Juče sam čuo jedan od zaključaka sesije o budućnosti medija, na IPI 2008 kongresu da je zarada medija isključivo u funkciji autentičnosti – logično, što kvalitetnije i autentičnije medijum izveštava, to su veće šanse da ima veću publiku, a time i veći prihod.
Zašto svi mediji liče sadržajno jedan na drugi?
Kada se malo detaljnije pogleda struktura sadržaja koje objavljuju svi mediji u Srbiji sa vestima na dnevnoj osnovi (a i u regionu nije mnogo drugačije), preko 90 odsto objavljenih sadržaja je poreklom iz novinskih agencija (dominantno domaćih novinskih agencija), što ima za posledicu da kada pregledate (pročitate) jedan medijum, veoma slične informacije ćete pronaći i u onom drugom. Autentičnost se stvara odabirom udarnih vesti (ili naslovnih strana kod novina).
U ovakvom okruženju, delatnost novinara se svodi na praćenje aktivnosti političkih, kulturnih, sportskih, komercijalnih (…) organizacija, a samostalni odabir tema i njihova obrada predstavljaju veoma retku pojavu, iz “banalnog” razloga što većina novinara jednostavno nema vremena da se bavi ovakvom tematikom zbog praćenja “nekih aktivnosti” nekih organizacija…
Razlog za ovu pojavu je jednostavan – ovo je ustaljeni način jednostavnog i jeftinog bavljenja medijskim poslom!
U Srbiji medijski posao uglavnom vode novinari, a ne menadžeri!
Čitao sam jednom ranije da je u Sloveniji izbila “buna” zbog toga što su novinarska udruženja krenula da kritikuju kvalitet sadržaja medija, koji su u funkciji “uzimanja para”, a to vodi smanjivanju kvaliteta vesti koje plasiraju mediji. Sve se ovo dešava zbog vlasnika medija koje interesuje samo profit, a ne i novinarska profesija…
Kod nas postoje samo pojedinačni primeri ovakvog “medijskog ponašanja”, a mnogo je dominantniji model u kojem je neki bivši novinar (urednik) sa svojim saradnicima, ili samostalno u vlasništvu medija. Kako takav (ili takva) uglavnom ne zna kako se vodi posao (većina nije nikada završila nikakav kurs za vođenje posla, tzv. menadžment kurs, ili “menadžerisanje”), nije ni čudo što je ogromna većina domaćih medija uglavnom u finansijskim problemima (u većoj ili manjoj meri).
Ovo direktno ima za posledicu izgovor zašto u takvim medijima plate novinara ne mogu biti veće (mogu biti i manje) – pa, uvek su u finansijskim problemima.
I još… Izgovori, izgovori… Vlasnika medija
Kod štampanih medija (naročito magazina, časopisa) i dalje postoji neverovatna priča o tome kolika je cena štampanja jednog izdanja, i kako za to treba “namaći pare” svaki put kada se izdaje novi broj. Ovaj izgovor slušam u poslednjih osam godina, i ništa se nije promenilo na planu strukture ovakvog tipa “troškovnog poslovanja” štampanih medija – Trošak štampe zna da bude i deset puta veći od troška plaćanja novinara! Kod ozbiljnih štampanih medija u svetu, trošak štampe je niži od trokova za honorare!
Imao sam više puta priliku da pitam vlasnike pojedinih štampanih medija da li su razmišljali o poboljšanju kvaliteta na taj način što bi pokušali da izjednače (približe) trošak štampe sa troškom honorara za pisanje tekstova (ipak su to pare koje se daju nekom štamparu, a on nema veze sa samim medijumom)… Otprilike su me svaki put gledali kao da sam lud: “Znaš, ako ne izdam časopis, neće se pojaviti u prodaji. A članke u krajnoj liniji mogu da preuzmem od novinskih agencija, ili čak da prepišem (prevedem)…” Iz ovakvih razloga je veoma popularno poslednjih godina izdavaštvo u medijima po principu uzimanja licence za internacionalna izdanja medija, jer na takav način ima se manje posla sa novinarima! Nije ni čudo što su u većini štampanih medija novinari (uglavnom) stvarno mizerno plaćeni (u nekim medijima honorari se nisu menjali više od 6-7 godina!).
Pa onda čuvena priča o popularnosti – “Ti meni treba da plaćaš što ti dozvoljavam da radiš kao novinar kod mene – od toga ćeš postati popularan.”
Komercijala… – “Pa, ne radi nam baš najbolje… Moramo da se dovijamo kako znamo i umemo da dođemo do oglašivača, a da kasnije to i naplatimo. Gde bi bili kada bi pare stizale na vreme…” – Ozbiljno osmišljen posao (u ovom slučaju sektor prodaje reklama) i kvalitet dovode do uspeha.
Radio: Nedavno sam čuo jednu neverovatnu priču o tome kako se uopšte u Srbiji dolazi do slušanosti radija (na osnovu koje bi trebalo a se formira cena oglašavanja), i da ovde tek treba da se “čisti” situacija kao što to već postoji kod TV-a, a počelo je i kod štampanih medija.
Novinari – uglavnom su sami krivi za svoj status…
Osnova savremenog kvalitetnog novinarstva glasi ovako: – Ako si dovoljno kvalitetan novinar, zbog tebe će osobe pratiti medij. Ako utičeš na gledanost (tiraž), u situaciji si da ti određuješ cenu svog rada! Ovoga ima i u Srbiji, i svi novinari za koje znate da su u procentualnom učešćnu u vlasništvu medija, samo da bi bili u njemu – oni svojom pojavom u nekom mediju privlače publiku.
Ovo naročito važi u online okruženju, gde online mediji “vape” za kvalitetnim novinarima koji povećavaju posećenost sajtova. Mislite da je ovakav tip novinara loše plaćen?
U “ovim predelima” prethodne pojave predstavljaju izuzetnu retkost, a ovakvi novinari prete da “izumru”… Samo malo pregledajte šta se sve pojavljuje po medijima (prilozi, tekstovi, vesti…), a najbolja predstava o “kvalitetu” novinarstva može se videti na bilo kojoj konferenciji za medije (potrebno je biti na više njih da bi se stekla kompletna predstava o “dijapazonu poznavanja” novinarske struke) – samo slušajte pitanja, kada ih uopšte ima (ovaj savet mi je pre više godina dao jedan veoma ozbiljan i dobro plaćen novinar)!
Ako niste dovoljno dobar novinar, teško se možete nadati boljitku u ovakvoj medijskoj situaciji…
Rešenje: Online mediji
1. Vežbajte kvalitetno novinarstvo tako što ćete otvoriti (besplatno) vaš blog (pročitati e-knjigu Blog osnove)! Možda tako i dođete do kvalitetnijeg zaposlenja (jer će vas uočiti).
2. Tražite posao u online medijima. U poslednje vreme ima ih sve više, a tek će ih biti.. I počinju da zarađuju sve više sredstava…
3. Napravite svoj novinski Web sajt. Za ovo je potreban početni kapital, ali ako ste kvalitetni, može vam se isplatiti. Napomena: Menadžerska znanja bi bilo veoma potrebno naučiti, i nemojte kretati u posao bez početnog kapitala (više za promociju nego za izradu sajta).
Zašto novinari imaju male plate?,Nastavak – Kako to rade najbolji: Guardian
🙂 super da je neko konacno progovorio o middle managementu u medijima.
A sto se bloga tice, nek se javi onaj ko je dobio posao zato sto bloguje. 😯
Ja?
Eniac radi na Furka.com zbog svog pisanja na blogu (o temama social networkinga)… 🙂
Čestitam g-dine Varagiću. Ni novinari se više ne bune.
To pokazuje da ne cene svoj rad, da su u fazonu – daj šta daš… Na korak su od milostinje…
Jednu Partiju zamenilo je više Partija koje se na isti način odnose prema medijima kao i Jedna Partija.
Jedan “Komunist” zamenilo je više “Komunista”.
Novinari se prosto guraju da im se ime nađe
na platnom spisku ove ili one Partije, tačnije,
njihovih finansijera-vlasnika. I ne pitaju,
sem retkih, kolika je plata.
Samo još poneki tzv. slobodnjaci, bez radne knjižice i bilo čije zaštite,nastoje da dokuče ono što se krije i to doture javnosti. Uglavnom, ne pitajući koliki će biti honorar… Kako na Istoku, tako i na Zapadu. Manipulacija je pojela komunikaciju…
Cehk ….zar Eniac radi u svojoj firmi kao bloger? 😀 Furka je njegova firma? Aaaa…. pa morace onda da odrzi predavanje o tome, organizovacemo nesto 😉
E, btw i ja sam dobila posao zbog svog bloga. Neku nedelju nakon sto sam se ovde javno zacudila.
Ali me ovo sa novinarstvom i dalje porazava- zasto je ta profesija tako nedostojna. Jovan je dao dobru sliku – nazalost, trud se ne nagradjuje, naprotiv – dok dodjes do pristojnog statusa (dobra reputacija je ipak osnov i to je u nasim rukama a ne middle managementa), izgubis entuzijazam i krenes da prepisujes (tzv resavska skola).
I da sa sto manje rada prodjes….tako je uvek i svuda gde nema razvoja ljudskih resursa, vizije misije i plana….
(btw. kod nas je dugo stajao na zidu neki govor od pre 1 veka gde se izricito tvrdi, u prvoj recenici, da “nezavisno novinarstvo ne postoji”)
“Ako niste dovoljno dobar novinar, teško se možete nadati boljitku u ovakvoj medijskoj situaciji…”
Dragane, ovo nazalost nije tacno. Svi znamo tuce dobrih koji su otisli jer nisu imali cemu da se nadaju ili je na drugom mestu bilo bolje.
Pod “dobar novinar” podrazumevam osobu koja nedvosmisleno utiče na gledanost/slušanost/čitanost medija. Takvi i sada mogu da dođu do kvalitetnijeg statusa, naročito ako imaju pregovaračke sposobnosti. “Dobri novinari” na žalost nisu oni za koje konkurentski mediji ne znaju da postoje. Surovo, ali istinito.
Dobre pregovaracke sposobnosti – da se nadju na platnom spisku koje je Jovan pomenuo? 😆
[…] što je cinizam par exelans. U celom svetu se godinama bruji o krizi štampanih medija, a u našoj zemlji čak 16 i slovima šesnaest listova (novina, magazina, časopisa) nalazi se u krizi dok ostali pola radnog vremena provode skupljajući zlatnike koji im ispadaju […]
,,Pregovarace sposobnosti” – e to zvuci pateticno. Znam vlasnike tv stanica koji nisu htjeli da zaposle dobre novinare jer ih moraju plaćati, dati im status, postovati ih, slušati zahtjeve … Zato uvijek uzimaju početnike koje izrabljuju kao robove. Kad se neko pobuni … leti napolje … Nema tu mnogo ,,pregovarackih sposobnosti” sve se svodi na UCJENU, na izuzetno lose uslove rada, na odbijanje vlasnika da ulozi ista novca u neku emisiju ili novinsku reportazu…. Te ,,zvijezde” o kojima pisete ili imaju debelu zaledjinu pa od njih neka TV namjerno prave zvijezde, ili je u pitanju neki interes. Oni koji stvarno vrijede u citavoj Srbiji i Srpskoj se mogu prebrojati … pa skoro na prste jedne ruke . Nema tu ,,pregovarackih spospobnosti”