Povod za ovaj tekst je vest “Finska, za sve, uvodi minimalni dohodak od 500 evra” koja predstavlja samo jedan od sve većeg broja primera uvođenja tzv. bezuslovnog osnovnog dohotka za svakog građanina jedne države. Logika univerzalnog dohotka dobija sve više na važnosti u sve većem broju država u svetu, i predstavlja verovatno rešenje problema sa poslom i penzijama – čak i u ovim krajevima u narednih 5 do 10 godina.
U nastavku sledi deo poglavlja “Kako do posla i penzija posle 2020. g.?” iz knjige “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru“, koja će pored naručivanja na vebu biti dostupna u bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori u prvoj polovini novembra ove godine. U ovoj knjizi ukratko je opisana važnost univerzalnog dohotka kao jednog od najrealnijih rešenja problema nezaposlenosti i niskih penzija u narednim godinama.
Univerzalni osnovni prihod kao jedno od rešenja socijalnih problema nezaposlenosti i nedostatka penzija
Osnovni prihod ili dohodak (koriste se i izrazi univerzalni ili bezuslovni osnovni prihod – Universal Basic Income – UBI) jeste ideja socijalne i ekonomske politike koja zagovara bezuslovnu i redovnu novčanu isplatu svakom građaninu društva. Za razliku od programa socijalne pomoći osnovni prihod je bezuslovan i isplaćuje se svakom građaninu bez obzira na njegov socijalni status.
Svrha osnovnog prihoda jeste izmena postojećih sistema socijalne zaštite koji ne uspevaju da se izbore sa socijalnim problemima modernog doba. To se generalno postiže na taj način što ovaj prihod zamenjuje raznorodna socijalna davanja i pomoći koje inače često ne dobijaju oni kojima je ovakva pomoć najpotrebnija.
Od osamdesetih godina prošlog veka u sve većem broj država postavljaju se osnove za ovaj tip prihoda na osnovu ljudskog prava na život. Osnove karakteristike ovog tipa prihoda su:
1. Prihod se daje pojedincu, ne porodici.
2. Ovaj prihod se isplaćuje svima, bez obzira na ostale prihode pojedinaca.
3. Ovaj prihod nije uvezi sa radnom sposobnošću osobe, njenom spremnošću ili nespremnošću za rad.
Na Aljasci od 1981. g. građani dobijaju osnovni prihod od naftnog bogatstva koji nije dovoljan za život pojedinca. U Namibiji je od 2008. do 2012. g. uveden pilot projekat osnovnog prihoda u jednoj oblasti ove države, koji se pokazao kao veoma uspešan, ali u toj državi ipak nije uvedena ova vrsta prihoda. Od 2004. g. u Brazilu postoji zakon koji predviđa postepeno uvođenje osnovnog prihoda, počevši od najsiromašnijih slojeva društva. Od 2012. g. u sve većem broju država pojavljuju se eksperimenti koji treba da pokažu opravdanost uvođenja osnovnog prihoda.
Dosadašnja istraživanja efekata uvođenja ovog tipa prihoda u različitim državama pokazala su pozitivne strane u različitim segmentima društvenog života i rada:
– Poboljšanje efekata obrazovanja, naročito pismenosti stanovništva.
– Poboljšanje uslova i kvaliteta rada.
– Smanjivanje ekonomskih migracija i povećanje ekonomske aktivnosti.
Za implementaciju ideje osnovnog prihoda u različitim državama od 2012. g. veoma je važna nevladina organizacija Svetska mreža osnovnog prihoda (Basic Income Earth Network) koja između ostalih okuplja ekonomske eksperte i uticajne pojedince koji u svojim državama lobiraju za uvođenje osnovnog prihoda kao jednog od najefikasnijih rešenja problema socijalnih davanja, velike nezaposlenosti, malih plata i penzija. Srbija za sada nema člana u ovoj organizaciji.
Do 2020. g. može se očekivati da će se implementacija osnovnog prihoda ostvariti u više desetina država sveta.
Pročitati:
- Forbes: Krugman’s Argument In Favor Of A Universal Basic Income
- HuffingtonPost: The Next Big Social Idea: Unconditional Basic Income
- The Guardian: The giving city: Utrecht plans ‘basic income’ experiment
- HuffingtonPost: Universal Basic Income Will Likely Increase Social Cohesion
Napomena: Slika je preuzeta iz teksta “The time has come for basic income“
Šta je univerzalni osnovni prihod? Bezuslovna plata svakom građaninu,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
A odakle pare za to? Ko to plaća?
Dobro pitanje, odgovor sam dodao u sam tekst i posebno obeležio – u osnovi, ovaj prihod zamenjuje sve vrste socijalnih davanja i obično je tolike visine da u posmatranoj državi nećeš gladovati – ali ne više od toga. Radi se o zadavoljavanju osnovnih ljudskih potreba.
U Srbiji su rađeni određeni proračuni koji kažu da trenutni nivo svih socijalnih davanja je dovoljan za uvođenje osnovnog prihoda u visini minimalca, ili nešto niže.
Uvodjenje ovako neceg u Srbiji bi bilo suludo. To mogu sebi da priuste zemlje sa odgovornim stanovnistvom a ne one u kojima pola stanovnika ima zivotni moto “ne mozes toliko malo da me platis koliko malo mogu da radim”.
Ljudi ovde rade za minimalac, ako bi ga dobili i da ne rade… Ne bi ni radili. Mislim da je jasno kakve bi to posledice imalo po ekonomiju.
Istraživanja upotrebe ovog socijalnog sistema u nerazvijenim oblastima su pokazala suprotno od onoga što većina misli – povećava se zaposlenost, ljudi postaju aktivniji… Radi se o Maslovljevoj hijerarhiji potreba – https://sh.wikipedia.org/wiki/Maslowljeva_hijerarhija_potreba. Kada se zadovolje osnovne životne potrebe, “prohtevi počnu progresivno da rastu…”
Manje je stvar u nerazvijenosti (mada ima i toga) vec vise u neodgovornosti.
Eto, ja sam spreman za opkladu 🙂 Ako se tako nesto ikad uvede ovde, kladim se da ce ljudi manje hteti da rade po principu “sto da radim za minimalac kad mogu da ne radim za minimalac”.
A kada prohtevi krenu da rastu, nece traziti da rade nesto da bi imali vise nego ce traziti da se poveca taj osnovni prihod (a.k.a. drzava d’uradi nesto).
U tom slučaju ko ne bi radio dobijao bi 20 000 mesečno, a ko bi radio za minimalac imao bi mesečni prihod od 40 000 dinara mesečno.
“Mnoga bi zla današnjih kapitalističkih i komunističkih
društava nestala uvođenjem garantiranog godišnjeg prihoda. 2
Srž te ideje je da sve osobe, bez obzira na to da li rade ili
ne, dobiju bezuvjetno pravo da ne skapaju od gladi i da imaju krov nad glavom. Primali bi ne više no što je potrebno za uzdržavanje — ali ne bi primali ni manje. To pravo danas izražava novo shvaćanje, iako i vrlo staru normu koju je postavilo kršćanstvo, a provodila mnoga primitivna plemena, da ljudska bića imaju bezuvjetno pravo na život, bez obzira na to da li obavljaju svoju »dužnost prema društvu«. To je pravo zajamčeno našim životinjskim mezimcima, ali ne i našim bližnjima.
Područje lične slobode takvim bi zakonom bilo znatno
prošireno. Nitko tko je ekonomski zavisan od nekog drugog
(npr. roditelja, supruga, šefa) ne bi mogao biti prisiljavan da se pokorava ucjeni skapavanja od gladi. Nadarene osobe koje se žele pripremiti za drugačiji život imale bi za to priliku, uz uvjet da se žrtvuju, živeći jedno vrijeme u svojevrsnom siromaštvu. Moderne države obilja taj su princip — zamalo — prihvatile… što zapravo znači »stvarno nisu«. Birokracija još uvijek »upravlja« ljudima, kontrolira i ponižava ih. Ali zajamčeni prihod ne bi zahtijevao nikakvih »dokaza« o potrebi da svaka osoba dobije sobu i minimum hrane. Tako ne bi bila potrebna nikakva birokracija da upravlja programom blagostanja, birokracija sa svojim troškovima i kršenjima ljudskog dostojanstva.
Zajamčeni godišnji prihod osigurao bi stvarnu slobodu i
nezavisnost. Zbog toga je on neprihvatljiv za svaki sistem zasnovan na izrabljivanju i kontroliranju, naročito za razne
oblike diktature. Karakteristično je za sovjetski sistem da je
dosljedno odbacio čak i sugestiju za uvođenje najjednostavnijih oblika besplatnih dobara (na primjer besplatno mlijeko i besplatni javni promet). Besplatna medicinska njega je izuzetak, ali je to samo prividno, jer je besplatna medicinska njega samo odgovor na jasnu situaciju: da bi je se dobilo, čovjek mora biti bolestan.
Kada se uzmu u obzir današnji troškovi funkcioniranja
birokracije za socijalnu pomoć, troškovi liječenja fizičkih, a
naročito psihosomatskih bolesti, kriminala i uživanja droga
(a sve su to, velikim dijelom, protesti protiv prisiljavanja i
dosade), izgleda vjerojatnim da bi pružanje minimalnog go-
dišnjeg prihoda svakoj osobi koja to želi koštalo manje no
današnji sistem socijalne skrbi. Ta će ideja izgledati neizve-
divom ili opasnom onima koji vjeruju da su »ljudi po prirodi lijeni«. Taj kliše zapravo nema nikakve podloge. Ta parola jednostavno služi kao racionalizacija za otpor osvještavanju o nasilju koje se vrši nad bespomoćnima.” Erih From – Imati ili biti
Ovakvi projekti se rade tako što se npr. u našim uslovima odabere određeni broj nerazvojenih opština sa velikom nezaposlenošću da bi se ovaj model isprobao. Ništa se ne gubi, može se samo dobiti ovakvih socijalnim sistemom.
Svaka čast na tekstu.
Nisam znao da se i kod nas širi ideja o UBI (Universal Basic Income). Drago mi je da si napisao tekst i time dao doprinos da se ideja dalje širi. Iznenađujuće da postoje proračuni da bi i u Srbiji mogao da se finansira UBI.