Zahvaljujući Danici Radišić juče sam saznao za jedan veoma važan blog-projekat koji je lansiran pre nedelju dana – Tviter ljudi. Na samom blogu piše o projektu:
“Inicijativa da se pokrene ovakav jedan blog, pokrenuta je od strane desetak korisnika Twittera i ima za potrebu da korisnike ove društvene mreže upozori na opasnosti koje na njoj prete.”
Od 7. juna objavljeno je 11 tekstova (nadam se da dinamika neće drastično opasti na po jedan tekst u nekoliko meseci), i svi tekstovi u fokusu imaju različite probleme koji su u ogromnoj većini – neka vrsta verbalnog nasilja sa čestim posledicama u svetu van interneta, koji se najčešće dešavaju preko direktnih poruka na Tviteru.
U tekstu “Sujeta, narcisoidnost, egoizam i manipulacija na Tviteru” privukao mi je pažnju sledeći primer komunikacije:
“Sledi svež primer sujete, koji sam osetila na sopstvenoj koži. Stigao mi je DM od jedne samoprozvane, uticajne Tviterašice, koja je utripovala da je bitna. U DM je zahtevala da otpratim meni dragu osobu. Navodno, jedna grupa želi da dokaže da je ta osoba vrlo sujetna. Otpratila sam automatski samoprozvanu uticajnu i napisala javno na TW šta se radi, ne pominjući imena. Par dana kasnije primećujem masovni otprat ljudi sa kojima je ona u dobrim odnosima. Stiže mi DM od rođene seste u kojoj kaže: ‘E poslala mi ………………. da te otpratim jer misli da si sujetna, pa da proveri’.”
Posebno bih preporučio detaljno čitanje teksta “Istinitih 7 priča sa Tvitera kojima sam bila svedok“, a primeri koji se u njemu pominju mislim da su veoma upotrebljivi za sve vrste edukacije koja se odnosi na sprečavanje različitih vrsta (verbalnog) nasilja na internetu – Fejsbuku, Tviteru i ostalim društvenim mrežama:
“Sretnem se sa jednom tviterašicom iz unutrašnjosti Srbije. Ćaskali smo i ona me upita šta mislim o „dekici“. Mrtva hladna joj kažem da je hohštapler, prevarant, da je vrlo bezobrazan … A ona mi ispriča kako joj je obećao posao. Pitala sam je šta joj je tražio za uzvrat. Unervozila se. Posle par dana poslala mi je DM gde mi je napisala da nikome ne pričam jer joj je pretio da će je ubiti ako bude rekla da ju je iskoristio. Ugasila je nalog posle desetak dana. Niko ništa nije čuo o njoj kasnije. Ona ima 19 godina, on preko 55.”
ili:
“…Maltretiranje od strane roditelja zbog Tvitera nastavljena su, po priči curice. Dve nedelje kasnije, subota ujutru, stiže mi SMS „Zbogom“. Zovem je, cimam. Ništa, ne odgovara. Jedna divna žena je dobila njenu majku, odjurili su po dete i najgore je sprečeno. Posle par sati razgovora sa njenom majkom saznala sam da su se u njenoj DM-u dešavale tamne stvari… Nagovaranja, razgovori o intimnostima na koje su je nagovarali muškarci preko 40 godina… Strašne stvari. Pokušaj uvlačenja u sekte. Uzašno.”
Internet (u ovom slučaju Tviter) je kanal komunikacije, a (verbalno) nasilje postoji svuda…
Emocionalno neiskusne, osetljive i slabe osobe, kao i osobe koje imaju problema u socijalizaciji uvek su laka meta nasilnika, a internet je za te nasilnike idealno tlo:
- Mogu da budu mnogo “drčniji” i “jači” u odnosu na svet van interneta.
- Mogu da obezbede privid anonimnosti (ako je potrebno, može se saznati ko su ti “anonimusi” koji vrše nasilje).
- Na jednom mestu sa desetinama i stotinama hiljada osoba (kao što su mreže Fejsbuk i Tviter) lako pronalaze svoje žrtve.
- …
Kao što svoje životne probleme ne možete rešiti na taj način što ćete se preseliti u drugi grad ili u drugu državu, tako ni svoje emotivne i socijalne probleme možete samo produbiti na internetu. Upravo iz tog razloga ovakvi projekti su veoma važni i treba ih maksimalno podržati i promovisati da bi što brže došli do osoba koje bi mogle da dobiju pomoć i na taj način da izgrade odbrambene mehhanizme u online komunikaciji.
Zato, ako imate i vi neku od sličnih priča različtih vrsta primera nasilnog ponašanja, pokušaja prevara i sl., slobodno pošaljite vaš primer na email adresu [email protected].
Zamolio bih sve ljude dobre volje da na svojim blogovima i/ili nalozima na društvenim mrežama prenesu link do projekta “Tviter ljudi”.
Projekat "Tviter ljudi" - O nasilju na Tviteru,