Možda ste se nekada zapitali zašto neka od vaših omiljenih hamburgerija ili ćevabdžinica koje imaju mnogo bolje pljeskavice ili ćevapčiće nije toliko uspešna da izađe i na internacionalno tržište kao McDonald’s ili drugi poznati brendovi iz oblasti industrije brze hrane. Ako već imamo u ovim krajevima veoma ukusnu brzu hranu, zašto nismo do sada videli i čuli da se pojavio neki ovdašnji brend za Sarajevske ili Banjalučke čevape, ili Leskovačke delikatese sa jakim internacionalnim prisustvom? Neće niko?
Jedno iskustvo sa domaćim lancem brze hrane
Nije baš “lanac” jer ima dve hamburgerije u Beogradu, nije važno ime. Igrom slučaja sam ušao tamo jer mi je bilo blizu mesta sastanka, ništa čega sam se setio ne bih mogao brzo da dosegnem, a bio sam veoma gladan.
Na prvi pogled deluje kao bilo koji savremeni internacionalni lanac brze hrane – sjajan i čist, a za razliku od većine pomenutih internacionalnih restorana meni (na slici) je izuzetno bogat, toliko da se nisam mogao brzo odlučiti šta ću da jedem…
Veći broj zaposlenih mladih osoba se slično kreće iza “tezge” i u kuhinji, svi unifromisani, kao u Meku… Obraća mi jedna devojka, naručujem Šiš-ćevap obrok (+ pomfrit i piće), ona naplaćuje odmah (kao u Meku) i kaže mi da sačekam malo.
U međuvremenu obavljam nekoliko telefonskih poziva, i posle trećeg poziva shvatam da je prošlo dosta vremena, u “radnji” prometno, znači ljudi naručuju, ali vidim da neki koji su došli posle mene dobijaju svoje narudžbine.
U međuvremenu, jedna osoba naručuje Giros, devojka odgovara da nema – nestalo! Sa svih strana blješte lepo dizajnirane slike sa monitora gde se “sve u 16” reklamira isti Giros (na slici)… Da li se sećate da u Meku kada nečega nema piše “Rasprodato!”?
Prilazim drugoj devojci koja “razdeljuje” jela, ona me “ošine” značajnim pogledom koji mi govori “Ha, znam šta ste naručili!”, i kreće da mi daje neku pljeskavicu… Ja joj kažem “nije Pljeskavica, već Šiš ćevap”, ona spremno hvata drugi zapakovani objekat i kreće da mi ga “trpa u ruke”. Kažem joj – Znate, ješću ovde, i nije samo Šiš-ćevap nego obrok, rekao sam to sve vašoj koleginici… Primetili ste da kada u Meku jednom naručite i naplate vam, vaša narudžbina stoji na kompjuteru tako da bilo ko dođe da vas usluži, pogleda i daje vam ono što ste naručili – jer tamo to piše, nema pogađanja, puno je različitih narudžbina različitih osoba…
Dobijam traženo, hvatam u ruku kiflu sa Šiš-ćevapom, kifla počinje da se raspada – nije sveža! Kako, kada je baš velika gužva ovde?
Slučajno pogledam da jedan od monitora sa slikama i vidim pomfrit sa posudicom gde se nalazi kečap. Pitam da li bih mogao to da dobijem, i dobijem odgovor da kečap može, ali posudice nema!
Osnova širenja poslovanja/prihoda je u upravljanju znanjem organizacije
Videli ste mnoge kvalitetne hamburgerije, restorane, frizeraje… ali su oni najčešće samo jedan objekat. Kada se odlučite da proširite posao sa samo još jednom radnjom, da bi ona uspela, bilo bi dobro da sva svoja pozitivna iskustva iz uspešnog poslovanja svoje radnje “preselite” i u onu drugu radnju. Ako ste posao uspešno preselili u drugu radnju, tada isti posao možete preseliti u neograničeni broj radnji. Za to su potrebne kvalitetne poslovne procedure i upravljanje poslovanjem.
Problem nastaje kada shvatite da imate radnika koji je “nezamenjiv”, ili još gore ako ste vi kao vlasnik – nezamenljivi u kontroli radnika “jer će bez vas početi da zabušavaju ili puno greše”. Kada je taj koji je sve znao o tajnama vašeg uspešnog posla ode, a vaš posao krene da propada, to je siguran znak da imate problem sa upravljanjem vaše firme, odnosno da se znanje koje se stiče u vašoj firmi zadržava kod zaposlenih, a ne u samoj kompaniji.
- Kada u vašoj kompaniji neka zaposlena osoba ode na neki seminar ili konferenciju, i dođe do značajnih saznanja koja se odnose na razvoj kompanije, koliko je potrebno vremena da do tih saznanja dođu i ostali zaposleni, ili bar menadžment kompanije koji može da ta saznanja primeni u praksi?
- Koliko je potrebno vremena da se od pomenutog saznanja isto primeni u kompaniji na nivou svakodnevne poslovne rutine?
- Da li to znanje do kojeg je došao zaposleni ostaje samo njemu i njemu bliskim osobama na poslu?
- …
Uspešan posao se definiše poslovnim procesima koji doprinose da se posao uradi, a svaki poslovni proces (npr. izrada ćevapa) se sastoji od poslovnih procedura (koja je procedura potrebna da bi se ćevap baš tako napravio da bude uvek isto kvalitetan).
Zbir poslovnih procedura za sve tipove posla u jednoj kompaniji, prodavnici, zanatskoj radnji… čini posao onakvim kakav jeste. Generalno posmatrano, što se više tačno zna (i to napismeno) koje su procedure za različite tipove poslovnih procesa u kompaniji, i što se radnici više pridržavaju tih procedura – posao je duže vremena uspešan…
Ali, poslovne procedure se ne odnose samo na to kako se npr. pravi taj “čuveni” ćevap (što gazdu najviše interesuje), već npr. i :
- Kako svaki put rešiti da ako jedan radnih primi narudžbinu, da onaj drugi koji narudžbinu sprovodi uradi ono što je traženo, a onaj treći koji je distribuirao narudžbinu – da svaki put zna šta je tačno celokupna narudžbina?
- Ko je u kompaniji zadužen za to da proverava da li svi proizvodi postoje na lageru, i da ako ne postoje, da naruči iste i obavesti kupce da proizvoda nema? Na koje sve načine on/ona obaveštava kupce da tog proizvoda nema? Koje su poslovne procedure koje to omogućuju i ko je nadležan da se taj poslovni proces i desi u praksi?
- Ko vodi računa da li je proizvodima istekao vek trajanja, kako se povlače ti proizvodi iz radnje, i kako se na vreme naručuju proizvodi koji su u dozvoljenom veku trajanja? Kako se procenjuje količina narudžbine da što veći broj proizvoda bude iskorišćen za vreme roka trajanja, a da se praktično izbegne nedostupnost proizvoda?
- Da li postoji uspešna praksa promocije posla, proizvoda, kompanije, radnje…? Da li su ta znanja u sektoru za promociju izvedena na nivou poslovnih procesa i procedura na taj način da se dobri efekti promocije ponavljaju i unapređuju?
- Na koji način kompanija funkcioniše kada se pojavi jaka konkurencija, da li postoje posebne procedure za delovanje u veoma konkuretnom okruženju koje su se pokazale uspešnim kada je npr. otvorena nova prodavnica na prometnom mestu?
- Da li postoje procedure za načine usvajanja/unapređenja novih znanja i veština u sve poslovne procedure kompanije? Da li postoje načini kako se testira novi pristup rešavanju problema za koje se pokaže da stare procedure ne daju rezultate?
- ….
Znanje se čuva i unapređuje u poslovnim procesima i njihovim kvalitetnim upravljanjem
Za one koji to ne znaju: McDonald’s ne prodaje hamburgere već znanje koje je opisao i sproveo kroz sve moguće poslovne procedure, kao i znanje koje je opisao na nivou upravljanja tim procedurama. To znanje se direktno primarno koristi na ostvarivanje zadovoljstva korisnika uz pozitivne poslovne rezultate kompanije.
McDonald’s je u osnovi tzv. franšizni model poslovanja u kojem je preko 80 odsto svih restorana vode različite kompanije kojima McDonald’s prodaje resurse i znanje kako da urade uspešan posao koji je kompanija McDonald’s prevela i opisala u poslovne procedure za sve tipove poslovnih procesa. Ova kompanija se u osnovi bavi definisanjem standarda poslovanja, definisanjem standarda kvaliteta proizvoda, odnosno nalazi se u segmentu kompanija koje su u poslu istraživanja, razvoja i promocije (Research, Development & Marketing). Dodatno, McDonald’s je vlasnik svih Mek objekata, odnosno to je najveća svetska kompanija za iznajmljivanje poslovnog prostora!
Znači, ako hoćete da se “borite” sa ovakvim internacionalnim kompanijama, nije borbeno polje u kvalitetu proizvoda već u kvalitetu poslovnih procedura koje čine prozvod ponovljivo i isplativo kvalitetnim, bilo gde i bilo kada, a da je kupac zadovoljan time što dobija…
To ne znači da kod nas nema uspešnih kompanija koje svoje poslovne procedure uspešno opisuju i koriste na različitim mestima. Pominjao sam u segmentu brze hrane primer picerije “Caribic“, ili npr. uspešno posluje domaći lanac kineske hrane “Dva štapića“. Ono što znam da npr. da je kompanija Manual uspela da napravi i proda svoj franšizni model u Holandiju.
Definisanje poslovnih procedura i vođenje poslovanja u svim njegovim segmentima po usvojenim poslovnim procedurama predstavlja glavni činilac dugoročnog poslovnog uspeha kompanije…
Da li vaša omiljena ćevabdžinica može postati uspešna kao McDonald's?,
Nadam se da moja omiljena cevabdzinica nikada nece postati uspesna kao Mek jer ona u cevape i sudzukice stavlja samo najbolje telece i junece meso. Vodim te kad budes u Bgdu.
Miloje, javi i nama van glavnog grada gde se nalazi ta odlična ćevabdžinica 🙂
Poštovani Miloje ovde nije reč o kvalitetu hrane nego marketingu, prodaji i uspešnom poslovanju. Naravno da smo svi mi za kvalitetnu hranu od prirodnih sastojaka, ali i gazda te ćevabdžinice bi žrtvovao taj isti kvalitet njegovog proizvoda zarad uspešnijeg poslovanja. To je verovatno njegov marketing, pa ide na kartu kvaliteta ali nažalost nije sve u tome i ako bi smo svi mi želeli da jeste tako. Zašto se na svetu najviše prodaju jeftini automobili a ne oni ručno rađeni, npr: kao Bently…? Zato što ne nude kvalitet nego, nužno za manji iznos novca uz odličan marketing.
Lepo rečeno. Definitivno su za svako multipliciranje poslovanja, procesi i standardi ključne rečo. Osnovni problem koji domaći privrednici u oblasti ugostiteljstva imaju je odsustvo svakog stručnog usavršavanja u oblasti upravljanja. Često se dešava da odgovorni dolaze iz nekih sasvim drugih priča. Potrebna nam je profesionalizacija svega, te i ugostiteljstva.
Domaća priča koja je započeta u Kragujevcu i funkcioniše po principu franšize;
http://www.pazarskicevap.com/saradnja.html
http://www.pazarskicevap.com/naselokacije.html
Sve ste u pravu, ali ću, izvinjavam se, samo malkice da Vas demantujem- u niškom Meku su se dešavale, bar dok nisam znala šta prodaju pa sam ulazila tamo, baš opisane situacije. Nikada mi nije bilo jasno kako kupci franšize smeju da naruše ustanovljeni “zakon” poslovanja, ali, eto, dešava se. Ne jednom sam bila svedok situacije kada, preljubazna doduše, prodavačica kaže- ali tek kada naplati, molim Vas da sačekate jedno sedam minuta, evo vam broj i donećemo porudžbinu za Vaš sto. Pa donesu još kasnije i još pogreno.
Slične primere poslovnosti sretala sam i u istanbulskim Mekovima.
Dakle, ma koliko je sve zamišljeno da bude besprekorno, u usluzi kada već nije u proizvodima, nađu se neki koji kompromituju čitavu priču.
A opet, jasno je da mi domaćim snagama ne možemo još dugo da postignemo ni (tako narušeni) njihov sistem.
Ne radi se ovde o takmičenju o 100% besprekornoj usluzi. NPR: Trenutno jedan brend sa brzom hranom mi je zapao za oči upravo zato što rade na tome da sve bude 100% ispoštovano a ako ne bude proizvod dobijate potpuno BESPLATNO. Radi se o Big PiZZa, poručite šta želite, i u roku od 30 minuta to će biti na vašoj kućnoj adresi, ako porudžbina zakasni minut preko dobijate potpuno besplatno i izvini vam se u ime brenda. Po meni takvo poslovanje daje utisak da su klijenti na prvom mestu. Inače jedamput sam to iskusio i dobio besplatnu porudžbinu. Zato me je i nateralo da ovo napišem..
Ovo je veoma dobar tekst koji je veoma koristan, ali će biti osporavan i usporavan bilo gde u praksi. Trenutno učestvujem u uvođenju “Dobre pčelarske prakse” u Srbiji koju sporovodi SPOS. Dokument je još na javnoj raspravi, sve je precizno definisano ali sama činjenica da je u pitanju privatni standard je dovoljna da dobar deo pčelara kaže da je to ne valja.
Tako da usvajanje jednog takvog dokumenta i posle toga njegovo sprovođenje je prilično (stresno) teško. Ali na rok od nekoliko godina daje rezultate.
Tekst je odličan i kad bi ga svako primenjivao u svom biznisu ne bitno koje branše 99% bi bio uspešan. Zaključak i poenta po mom viđenju je:
Pre svega dobar marketing-brendiranje, bilo to putem internete, biloborda, tv-a, flajera itd.. Sledeći korak; Izgled samog objekta, radnika i usluge..
Ponuda: Ona mora biti tačna i precizna, ono što nudite i promovišete takav finalan proizvod mora i da dođe kod ciljanih mušterija. Jer u suprotnom radite na vašu štetu i sami sebi dajete lošu reklamu.
Zašto kvalitet nije presudan? Ako prođete pored lokala a na izlogu oblepljene akicje i cene na A4 belom papiru napisano markerom; PLJESKAVICE OD ČISTOG MESA, pogledate kroz izlog unutra bele pločice koje su malo požutele od dima i isparavanja masnoće, radnica starosti 50 godina kojoj nije do ljubaznosti i zalaganja za rad.. Verovatno na prvi pogled taj natpis markerom na belom papiru PLJESKAVICE OD ČISTOG MESA neće vas privući da uđete… Dok sa druge strane pljeskavice dosta lošijeg kvaliteta koja sadrži sve osim mesa ali sa dosta začina i aditiva koji doprinose lepšem ukusu, sa brendiranim izlogom, modernim dizajnom, mladim i vedrim radincima po povoljnijoj ceni će vas sigorno privući makar da probate.. Verovatno da može da se uravnoteži odnos cene i kvaliteta ali to onda poskupljuje za konačni proizvod i odskačete od konkurencije sa sličnom ponudom.
Moja omiljena cevabdzinica je cevabdzinica Cica koju bih svima preporucio. Naravno, zelim im veliki uspeh i samo tako nastavite!
ma dobro(tm), nego kako je to mek uspesan”’ sa 20 lokacija u srbijici?
zar ne bi trebalo da ih bude 200 komada obzirom na 1 negativno iskustvo blogera-domacina(tm)?
I kako to da 1 uspesna geto fud kompanija nije u stanju da otvori vise od 20 prodavnica za 26 godina koliko posluje u srbijici?
Ovaj deo oko procedura i postovanja istih je pun pogodak, nazalost dok to ne utuve u glavu svi koji bi trebali proci ce jos dosta vremena .
P.S. cini i se da ove radnjice sa Caribic picom obecavaju u tom smislu, to je recimo primer kako bi trebalo da se radi, mada je to copy paste tog jednog jaceg svetskog lanca .