Ministarsto prosvete krši Zakon o visokom obrazovanju – Socijalni program za prosvetu

Početkom ove godine najavljen je rad na socijalnom programu u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, koje zapošljava u Srbiji preko 100.000 osoba. Kako se ipak ove godine nije desilo ostvarivanje ovog sociajlnog programa, Unija sindikata radnika prosvete Srbije je najavila štrajk za septembar.

Ministarstvo obrazovanja krši zakon u poslednjih pet godina!

Prethodna vest ne bi bila ništa naročito novo da se u poslednjih nekoliko meseci paraleleno ne dešava nekoliko veoma bitnih stvari u vezi sa unapređenjem Zakona o visokom obrazovanju i ispravljanje ogromne greške da od donošenja novog Zakona u 2005. g. do danas živimo u paralelenom svetu starih i novih  stručnih sprema, od kojih ove nove nisu još uvršte u veći broj Zakona koji definišu oblast zapošljavanja i plata.

Primer kršenja prava građana na osnovu nedefinisanja novih stručnih sprema može se videti u slučaju definisanja načina otpuštanja radnika u prosveti na osnovu aktuelnog Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika.

Na osnovu ovog dokumenta napravljen je noviji Pravilnik o tehnološkom višku koji se trenutno koristi za računanje bodova koje svaki zaposleni u prosveti mora da ima da bi se na osnovu ovog bodovanja utvrdio tehnološki višak.

Ispostavilo se da se aktuelni Poseban kolektivni ugovor u prosveti u procentu većem od 99 odsto prepisuje u poslednjih 7-8 godina (izvor blizak Uniji sindikata prosvete), uključujući i deo koji se odnosi na stepen obrazovanja, bez obzira na to što od 2005. g. taj sistem obrazovanja ne stoji. Ministarstvo prosvete (Ministar) redovno potpisuje izmene ovog Ugovora svake godine u poslednjih pet godina!

Kao suprotan primer ove loše prakse  može se videti još 2008. g. kada je  promenjen Zakon o državnim službenicima, prema kojem su upravo zamenjeni stari stepeni obrazovanja sa novim.

Problem u konkretnom slučaju nalazi se u činjenici da više obrazovanje ne postoji od 2005. g. a u sklopu aktuelnog Pravilnika o tehnološkom višku u prosveti nema definisanih drugih stepena obrazovanja sem više škole i stručne spreme VII-1 i Master.

Šta se dešava sa legalno završenim studentima trogodišnjih akademskih i strukovnih studija, završenim studentima četvorogodišnjih akademskih studija (koji nemaju titulu Master, jer treba da završe još jednu godinu) – da li se oni svi nalaze u kategoriji više škole?

Postoji predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija, koji još nije usvojen, i koji bi trebalo da označi početak rešavanja ogromnog problema koji ima većina sadašnjih i bivših studenata koji su počeli i završili studije po novom Zakonu o visokom obrazovanju. Dodatni problem je što su pre dva dana usvojene izmene Zakona o visokom obrazovanju, koje predstavljaju samo “čistu kozmetiku”.

Prvi aktuelni problem je sama nemogućnost zapošljavanja u organizacijama koje se veoma “predano” drže aktuelnog šifrarnika zanimananja i stručne spreme, koji naravno nije usklađen sa novim Zakonom. Ovo je tipičan primer kršenja prava na rad u odnosu na aktuelni Zakon o visokom obrazovanju, koje je onemogućeno drugim pod-zakonskim aktima koja nisu ažurirana.

Drugi aktuelni problem je vezan upravo za bodovanje plata u organizacijama koje tako obračunavaju lične dohotke, kao i predstavljeno bodovanje na osnovu kojeg će neko ostati bez posla samo zato što Država nije kompletno uredila oblast novih stručnih sprema i njihov odnos sa starim stručnim spremama.

Stvari će se dodatno iskomplikovati kada se prema planu iz agende EU na temu obrazovanja napokon pravno izjednači sistem formalne i neformalne edukacije (za ovo postoje neverovatni otpori, kao što je npr. izričito protivljenje dodavanja sistema kombincije formalne i neformalne edukacije u formi strukovnog Mastera – MBA).

Obzirom da se predstavljeni problemi direktno tiču kršenja prava na rad zbog nesposobnosti države da pet godina razreši problem sa stručnim spremama, kontaktirao sam Zaštitnika građana i informisao sam ga o ovom problemu.

Da li će se nešto pozitivno povodom svega ovoga uskoro desiti – videćemo.