fbpx

Koliko smo informatički nepismeni: Tiha revolucija e-trgovine u Srbiji

Godinama se napominje problem nepismenosti u Srbiji, i u tom kontekstu priča o informatičkoj nepismenosti. Sa druge strane, prema prošlogodišnjim rezultatima redovnog istraživanja RZS Interneta u Srbiji, praktično preko 50 odsto stanovništva koristi Internet, preko 95 odsto kompanija koristi Internet i 93 odsto tinejdžera koristi Internet.

Samo posmatranjem ovakvih podataka može se reći da nije baš tolika “potpuna informatička nepismenost”, i činjenica je da situacija uopšte nije toliko “crna” kakvom se senzacionalistički predstavlja (napomena: ovo ne znači da ne treba sistemski ulagati u povećanje klasične pismenosti, kao i funkcionalne i informatičke pismenosti, koji definitivno jesu problem u Srbiji.). Ovaj tekst se bavi drugom stranom priče o aktuelnom razvoju interneta u poslednje 2-3 godine i posledicama tog razvoja.

Koja je razlika između poznavanja korišćenja Interneta i mobilnih telefona i njihove upotrebe?

Juče sam bio u situaciji da pričam sa ženom koja je duboko zagazila u sedmu deceniju svog života i koja mi je doslovno rekla sledeće: “Ne znam da koristim kompjuter i Internet. Samo koristim Skajp da pričam sa svojom rodbinom u inostranstvu i pronalazim ideje kako da napravim lep izgled torti za moje unuke.” Posle te izjave, ispostavilo se da pored surfovanja na webu za potrebe izrade torti, ona pronalazi (preko Gugla) ono što je interesuje…

Pre dve godine sam imao priliku da čujem sledeću izjavu čoveka koji je bio u šestoj deceniji svog života: “To tvoje… kompjuteri, Internet… Ništa ja to ne znam… Ali, moj unuk mi je dao mobilni telefon na kojem ima plavo slovo “f”, i kada pritisnem na njega mogu da vidim šta mi unuk radi, da gledam njegove nove slike… Sada sam mnogo češće s njim nego što sam bio ranije…”

Ovi primeri (koje ste sigurno i vi čuli u mnogim prilikama) govore o važnoj fazi u razvoju korišćenja tehnologija i Interneta koja je aktuelna prethodnih nekoliko godina – to što neko generalno ne poznaje šta je sve moguće raditi putem pametnih mobilnih telefona i Interneta ne znači da se ti pametni mobilni telefoni i Internet ne koriste za ono što je Interesovanje ovih “informatički nepismenih” osoba.

Od 2010. g. u velikom broju država u svetu, uključujući i ovaj region došlo je do naglog porasta broja Internet korisnika – direktno zbog Fejsbuk “pomame”. Možda je nešto manje vidljiv bio drugi talas značajnijeg dolaska novih Internet korisnika – primarno zbog pojave velikih popusta na sajtovima za grupnu kupovinu (period 2011.-2012.) i kupoprodaju na aukcijskim sajtovima. Lično znam određeni broj osoba koje su potpuno nezainteresovane za Fejsbuk druženja (to ih nije moglo naterati da češće koriste Internet, ni danas ne koriste društvene mreže), ali su zato popusti i “buvlja pijaca” (aukcijski sajtovi) upravo postali razlog češćeg korišćenja Interneta.

2012.: Internet konkurencija postaje sve značajniji razlog zatvaranja firmi u Srbiji i regionu

Ispostavilo se da je finasijska kriza iz 2008. g. postala jedan od veoma dobrih izgovora zašto se veliki broj firmi ugasio u poslednjih 5 godina, ali to uopšte nije glavni razlog nestanka većine firmi, naročito u ovim krajevima. U uslovima pada tražnje i kupovne moći stanovništva opstaju oni koji svoje karakteristike poslovanja brzo prilagođavaju nastaloj situaciji na tržištu (već se duže vreme zna da ova “kriza” neće nestati bar narednih 5-6 godina):

  • Brz odgovor na precizne zahteve kupaca,
  • Smanjenje troškova poslovanja koji direktno kreiraju konkurente cene bez smanjivanja marži (ili blago smanjivanje marži).
  • Isplativo i efikasno ulaganje u promociju (ovde naročito važnu ulogu ima Internet).

Kada malo istražite različite vrste ponuda koje postoje na Internetu iz različitih privrednih grana, primetićete da u nekim oblastima postoji prilična konkurencija (i to edukovana konkurencija koja koristi različite online promotivne metode), ali zato u nekim drugim oblastima konkurencija je veoma slaba ili čak uopšte ne postoji…

U 2012. g. u ovim krajevima firme koje su dobro optimizovale svoje poslovanje višegodišnjoj situaciji na tržištu i ako su “pametno” koristile Internet, ove kompanije su stekle veoma značajnu prednost u odnosu na konkurenciju u svojoj branši. U određenim oblastima poslovanja (naročito u sektoru usluga – mogućnost velike optimizacije marži) ovakvo tržišno ponašanje je dovelo do zatvaranja kompanija koje nisu bile u situaciji da prate ovako konkurentne ponude. Najgore u ovoj priči je činjenica da vlasnici većine propalih kompanija u osnovi ne znaju zašto im se to desilo! i u svetu i kod nas, većina kompanija uopšte ne obraća pažnju na aktivnosti konkurencije, ili ne radi istraživanje konkurencije na dobar način!

Odakle meni ove informacije?

U radu sa klijentima i u razgovorima sa različitim vlasnicima kompanija o njihovom korišćenju Interneta u poslovanju i promociji, u poslednjih godinu dana dolazio sam do fascinantnih podataka o rezultatima online nastupa nekih kompanija u Srbiji, gde su apsolutne vrednosti prodaje preko Interneta znale često da budu veće nego što su prometi u pojedinim prodajnim objektima ili da su e-prodaje veće od prometa velikog broja malih firmi na mesečnom nivou. Na ovogodišnjoj konferenciji E-trgovina, potrudićemo se da prikažemo neke od ovih fascinantnih primera poslovanja preko Interneta u Srbiji.

Većina ovakvih prodaja se dešava direktno na sajtovima kompanija koje većinski ne koriste agencije za online oglašavanje, sem eventualno u slučajevima kada ove firme angažuju agencije za kontekstualno oglašavanje (Google i Facebook) i SEO. To su i razlozi zašto se često ni ne zna da ovakve firme postoje kod nas.

2012: Internet korisnici se ne boje e-kupovine u Srbiji! Mislite o tome!

Višegodišnje korišćenje aukcijskih sajtova i sajtova za grupnu kupovinu u poslednjih godinu dana je definitivno počelo da se “preliva” i na druge segmente kupovine preko Interneta, i u ovoj godini ovaj trend bi trebalo da bude mnogo uočljiviji.

Važno je napomenuti da kompanije koje u ovoj i narednoj godini ne budu obezbedile kvalitetniji online nastup mogu doći u situaciju da jednostavno nestanu!

Tri ilustrativna primera

  1. Pričao sam za vreme jedne od besplatnih obuka na IT akademiji sa čovekom koji je zajedno sa ženom počeo pre više od godinu dana samo preko Fejsbuka (bez sopstvenog Web sajta) da prodaje dečiju odeću. Kako se čovek inače razume u to tržište i ima informacije o prodajama ove robe po kompanijama, ispostavilo se da je za godinu dana ta prodaja preko FB bila veća nego u većini sličnih butika za prodaju dečije odeće.
  2. Pre dve godine sam upoznao čoveka koji uvozi staklene ukrasne flaše, koji je tokom 2010. imao 30% ukupne prodaje ovih proizvoda preko besplatnih malih oglasa na desetinama sajtova za male oglase u Srbiji! Pričali smo o o tome da dodatno poboljša prodaju kreiranjem sopstvenog sajta (nije ga imao!) i dodatnim načinima promocije. Godinu dana kasnije sam ga ponovo sreo (nismo uspeli da se dogovorimo za posao), nije nešto naročito unapredio online poslovanje ali je zadržao sličan procenat prodaje preko Interneta.
  3. Upoznao sam se sa vlasnikom Web sajta koji drži prodaju satelitske opreme i to pretežno radi online. Ima lepe mesečne promete, a interesantan je detalj činjenica da na tom tržišu nije velika konkurencija pa su marže za prodaju ovakvih proizvoda prilično visoke (određeni tipovi proizvoda).

Bilo bi dobro da u svojim komentarima dodatno potkrepite tezu o sve većoj isplativosti korišćenja Interneta sa vama poznatim primerima.

Napomena: Kada “informatički nepismena” osoba duže vreme često koristi Internet – postaje “informatički pismenija”.

Update 20.01. 16:30: Kako je jedan od povoda za ovaj tekst postao veća tema od realno važne glavne teme, odlučio sam potpuno da odstranim taj deo teksta. Fotografija je preuzeta odavde.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 6.1/10 (22 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 8 votes)
Koliko smo informatički nepismeni: Tiha revolucija e-trgovine u Srbiji, 6.1 out of 10 based on 22 ratings

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 20/01/2013, RSS

18 odgovora na Koliko smo informatički nepismeni: Tiha revolucija e-trgovine u Srbiji

  1. Todorovic says:

    U principu, vrlo realno preneta zapažanja sa tržišta. Sa napomenom da je malo preduzetnika i malih preduzeća koja bi da ulože 1000 Eura u SEO. Plate članak od 500 Eura u nekom štampanom magazinu, a 10 puta veći broj članaka za iste pare ne žele da investiraju.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.3/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  2. Interesantan mi je bio deo teksta gde se navodi … Internet konkurencija postaje sve značajniji razlog zatvaranja firmi u Srbiji i regionu … u svetlu izjave da … web sajt je kao toalet u kancelarijskom prostoru, neophodan ali ne donosi konkurentsku prednost…. Mišljenja sam da davanje previše značaja korišćenju interneta je smporno, jer bez predhodno izrađene osnove poslovanja i podrške, kao i vizije preduzetnika odnosno kompanije je bezvredan. Korisnim smatram onaj deo koji tumači korišćenje interneta kao pokazatelj prilagodljivosti i razumevanja pravaca razvoja tržišta i samim tim pokazateljem zdravlja i dugovečnosti poslovanja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (5 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  3. snelle says:

    Već nekoliko godina radim sa “informatički nepismenim” osobama, odlično znam koliki je nivo te nepismenosti i smatram da o tome mora stalno da se govori. Zato mislim da je ovo odličan članak i u pravom smeru. Što se više o tome govori, to bolje i veća je šansa da se pomerimo napred.

    Nemam nikakvo negativno mišljenje o osnivanju nekih Saveta za Internet… u bilo kojoj stranci i volela bih da to bude osnovano u svim strankama. To bi bila potencijalna šansa da među onima, koji dodju na vlast, bude ljudi koji će imati viziju kad je u pitanju ova oblast. Već 12 godina se na tom polju radi prilično površno i nekvalitetno, pa bi valjalo da se sa tim što pre prekine.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  4. Zbog skretanja pažnje sa glavne teme nečega što se u ovom tekstu našlo praktično slučajno (nimalo važno za ono što želim da prenesem ovim tekstom), odlučio sam da jedan od povoda za tekst potpuno odstranim. Dok ne bude bila tema taj sporedni momenat, mislim da glavna tema ovog teksta zaslužuje sasvim dovoljno pažnje,.

    Hvala na razumevanju.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.3/5 (4 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  5. Broj onih koji kupuju online u Srbiji beleži solidan rast iz godine u godinu. Sa druge strane, broj firmi koje nešto nude online već godinama stagnira na 20% prema istraživanju RZS. To je problem o kome se, mislim, malo zna i malo govori 🙁

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
  6. Slobo to što si napisao je upravo i razlog zašto sam se i odlučio za ovu temu. Što se tiče Republičkog zavoda za statistiku postavlja se pitanje šta oni konkretno smatraju pod tim “nuditi”. Ima puno vrsta poslova u kojima je dovoljno postaviti šta je ponuda firme, postaviti telefon i formular na sajtu, čega ima mnogo više nego tih 20 odsto.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.5/5 (2 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Dacha says:

    Skoro sam kupovao mašinu za sudove i primetio veliki broj firmi sa zapuštenim sajtovima (neažurna ponuda, neažurne cene…), što ide u prilog tezi o negativnom trendu u onlajn ponudi.
    Interesantno je kako je Fejsbuk uticao da ljudi, do tada potpuno nezainteresovani za net, počnu da ga koriste višenamenski. Moja majka, koja pre 20 godina nije htela da priđe video rekorderu (sećate se te sprave), sa 60 godina dane provodi na netu uz Fejsbuk, Gmail, Skajp, Google… Moj rođak koristi Fejsbuk da predstavi nameštaj koji tapacira, komšija svoje ručne radove a komšija u selu prezentuje prohromske ograde koje izrađuje… Pre pojave Fejsbuka nisu ni kompjuter koristili, a sad koriste i mejl i Skajp (onlajn druženje ih ne zanima). Čini mi se da kombinacija Fejsbuk-Gmail-Skajp postaje platforma za mali biznis u Srbiji. 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  8. Ovakvi primeri su zlata vredni. Ništa ne može tako dobro da posluži za ubeđivanje potencijalnih klijenata od realnih primera sa dokazanim pozitivnim efektima. Šteta je što se čeka kraj aprila da se iznesu u javnost ali razumem i poštujem tu odluku.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Hteo bih da skrenem pažnju na pogrešnu tezu u rečenici koju citiram:

    ”Ispostavilo se da je finasijska kriza iz 2008. g. postala jedan od veoma dobrih izgovora zašto se veliki broj firmi ugasio u poslednjih 5 godina, ali to uopšte nije glavni razlog nestanka većine firmi, naročito u ovim krajevima.”

    Sve i da su uspele sve firme da se prilagode novonastaloj situaciji u vreme Svetske ekonomske krize, opet bi jedan deo njih propao jer je potražnja opala za 50%. Osnovi ekonomije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  10. Dodao sam neke ilustrativne primere za ono što je tema ovog teksta.

    @Nebojša Stojković Svakako ne mogu sve firme da se prilagode novonastaloj kriznoj situaciji iz različitih razloga, ali najviše zbog inercije i nepoznavanja šta konkurencija radi po tom pitanju…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    • Ali opet bi jedan broj morao propasti, sve i da su se sve u istoj meri prilagodile novoj situaciji. Naravno da jedan broj , onaj najsposobniji, ima najveće šanse za preživljavanje.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: +1 (from 1 vote)
  11. Jasan mi je entuzijazam oko ove teme. Isti sam delio bar 10 poslednjih godina. Sada mi zapada da budem onaj sto vice da je car go.

    Da bi nesto bilo e-trgovina, barem po definiciji, mora da se zatvori ceo proces finansijskom transakcijom. Vidim da ljudi sve vise koriste web da bi se informisali oko usluga i robe koji zele da kupe. Ali to ne znaci rast u e-trgovini niti da e-trgovina trenutno bitnije utice na bilo koji vid pismenosti. Ima li negde neka uporedna tabela o trosenju novca na domacem webu preko kartica? Nekad je Visa to objavljivala.

    Treba tu jos dosta toga da se poklopi. Ali vidan je opsti napredak, slazem se. Plasim se samo da, posto je nosilac tog boosta penetracije Interneta sam Fejsbuk, posto nastane slepilo na reklamice koje se svuda desava posle nekog vremena, ne bude isto kao sa display reklamama. Vec je Cukerberg krenuo sa brending i image pricama kao vaznom segmentu reklamiranja na Fejsu. 🙂 A to ce onda i ukazati na pravu prirodu “opismenjavanja”. Blejacina na Fejsu i Jutujubu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
  12. Raduje me napredak e-trgovine na našim prostorima. Kada se povedu ovakve rasprave, obično dobiju spin u vidu jadikovanja o nedostatku Paypala, ali mislim da je Paypal nije krucijalan u razvoju unutrašnje e-trgovine. Jednostavno, mi smo kao narod još u ono “zlatno doba” učeni da sve plaćamo kešom a da ostatak stavljamo u slamarice, dok je taj famozni “truli zapad” razvio kod potrošača naviku plaćanja karticom još nekoliko decenija.
    Sada je došlo vreme da “truli zapad” poseti i naše krajeve, pa se valja adaptirati. Stoga je veći problem od Paypala- kako razviti naviku kupovine preko interneta i razbiti urbane legende o nepoverljivosti prema takvom načinu kupovine, krađi podataka preko interneta, itd. Tu edukacijsku ulogu na sebe ne mogu preuzeti samo entizuijastični pojedinci poput npr Varagića. Potrebno je da se i država na neki način uključi u taj proces i pospeši dalji razvitak e-trgovine.

    Nažalost, ono što mene više brine je, da je nazovem to tako, nedostatak poznavanja marketinga, makar na primarnom nivou. Todorovic je u svom komentaru spomenuo nezainteresovanost preduzetnika za optimizaciju njihovih sajtova (SEO). Nekako je 99% poslovnih ljudi pojam “online marketing” svelo na minimalističku strategiju koja podrazumeva povremeno postavljanje linka za sajt kompanije na Facebook i eventualno zapuštenu Facebook grupu. Znači od internet makretinga u celosti, u Srbiji je zastupljen samo amaterski pristup marketinga putem socijalnih mreža.
    Budući da je, po statistici vlasnika ovog bloga (i jednog od najvećih autoriteta na ovom polju na Balkanu)- 10% poseta od strane ljudi sa VSS i primanjima preko 50.000, voleo bih da pročitam ovde i neke avete malim privrednicima. Varagić bi mogao da objasni još neke aspekte online marketinga svojim posetiocimai da uprosti beneficije online marketinga privrednicima koji očigledno čitaju njegove članke.
    Da ne budem pogrešno shvaćen- mislim da je ovaj napor koji Varagić ulaže da približi online marketing privrednicima, već izuzetan i nemerljiv. Ja bih, uz sve ovo voleo da vidim i njegov osvrt na recimo guest blogging, prilagođen našim uslovima. Uz kratko objašnjenje beneficija koje guest blogging donosi za SEO poslovnog ssajta, bilo bi dobro napraviti osvrt na domaće blogove vredne pažnje zza ovu metodu, kakve outreach strategije bi on predložio, i slično.
    Hvala na odličnim i informativnim člancima koje ovde nalazim. svakako ću nastaviti da pratimredovno Vaš blog kao i do sad.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +6 (from 6 votes)
  13. Od preko 10 vila na Zlatiboru, koje se nalaze na raznim sajtovima koji ih okupljaju, za 24h samo je jedna odgovorila na mail. Ta jedna je napravila prodaju. Sistem za rezervacije nije prustan, pa se opet svodi samo na prezentaciju i takoreci na offline prodaju.

    To je prilicno dobro popunjena kategorija i postoji fina konkurencija, ali kao da se niko ne trudi da to iskoristi i profitira.

    Potpuni lider na trzistu lego kockica, sistem za online narucivanje, placanje pouzecem, ali tako radi da posle narudzbine uopste nisam mogao biti sigurna da li je ona zaista negde otisla, roba je kasnila, pa je ipak telefon morao biti okrenut.

    Puno slicnih primera. Jos jedan veliki problem po meni je sto eshopovi slabo da su povezani sa lagerom, pa opet cesto mora da se proverava.

    Sa druge strane, pripadam generaciji koja bi sve to trebala kompetan proces i najbolje da razume, a cesto se desi da mladi ne znaju da iskoriste grupnu kupovinu ili da sa samim fb imaju problema. Najgore je sto uvek hoce da se uradi umesto njih, retko da saslusaju i nauce sami.

    Fali prakticna edukacija na obe strane, mnogo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  14. Ja sam prvi kupovao stvari preko ishopa a sada imam sajt za besplatne male oglase tako da se totalno uklapam u pricu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. Miloš says:

    Sve u svemu interesantna tema. Uopšte je interesantno proučavati poslovnu primenu interneta u Srbiji.
    Možda grešim ali mislim da bi firma u zavisnosti od svoje delatnosti trebala da napravi istraživanje koliko će internet doprineti njenom poslovanju. Svakako smatram da je internet jedan odličan alat, nešto kao ,,Švajcarski nožić” koji ima puno alata u sebi, a koji bi se uz obuku mogli iskoristiti na puno različitih načina. Iz primer koje ste naveli (u pitanju je gospodin sa staklenim flašama), jasno se vidi da ljudi ne prihvataju nove načine poslovanja. I uglavnom odogovor na vaš predlog je: ,,Zašto da menjam kada radi”. Nadam se da nisam odmakao malo više van teme. Pozdrav.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  16. Nikada mi nije bilo jasno insistiranje na on-line plaćanju… Možda zato što radim uglavnom sa tzv “korporativnim klijentima”? Ali da ne skrećem sa teme: lično mogu da potvrdim ovaj deo priče o firmama koja propadaju a da nisu ni svesne zašto. U poslednje dve-tri godine zatvorilo se više firmi nego u prethodnih deset, a taj period se poklapa sa sve masovninijom upotrebom interneta (u komercijalne, i mnoge druge svrhe). Lično sam mnoge kolege pokušavao da animiram da se više angažuju na internetu, ali i dalje postojie veliki otpori i nerazumevanje. “Nepismenost” kako je ja vidim – je nesposobnost da se ide u korak sa sve bržim promenama. Bojim se da je ista odlika i mnogih formalno vrlo obrazovanih ljudi. Neko ko je danas ekspert – već koliko sutra postaje nepismen. Očigledno je da nam je nephodno ono što Ken Robinson naziva “promenom paradigme” u obrazovanju. Strateški izuzetno važna tema na kojoj se gradi ili gubi bitka za budućnost. Poedinca, firme, ili države – svejedno…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  17. Zidarski says:

    Naslov: “2012.: Internet konkurencija postaje sve značajniji razlog zatvaranja firmi u Srbiji i regionu” baš nema puno veze sa realnošću. Jasno je da je ovaj blog okrenut promociji internet poslovanja, i topozdravljam, ali i u toj promociji treba imati bar malo realnosti. Bojim se da je autor malo u zabludi što se tiče tolike važnosti Interneta. Čime je to potkrepio?
    Evo ja ću navesti jedan kontra primer.
    Kompanija Pakom koja je bila lider u primeni Internet poslovanja se praktično ugasila tokom krize.
    Da li je i u ovom slučaju Internet poslovanje imalo presudnu ulogu u “prilagođavanju nastaloj situaciji na tržištu” (da podsetim Pakom je prvi krenuo sa ozbiljnim konceptima internet poslovanja u sferi B2B i B2C sa sve on-line naplatom).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.