fbpx

Razlika između Msc (Master of Science) i MBA (Master of Business Administration)

Update 03.2009.: Alarmantna situacija u školstvu

Kako veliki broj onih koji bi trebalo da znaju šta donosi novi sistem školstva ni ne znaju da je Zakon o visokom obrazovanju donet još na jesen 2005. g., a ne da znaju šta je to suštinski novo doneo Zakon koji nas je definitivno približio “Bolonjskom procesu“, tj. procesu ujedinjavanja edukativnog prostora u EU. U ovom tekstu razmatra se uloga magistarskih (Msc) i MBA studija u aktuelnom sistemu školstva, obzirom da je veoma mali broj osoba koji zna šta je i čemu služi MBA diploma i u kakvoj je vezi sa MSC diplomom (odnosno, novom Master diplomom).

1. Da li treba “Bolonja” ili ne?

Ovo pitanje suštinski nije u skladu sa aktuelnim Zakonom o visokom obrazovanju, ali se ono i dalje s vremena na vreme postavlja, obzirom da najveći broj zainteresovanih strana u industriji edukacije nije se potrudilo da prouči domaće i EU dokumente o ovom procesu (profesori i studenti, naročito). U poslednje vreme, ovo pitanje je dodatno aktuelizovano informacijom da su prestižni Oksford, Kembridž i Sorbona istupili iz “Bolonjskog procesa”.

Osnova “Bolonjskog procesa” je jednostavna: kreiranje uporedivog edukativnog prostora, u kojem je na jednostavan način omogućena fluktuacija studenata i profesora (na adekvatnom nivou studija). To se omogućuje jedinstvenim sistemom kreiranja programa, jedinstvenim sistemom bodovanja važnosti predmeta, i sistema studiranja. Osnova spoticanja u ovom sistemu predstavlja mišljenje onih koji nisu za konkurenciju da se na ovaj način kreiraju bezlične edukativne ustanove, a suštinski radi se o uporedivosti. To što najjači fakulteti u Evropi neće da pristupe ovom procesu je njihovo pravo, a stečeni kredibilitet kaže da se “dobitna kombinacija ne menja”.

U domaćim uslovima, obzirom na poznatu degradaciju školstva u poslednjih 15 godina, veoma dobro dođe da postoji pravni okvir koji kreira uporedivi edukativni prostor, koji će za koju godinu (na žalost, ne može odmah) odvojiti “žito od kukolja”.


2. Suštinsko pitnje: Strukovne ili akademske studije?

Studenti pri upisu na neki fakultet ili visoku školu trebalo bi da postave pitanje sebi: Da li želim na odabranim studijama da dobijem fundamentalno znanje ili praktično znanje? Ovo pitanje predstavlja okosnicu novog sistema edukacije (potiče iz SAD koje su već  decenijama najuspešnije u visokoškolskoj edukaciji), koji u prvi plan ističe odnos između kvantitativnog i kvalitativnog prenesenog znanja o određenoj oblasti, i transfera tog znanja za primenu u praksi.

Fundamentalno znanje, između ostalog, zahteva izučavanje materije koja nije direktno primenljiva u praksi, i iz tog razloga sam proces usvajanja fundamentalnih znanja nije jednostavan i zahteva dosta vremena. Sa ovakvim tipom znanja, osobe koje ga poseduju u situaciji su da direktno utiču na unapređenje naučnog saznanja, ali i za izdvajanje inovativnih segmenata naučnih istraživanja koji se mogu primenjivati u praksi.

Sa druge strane, usvajanje praktičnih znanja zahteva značajnije manje vremena, i sistem usvajanja ovakvog tipa znanja je značajno različit od sistema usvajanja fundamentalnog znanja – praktično znanje se najbolje usvaja praktičnim radom, odnosno studijama slučajeva, u kombinaciji sa samostalnim radom.

Cilj akademskih studija po “Bolonjskom pocesu” bi trebalo da bude usvajanje obimnijih znanja u odnosu na praktične (strukovne) studije, koja bi trebalo da vode ka sistemskom unapređenju poslova ostvarenih od strane osoba sa akademskim znanjem. Na osnovnim akademskim studijama cilj je dobiti osnovna fundamentalna znanja (povećanje broja studenata koji završavaju studije), dok se ozbiljniji naučni rad očekuje tek na doktorskim studijama. Strukovne (praktične) studije imaju za cilj usvajanje konkretnih znanja koje omogućuju završenom studentu osnovnih studija da što pre pronađe posao u struci, a na poslediplomskim strukovnim (praktičnim) studijama obezbeđuju unapređenje postojećeg (ili budućeg) posla.

3. Odnos “stare” i nove magistarske diplome

Primeri prakse pohađanja jednogodišnjih Master studija u okruženju (posle četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija – 240 bodova, dovoljno je završiti jednogodišnje Master studije – pet predmeta, posle kojih se stiče uslov /300 bodova/ da se prijavi i odbrani Master rad), pokazuju da se javlja hiper-produkcija novih “magistara”  koji ni u kojoj meri nisu uporedivi sa magistrima (Master of Science – MSc) iz perioda pre donošenja “Bolonjskih” zakona.

Veoma bitan detalj previđaju oni studenti koji završavaju ovakve studije, kao i institucije koje drže ovakve studije, a to je da su za adekvatno akademsko znanje potrebne reference. Kako će sigurno u narednih bar 20 godina biti radno sposobnih magistara po prethodnim zakonima, kada se postavi pitanje osnovne stručnosti za obavljanje ozbiljnih poslova, oni koji imaju veći broj urađenih naučnih radova, veći broj internacionalnih objavljivanja članaka u časopisima, različitim stručnim skupovima, itd., uvek će biti u prednosti u odnosu na one osobe koje su dobile magistarsku diplomu i nakon toga nisu učinile ništa za unapređenje svog naučnog znanja.

Sa druge strane, čak i u ovoj državi u poslednjih deset godina sve više postaje dominantno da se u realnom poslu ceni više znanje od zvanja, naročito za odgovorne poslove koji donose i veće plate. Magistri koji nemaju određena potrebna znanja, neće moći da konkurišu onima koji imaju to znanje, jer kako vreme prolazi, živimo u sve konkuretnijem poslovnom okruženju (uključujući i obrazovni prostor), gde se očekuje da su magistri stručnjaci. Ako nisu, nema ni ozbiljnog posla (rođačke, prijateljske i ostale slične varijante sve više postaju izuzetak, nego pravilo).

“Bolonjskim procesom” definisane Master studije predstavljaju samo uvod u realno ozbiljne doktorske studije, gde se primenjuju sva pravila koja su postojala i pre usvajanja sistema obrazovanja po “Bolonjskom procesu”.

Upravo strateško postavljanje akademskih institucija prema poslediplomskim studijama (u ovom slučaju posmatranim Master i doktorskim studijama), u narednih 5 do deset godina prikazaće i njihov kvalitet. Veoma će biti vidljivo ko kreira kakve kadrove – kadrovi koji izlaze iz edukativnih institucija sa zvanjem ili znanjem. Ovi kadrovi bi trebalo da se edukuju na takav način da se u narednom periodu nadomesti problem nedostatka stručnjaka iz različitih oblasti života i rada, sa akcentom na nastavni kadar.

4. Smisao strukovne magistarske diplome – MBA (Master of Business Administration)

MBA sistem edukacije podrazumeva usvajanje praktičnih znanja iz oblasti upravljanja poslovanjem (business management) na konkretnim poslovima koje student obavlja (ili želi da obavlja) – pogledati http://en.wikipedia.org/wiki/MBA ili http://www.google.com/search?q=define%3Amba. Drugim rečima, smisao MBA studija bi trebalo da bude unapređenje sopstvenog posla korišćenjem edukativne kombinacije nauke i najbolje prakse, koju obezbeđuju MBA studije.

U većini zemalja EU, u zakonu o visokom obrazovanju se ne pominje direktno MBA sistem edukacije, obzirom da ovaj sistem edukacije suštinski predstavlja kombinaciju formalne i neformalne edukacije (formalna edukacija su Osnovna, srednja škola, fakultet, visoka stručna škola, a neformalna edukacija je predstavljena preko različitih kurseva u edukativnim institucijama koje nisu formalnog tipa). MBA sistem studiranja sprovodi se na (uglavnom) formalnoj edukativnoj instituciji  na način kako se obavlja edukacija na stručnim kursevima.

MBA studije po pravilu obično dve godine poslediplomskih strukovnih studija, gde se izučava 10 opše-stručnih predmeta koji su u vezi sa generalnim unapređenjem poslovanja, i 5 uže-stručnih predmeta (tzv. koncentracija), gde je studentima omogućeno usvajanje konkretnih znanja iz poslova kojima se studenti bave (ili bi želeli da ih rade), radi njihovog unapređenja. Upravo iz razloga diversifikacije različitih oblasti poslovne primene MBA studija, u poslednje vreme su se pojavile i druge oznake istog tipa studija: MBM (Master of Business Management), MTM ( Master of Technology Management ), MQM ( Master of Quality Management), MPEM ( Master of Public Enterprises Management ), MHA (Master of Health Administration)…

Rang MBA studija uglavnom postoji samo na internacionalnom nivou (sem za slučaj država u kojima je MBA sistem studiranja veoma razvijen, kao što su SAD i Engleska), i on se ustanovljava na onovu parametara koje propisuju različite renomirane organizacije. Npr. pri kucanju ključnih reči “top 10 MBA” EU na Google-u dobija se kao prvi rezultat http://www.best-education.org/, gde je moguće videti rang najboljih USA, UK i EU MBA programa/institucija. Različiti fakulteti obično kreiraju svoje MBA studije ili kreiraju sistem udruženih diploma (joint degree) sa nekom od renomiranih MBA institucija (npr. IIM/EURO MBA je joint degree između državne institucije – FTN, Novi Sad i UBI MBA, Brisel).

5. Msc (Master) Vs. MBA u odnosu na Specijalističke studije

Sa aspekta aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju (http://www.ns.ac.yu/stara/zakon/zakon.html), pominju se s razlogom poslediplomske (Master) studije, tj. koristi se samo reč “Master” upravo iz razloga da bi se razdvojio sistem Msc (magistratura po prethodnom Zakonu) od MBA studija, gde su jedne akademske Master, a druge strukovne Master studije.

Studenti koji upisuju Master studije obično nastavljaju studiranje na doktorskim studijama, dok je studiranje na MBA studijama uglavnom završan segment studiranja (ređe se kasnije završavaju Doctor of Business Administration – DBA studije), iako različiti fakulteti nude mogućnost doktorskih i post-doktorskih studija nakon MBA studija.

Specijalističke studije u kontekstu Master studija namenjene su ili za slučaj trogodišnjih osnovnih strukovnih studija (Strukovne specijalističke studije), ili za slučaj završavanja prve godine (ili dve godine) doktorskih studija (Specijalističke akademske studije). Obzirom da su specijalističke studije u osnovi jednogodišnje poslediplomske studije ili jednogodišnje (dvogodišnje) doktorske studije, one nisu u direktnoj vezi sa Master  studijama, sem što studenti osnovnih akademskih studija mogu po završetku upisati i/ili Master studije (nakon četiri godina studija) i/ili Specijalističke strukovne studije, i za to im ne treba nikakvo dodatno polaganje ispita. Studenti sa strukovnih osnovnih studija moraju da polažu razliku na nekom fakultetu da bi došli do Master diplome, a mogu bez dodatnih polaganja ispita da upišu Secijalističke strukovne studije.

U slučaju Specijalističkih strukovnih poslediplomskih studija, obično je reč o jednogodišnjim poslediplomskim strukovnim studijama koje je moguće upisati nakon trogodišnjih osnovnih strukovnih studija ili trogodišnjih i četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija. Nakon ovih studija obično je omogućeno direktno nastavljanje druge godine poslediplomskih studija radi dobijanja MBA diplome. Za slučaj četvorogodišnjih (a kod nas i petogodišnjih) akademskih studija, Specijalističke poslediplomske strukovne studije mogu se posmatrati kao prvi korak ka dobijanju MBA diplome, gde se na ovaj način sa dvogodišnjih poslediplomskim strukovnim studijama dobijaju dve diplome – specijalistička i MBA.

Zaključak:

– Master studije po aktuelnom Zakonu koriste se za sticanje zvanja, kao što je to ranije bio završeni fakultet, a važnije je da predstavljaju uslov za upis doktorskih studija.
– MBA studije su obično konačan oblik formalnog studiranja (mogu se nastaviti sa Doctor of Business Administration – DBA studijama, ali to nije čest slučaj), koje koje bi trebalo da donose pored zvanja i adekvatno primenjeno znanje upravljanja poslovnim procesima koji su u fokusu samog smera MBA studija.

Napomena: Ovaj tekst se može preuzeti sa naznakom da je preuzet sa sajta https://www.draganvaragic.com

Update 03.2009.: Alarmantna situacija u školstvu

Srodni tekstovi:

Razlika između Specijalističkih i Master studija
Tekstovi na temu Specijalističkih studija

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.8/10 (8 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 2 votes)
Razlika između Msc (Master of Science) i MBA (Master of Business Administration), 8.8 out of 10 based on 8 ratings

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 28/05/2006, RSS

11 odgovora na Razlika između Msc (Master of Science) i MBA (Master of Business Administration)

  1. Milos says:

    Sta je uradjeno povodom prelaska sa jednog na drugi fakultet? Koliko sam nacuo, po Bolonji je i to moguce?! Mene interesuje,da li moze da se posle zavrsenih strukovnih studija (informatika) nastavi skolovanje na nekom od srodnih fakulteta, i da se dodje do master diplome?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  2. Draganva says:

    Pročitajte i ovaj članak, u kojem ima odgovor na vaša pitanja.

    Ukratko, strukovne i akademske studije su dve različite vrste studija, i možete prelaziti sa strukovnih na akademske studije, ali treba da položite dosta predmeta kao razliku. Za slučaj prelaska sa akademskih na strukovne studije, to nije problematično.

    Da napomenem, ovaj tekst je u međuvremenu aktuelizovan sa saznanjima u poslednje dve godine od kada je napisan, pa je preporuka da se pročita ponovo, ako ste ga ranije čitali.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Milos says:

    Hvala…Zaista lepo objasnjeno!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Nikola says:

    Zaista koristan info, ali ja i dalje nisam dosao do potrebnih informacija, a to je:
    – Koje zvanje svrseni student Visoke strukovne poslovne skole u trajanju 6 semestra odnosno 3 god. ima ako je zavrsio na smeru Racunarstvio i informatika. Reorganizacija visokog skolstva nas je dovela u poziciju da ni sami ne znamo sta smo sada.
    – Da li svrseni student gore pomenutog fakulteta i dalje nosi stepen VII kao sto je bilo i na pocetku ili sada stepenovanje ne postoji?Nacuo sam da je za nastavnika informatike u osnovnim i srednjim skolama potrebna diploma fakulteta odnosno VII SSS ali sta onda ako je stepenovanje na strukovnim studijama ukinuto.Konkretno da pojednostavim, javio sam se na par konkursa nastavnika informatike u os i ss ali nailazim na ili ne upucenost direktora ili na moje ne informisanje istih.
    Molim Vas da resimo ovu nedoumicu mnogih predpostavljam.
    Unapred Hvala

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Draganva says:

    Po aktuelnim zakonima vi ne možete da predajete u osnovnim ili srednjim školama bez završenog četvorogodišnjeg fakulteta. Do pre nekoliko godina učitelji su jedino mogli da predaju sa višom školom, a onda je uvedeno da i za učitelje je potrebno da je završen četvorogodišnji fakultet.

    Na sajtu ministarstva imate zvaničan spisak imena svih zvanja, a to zavisi od konkretno završenog fakulteta/visoke škole.

    Po novom Zakonu više ne postoji stepenovanje, a jedan od najvećih problema za Visoke škole je činjenica da nije urađen sistem prevođenja stepenovanja u nova zvanja. To ne znači nikako da ćete sa završenom visokom trogodišnjom školom dobiti status koji imaju osobe sa zvršenim četvorogodišnjim fakultetom (sedmi stepen). Tu informaciju je svojevremeno neko pustio u javnost, i prihvatili su je svi koji su krenuli na trogodišnje studije. Moj je savet da zaboravite na to.

    Pravi problem je u činjenici da u kadrovskim službama koje obračunavaju plate u odnosu na stručnu spremu, i daju oglase – ne postoji način za sada da se formalno deklarišu osobe koje imaju završene trogoišnje akademske i strukovne studije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Nikola says:

    Postovani, zahvaljujem Vam se na odgovoru, medjutim cinjenica koja mene jako zbunjuje je, kako u nekim meni poznatim skolama rade profesori koji imaju Visu masinsku skolu, Visu poslovnu skolu na mestu profesora informatike, kao i cinjenica da meni u indeksu stoji i dalje VII sss.Napominjem da je 2004 god. prilikom upisa na fakultet (tadasnja Visoka poslovna skola) zvanje nakon zavrsetka iste bilo diplomirani inzenjer informatike a sada preinaceno (ova skolska ustanova je akreditovanana) u strukovni inzenjer elektrotehnike i racunarstva.U vise navrata na inetrnetu sam pokusao naci prosvetni glasnik ili akt gde se definise sa kojom skolskom spemom se postaje profesor informatike i da li moja skola kao jedinstvena po planu i programu upravo skoluje studente za ukljucenje u radni proces – prosveta.Zahvalan na odgovorima Nikola

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Slobodanka Samardzija says:

    Ima li neko informaciju o nacinu ili mogućnosti prelaska sa Visoke poslovne škole strukovnih studija na Ekonomski fakultet u Novom Sadu, Beogradu i koliko je to “isplativo” shodno broju ispita, koji bi se davali za razliku ?
    Hvala!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. bobanpetkovic says:

    koji stepen obrazovanja poseduje osoba koja je zavrsila visoku skolu strukovnih studija za obrazovanje vaspitaca u aleksincu

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  9. Ana Mirkovic says:

    Postovani profesore,

    Da li specijalista strukovnih studija moze da predaje u srednjoj skoli?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
  10. Srdjan says:

    Dragane,

    Da li je po tebi MBA logican nastavak skolovanja za nekog ko ima Bachelor stepen u poslovnom menadzmentu, radno iskustvo i ambiciju da karijeru nastavi u oblasti poslovnog menadzmenta?

    Hvala.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. Milos Petrovic says:

    Postovani profesore Varagicu molim vas za pomoc ako znate bilo sta o mom pitanju ,naime zavrsio sam visu ekonomsku skolu i zaposlen sam, upisao bih sada u septembarskom roku uciteljski fakultet,ali nisam u mogucnosti da napustim posao,pa me zanima da li je moguce studiranje uz rad,inace vec sam zvao fakultet rekli su mi da se raspitam jel i njih zanima da li je po novom zakonu to moguce,pa molim bilo koga sa bilo kakvim saznanjima o ovom ili sl.problemu da mi pomogne, unapred vam se zahvaljujem ,pozz svima..

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.