Nema posla i para (koje bi želeli)?

Pre nekoliko dana sam postavio status koji je izazvao dosta reakcija na temu povećanja potražnje za letovanjem ove godine od 25% u odnosu na prošlu godinu (izvori – turističke agencije, Informer), i to sam stavio u kontekst beskonačnih žalopojki na temu kako NIKO nema para ovde. Ovo je napisano u FB statusu:

Kriza? Živi se sve lošije? Para nema?

U turističkim agencijama potražnja za letnjim aranžmanima porasla za 25%. Prodato više od 50% kompletne ponude!

To “nemanje para” nije baš to što znači isti termin. Kada nema para, onda ih nema ni za letovanje…

Oni koji stvarno nemaju, ti ćute. Bučni su oni koji ne rade ništa, žive od inostranih doznaka, a sramota ih da to priznaju! To je onih preko 5 milijardi EUR što svake godine dođe iz dijaspore.

Molom vas, nazivajte stvari pravim imenom – Para ima, ali ne za sve što bismo želeli!

Generalizacije – Stop!

Činjenica je da samo 15-20 odsto stanovništva Srbije ide na more, činjenica je da mnogi finansiraju letovanje tako što mesecima ne plaćaju komunalije pa sa tim parama idu na more, uzimaju kredite i sl.

Takođe je činjenica da stvari nisu crne ili bele – već sive: jednostavno, neki imaju dovoljno sredstava da idu na more, a neki ne. Zašto je toliko teško ne generalizovati stvari i to reći, već se skoro isključivo provlači teza kako SVI teško žive? Većina ne znači svi…

Ako niste zadovoljni vašom finansijskom situacijom – promenite posao!

Na ovom blogu sam dosta pisao na temu izgovora kao kao osnovnog razloga učmalosti onih koji ne nalaze sebi adekvatno zaposlenje, a već godinama imam akciju “Ima i posla i para” koja ima za cilj da pokaže da ako stvarno želite da poboljšate svoju finasijsku situaciju – to je realno i moguće.

Iz ovih oblasti bih izdvojio da pročitate sledeće tekstove:

• Volim petak, mrzim ponedeljak – Imenovati situacije onakvima kakve jesu – Izgovori
• Problemi “placebo obrazovanja” – Da li je budućnost posla u Srbiji državni posao i klađenje?
• Kada neformalna edukacija služi kao izgovor – Izgovori kao najmoćnije oružije u borbi protiv adekvatnih znanja!
• Posebno preporučujem – “Najnesigurnija stvar na svetu je siguran posao. Prva lekcija o finansijskoj pismenosti je da nije važno koliko novca zaradjuješ već koliko uspevaš da sačuvaš.“

 Svetlo na kraju tunela: Zapitajte se šta vi realno želite u svom životu

Pre izvesnog vremena preko bloga me je kontaktirala jedna žena srednjih godina i potražila je savet šta bi ona i kako trebala da krene da uči o internetu, jer nema posao a hoće nešto da radi, možda online. U startu sam joj preporučio tekst o zaradi putem interneta, ali sam ubrzo shvatio da u njenom slučaju to nije rešenje:

• Ona razmišlja o tome da otvori hamburgeriju u jednom većem selu koje je blizu manjeg sela u kojem živi.
• Ispostavilo se da njena porodica ima dosta zemlje koju delom koriste za sopstvenu ishranu (ona radi na toj zemlji), a postoji i deo zemlje za koju će uskoro od Države dobiti sredstva za nacionalizaciju.
• Pomenuo sam joj da je možda mnogo bolje da se posveti upravo poljoprivredi i da bi mogla da se edukuje preko biroa za zapošljavanje za vođenje posla – što će joj pomoći da od svog rada na njivi njena porodica živi sasvim dobro. Posle nekog vremena ona je prihvatila upravo to – da sačeka neko vreme sa internet edukacijom i posveti se onome što joj je blisko, možda tu ipak postoji rešenje.

Slično prethodnom – u poslednjih 2-3 meseca sam više puta pričao sa osobama iz državnih preduzeća i velikih privatnih kompanija, koji imaju tamo prilično pristojne plate, ali se pripremaju da uskoro izađu iz tih kompanija i počnu samostalni posao. Toga će u narednom periodu biti sve više, a razlog za to je jednostavan – finansijska sloboda!

Uspešna poljoprivreda je kao i bilo koji drugi uspešan biznis – upravljanje finansijama

Već godinama sam potpuno začuđen situacijom kako osobe sa sela u velikoj većini govore o tome kako se od poljoprivrede ne može živeti, kako se siromašno živi, kako se seljaci konstantno varaju veoma niskim cenama otkupa i sl.

Sa druge strane, poznajem bar pet osoba koje nisu iz poljoprivredne delatnosti, već su uspešni poslovni ljudi u drugim oblastima, ali su pre izvesnog vremena ušli u poljoprivredu (i dalje rade svoje osnovne poslove) – neko kupovinom veće, neko manje zemlje. Njihova zajednička karakteristika je da poljoprivredu posmatraju kao bilo koji drugi BIZNIS, što znači:

• Finansijska analiza uloženih sredstava i dobiti (manje zemlje, manje dobiti, ali koliko je tačno zemlje potrebno imati da bi dobit postojala).
• Finansijska analiza troškova poslovanja – iznajmljivanje ili kupovina poljoprivrednih mašina, iznajmljivanje radnika, itd.
• Planiranje proizvodnje u odnosu na karakteristike zemljišta i potražnje na tržištu.
• Načini direktnog plasmana i skladištenja poljoprivrednih proizvoda (ne prodaja nakupcima) – što se više angažujete oko prodaje, imaćete veće prihode!

Rezultat – sve ove osobe veoma pozitivno posluju u domenu poljoprivrede.

Postoji, a tek će postojati veliki broj mera za podsticanje poljoprivrede, ali to ništa ne vredi ako se taj posao ne posmatra kao bilo koji drugi posao – ne samo “ja radim u njivi, i to je sve. Neka se drugi brine o tome kako će se to što proizvedem i prodati”.

Pozitivna razlika između želja i mogućnosti: Proučite šta poslodavci traže od veština za poslove koji su uvek aktuelni – radite na sebi da to postignete

Zajednička karakteristika svih osoba koje poznajem a koji su uspešni u poslovima koje rade, i pritom su zadovoljni je ista kao i u slučaju osoba za koje znam da će napustiti sigurne državne poslove ili poslove u velikim firmama jeste – fokusiranje na svoj razvoj učenjem u oblastima koje ih interesuju.

Učite i radite na sebi: Zajednička osobina koju sam uočio kod velikog broja osoba koje konstantno imaju problem sa pronalaženjem posla ili nezadovoljstvom na aktuelnom poslu, je po mom mišljenju veoma lepo definisala Jelena Radovanović u kontekstu zarade od pisanja:

Najveći broj ljudi koji me kontaktiraju nemaju ama baš nikakvu predstavu o tome šta bi sve trebalo da znaju. Okej, tako nešto sam pretpostavljala i na početku, zato na blogu dosta pišem o poslovnom okruženju i o tome kako da napreduju. Međutim, većina ljudi je nekako sklona da prosto preskoči deo sa “učite i radite na sebi” i odmah bi na “zarađujte dobro”, a jedno bez drugog ne ide. Generalno su jako loše upoznati najpre sa samim internetom (nekako me i dalje iznenađuje koliko ljudi izjednačava Fejsbuk sa internetom), zatim sa time čemu služe ti tekstovi koje treba da pišu – ali ono što me najviše zaprepašćuje je da ih i ne zanima da saznaju. Ostaju na tome da treba da napišu neke tekstove na zadate teme i to je to, a pritom očekuju da budu plaćeni kao profesionalci.

O fokusu ukratko:

• Kriza je konstantna, nemojte se vaditi na to.
• Nekima i u ovoj krizi ide dobro jer su fokusirani na prave veštine koji će im omogućiti da rade kvalitetne i potrebne poslove koji se sada traže.
• Ako se fokusirate na pare i na zaradu – nećete doći nigde! Fokusirajte se na lični razvoj…
• Nemojte se fokusirati “na tuđe dvorište” i da se tešite time kako je SVIMA loše – jer nije!

 

Napomena: Slika je preuzeta odavde.

Nema posla i para (koje bi želeli)?, 7.8 out of 10 based on 19 ratings