Dragan Varagic

Poslednji aktuelan primer korišćenja Twittera kao kanala sa prosleđivanje važnih informacija jeste praćenje aktuelne situacije na Kosovu (#kosovo) preko Twittera, naročito informacija od strane @stefanzivkovic. Stefan Živković je preko noći postao medijski eksponiran, što je rezultiralo činjenicom da je pre tri dana (sreda) imao preko 600 Twitter pratilaca, a danas (petak) već preko 3.000.

Oduševljenje Twiterom ne znači bezrezevno verovanje informacijama koje se tamo mogu pronaći

Iako je činjenica da se preko Tvitera danas najbrže prenose informacije, u četvrtak uveče je preko istog vođena veoma argumentovana diskusija na temu odnosa brzine prenošenja informacija i njihove relevantnosti. Glavni akter ove diskusije je bio novinar RTS-a Zoran Stanojević (@zozast) koji se veoma argumentovao konfrontirao stavovima oduševljenja izveštavanju preko Tvitera, u odnosu na njihovu vrednost kao vesti koju objavljuju klasični mediji.

Zoran Stanojević je za sada jedini ovdašnji novinar klasičnih medija koji je  veoma uspešno “kontrirao” preovlađujućim mišljenjima o Tviteru, i to baš u konverzaciji na tom servisu.

Twitter – Platforma, kanal komunikacije ili medijum?

Jeda od važnih dilema koja se iskristalisala tokom pomenute diskusije jeste sam status Tvitera – da li je to medij (medijum) ili ne?

Svi društveni mediji (pa i društvene mreže kao što je Tviter) jesu prvenstveno platforme koje predstavljaju kanal komunikacije, i preko kojih je moguće uspostaviti pojedinačne naloge korisnika, gde pojedini korisnički nalozi imaju karakteristike onoga što bi trebalo da se u novinarstvu podrazumeva pod pojmom medija (prosleđivanje pouzdanih i proverenih  informacija u formi vesti).

Postoji veći broj ovdašnjih pozitivnih i negativnih primera funkcionisanja društvenih medija kao izvora određenih informacija koje postaju vest (i za klasične medije):

• Primeri #bgpride i #zemljotres gde je Twitter bio mnogo dominantniji kanal pravovremenog informisanja u odnosu na informacije iz klasičnih medija.
• Suprotan primer, gde su klasični mediji na osnovu YouTube snimka maltretiranja roma od strane policajca doveli do hapšenja u policiji povodom ovog događaja.
• Banca Intesa Case, gde se ispostavilo da “dobronamerni građanin” baš i nije bio toliko dobronameran kako se moglo jedno vreme čitati na pojedinim domaćim blogovima…

Poslednji naveden primer najviše govori o posmatranju društvenih medija kao pouzdanih izvora za potrebe informisanja putem klasičnih medija (iz perspektive predstavnika samih klasičnih medija) – Društveni mediji su u osnovi amaterski mediji! Korisnici društvenih medija nemaju obavezu da proveravaju informacije pre njihovog objavljivanja!

Prvi i drugi navedeni primeri govore u prilog činjenici da se društveni mediji moraju posmatrati iz perspektivne klasičnih medija kao klasičan izvor informacija – koji je potrebno proveriti (kako bi to i inače trebalo da se radi u novinarskoj profesiji)!

Problem novinara – kredibilitet online izvora!

Bez obzira na sve prethodno navedeno, novinari i ostali predstavnici klasičnih medija i dalje imaju problem kako da primarno izdvoje relevantne informacije na Internetu od onih drugačijih (pogledati primere sa preuzimanjima vesti sa sajta Njuz.net).

U ovom slučaju, problem je u samim medijima, odnosno u činjenici da novinari i urednici MISLE DA POZNAJU INTERNET, ali se u praksi vidi da samo mali broj novinara zna na pravi način da prati dešavanja putem društvenih medija, odnosno:

• Znati koga pratiti preko društvenih medija, kako pratiti, i šta pratiti!

Za ozbiljno korišćenje društvenih medija u svrhu dobijanja relevantnih informacija je potrebno vreme da se nauči na koji način se radi evaluacija sajtova, a naročito aktivnosti online korisnika – jer je potrebno pratiti duže vremena određene korisnike da bi se moglo proceniti koliko su pouzdane informacije koje prosleđuju ti korisnici. Sa druge strane, novinari koji se sami aktivno angažuju na društvenim medijima mnogo brže saznaju kako se oni (društveni mediji) mogu koristiti u novinarstvu na najbolji mogući način.

Ovom prilikom bih izdvojio primer korišćenja društvenih medija od strane novinara Blica – Branislava Grkovića (@banegrkovic). On je jedan od retkih novinara klasičnih medija koji iste očigledno koristi na najbolji mogući način za priređivanje tekstova (on je i autor teksta o pomenutom Stefanu Živkoviću), i kod njega se vidi da je ovladao na ispravan način tehnikama praćenja informacija putem društvenih medija.

Korisnici društvenih medija koji žele da postanu izvor informacija za klasične medije moraju vremenom da izgrade kredibitet, koji će ih svrstati u kategoriju priređivača pouzdanih informacija na Internetu.

Praksa je pokazala da što su ozbiljniji online korisnici, informacije koje oni dele imaju više karakteristika informacija koje kreiraju profesionalni novinari.

Edit (04.08.2011.): Evo i tekstova novinara Zorana Stanojevića i Branislava Grkovića na ovu temu.