Pročitajte veoma dobar tekst “Kolika je vaša tarifa? Odnosno kako da odredite cenu vaše satnice?” sa veoma korisnog sajta Freelancersrbija.com. Tekst je napisan iz perspektive osobe koja radi povremene poslove u inostranstvu i ima iskustva u poslovima koje radi, dok sa druge strane ima puno onih koji rade i u Srbiji i u inostranstvu, ili samo u Srbiji, pa je moguće demistifikovati kako da ponudite vašu cenu rada po satu, i da s tom cenom i dobijete posao.
Najbolja mera većine online poslova je cena po satu. Istraživanje industrije i konkurencije.
Bez obzira kakav posao radite, da li je to projektno orijentisan posao i povremeni posao za koji se traži cena po satu, veoma je važno da odredite cene svih svojih usluga po satu, jer ćete tako mnogo lakše moći da pravite ponudu za bilo koju vrstu posla.
Veoma je važno kod određivanja cene rada po satu da prvo saznate nekoliko važnih detalja koji direktno utiču na konkretno vašu cenu rada:
- Koliko je vaše znanje/iskustvo iz oblasti za koju definišete cenu rada po satu?
– Da li ste vi početnik/junior (1-2 godine radnog iskustva, uključujući i listu veština koje znate do određenog nivoa, i šta sve ne znate od onoga što se traži za konkretan tip posla)
– Da li imate znanje iskusnog radnika iz ove oblasti (tzv. medior nivo znanja, 2-5 godina radnog iskustva, uz većinu dobrih znanja iz traženih veština u datoj oblasti)
– Da li imate ekspertska znanja iz date oblasti (senior, preko 5 godina radnog iskustva iz posmatrane oblasti uz dobra znanja iz svih traženih veština, uključujući i neke dodatne veštine u vezi sa poslom, menadžement veštine itd.) - Kolike su prosečne cene sata rada u posmatranoj oblasti?
– Kolike su prosečne cene sata rada iz posmatrane oblasti za juniore, mediore i seniore na osnovu bruto plate u Srbiji kao zaposleno lice?
– Kolika je prosečna cena sata za iste parametre kod povremenih poslova u Srbiji?
– Koliko prosečno često uspevaju da prodaju svoje usluge kao juniori, mediori i seniori ovdašnji frilenseri u inostranstvu sa svojim cenama? - Koliko je posao za koji određujete cenu radnog sata tražen?
– Koliko ima konkurencije i kakva je konkurencija, kakve poslovne modele konkurencija nudi u vašoj oblasti?
– Koliko ima osoba/kompanija koje su u stanju da ponude usluge koje vi nudite (koliko ima osoba koje znaju da rade veštine koje vi znate)?
– Koliko ćete često prodavati vaše usluge za cenu koju tražite?
Elance je prošle godine izneo podatak da je prosečna cena po satu osoba iz Srbije oko 20 $US. To znači da neko radi za 5 $US, a neko i preko 60 $US.
Prodavati 160 sati (puno radno vreme, 5 dana u nedelji) i pojedinačne sate rada nije isto! Bruto Vs. neto plata.
Cilj je kreirati nominalnu vrednost JEDNOG sata rada, što ne znači da je to cena i za 20 sati, i za 100 sati i za 400 sati rada. To nije realno, iako postoje oni koji postižu istu cenu sata rada za jedan sat i za 100 sati, ali to su izuzeci.
Ako želite stalno zaposlenje, tu su cene sata potpuno drugačije od cena sata kada radite povremene poslove, jer je vaša cena radnog sata kao zaposlenog lica zbir neto plate i bruto plate.
Npr. za vašu neto platu od 700 EUR cena vašeg rada po satu se računa na osnovicu od oko 1.200 EUR (to je vaša realna plata koju isplaćuje poslodavac), što iznosi za 160 sati rada oko 7.53 EUR po satu.
Ovo je primer plate zaposlene osobe iz oblasti online poslova (npr. programeri, dizajneri, e-marketing, online PR…) koji nisu juniori, čija se realna plata kreće u proseku najčešće između 650 EUR do 1.400 EUR (neto ispod 400 EUR do preko 800 EUR), što ne znači da nema za osobe sa ovakvim znanjima i manjih i većih plata u Srbiji.
Na primeru bruto plate od 1.200 EUR, matematički posmatrano ne isplati se raditi bilo kakav posao ispod cene od npr. 10 EUR/sat. I ako date ponudu posla od 50 sati za 500 EUR, i vama kaže potencijalni klijent da neće da da više od 200 EUR – da li ćete prihvatiti ovakav posao ili ne?
– Konkurencija je npr. takva da ćete svaki put ako se držite vaše cene “kao pijan plota” izgubiti posao.
– Ima puno nelojalne konkurencije u vidu klinaca koji su juniori, ali klijenti to ne shvataju, a vi nemate dovoljno prodajnih argumenata da to pobijete.
– Realno, ako gledate tu bruto cenu po satu (a trebali bi ste, jer se tu u slučaju frilens posla nalaze svi vaši troškovi), vi trošite 50 od 160 sati, što znači da ćete možda ostale sate naplatiti više.
– Možete da posmatrate i apsolutnu vrednost posla od 200 EUR, što je nekome plata na mesečnom nivou, a vi ćete posao uraditi za 7 radnih dana.
– …
Drugim rečima, veoma je loše ako se takmičite sa drugima smanjivanjem cena, to znači da treba da se okrenete u segment usluga iz vašeg posla gde možete lakše da odbranite vaše cene rada po satu, ili da napravite takvu ponudu koja očigledno opravdava vaše cene.
Po iskustvima koje imam, ovo su neke prosečne cene koliko se uspešno naplaćuje po satu u Srbiji (može i niže i više):
- Cena rada juniora je od 2 do 5 EUR po satu – Ne možete misliti da je fer za kupca da plaša vaš nedostatak iskustva i znanja, bez obzira da li ste završili fakultet ili ne. To znači da ako vam neko daje više od 2-3 EUR/sat za posao juniora, da ste precenili svoj rad, ne da ste smanjili cenu. Možete puno toga znati, ali nemate iskustva da ste to radili (i bilo šta drugo u toj oblasti) – tada ste junior!
- Cena rada mediora je od 4 do 15 EUR po satu – U online poslovima puno znači ko se kako postavi, jer ako deluje da znate nešto i znate to da objasnite, lako ćete ubediti nekoga ko se ne razume – Veliki broj osoba koznajem koje nikada nisu svoje online usluge prodavali onima koji online posao poznaju. Sa druge strane, znam dosta osoba koje će raditi za niže cene da bi imali dovoljno poslova.
- Cena rada seniora je od 7 EUR po satu na više – Seniori mogu da naplate više ako nešto ne znaju, jer znaju da će brzo saznati, i imaju iskustva da će to na kraju uraditi kako treba. Tržišni uslovi i pregovaračka pozicija su ti koji definišu višu cenu rada seniora.
Veće cene poslova po satu su u direktnoj zavisnosti od preuzimanja odgovornosti za posao i za efekte posla!
Pre više od 8 godina sam čuo za sledeću prodajnu ponudu osobe koja je u poslu edukacije prodavaca u Srbiji:
- Cena rada po satu je 1.500 EUR.
- Osoba procenjuje potreban broj sati za edukaciju određenog broja budućih prodavaca.
- Osoba GARANTUJE da ako posle tri meseca nakon završetka obuke ako povećanje prodaje u prodavnici bude manje od 30% (što zbirno čini više prihoda nego što je trošak celokupnog posla), ista osoba VRAĆA NOVAC koji joj je uplaćen.
Ako vi u vašem poslu možete da preuzmete odgovornost da garantujete da će vaš deo posla biti 100% urađen kako treba, a da to znači da će rezultat tog posla imati vidnu korist za onoga ko naručuje taj posao – cene čak i u Srbiji mogu da idu veoma daleko, što više garantujete u pravcu celokupnog segmenta posla. Naravno, postavlja se pitanje kako obeštećujete klijenta ako ste garantovali da neki posao uradite, pa se to ne desi? U ovom pitanju “leži zec” više naplate posla:
– Problem je što većina pojedinaca ili kompanija ne želi da preuzme odogovrnost za sopstveni neuspeh u poslu, čak i u slučaju kada je taj neuspeh isključiva zasluga tog pojedinca ili firme.
Što posao koji radite i za koji ste odgovorni ima očiglednije efekte na povećanje prodaje ili na smanjenje troškova poslovanja, tada ni jedna suma koja se traži, a zasnovana je na procentu od povećanja prihoda, nije problematična!
Kao i u advokaturi gde imate pravnike koji naplaćuju (nezvanično) svoj posao i ispod zvanično propisane cene po satu (jer moraju da prežive), ima i onih koji u ovdašnjim uslovima uzimaju stotine EUR/sat. Isto je tako i u internet biznisu u ovim krajevima.
Haha tako je “@varagic: @torbica @vcobrda To ti je ona varijanta na kraju teksta koju sam napisao – tzv. pregovaračka pozicija :)”
— Zoran Torbica (@torbica) April 8, 2014
Napomena: Slika je preuzeta odavde.
Kako se određuje tržišna cena radnog sata za online poslove?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
ovde nažalost ima i nas koji smo obarali cenu rada samo da bismo nagomilali iskustvo. Ali nema bolji način da se ispeče zanat
Dodao sam u tekst i konkretne cene rada u zavisnosti od iskustva (junior, medior, senior). Ne možete obarati cenu ako nemate iskustvo, već u tom slučaju možete naplaćivati više iako to nije realna cena vašeg rada.
Cenu odredjujem tako sto osnovnu cenu za odredjeni posao uvecam za kratak rok i pritisak tokom rada i umanjim za slobodu u radu i pozitivno iskustvo koje ocekujem.
Prilikom odredjivanja osnovne cene ne racunam nikakvu premiju (veliki, poznat i finansijski dobrostojeci klijent) i oko cene nema pregovora posto ni ja ne pregovaram sa poreskom, prodavnicom, restoranom, bioskopom….
Naravno, moguce je uskladiti projekat sa budzetom klijenta ali to znaci da je kompromis na njihovoj strani.
Klijent moze da predvidi na osnovu satnice koliko je vase iskustvo i da vas na osnovu toga plati. Ali sve to moze i da se zloupotrebi na freelance sajtovima. Najbolji nacin da klijent vidi sa kim ima posla su sertifikati. Ja mislim da tu opciju za dodavanje sertifikata ima oDesk, za Elance, ne znam jer nisam na njemu radio.
Realno cena sata od 20$/hr za developera i grafickog dizajnera medior ili senior level je vrlo realna, ukoliko radite za strane klijente. Fora je u tome sto u USA takvi strucnjaci kostaju preko 50$/hr nekada i preko $100 tako da je iz njihove perspektive 20-30$/hr i dalje vrlo povoljno. Ono sto fali u tekstu je jedan detalj, a to je ‘percepcija vrednosti’ jer cim sebe cenite vise, i stavite cenu ima klijenata koji ce zasigurno uzeti najskuplju varijantu jer kroz njihovu percepciju je to najbolji strucnjak, i cesto budzet nije problem pa su spremni da plate. Naravno tako postavljenu percepciju treba i opravdati nakon sto se posao dobije.
Nemam iskustva sa radom u inostranstvu, ali kod nas u Srbiji je rad, nazovimo ga onako laički kako većina misli kompjuteraša, prilično na niskim granama. Često potencijalni klijenti misle da mogu nešto da dobiju za 50 – 100 eura ceo projekat. Kada im kažem da je minimalna cena 300 eura, reakcija je ala dereš!!!
Uzmimo ovako koliko puta je sve nas odrao neki majstor za prostu popravku u kući, da li recimo majstor zidar vredi 60 eura dnevno koliko je majstorska dnevnica, a recimo negde može da radi i danima. To je zato što su oni postavili neke standarde i odredili limit. Da li neko može da nađe majstora zidara za 20 eura dnevno da radi, ali je zato pun internet onih koji rade sajtove za 50 eura pa čak ima i nekih od 39.
Ja tako i kažem svojim klijentima, ako majstor zidar uzme dnevnicu od 60 eura plus dva tri obroka i po koje pivo i paklo cigara, meni realno treba 5 do 6 dana da završim sajt (dobro ne radim po ceo dan) što dođe 300 eura početna cena
Mnogo faktora utice na cenu rada ali mislim da situacija na konkretnom trzistu(oblasti) i razvijenost konkurencije u velikom broju slucajeva su presudni.
Po mom ličnom iskustvu cenu rada na Freelance sajtovima odredjuju tri faktora:
1. Ponuda/tržnja
2. Prosečna cena rada u toj oblasti
3. Iskustvo.
Ono što ima najveći uticaj na variranje u ceni rada je svakako iskustvo. Ali i iskustvo je relativna kategorija iz razloga što bez obzira koliko vi stvarnog iskustva imate u nekoj oblasti kada dodjete na Freelance sajt vi krećete od nule, jer tamo treba da izgradite profil (karijeru) kako bi to vaše iskustvo koje vi stvarno imate bilo “verifikovano” i tamo.
Uglavnom, u početku treba biti spreman i raditi za nižu cenu od one koje po iskustvu zaista zaslužujemo, dok se ne izgradi odredjena reputacija. A kad se to postigne, treba odrediti cenu rada i ne treba ići više od 10% ispod toga pa čak i po cenu ne dobijanja posla. Jer ako vam cena rada varira od $5/h do $20/h za iste poslove vrlo je verovatno da će vam prosečna cena rada biti bliža donjoj granici, iz razloga što će svako proveriti koliko ste do sad naplaćivali a kad vidi da ste nekome prošle nedelje naplatili $7/h a njemu hoćete $20/h za isti posao, šta mislite kako će reagovati?
U svakom slučaju, ja sam misljenja da se protiv konkurencije treba boriti znanjem i iskustvom a ne spuštanjem cene rada.