Ovaj tekst je na temu iskazivanja stavova online i o upotrebi taga #samokažem (ista priča važi i za englesku varijantu #justsaying).
Primer iz naslova je uzet zato što se radi o tematici u kojoj je već godinama aktuelno veoma tendeciozno iskazivanje stava – ili si za, ili si protiv, i nema između.
- Da li se stav “Gej nije OK!” može shvatiti drugačije ako se postavi oznaka za osmeh, ili se može ublažiti tagom #samokazem?
- Rečenica “_________ (dopisati) je budala!” ima negativnu ili čak uvredljivu konotaciju, a kada se istoj rečenici doda umesto znaka usklika – osmeh (smiley), može čak da se protumači i kao kompliment u našim uslovima – “_________ (dopisati) je budala :)”. Šta znači “”_________ (dopisati) je budala! #samokazem”?
#samokazem za ublažavanje stavova. Da li se izrečeni stav može ublažiti?
U praksi odnosa između individua sasvim je normalno iskazivati različite stavove, ili ih uopšte neiskazivati. Na vebu je takođe sasvim u redu da svako može da radi šta želi, ali ako se govori o poslovnoj primeni veba/društvenih mreža, potrebno je da ste svesni činjenice da se svaka aktivnost ili neaktivnost online posmatra u kontekstu reputacije kompanije. Što je još gore, odnos privatno/poslovno kod zaposlenih u organizaciji koji su aktivni na vebu je veoma problematičan. Ovu temu su veoma dobro pokrili Angelina Radulović i Dragan Močević.
U osnovi komunikacija na vebu, a naročito na društvenim mrežama nije privatna nego samo javna, što znači da se u svakom momentu mora voditi računa da vi vaše stavove iskazujete stotinama ili hiljadama osoba.
Sa aspekta diferenciranja pojedinca ili kompanije na vebu i korišćenja te činjenice u prodajne i/ili promotivne svrhe mogu se raditi samo dve stvari – kreirati/priređivati određeni sadržaji i imati neki aktivnost. U oba slučaja, stavovi posmatrane kompanije i pojedinca o pojedinim oblastima su ti koji omogućuju diferenciranje u odnosu na konkurenciju.
Drugačije posmatrano, kvalitetno kreirani sadržaj od strane nekog novinara u osnovi ne sadrži njegov/njen stav, nego je cilj da se prenese informacija, po mogućnosti što objektivnija i istinitija (da ne ulazimo koliko se ovo sada poštuje ili ne).
Iskazivanje i neiskazivanje stavova na internetu predstavlja sasvim legitimnu formu prikazivanja određene osobe ili organizacije u određenom svetlu. Iskazivanje stava, a zatim njegovo ublažavanje jednostavno nema neku vrednost jer – izrečen stav + samokažem u osnovi znači slično kao da ste rekli “znate, ja sam malo trudna”. Problem je što je komunikacija putem društvenih medija masovna komunikacija i da takav polu-stav samo dodatno utiče na formiranje mišljenja o osobama ili organizacijama koje sigurno nije u pravcu povećanja poverenja, naročito ako je ovakav broj polu-stavova veći.
Pitanje: Da li biste takav polu-stav izrekli na TV u glavnoj informativnoj emisiji?
Gej (ni)je OK! ... 🙂 #samokazem,Savet (koji se odnosi na poslovno korišćenje društvenih medija, kao i ceo ovaj tekst): Ako hoćete da iskažete polu-stav sa #samokažem, bolje nemojte ništa napisati, pametnije je. Inače ne morate na sve živo za šta biste želeli da iskažete svoj stav – to i uradite!
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Kad pročitam neki tvit koji u sebi ima #samokažem (a nije u šaljivom kontekstu) primećujem da uopšte izrečeni stav ne uzimem za ozbiljno, čak mi se samo korišćenje #samokažem u bilo kojoj konotaciji čini besmisleno. Ignorišem ga kao reklamu #samokažem
Ovo je sigurno jedan od najbesmislenijih hashtag-ova na Tviteru od osnivanja istog. U potpunosti se slažem sa poslednjim pasusom.
Od svih #hashtags ovaj mi je ne samo najbesmisleniji, nego i najiritantniji.
Vrlo često mi je tvit napisan sa #samokažem delovao uvredljivo i izuzetno bezobrazno, ali, eto, autor se ogradio da on “samo kaže”, pa niko ne treba da se vređa.
Isto mi delovalo i tih par puta koliko sam ga ja upotrebila, dakle – nema veze sa autorom lično.
Tag #samokazem koristimo na isti način kao izvorni #justsaying koji smo samo preveli na naš jezik. Ništa više, a ni manje, od toga.
Čitajući navedene tvitove u postu sa tagom #samokažem, tumačim ne kao ublažavanje stava, čak suprotno, kao pojačavanje. Zašto?
1. Zato što sama vizualna pojava taga ima dodatni efekat, što je u ovoj priči najmanje bitno .
2. Korišćenje taga, smatram visprenošću dotičnog tviteraša, jer će taj njegov stav pročitati svako ko bude ukucao #samokazem, možda i samo zabave radi, da vidi ko šta želi na Tw da #samokazem. Znači, tim tagom on nije ublažio stav, nego ga pojačao, tj. proširio vidljivost ne samo stava, nego I svog prisustva na Tw. I povrh svega, da se pozovem na Fejsbukovo tumačenje # : „da se uključe u (javne) rasprave”, proširio diskusiju na temu….
Elem, korišćenje #tagova nije nikakvim Zakonom propisano, tako da svako ima pravo da ga tumači i koristi po slobodnom izboru.
Što se korporativnog korišćenja tagova tiče, tu mesta za #samokazem nema, a u slučaju da ga ima, trebalo bi preispitati profesionalnost komjuniti menadžera.
Završiću, sa meni omiljenom, premda “otrcanom”, ali neopisivo istinitom frazom : “Sve je u očima posmatrača” 🙂
Diskutabilan tekst! #samokazem
Diskutabilan tekst! #samokazem
Hashtag #samokazem po mom licnom misljenu daje odredjenu dozu sarkazma celoj izjavi. Ali opet, svaka izjava moze drugacije da se protumaci imala ona hashtag ili ne i to zavisi od osobe do osobe.