Lobiranje i za Srbiju?

Nekoliko medija (naročito Politika) u poslednje vreme imaju veći broj članaka koji se bave značajem lobiranja u odnosu na popravljanje položaja i imidža države. Prema Politici, počeli su pregovori za lobiranje u Briselu i Vašingtonu, i angažovanje lobističkih firmi koje će zastupati interese Srbije.

Prosto je neverovatno da ovdašnji političari od 2000. g. nisu odmah angažovali lobiste za “našu stvar” (it. Cosa Nostra). Ovo samo govori o nezrelosti naših političara i o osnovnom nepoznavanju sistema funkcionisanja savremene politike na svetskom nivou, koja se bazira na legitimnim sistemima uticaja (u razvijenim ekonomijama tačno se zna ko lobira za koga).

Kod nas nema ni “z” od Zakona o lobiranju, koji bi počeo sa uvođenjem neformalnih uticajnih grupa u tokove koji se mogu kontrolisati, kao i da se zna šta je sve potrebno da bi se lobiralo za neku “našu stvar”.

Kod nas to već decenijama (naročito u poslednjih 15 g.) funkcioniše po sledećem principu:

Baja koji je na različite volšebne načine došao do para tokom devedesetih finansira manje ili više jednu ili više političkih opcija (kada nisu na vlasti). Kada jedni od tih dođu na vlast, sledi “naplata” kroz različite vidove ne-tržišnih poslova, nabavki, monopolskog ponašanja, nediranja u neka tržišta i sl.

Videćemo da li je kasno ili ne ovo sadašnje angažovanje lobističkih grupa.