više od 15 godina me interesuje tematika kreiranja kvalitetnih sadržaja, kao i odgovor na pitanje zašto većina aktivnih internet korisnika s jedne stvari tvrdi da to što objavljuje onlajn jeste zanimljivo, korisno, kvalitetno (…), ali praksa to ne pokazuje.

Godinama sam davao studentima na različitim vrstama studija zadatak da kreiraju blogove, i da pored toga u radovima opišu šta će sve to raditi na tim blogovima. Najčešće se dešavalo da studenti u opisu onoga što su krenuli da rade na blogu u svom radu napišu “kreiraću zanimljiv, koristan sadržaj…”, bez da opišu kako će tačno izgledati taj zanimljiv i koristan sadržaj. Kada sam ih pitao da mi detaljnije opišu na primeru kako će to tačno izvesti – od ukupno nekoliko stotina studenata, to je uspelo samo nekolicini (manje od deset osoba).

Jedna stvar je da kažete da je vaš sadržaj zanimljiv, koristan, kvalitetan… Sasvim je druga priča da li je to stvarno tako!

U prethodno linkovanim tekstovima i e-knjigama možete pronaći ogromnu većinu činilaca kreiranja uspešnog bloga, ali i drugih vrsta online nastupa. Neki od problema koje sam uočio pri kreiranju bilo koje vrste onlajn nastupa, a koji nisu posebno obrađeni u linkovanim materijalima:

1. Jednostavnost iskazivanja onoga što želite da kažete. To ne znači pojednostavljivanje do banalnosti, ali to znači da se morate koncentrisati da ne “skačete sa teme na temu”, da smušeno objašnjavate, ili da ne kažete na kraju ono što ste želeli – jer ste se negde “zapetljali”.
2. Na koji način da nametnete temu o kojoj želite da pišete/pričate, odnosno koji način izabrati opis i kontekst te teme u odnosu na interesovanja vaše ciljne grupe.
3. Koliko ste realno obuhvatili temu, i da li ste iskazali da se radi samo o segmentu te teme. Jedan od najvećih problema kreiranja sadržaja jeste činjenica da većina osoba smatra da je svojim sadržajem obuhvatila sve ono što čini datu temu, a u stvarnosti je obuhvatila sve ono što ona/on razmišlja o toj temi u tom momentu.

Najveći problemi značajnijeg iskoraka u kvalitetu sadržaja su nedostatak kvalitetnog istraživanja i kvalitetnog donošenja zaključaka o tome!

Po meni najvažniji problemi koje sam uočio u razlici između onoga što se tvrdi da je zanimljiv, koristan, kvalitetan (…) sadržaj, i da li to jeste takav sadržaj za odabranu ciljnu grupu leži u nekoliko izgleda manje uočivih sistemskih problema sa načinima razmišljanja:

• Većina osoba na zna dovoljno dobro da procenjuje i ocenjuje različite vrste onlajn sadržaja, odnosno ne zna da izdvaja sadržaje po važnosti – šta je najvažnije u nekoj materiji! Da biste znali koju tematiku da odaberete, potrebno je dobro proučiti šta drugi o tome pričaju/pišu, i na osnovu toga uvideti šta biste vi mogli novo/drugačije da kažete na tu temu. Ova veština se usvaja neprestanim ponavljanjem, bez obzira na broj grešaka koji se prilikom toga stvara.

Npr. ako u nekom tekstu stoji da je za kreiranje sadržaja ubedljivo najvažnije napraviti kvalitetan naslov, to je tačno u kontekstu promocije teksta, ne u  kontekstu kreiranja kvalitetnog sadržaja. To znači da stručan tekst u sebi ima sistemsku grešku – jer nije urađeno dovoljno istraživanja najrelevantnijih izvora na datu temu. Kao primer koji govori o važnosti naslova naspram važnosti kvaliteta sadržaja, može da posluži jedan od prvih viralnih blog postova kod nas iz 2011., koji je Žarko Ptiček napisao na svom blogu pod naslovom “Opšti neuslovi“. Ovaj naslov ne znači puno dok se ne pročita ovaj fenomenalan tekst, čiji epilog možete pročitati u tekstu takođe interesantnog naslova “Ipak može“.

• Većina osoba ne zna u praksi da primeni ono što je čula kao savet, i da naučeno prilagodi svom slučaju. Praksa je pokazala da veštinu primene i prilagođavanja saveta drugih najbolje usvajaju osobe sa inženjerskim obrazovanjem (dobro poznavanje matematike). Ovo je veština koja se uči neprestanim ponavljanjem, bez obzira na broj grešaka koji se prilikom toga stvara.
• Većina osoba ne zna da o jednoj pojavi razmišlja na različite načine, što ima za posledicu da ove osobe teško realno razumeju potrebe svojih korisnika. Uspeh u poslu ali i u kreiranju nastupa onlajn kao bloger, jutjuber, tviteraš, fejsbukaš… zavisi od stepena razumevanja šta vaša ciljna grupa želi od vas (“Walk in customer’s shoes“). Ova veština se usvaja neprestanim ponavljanjem, bez obzira na broj grešaka koji se prilikom toga stvara.

Npr. većina osoba iz oblasti marketinga/oglašavanja ne razume PR pogled na isti proizvod ili uslugu, i obrnuto – većina osoba iz PR-a ne razume marketinški pogled na isti proizvod ili uslugu. Razlog za to je nedostatak ovakvog pogleda na edukaciju u formalnom sistemu školstva.

Zaključak

Prvo se fokusirajte na to da značajno unapredite kvalitet onoga što radite, a kao rezultat toga uspeh sigurno dolazi, jer ne zaboravite – u ovim krajevima ima dovoljno malo kvalitetnih onlajn sadržaja, da kvalitet odmah “ispliva”. Ali, realan kvalitet!