Da li je studentska reklama o kojoj izveštavaju svi mediji – reklama za Adidas ili ne?

Na ovdašnjim društvenim mrežama podigla se “velika prašina” oko reklame za Adidas, koja se pojavila u velikom broj svetskih medija – trenutno ima preko 190.000 rezultata pretraživanja u delu Gugl vesti za frazu “Adidas student video”. Ova reklama je do sada pregledana preko 10 miliona puta. Za potrebe ovog teksta pogledajte Fejsbuk statuse Miloja Sekulića i Jasmine Krstić Latinović i proučite bar jedan deo komentara.

Ukratko, Miloje i Jasmina stoje iza svojih stavova da je ova reklama u osnovi studentski rad i da nije reklama za Adidas, iako je očigledno da Adidas ima veliku korist od ove reklame. Interesantno je da se u toku diskusije nekoliko puta pomenula mogućnost da obzirom na prethodne promotivne aktivnosti Adidasa, nije isključeno da je cela ova kampanja nameštena, odnosno da je urađena sa znanjem ove kompanije.

Naravno, kada se nekome toliko dopala ova reklama, naravno da će taj ili ta da brani stav da je ovo velika greška Adidasa, i da ovaj primer samo govori u prilog “autističnosti” velikih kompanija na nezavisne i male kreativce, i sl.

Kompanije svoje promotivne aktivnosti kreiraju na osnovu postavljenih poslovnih ciljeva. Student ne zna koji su poslovni ciljevi kompanije!

Da se razumemo, ako ovo nije nameštena kampanja od strane Adidasa, ova kompanija svakako bi trebalo ozbiljno da nagradi pomenutog studenta zbog vidljivosti koju je ova reklama postigla.

Mislim da moj stav (koji se slaže sa stavom Miloja i Jasmine) najbolje opisuje komentar Ivane Đerđov:

“Mi smo na fakultetu imali obavezu da napišemo marketing plan i da osmislimo reklamu. Od toga smo napravili takmičenje i ko pobedi na u generaciji dobija 10. Potrudila sam se mnogo. Kontaktirala sam sa jednom domaćom kompanijom i poslala im moju viziju reklame. Dobila sam odgovor da je to više promovisanje mog truda i talenta, nego što bi njima prodalo to proizvod. Pozvali su me na razgovor i kao i jednu marketinšku agenciju, koja im je radila kampanju. Drastično su izmenili moju viziju te reklame i od nje samo je ostala ideja. Prelagodili su je našem tržištu, i obratili su se njome svojim korisnicima. To mi je bila najdraža 10-ka. Tako da mislim da je i ovde bio isti slučaj. On je promovisao time sebe i svoj talenat.”

Ili komentar Aleksandra Vučetića:

“Ovo nije reklama za Adidas, ovo je reklama za tog ‘dečka’ kojeg svi pominju, a koji je napravio dobar filmić. Da bi ovo bila reklama za Adidas, ona mora biti u skladu sa njihovim potrebama i, mnogo bitnije, njihovom filozofijom. Adidas je jedan od retkih brendova čija filozofija nije da ciljnoj grupi da ono što ona želi, već da joj da ono što joj treba. Kupac nije potkovan da odluči koja je dobra reklama za patiku ništa više nego što je potkovan da odluči koja je najbolja patika. Adidas jeste i na tome je i izgradio svoj brend.”

Rezime:

• Ovde nije tema da li reklama treba da prodaje ili ne (sve promotivne aktivnosti za rezultat imaju neku prodaju – proizvoda, usluge, ideje, vidljivosti…), već je tema da li kompanija treba da ima kontrolu nad svojim promotivnim aktivnostima ili ne.
• Ako je Adidas odbio dva puta ovog studenta, to je uradio iz prethodnih razloga. Potpuno je druga priča to što su mogli da iskoriste ovu osobu za kreiranje reklame prema potrebama same kompanije. I dalje mislim da trebaju da ga ozbiljno nagrade za efekte i da ga eventualno angažuju u tim kreativaca…
• To što se kupcima dopada ova reklama je dobro, ali osnovni cilj ove reklame je promocija studenta, jer on ne poznaje konkretne ciljeve ove kompanije.