Juče sam prvi put išao na proslavu godišnjice završetka Osnovne škole (četvrt veka – strašno) “Ivo Lola Ribar”, Novi Sad. Okupili su se bivši učenici iz cele generacije, nije nas bilo prepuno, ni premalo, ali je bilo sasvim drugačije od proslava godišnjica srednjoškolske Mature na kojima sam do sada bio više puta.
Sa većinom osoba koje su se tamo pojavile bio sam u društvu po osam godina, a sa nekima 9-10 godina, a većinu nisam video posle završetka škole. Za one koje sam i viđao (obično slučajni susreti) uglavnom i nije bilo vremena da stanemo/sednemo i da se nešto naročito ispričamo. Juče je bilo sasvim dovoljno vremena za priču i “evociranje uspomena”.
Razlog zašto sam i dalje pod utiskom celog događaja jeste neverovatna paralelna priča osoba koje se uglavnom u magli sećaju šta se u to vreme dešavalo, pa su ta podsećanja dolazila kao pravo iznenađenje posle toliko vremena.
Naročito je interesantna bila potpuno opuštena atmosfera sa osobama koje su međusobno bile prvi prijatelji, ali i prve ljubavi. Prvi put sam imao prilike da čujem ko je sve u koga bio zaljubljen tokom školovanja (naročito mi je bilo interesantno slušati žene koje sam tada veoma dobro poznavao /i bivao zaljubljen/ kako pričaju o svojim prvim ljubavima iz OŠ), sem onoga što sam tada znao od uskog kruga prijatelja koji se u to vreme poveravao o takvim stvarima. Potpuno otvorena priča sa osobama koje nisam davno video, a ipak ih veoma dobro poznajem – pravo osveženje.
I za kraj bih pomenuo kako je to čudno videti neke osobe kojih se sećam kako su tada izgledale, da su sada sasvim odrasle osobe sa svojom mlađom i starijom decom (u generaciji je i jedna “baba” koja izgleda kao da je duplo mlađa od nas). Neki su se zaokruglili, neki smršali, neko izgleda veoma slično kao tada, na nekima se lepo vide godine… Interesantno je sada gledati osobe u koje je cela generacija bila zaljubljena (uvek je takvih i muškaraca i žena), i bez ikakvih prepreka, stida i sličnog, pričati sa takvima i osećati se veoma dobro… Bar je meni bilo tako…
Godišnjica završetka Osnovne škole,
Slično je bilo i meni prošle godine 🙂 . Stvarno, ovakvi skupovi su pravo osveženje u odnosu na izvikane proslave mature…
I koliko devojcica je priznalno da je bilo zaljubljeno u tebe 😉
Pa dobro bre Dragane… ili profesore (kako god Vam milije) 😀 , da li je moguće da se ništa novo ne dešava u svetu Interneta te ste se bacili na objavljivanje političkih postova i postova druge prirode?
Dok ne budem napravio poseban blog sa temama koje se ne odnose na Internet, ovakve teme postavljam u posebne kategorije. U delu preporučeni članci nalaze se linkovi do RSS kategorija koje možete izabrati i pratiti.
U nekom narednom periodu planiram da izdvojim posebno samo Internet teme, ali otom-potom.
ja to volim da kazem, ne pisem samo o internetu da bi ljudi shvatili da i ja imam normalan zivot 🙂 mi to nikad nismo imali, godisnice zavrsetka osnovne skole, ali u mojoj generaciji postoji Facebook gde su stvarno svi ljudi koji su me vise od 2x videlu u zivotu. To je to novo doba valjda
Ja sam nedavno obavešten da se organizuje godišnjica završetka osnovne, samo ne znam koja. A nemam ni 25 godina… Rekao bih da je rano, ali eto…
Godisnjica male mature posle toliko godina , verujte je nesto jako lepo,osvezavajuce. Na trenutak smo svi mi opet bili oni veseli otkaceni klinci koji su dane i noci provodili zajedno.Ove mladje generacije sada nervira ova tema imaju pametnija posla,imam poruku za njih 25, 35 ili 55 nije vazno mi imamo sta da pamtimo a vi? Dragane bas si me obradovao i prijatno iznenadio 🙂
Mnogo si mator 🙂