Verovatno ste sebi poslednjih godina postavili sebi neka od sledećih pitanja:
- Koliko vas stvarno interesuje svaka pesma koju neko sluša i automatki postavlja na Fejsbuk ili Tviter, naročito kada to umesto vašeg prijatelja radi neki od softvera za slušanje muzike online? Isto važi i za sve YouTube klipove i sl.
- Koliko vas interesuje svaki FourSqare status kada neko od vaših prijatelja i poznanika postavi po automatizmu da se pojavljuju na FB i Tviteru? Ili Paper.li izdanje, ili bilo koji drugi automatizovi tvit ili FB status od strane neke aplikacije koja to radi umesto vaših prijatelja?
U nekoliko tekstova o društvenim mrežama u poslednje vreme pominju se različite varijante gubljenja društvene komponente u društvenim mrežama kao posledice automatskog šerovanja različitih aktivnosti pojedinaca, koje zbog njihove obimnosti jednostavno postaju spam.
Mogu se postaviti i sledeća pitanja:
- Koliko poznajete osoba koje zbog činjenice da imaju npr. preko 500 ili 1.000 (upisati broj) FB prijatelja ili Tviter pratilaca doživljavaju sebe kao “istinske zvezde”, odnosno veoma popularne osobe? Koliko od takvih osoba stvarno jesu te “istinske zvezde” kao osobe u svom okruženju (ne mislim ovde na poznate ličnosti i sl.)?
- Koliko puta niste prestali da budete FB prijatelj (ili ste stavili nekog pod “hide”), a ta osobe stvarno nema pojma da nije baš naročito interesantna, bez da ste mu/joj to na neki način skrenuli pažnju?
- Još bitnije, koliko često ne uradite unfollow na Tviteru zbog toga što ne želite da uđete u bilo koji konflikt ili da vas neko pogrešno ne protumači, pa ostajete da pratite neke osobe, a veoma rado biste prestali?
Praćenje nekih osoba na FB i Tviteru samo zbog toga da biste imali veći broj prijatelja i pratilaca ne doprinosi vašoj popularnosti, a naročito nema nikakve veze sa povećanjem uticaja. Nedavno je u jednom tekstu naznačeno jedno od osnovnih pravila manuelnog računanja uticajana Tviteru: odnos broja osoba koje se prate i broja pratilaca
- Što je odnos broja pratilaca veći od 2 puta u odnosu na broj onih koje neki Tviter korisnik prati, veća je verovatnoća da se radi o osobi koja poseduje određeni uticaj u svojoj online zajednici.
U našim uslovima se sve češće dešava da određeni broj osoba koji ima nešto veći broj pratilaca veoma “bučno” reaguje kada neko prestane da ih prati (meni se npr. dešava da u jednom danu na Tviteru da pet osoba prestane da me prati, ali i drugih 10 počinje da me prati – i sve je OK), ili to radi manje bučno ali se direktno obraća osobama koje prestaju da ih prate – jer to nije u redu! Sa druge strane, više puta sam čuo od nekih osoba da ne žele da otprate neke osobe, jer ne žele različte probleme, prebacivanja i sl.
- Za dugoročno slabljenje reputacije veoma je indikativno kada određeni blogeri iz nekog straha ne žele da skinu određeni broj blogera iz BlogRoll-a, jer se boje reakcija.
Da zaključim – Ako se interesujete za dolaženje do realnog poverenja od strane online korisnika:
- Ponašanje u realnom svetu na jedan način, a online sasvim drugačije svakako ne predstavlja dobar način komunikacije sa osobama koje vas znaju i online i offline.
- Automatika na društvenim mrežama može samo da šteti vašoj reputaciji, i sigurno ne može da je poboljša.
- Pravljenje lažnih kompromisa zbog toga što ne želite da vas neko ne “zamrzi” jer ga/ju ne pratite i sl., dugoročno stvara samo još veće probleme sa nepotrebnim kombinacijama (naročito kada o tome još i pričate sa drugim osobama)…
- “Ići non-stop niz dlaku mnogima” na društvenim mrežama jeste često dobra taktika dojenja sujete i ego-tripa tih “mnogih”, ali onima koji to posmatraju sa strane to ne izgleda na isti način kao “objektima dojenja sujete”. Društvene mreže definitivno odgovaraju veoma društvenim osobama, “dojenje sujete” kao taktika lako dobro prolazi na većini automatizovanih sistema praćenja uticaja korisnika, ali…
Napomena: Ovaj i slični tekstovi su prvenstveno namenjeni osobama koje žele da profesionalno koriste društvene mreže.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
O tom smaranju posle unfollow mogu roman da napišem.
Kad je moj stari tviter nalog odumro, i ja odjednom (ne svojom voljom) prestala da pratim preko 750 ljudi, nastalo je čudo.
Hvala svim ljudima koji su se brinuli, koji su me opet zapratili, hvala od srca – ali šta je sve bilo, može roman da se napiše.
Na momente sam “pila” takve osude, proganjanje i koješta da neki ljudi baš treba da ugase računar i izađu u život.
A valjda će i Nikolina naići da me prosvetli… 🙂
O tome – kako neke (inače normalne, skromne ljude) neki drugi vide kao influensere – posebna priča.
Znam podosta ljudi (kao i vi, svakako) koji se drže sasvim normalno – ali im se dive, laskaju, čudo, da se čoveku stomak prevrne…
Doduše – i za mene mnogi misle isto – da laskam Milošu Đajiću (sigurno jer mu svako jutro kažem “Dobro jutro”), kao i ko zna kome jer samo normalno razgovaram s istima, ali šta sad.
Komunikacija se uči…
Hvala i prijatno veče :).
Prvih par meseci nakon otvaranja twitter naloga prvo što bih pogledala nakon učitavanja bio je broj pratilaca. Međutim vremenom mi je postao važniji njihov kvalitet od kvantiteta. Što se tiče FB situacija je drugačija. Osim ljudi koje poznajem preko tvitera svi drugi su mi zaista prijatelji koje dobro poznajem.
Ako neko pak prestane da me prati, ne mogu da kažem da mi je drago. ali nikad nisam ni na koji način reagovala i sva ta buka oko toga mi izuzetno smeta.
Što se tiče BlogRoll-a, o tome bih mnogo toga mogla lepog i ružnog da ispričam.
U jednom momentu spisak blogova na njemu je bio, pa blago rečeno dugačak. 🙂 Jedini razlog njegove dužine su bili moji tekstovi #pratipetak. Svaki blog o kome bi napisala makar samo jednu reč bio je dodat u blogroll.
Međutim, kada sam počela da dobijam mejlove i poruke tipa dodaj mene, pa još sa posebnim željama, blogRoll sam u mnogome smanjila.
Na taj način sam izgubila ne mali broj čitalaca i bila sam potpuno svesna da će se to i dogoditi.
Iako sam osoba koja ne voli da se zamera nikom, takve, skoro zapovedne “molbe” su počele da mi smetaju. Jednostavno, one nisu bile upućene sa željom da mi skrenu pažnju na svoje pisanje, već prosto vid užasno ružnog nametanja.
Sećam se, ne tako davno u jednom razgovoru ste rekli: “ako vredite ja ću to da saznam” i to je ono što bih i sama mogla ovde da navedem kao razlog svoje odluke da uveliko smanjim blogroll i da ne podlegnem “pritiscima” (mislim da je na neki način ovo baš adekvatna reč)
Nije mi bilo svejedno, ja sam osoba koja baš i ne voli da se zamera i spremna sam svakom da izađem u susret, međutim shvatila sam u jednom trenutnu da moram da odlučim. Ne zato što sam sebe smatrala “važnom” osobom, već zato što tome ne bi bilo kraja.
Kod mene je vecina Facebook “prijatelja” uklonjena s newsfeed-a, jer mi njihove objave nisu interesantne, a ne volim puno spama. Medjutim, ne pada mi na pamet da im zamjeram zbog tog jer isto tako ono sto ja stavljam mozda njima nije zanimljivo.
Sto se tice automatskog dijeljenja, uvijek dodam neki komentar na sadrzaj koji dijelim cisto da zainteresujem citaoce. Ako je u pitanju pjesma sa Youtube-a, ubacim stihove koji su mi se ucinili zanimljivi.
A na Twitteru je drugacija situacija. Vazniji mi je kvalitet od kvantiteta, a osobe koje su mi bitne me prate, tako da tu nemam nikakvih problema.
Na kraju krajeva, koji je smisao velikog broja pratilaca? Ako sluzi samo za napuhavanje ega, onda su mnogi pogrijesili drustvenu mrezu za to.