Pre izvesnog vremena dobio sam poruku preko Fejsbuka koju zajedno sa slikama objavljujem u celosti. Govori se o primeru promocije sadržaja koji je specijalno urađen na taj način da privuče čitanost – viralni sadržaj.
“Marketing uopšte ne mora biti skup. Potrebno je dosta truda i svega 20EUR!”
Poštovani Dragane, Upoznali smo se kada i razgovarali nakon Vašeg predavanja na FON-u pre par meseci. Nadam se da se sećate. Tom prilikom sam Vam i rekao da se pored ovog standardnog posla, bavim i prodajom sitnih kolača u Beogradu preko Interneta. Nakon slušanja nekoliko Vaših predavanja, čitajući tekstove na Vašem i ostalim domaćim i stranih blogovima, dobijanja nekih korisnih saveta od Istoka Pavlovića, shvatio sam poentu viralnog i content marketinga. Stvar je zapravo vrlo prosta. Potrebno je:
- Identifikovati temu koja interesuje posetioce tvog sajta i tvoju ciljnu grupu.
- Nakon istraživanja, na tu temu napisati najbolji tekst koji u tom trenutku postoji na Internetu po principu “znanje na poklon”.
- Objaviti tekst i promovisati ga kod iste te ciljne grupe.
Prateći ove korake, uspeo sam da postignem fantastične rezultate sa poslednjim tekstom na svom blogu koje želim da podelim sa Vama jer pretpostavljam da će Vam biti interesantni.
Pošto se sajt bavi kolačima, jedna od najlogičnijih tema za obradu su bili saveti, trikovi i tajne za spremanje kolača, torti i ostalih poslastica. Istražio sam po netu i zaključio da ima mnogo tekstova na tu temu, ali da je većina njih nedovoljno dobra, tj. prosečna (5 saveta za ukusnije kolače, 10 trikova za lepše torte i sl.). Pošto ima više slobodnog vremena od mene, dao sam majci zadatak da prikupi što je više moguće materijala na ovu temu i doda neka svoja lična iskustva. Nakon 3 nedelje (!) rada na tome, dostavila mi je „mini diplomski rad“ na preko 20 strana bez slika! Tekst je bio obrađen i tematski klasifikovan.
Nakon postavljanja teksta “Ultimativni vodič za spremanje torti i kolača” na sajt, objavio sam tekst na fan page i boost-ovao ga sa 20 EUR. Pritom sam targetovao žene iz Beograda koje imaju od 28 – 55 godina i čija su interesovanja vezana za recepte, kolače, torte i sl. Efekti nakon 2 dana boost-a su bili fascinantni:
- 42.384 ljudi videlo objavu (7.680 organski i 34.704 plaćeno)
- 448 lajkova objave
- 9 komentara
- 176 share-ova
- 1.695 post clicks
- Click-through rate 6.44%
- Oko 7 – 8 puta veća poseta sajtu u odnosu na prosečnu dnevnu posetu u prethodnom periodu
- Viral koji ovim boost-om neće prestati (SEO efekat)
Plus:
- 76 share-ova direktno sa sajta
- Ukupan broj lajkova teksta: 718 (podatak sa sajta)
Zaključak:
Marketing uopšte ne mora biti skup. Potrebno je dosta truda i svega 20EUR!
Kako iskoristiti ovaj primer za definisanje načina dugoročnog povećanja vidljivosti veb sajta?
Imao bih dve napomene u vezi sa prethodnim primerom:
- Idealno je da ste u mogućnosti da napišete NAJBOLJI tekst u nekoj oblasti, ali to često nije realno, što to ne znači da se ne može doći do tzv. viralnog efekta sadržaja i na druge načine. To se može videti skoro svaki dan sa šerovanim sadržajima koji postižu veliku vidljivost brzo. U kontekstu poslovnih ciljeva, sadržaji koji su korisni ciljnoj grupi i dovoljno zanimljivi da ih podeli veliki broj osoba mogu predstavljati jedan od ciljeva kreiranja vidljivih sadržaja.
- Veoma je relativan pojam šta kome znači “vidljiv sadržaj”. Ako ste do sada na sajtu imali 100 posetilaca dnevno sa 1-2 deljenja i nekoliko lajkova/fejvova na društvenim mrežama, i nakon toga kreirate sadržaj koji ima nekoliko desetina deljenja i stotine lajkova- to je veliki uspeh. Najposećenijim sajtovima u Srbiji veliki uspeh dolazi sa stotinama šerova i hiljadama lajkova koji donose nekoliko desetina hiljada posetilaca u jednom danu. Na engleskom području to mogu biti deset ili sto puta veće vrednosti.
Osnova je ista za bilo koji veb sajt: ako imate određenu prosečnu vidljivost koju generiše jedna grupa osoba, i kada neki sadržaj ostvari nekoliko puta veću vidljivost od prosečne – tada u vašem slučaju imate viralni efekat sadržaja.
Problem nastaje onog momenta kada želite da kreirate održivu strategiju povećanja vidljivosti na osnovu kreiranja viralnih sadržaja. Ako ste uspeli nekoliko puta da šerujete neki video i/ili slike, tekst… to ne znači da vama to uvek uspeva – najčešće je to pitanje slučajnosti. U ovim krajevima, kao i u svetu postoji veoma mali broj osoba koje namenski mogu skoro uvek da kreiraju viralne sadržaje.
Na primeru domaćih najposećenijih sajtova, onih koji se drže dugo na vrhu i naglih skokova posećenosti sajtova na toj listi se vidi da postoji način kreiranja dugoročne strategije kreiranja viralnih sadržaja. Svojevremeno 2012. g. Telegraf.rs je za šest meseci postojanja stigao na deseto mesto po posećenosti u Srbiji, a na aktuelnoj listi Audience.rs se vidi napredak Srbijadanas.com koji je za šest meseci stigao do šestog mesta posećenosti.
Ovakvi rezultati, kao i rezultati koje konstantno postižu na vebu Blic i Kurir se postižu koristeći sledeće:
- Odabir tema/sadržaja za potencijalne virale: Puno rada na određenim tekstovima (ne svim), ne u nedeljama već danima.
- Istraživanje ponašanja ciljnih grupa: Puno analiza postojećih podataka u Google Analiticsu, kao i analiza šta konkurencija dobro uradi.
- Testiranje efekata potencijalnih viralnih sadržaja: Puno testiranja na vrstama kreiranih sadržaja i rada na naslovima koji će “prodati” tekst.
- Growth Hacking strategija: Konstantno povećavanje baze korisnika koji često dele sadržaje vašeg sajta tako što vaša aktivnost na društvenim mrežama ima za posledicu da se “uvučete u njihov timeline“.
- Kombinacija plaćanja za promociju sadržaja i organska vidljivost: Živimo u vremenu u kojem je izuzetno teško kreirati dugoročnu vidljivost ako se ne ulaže pametno u plaćenu promociju sadržaja koji sigurno mogu da budu veoma vidljivi. Primer u ovom tekstu pokazuje da se mogu pametno uložiti ne-velika sredstva za povećanje vidljivosti odabranih sadržaja.
Dugoročno najbolje rezultate u povećanju vidljivosti online sadržaja imaju oni koji znaju šta je i kako je potrebno raditi da bi se njihovi statusi što češće pojavljivali u tajmlajnu ciljnih grupa na društvenim mrežama.
Kako vreme prolazi, ova strategija ima sve veći značaj ako želite tzv. organsku vidljivost na Fejsbuku, koji je nedavno opet najavio dalje smanjivanje vidljivosti za stranice koje koriste Fejs samo za direktno reklamiranje. Fejsbuk jednostavno hoće da dodatno uzme para onima koji ne znaju da kreiraju korisne i zanimljive sadržaje – tzv. content marketing.
Napomena: Vreme je veoma značajni resurs koji se koristi pri kreiranju veoma kvalitetnih sadržaja sa viralnim potencijalnom, što znači da ako ne posedujete veštine kvalitetnog kreiranja sadržaja – isti morate da budžetirate, a iz priloženog se vidi da ovakvi sadržaji sigurno imaju veću cenu od klasično kreiranih sadržaja.
Startapi i Growth Hacking
U slučaju kreiranja tzv. tehnoloških startapa, najčešći problem predstavlja činjenica da se projekti/kompanije pri svom nastanku fokusiraju na definisanje/izgradnju proizvoda/usluga, dok se promocija skoro potpuno zapostavlja. Suviše je čest slučaj da startap kompanija lansira proizvod i onda se krene u lutanje kako da za to čuje što više osoba iz kvalifikovanih ciljnih grupa.
Upravo pravovremeno definisanje tzv. Growth Hacking strategije i pronalaženje pojedinaca koji će za potrebe startapa da kreiraju i uvećavaju angažovanu ciljnu grupu potencijalnih korisnika, predstavlja jednu od esencijalnih strategija za kreiranje uspešne nove kompanije.
Živimo u vreme ogromne konkurencije, i jedino održivi modeli dugoročnog kreiranja rasta prodaje omogućuju uspeh na tržištu, a dugoročni rast se obezbeđuje održivim načinima promocije.
Danas, najozbiljniji rezultati u promociji mogu se postići upravo osmišljavanjem kreativnih načina da zainteresovane ciljne grupe same dođu do vas, jer im je potrebno to što vi radite. A to što radite, radite/opisujete na zanimljiv način…
O značaju kreativnih tehnika promocije zasnovanih na Growth Hacking strategiji biće još reči detaljnije na ovom blogu.
Viralni sadržaji i Growth Hacking: Primer kako sa 20 EUR napraviti vidljivu kampanju,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Ovaj tekst je veoma pogrešan u svojoj polaznoj postavci a ona je da vreme ne košta. Naime rečenica “Potrebno je dosta truda…” navodi na pomisao da je potrošeno i dosta vremena.
Vreme košta! Vreme je resurs! Vreme je deo budžeta (isto kao i novac)!
Dok god budemo razmišljali na način ad nam je vreme beskonačan i besplatan resurs nećemo se hleba najesti. A ni kolača. 🙂
Tačno, ažurirao sam sadržaj i dodao komponentu utroška vremena/budžetiranja za viralne sadržaje.
Ovde u tekstu vreme nije pominjano u smislu budžeta koji je potreban da kompanije koje plaćaju kreiranje sadržaja moraju da računaju ako žele kvalitetnije sadržaje. Ovaj tekst je primarno namenjen preduzetnicima, odnosno manjim firmama i startapima koje veoma često ulažu svoj resurs vremena u kreiranje online sadržaja.
Hvala tebi na razumevanju problema i prihvatanju kritike. To je nešto sa čime se stalno susrećemo na terenu a uobličeno je u pitanje “a zašto usluge vaše marketinške agencije koštaju… kad je cena oglasa na internetu…”. Hmmm pa zato što se neko, kome sam u obavezi da isplatim platu i obezbedim uslove za rad, time bavi. I ne samo oglasima naravno.
Suštian prtiče je u vremenu kao resursu. Koji se u poslovanju u Srbiji obično zanemarju. Time postajemo nekonkurentni.
Da zanemarimo drugi aspekt – a to je pitanje postoji li znanje da se neki posao obavi.
Vreme kao resurs ima vise skrivenih komponenti, kao i “trud”: znanje za koje je trebalo tamo neko vreme, novac ulozen za njegovo sticanje (kursevi, na primer), iskustvo kroz razlicite kampanje da se optimizuje nauceno i dovede na maksimum funkcionalnosti (i tu smo naravno ulozili vreme i novac), i na kraju znanje ne samo za plasiranje jedne kampanje, no strategija u okviru koje se ista radi, marketinski plan… pa moze da kosta onda kampanja i manje od 20€. Super clanci kao i uvek i super komentari! Pozdrav
a, kakve veze sve ovo ima sa Growth Hacking-om?!?
jedan uspesan post, je super stvar. ali to nikako nije Growth Hacking.
U tekstu je objašnjeno šta je Growth Hacking, što u ovom slučaju znači ponavljanje kreiranja ovakvih tekstova i njihove uspešne distribucije…
Gospodine Sekuliću, svaka rasprava ukoliko je zasnovana na argumentima je svrsishodna, ali nemojte se nervirati (gutati slova), nema potrebe za tim..
Ne nerviram se Branko, tek sam prvu kafu popio a sinoć sam obišao četiri prednovogodišnja događaja.
Ovo je opšte mesto (ne)razumevanja osnova poslovanja u Srbiji. Vreme ne tretiramo kao resurs. Video sam previše slučajeva propasti poslova zbog takvog pristupa.
Ovaj tekst se bavi promotivnom strategijom kreiranja i distribucije sadržaja, u ovom slučaju za prodajni vebsajt, gde je growth hacking jedan od načina ostvarivanja promocije. Znači, fokus je bio na načinima kreiranja sadržaja koji mogu da dovedu do eventualnog viralnog efekta, koliko je relativna kategorija “virala”, i kako se takva strategija kreiranja sadržaja postavlja u kontekst njegove distribucije preko društvenih mreža. Kako sličnu strategiju najčešće kod nas upravo koriste najposećeniji sajtovi- ali je cilj drugačiji – povećanje posećenosti, obrazložio sam te primere dabi zainteresovane osobe pratile načinekako se ostvaruje strategija keiranja što češćih viralnih sadržaja i načina njihove distribucije.
Sami sadržaji u zavisnosti od cilja njihovog kreiranja – prodajni ciljevi ili promotvni ciljevi moraju u sebi da imaju određene karakteristike o kojima ovde nije bilo reči, jer to nije bio fokus teksta – o kreiranju različitih tipova sadržaja ima dosta drugih tekstova na ovom blogu.
Ovo nije bio “silver bullet” tekst u kojem se objašnjava sve, od definisanja promotivne strategije, preko načina kreiranja sadržaja za različite vste namena, do načina njihovog promovisanja.
Komentari su uvek blagosloveni, hvala njima.
Tema je intresantna kad je u pitanju viralni sadržaj.
Ja bih pre pitao i možda uputio na nešto:
citat: “Živimo u vreme ogromne konkurencije, i jedino održivi modeli dugoročnog kreiranja rasta prodaje omogućuju uspeh na tržištu, a dugoročni rast se obezbeđuje održivim načinima promocije.”
Da li Dragane može da izdvojite teme o održivim načinima promocije, ne gde na blogu ili da napišete tekst sa unutrašim linkovima vašeg bloga, gde upućujete na održive načine promovisanja u današnje vreme…
hvala
zašto ovo kažem i predlažem – razlog:
sve više primećujem da uspešniji rade tako da daju tačne i precizne korake – baš iz razloga jer je prepuno informacija, još ako su dugačke, to automatski nekog ko manje zna ovu oblast ili je izučava – odmah ubije u pojam.
ubijanje u pojam -> Ne zato što je glup ili ne može nego obimnost uzima svoj danak!
Da lako je onom ko se bavi ovom oblašću dugo, ali onom ko ‘plivucka’ u njoj daje zamršenu i nejasnu sliku, hvala na razumevanju.
Takodje mislim da ova napomena daje dobre marketinše rezultate i posećenost…
i još nešto (ovo nije miniranje):
Kod nas je poznato da je hrana vrlo popularna te mi je jasno odakle ovakav doment.
Da li ima neki primer manje popularnih sadržaja?
Tačno je da marketing ne mora biti skup, ali je potrebno više nego mnogo truda.
Da Marko, veliki trud koji se iplati višestruko..